Miokarditis, bolest poznata još od 18. veka, koja kod 25% pacijenata izaziva hroničnu slabost srca, treći je najčešći uzročnik smrti kod dece i mladih.
Iako poznata već više stotina godina, ova bolest se vratila u fokus čovečanstva sa pojavom globalne pandemije Koronavirusa, jer kako je poznato COVID-19 ne napada samo pluća, već je to sistemska bolest koja često ostavlja ozbiljne posledice na srce i druge organe.
Miokarditis se može javiti kod svih starosnih grupa, međutim ipak najčešće oboljevaju fizički aktivne mlade osobe u starosnoj dobi od 15 do 30 godina.
Šta je u stvari miokarditis?
Zapaljenje srčanog mišića, poznato i kao miokardistis, predstavlja zapaljenski proces srednjeg sloja zida srca, koje nastaje usled virusne infekcije, poput Koronavirusa ali i zbog niza drugih uzroka (bakterije, gljivice, paraziti, autoimune bolesti, uzimanje određenih lekova i dr.). Ovo zapaljenje stvara otok i oštećenja mišićnih ćelija usled čega se srce slabije ishranjuje a mišić ne može da pumpa dovoljno krvi.
Posledica toga je zadebljanje mišićnog zida, koji zatim slabi i zbog čega pacijent oseća simptome srčane insuficijencije. Pacijent koji ima miokarditis može u potpunosti da se oporavi od ove bolesti, ukoliko se javi lekaru na vreme, a ako se ne leči upala srčanog mišića može da postane hronična.
Simptomi akutnog miokarditisa
Simptomi u početnoj fazi mogu da budu potpuno neuočljivi ili blagi poput onih kada imamo grip, pa pacijent i ne može da shvati da nešto nije u redu. Zbog toga miokardisits možemo slobodno da nazovemo „bolešću sa deset lica“, jer kako bolest napreduje tako se i simptomi menjaju.
Od početnih za koje su tipični malaksalost, povišena temperatura, glavobolja, bol u grlu i zglobovima, kao i stomačne tegobe, simptomi se kasnije menjaju do pojave aritmija, nedostatka daha pri fizičkoj aktivnosti, oticanja nogu i čak do gubitka svesti. Bol u grudima je takođe prisutan, pa mnogi poslumnjaju na anginu pektoris.
Zbog čega se miokarditis javlja kod obolelih od COVID-19?
Koronavirus se po pravilu najviše vezuje za pluća, srce i krvne sudove, zato što tu najviše ima ACE-2 receptora, za koje se ovaj virus zakači jer jedan prema drugom imaju odnos ključa i brave. S obzirom na činjenicu da srce ima prilično veliki broj ACE-2 receptora, mogućnost da baš ovaj virus uzrokuje miokarditis je velika. Nažalost, COVID-19 može da ošteti kardiovaskularni sistem i na drugi način – infarkt miokarda, poremećaj srčanog ritma, zgrušavanje krvi i tromboze malih i velikih krvnih sudova.
Kako se dijagnostikuje?
Dijagnoza virusne upale srčanog mišića postavlja se na osnovu subjektivnih tegoba pacijenta, totalnog pregleda srca, laboratorijskih analiza u kojima se posebno obraća pažnja na kardiospecifične enzime u krvi. Kod određenog broja pacijenata potrebno je uraditi i dodatnu dijagnostiku poput Holtera EKG-a.
Ne odlažite pregled kod kardiologa ako ste preležali COVID-19
Sve osobe koje su imale srednje tešku i tešku kliničku sliku, ali i one koje su ranije imale dijagnostifikovane srčane probleme i kardiovaskularne bolesti, treba obavezno da se jave kardiologu i da odu na kardiološki pregled. Za sve mlade osobe koje se aktivno bave sportom, bilo to rekreativno ili profesionalno, takođe se savetuje da posete lekara pre nego što se vrate uobičajenim fizičkim aktivnostima, kako bi bile potpuno sigurne da je sve u redu sa njihovim srcem.
Ukoliko osećate neke od tegoba koje smo prethodno nabrojali i preležali ste COVID-19, vreme je da proverite kako vaše srce kuca i da li je sa njim nakon Koronavirusa sve u redu. U Puls kardiološkom centru možete zakazati pregled kako biste što pre obavili sve neophodne analize i vratili se uobičajenim aktivnostima. Stručnjaci Puls kardiološkog centra postaviće dijagnozu u roku od 2h, uz pomoć najsavremenijih aparata, na lak, brz i jednostavan način.