Lifestyle

10.03.2021. 13:40

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Slatkiši i sedenje pogoršavaju pandemiju

Gojaznost povećava mogućnost od komplikacija prilikom lečenja od korone, značajan je indikator da može doći do potrebe za hospitalizacijom, intezivnom negom ili respiratorom, piše u izveštaju Svetske federacije za gojaznost.Po...

Foto: iStock

Lifestyle

10.03.2021. 13:40

Gojaznost povećava šanse da dođe do komplikacija prilikom lečenja COVID-19, a značajan je indikator da će u slučaju zaražavanja koronavirusom doći do hospitalizacije, intezivne nege ili priključenja na respirator, piše u izveštaju Svetske federacije za gojaznost.

Povećani indeks telesne mase (BMI) i nedovoljna fizička aktivnost povećavaju i rizik da dođe do smrtnog ishoda usled infekcije koronom.

Na kraju 2020. godine, stopa smrtnosti u zemljama gde je više od polovine stanovništva gojazno bila je oko deset puta veća nego u zemljama gde je ovaj procenat niži.

Manji udeo gojaznog stanovništva mogao je da spreči hiljade smrtnih ishoda i milione bolničkih lečenja, ističe Svetska federacija za gojaznost.

Podaci pokazuju da su države u kojima je stanovništvo manje fizički aktivno i konzumira veoma prerađenu hranu upravo one u kojima je i viša stopa smrtnosti prouzrokovana infekcijom COVID-19. Sa druge strane, fizička aktivnost osim što utiče na regulisanje težine, poboljšava imunitet i smanjuje mogućnost infekcije.

Podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAOSTAT)  pokazuju da ishrana koja je bazirana na mahunarkama i korenastom povrću utiče na manji broj smrtnih slučajeva, dok je smrtnost veća kod onog stanovništva koje se u svojoj ishrani pretežno koristi životinjske masti, biljna ulja i šećere.

Istraživanje iz Velike Britinije ukazuje na to da bi se 8,6 odsto odsto hospitalizacija zbog lečenja koronom moglo povezati sa nedovoljnom fizičkom aktivnosti, dok bi za 29,5 odsto jedan od uzročnika mogla biti gojaznost.

S obzirom na to da gojanznost utiče na većim broj osoba kojima je potrebno bolničko lečenje, a da veći broj ovakvih slučajeva dovode do većih izdataka za zdravstvo kao i sve češća zatvaranja, procenjuje se da bi za trećinu troškova pandemije mogla da bude odgovorna gojaznost i smanjena fizička aktivnost. To bi značilo da bismo nezdrav život do 2025. mogli da platimo između šest i sedam biliona (hiljada milijardi) dolara.  

U Srbiji je u 2020. godini bilo 45,99 smrtnih ishoda na 100.000 stanovnika, a preko 57 odsto stanovništva ima povećan BMI. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.