Lifestyle

12.02.2024. 10:45

Klima 101

Autor: Čedomir Savković

Skijanje će zbog klimatskih promena postati još veći luksuz

Foto: Nova ekonomija

Nacionalni park Kopaonik

Lifestyle

12.02.2024. 10:45

Skijanje u već bliskoj budućnosti može da bude još veći luksuz. S obzirom na očekivano globalno zagrevanje, visoke zimske temperature vazduha mogu učiniti skijanje na određenim skijalištima nemogućim – čak i uz veštačko osnežavanje.

Prećutni prag od oko 55-60 centimetara snežnog pokrivača je optimalna visina, koja obezbeđuje da skijaške staze rade u punom kapacitetu, odnosno da 95% odsto ski staza bude otvoreno. Međutim, ove sezone, visina snežnog pokrivača na utabanim ski stazama na Kopaoniku nije prelazila 30 centimetara, piše za portal Klima 101 Irida Lazić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Ni prethodna sezona skijanja nije se bila proslavila: u pitanju je bila zima sa samo 24 snežna dana, što je najmanji broj snežnih dana u poslednjih 19 godina.

Planine u Srbiji imaju drastično manje ledenih dana nego što je to bio slučaj pre samo nekoliko decenija.

Najveći protivnik skijalištima, kako u Srbiji tako i u ostatku sveta, je povećana temperatura vazduha usled klimatskih promena, koja topi sneg u zimskim mesecima.

Primera radi, osmotreni podaci govore da se od 1950. godine do danas dogodilo drastično zagrevanje u zimskim mesecima, a da je ono bilo najizraženije na planinama.

Naime, i najniža minimalna i najviša maksimalna temperatura izmerena u toku zime povećala se za 1 °C po deceniji u planinskim oblastima jugozapada Srbije, što je najveća (zimska) promena zabeležena u našim merenjima.

Za održavanje staza, neophodno je da makar minimalna dnevna temperatura bude ispod nule (mada ni to nije garancija kvaliteta staza), a kako se može videti na mapama, upravo ovaj indeks – broj mraznih dana – pokazuje značajan pad na planinama poslednjih godina, što je jasan prikaz koliko su naše planine ranjive na posledice klimatskih promena.

U Raškoj oblasti, gde se nalazi i Kopaonik, u periodu od 1951. do 2000. godine oko 14% godina bilo je sa znatno manjim brojem ledenih dana (10+ manje ledenih dana) u odnosu na klimatološki prosek. Međutim, posle 2000. godine, skoro svaka druga godina beleži takvo smanjenje broja ledenih dana, a u nekim godinama je to smanjenje i drastično veće – i do 30 ledenih dana manje, ceo jedan „ledeni mesec” manje.

PROBLEM POSTOJI I NA ALPIMA

Alpi, najpoznatija skijaška destinacija u Evropi i svetu, suočava se sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena.

Usled složenih procesa u klimatskom sistemu, na Alpima se ubrzavaju procesi zagrevanja i smanjene akumulacije snega. Planine u ovom regionu se zapravo zagrevaju skoro pa duplo brže od globalnog proseka, pa su sad već u proseku 2° C toplije u odnosu na preindustrijski period.

Još alarmatniji podatak je da se Alpi zagrevaju za 0,5 °C po deceniji od 1980. godine. Ako se uzme u obzir činjenica da temperatura opada za otprilike 0,5° C na svakih 100m visine, jasna je kalkulacija da se svake dekade moramo „popeti“ za 100 metara da bismo propratili klimatske promene i ostali u neizmenjenoj klimi.

Jedan od razloga povećanog zagrevanja u planinskim krajevima je i povratna sprega: topljenjem snega smanjuje se tzv. albedo efekat, jer beli sneg reflektuje Sunčevo zračenje, dok zelene površine apsorbuju više zračenja, čime doprinose daljem zagrevanju.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.