Ograničen novčanik, neograničene želje: Na šta sve trošimo, a ne koristi nam?

Republički zavod za statistiku kaže da je u martu u Srbiji neto plata iznosila oko 108.000 dinara, s tim što je medijalna neto zarada za isti mesec oko 82.000 dinara – što znači da je polovina zaposlenih dogurala do ove sume, ali ne preko nje. Koliko je novca potrebno za pristojan život sad je već filozofska debata, a na sve to postoji jedno pitanje od koga se svi zgroze (a neki i ugroze) – Da li trošimo pametno?

Budući da u iracionalnim okolnostima nije moguće racionalno delovati, tako i kupovina postaje nerazumna do mere da mnogi pomisle da je kurs “racionalna potrošnja” pametna investicija. Tanak budžet, prazni džepovi, a želje – (ne)razumne. Kako da se rešimo navika zbog kojih par dana pred platu padamo u depresiju, nismo odgonetnuli, ali smo izdvojili pet navika koje naizgled čine život lakšim, međutim, dugoročno gledano su neodržive. 

Striming platforme

Guglanje onlajn film sa prevodom je prošlost, dominira Netflix, rame uz rame sa Max-om, stiže ih i Disney, dok Amazon Prime jeste prisutan, ali ne u meri kao prethodna tri. Planovi za plaćanje svih platformi variraju – Netflix nudi isključivo mesečni plan pretplate od pet do 10 evra mesečno, Max je 8 evra mesečno dok je Disney 12 evra mesečno ili 120 evra godišnje. 

Količina sadržaja koji se nudi na platformama manje-više može da se pronađe na svakom besplatnom sajtu za gledanje filmova i serija, ali ove platforme nude komfor – nema reklama, legalno je, i nekad, ali samo nekad, prve izbace ekskluzivni sadržaj. 

Međutim, pretplata je stalni trošak na koji ne obraćamo pažnju. Često se desi da se više striming platformi kupi odjednom, pošto uglavnom nude različit sadržaj, tako da ne postoji jedna koja će u sebi imati sve filmove i sve serije koje želimo da gledamo. Ako saberemo na godišnjem nivou sve tri pretplate to je trošak od otprilike 300 evra, koji može da se izbegne jednostavnim guglanjem. 

Članarina u teretani nije isto što i trening 

Teško je čuti da mesečno plaćanje članarine neće spaliti naše kalorije ako zapravo ne odemo u teretanu, ali tako je. Veliki broj ljudi plaća teretanu mesečno bez da ode ijednom na trčanje, a kamoli trening bilo koje vrste. To možda deluje kao mizeran trošak od 15 do 30 evra mesečno, u zavisnosti od teretane, ali na godišnjem nivou suma koju potrošimo varira od 180 do 360 evra, i taj novac je potrošen ni na šta, odnosno na mirnu savest da je naše fitnes putovanje započeto, samo je pitanje vremena kad ćemo napraviti prvi korak (ili čučanj).

Zatim, kad misaona teretana ne upali, često se podleže brzim rešenjima za mršavljenje – čajevi za mršavljenje, nedeljni ili mesečni detoks programi koji minimalno koštaju 50 evra po programu, a često idu i preko 100 evra. Tako da, fitnes putovanje može da dovede do sunovrata, ako se ne planira racionalno.

Terapija taksi prevozom

Pre nego što se pozabavimo ekonomskim aspektom moramo napomenuti da taksi vožnja ima svoje benefite. Od toga da se brže stigne od tačke A do tačke B (što može biti diskutabilno u određenim gradovima), biseri mudrosti kojih se naslušamo u taksiju mogu da nas obogate za života ili makar da nam ulepšaju dan. 

Ovo je možda jedan od najmanje neophodnih troškova za osobe koje imaju ograničena finansijska sredstva, ali često ćemo čuti izreku da je vreme novac, i da se taksijem brže stigne ili da je nemoguće stići do odredišta bez taksija.

Ako računamo da je prosečna taksi vožnja po Beogradu negde oko 7-8 evra, i da imamo redovnog taksi putnika, na mesečnom nivou ta osoba potroši oko 240 evra (u najgorem slučaju), a najčešće potroši 120 evra – za 10-15 vožnji mesečno. 

Restorani, barovi, kafići, naručivanje hrane

Čovek je društveno biće i ne može, niti treba da se odrekne izlazaka i uživanja u slobodnom vremenu, ali treba da nađe meru. Samo ako ne kupuje jedan kapućino za poneti dnevno (oko jednog evra), uštedeće oko 30 evra mesečno, i da umesto odlaska na ručak ili večeru iskoristi sve ono u frižideru što kupi, a ne koristi, drastično će smanjiti svoje troškove. 

Cena izlaska u klub ili restoran za jednu osobu varira, recimo da se minimalno potroši 15 evra, često mnogo više, a prosečno možemo računati da osoba ode u restoran ili u izlazak minimalno jednom nedeljno, što je 60 evra mesečno (minimalno). 

Mada, mnogi će reći da uživanje nije luksuz, već potreba.

S druge strane, mnogi će reći da je naručivanje hrane jeftinije nego kuvanje, te zbog cene namirnica, onda vremena, (ne)iskustva u kuvanju, i drugih razloga. Dok realistično gledano kuvanje hrane, iako troši vreme, čuva budžet – obroci koji mogu da se spreme i traju nekoliko dana i isto tako računamo na to da sve što smo kupili i stavili u frižider možemo da iskoristimo, a ne dočekamo istek roka trajanja.

Naručivanje hrane je samo po sebi problem ne samo zbog troška već i gomilanja prehrambenih proizvoda, bacanja hrane i uglavnom nezdravog načina ishrane. Nije realno proceniti koliko pojedinac troši mesečno na naručivanje, ali najčešće uz dostavu po jednom naručivanju potroši se minimalno 8 evra, a najčešće 10 evra.

Kreditna kartica ili iluzija bogatstva

Mudar potez banaka da zamene čekove karticama, kad su izbacile kreditne brzo su došle i debitne kojima može da se kupuje na rate. Određene radnje čak nude pogodnosti poput plaćanja na 24 rate za velike kupovine, što će dodatno da aktivira potezanje kartice. 

Međutim, limiti na kartici vrlo četo su dupla plata, a nekad i trodupla, ovaj limit se brzo istanji, pa se neka rata za karticu preskoči i onda mora da se plaća kamata. 

Kreditne kartice nude ogromne pogodnosti, samo ako se pametno koriste, ali i racionalno troše. 

Kada bi se sabrali svi troškovi koje smo izlistali dolazimo do sume od 820 do 1000 evra godišnje, što je je l’ da, prosečna mesečna zarada u martu 2025. godine u Srbiji.