Šta je 5G mreža?
Sva tri mobilna operatera koja posluju u Srbiji, objavila su da su pustila 5G mrežu. Međutim, malo ko zna šta je zapravo 5G mreža i zašto je ona značajna, da li je opasna po zdravlje i da li ćemo kada upalim...
Meka moć urbanizma
Predavanje: Istaknuti urbanista i višegodišnji glavni arhitekta grada Brisela Kristijan Boret (Kristiaan Borret)
Istaknuti urbanista i višegodišnji glavni arhitekta grada Brisela Kristijan Boret (Kristiaan Borret) održao je predavanje pod nazivom “Meka moć” u organizaciji Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP). Publika u Startit Centru imala je priliku da se upozna sa ključnim izazovima i inovativnim urbanim rešenjima sa posebnim akcentom na održivost, inkluzivnost i tehnološke inovacije u savremenim gradovima.
Brisel je grad koji je istovremeno administritivni i regionalni centar, najveći belgijski grad, i sedište brojnih međunarodnih organizacija kao što su EU i NATO. Takođe, to je grad sa velikim disproporcijom u socijalnom statusu njegovih građana, kao i grad sa jednim od najvećih stepena multikulturalnosti gde više od polovine stanovnika nije domicilno.
Kristijan Boret se u svom radu fokusirao se na očuvanje i unapređenje kvaliteta urbanog prostora Brisela, sa posebnim naglaskom na integraciju produktivnih aktivnosti u gradski pejzaž. Brisel implementira ključne principe održivog urbanog planiranja kroz integraciju energetske efikasnosti, očuvanje kulturnog nasleđa i društvenu inkluziju. Grad balansira očuvanje istorijskog nasleđa sa implementacijom održivih urbanih rešenja
Od 2015. godine, Brisel zahteva da svi novi stambeni i poslovni objekti zadovolje odrđeni standarde, što značajno smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje. Pored toga, fokus je proširen na smanjenje emisije CO₂ kroz upotrebu materijala sa niskim uticajem na životnu sredinu, kao što su biološki razgradivi materijali i reciklirani građevinski materijali.
„Projekat Usquare.brussels predstavlja primer uspešne integracije održivih rešenja u obnovu istorijskih objekata. Bivša kasarne u Ikselima (Ixelles) transformisana je u multifunkcionalni kampus sa akcentom na cirkularnu ekonomiju, korišćenje recikliranih materijala i biološki razgradivih materijala poput glinenih maltera i konoplene betona. Ovaj pristup smanjuje potrebu za novim materijalima i doprinosi smanjenju emisije CO₂” kaže Kristijan Boret.
Brisel se suočava sa ozbiljnom stambenom krizom, sa više od 50.000 domaćinstava na listi čekanja za socijalno stanovanje. Kako bi se rešio ovaj problem, uvedena je obaveza da svi stambeni projekti veći od 3.500 m² moraju obezbediti 25 odsto socijalnog stanovanja. Takođe, Brisel ima dugu tradiciju organizovanih građanskih pokreta i aktivnog učešća zajednice u urbanom planiranju. Uprava grada redovno sarađuje sa građanima, uključujući ih u procese odlučivanja, kako bi osigurala da razvoj grada bude inkluzivan i odražava potrebe svih njegovih stanovnika.
“Jedan od ključnih alata u ovom procesu je građanski panel, koji omogućava predstavnicima zajednice da aktivno učestvuju u izboru pobedničkog projekta. Članovi panela postavljaju pitanja, doprinose debatama i donose odluke zajedno sa drugim članovima savetodavnog odbora. Ovaj pristup ne samo da osnažuje ulogu korisnika u procesu odlučivanja, već i povećava transparentnost i poverenje u rezultate takvih projekata”, ističe Kristijan Boret.
Beograd može učiti od Brisela u integraciji održivih i pametnih tehnologija u urbanom planiranju. Implementacija energetski efikasnih standarda, korišćenje recikliranih i biološki razgradivih materijala, te uključivanje lokalnih zajednica u proces planiranja, mogu doprineti održivom razvoju grada. Takođe, obavezivanje velikih stambenih projekata da obezbede socijalno stanovanje može pomoći u rešavanju problema pristupačnosti stanovanja.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
