Mumificirano telo egipatskog faraona otkriva tajne nakon 3.500 godina

Naučnici iz Kaira su digitalno „odmotali“ Amenhotepa I, otkrivajući detalje od njegovog grobnog nakita do zuba. Mumificirano telo ovog faraona i kralja ratnika koji je bilo enigma jer je jedna od retkih kraljevskih mumija koja se ne može odmotati u moderno doba, to jest do sada. Sahar Salim, profesor radiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kairu, deo je tima koji je uspešno odmotao Amenhotepa I, ali ne fizički već digitalno, prenosi The Guardian.

Rezultati, koristeći tehnologiju skeniranja 3D kompjuterizovanom tomografijom (CT), su bez presedana i fascinantni. Oni pružaju detalje o njegovom izgledu i raskošnosti nakita sa kojim je sahranjen.

„Pokazujemo da je Amenhotep I imao otprilike 35 godina kada je umro, bio je visok otprilike 169 cm, obrezan i imao je dobre zube. U svojim omotima nosio je 30 amajlija i jedinstveni zlatni pojas sa zlatnim perlama“, rekla je Salim.

Dodala je da je fizički podseća na svog oca jer je imao usku bradu, mali usku nos, kovrdžavu kosu i blago izbočene gornje zube, ali i da je iznenađujuće za nekoga ko je živeo pre oko 3.500 godina, da ima zapanjujuće dobre zube.

Salim ističe da  je iznenađujuće ua nekoga ko je živeo pre oko 3.500 godina da ima zapanjujuće dobre zube, kao i da ova činjenica svedoči o tome koliko je bio neverovatan proces mumifikacije. 

Istraživački tim je takođe otkrio da je Amenhotepov mozak netaknut, za razliku od drugih kraljeva, uključujući Tutankamona i Ramzesa II.

Salim je rekla da je projekat bio uzbudljiv, „kao što je odmotavanje poklona“. Tim se nadao da će pronaći dokaze o tome kako je Amenhotep umro, ali se to pokazalo nemogućim.

„Mumificirana tela su bila dobro očuvana, čak su i sitne kosti unutar ušiju sačuvane. Nema sumnje da su Amenhotepovi zubi bili dobro očuvani. Mnoge kraljevske mumije su imale loše zube, ali sam Amenhotep je imao dobre zube“, kaže Salim.

Amenhotep I je bio drugi kralj iz 18. dinastije i došao je na presto posle smrti svog oca Ahmosa I, vladao je Egiptom oko 21 godinu između otprilike 1525. i 1504. godine pre nove ere. Njegovo ime znači „Amun je zadovoljan“, a prestono ime bilo mu je Djeserkare što znači „Sveta je duša Re“. Smatra se da je imao mirnu vladavinu koja mu je dala vremena da se koncentriše na administrativnu organizaciju i izgradnju hramova, apostoji mogućnost da je vladao zajedno sa svojom majkom Ahmose-Nefertari.

Egiptolozi znaju iz dekodiranih hijeroglifa da su Amenhotepa razmotali sveštenici u 11. veku pre nove ere kako bi popravili štetu koju su naneli pljačkaši grobnica. Spekulisalo se i da su ga odmotali kako bi ponovo upotrebili kraljevsku opremu za sahranu ili ukrali ukrase, ali Salim navodi da su njihovi nalazi razotkrili te teorije i pokazali da su sveštenici imali najbolje namere.

Originalna grobnica Amenhotepa I nikada nije pronađena. Otkriven je 1881. godine na mestu u Luksoru gde je poznato da su sveštenici sakrili mumije kraljeva i plemića kako bi ih zaštitili od pljačkaša grobnica.

Njegov dom je Egipatski muzej u Kairu. Nije odmotan zbog savršenih platnenih omotača prekrivenih vencima od delfinijuma, egipatske rečne konoplje i šafranike, i lepote njegove oslikane pogrebne maske.

„Nismo mogli da pronađemo nikakve rane ili unakaženost usled bolesti koja bi opravdala uzrok smrti, osim brojnih postmortalnih sakaćenja, verovatno od strane pljačkaša grobova nakon njegove prve sahrane. Prvi mumifikatori su mu uklonili utrobu, ali ne i mozak ili srce“, rekla je Salim.