Lifestyle

13.06.2023. 09:10

Klima 101

Autor: Čedomir Savković

Šta Beograd o saobraćaju može da nauči od Helsinkija?

Foto: Pixabay

Lifestyle

13.06.2023. 09:10

Jedna od retkih stvari koje može da pomogne uređenju gradskog saobraćaja u Beogradu jeste dobro prostorno planiranje. U Helsinkiju se novogradnja „postavlja“ isključivo blizu stanica šinskog prevoza, metroa i urbane železnice. 

Helsinki, glavni grad Finske, je slične veličine kao Beograd, sa otprilike 1,5 miliona stanovnika, podseća u svom tekstu za portal Klima 101,
Miloš Mladenović, vanredni profesor na Univerzitetu Aalto u Helsinkiju.

U glavnom gradu Finske, veliki broj kretanja sa oboda ka centru grada opslužuju metro i urbana železnica.

U Beogradu polovina građana putuje gradskim prevozom, četvrtina automobilima i četvrtina pešice.

Prosečan stanovnik Helsinkija obavlja više kretanja na dan nego prosečan stanovnik Beograda, sa 3,5 putovanja po osobi na dan, dok u proseku individualno putovanje traje 24 minuta.

U poređenju sa Beogradom, u Helsinkiju se skoro deset odsto svih kretanja obavlja biciklom. Takođe, javni prevoz je često u svetskom vrhu najboljih sistema, što iz perspektive korisnika, što iz perspektive uticaja na društvo i životnu sredinu.

Pored metroa, javni prevoz uključuje autobuse i tramvaje, ali i veliki broj linija urbane železnice, koje opslužuju veliki broj radijalnih kretanja sa oboda regiona.

Takođe postoji i trajektna linija do ostrva Suomenlina, dok se uskoro otvara nova orbitalna linija lakog šinskog prevoza.

Istorijska prekretnica u razvoju Helsinkija je izgradnja metro linije od centra grada na istok, koja je otvorena 1982. godine. Taj isti metro je produžen na zapadni deo regiona, sa 8 novih stanica koje su otvorene 2017. u prvoj fazi, i sa još 5 novih stanica otvorenih u drugoj fazi, 2022. godine.

Razvoj grada nije samo zasnovan na razvoju šinskih sistema i biciklističko-pešačke infrastrukture, već je isto u bliskoj vezi sa prostornim planiranjem.

Novogradnja se najčešće locira oko stanica šinskog prevoza, sa povećanom gustinom naseljenosti i raznovrsnim servisima, od obdaništa i škola, do zdravstvenih i kulturnih ustanova. Time se stanovništvo omogućava ne samo pristupačnost raznolikom sadržaju, već se i čuvaju zelene gradske površine, koje imaju višestruke namene.

 Od 2016. godine postoji gradski sistem za iznajmljivanje bicikala, dok od 2019. na ulicama Helsinkija se mogu videti električni trotineti, električni bicikli, ali i drugi vidovi mikromobilnosti, kao što su električni monocikli i skejtbordovi.

Cilj saobraćajnog planiranja je multimodalnost, dovoljno veliki izbor vidova kretanja

U celosti, Helsinki je dobar primer multimodalnog grada – što znači grada u kojem stanovnik ima veliki izbor vidova kretanja, dok je tim vidovima dodeljen adekvatan prostor kako bi mogli da pruže predvidljivo visoki nivo uslige.

Drugim rečima, prosečan stanovnik Helsinkija nije primoran da stalno vozi auto ili da koristi autobus, već može da bira i kombinuje različite vidove prevoza po svojim potrebama u datom trenutku.

Manje novoregistrovanih automobila u Srbiji, više autobusa, motocikala, traktora…

To ne dovodi samo do mogućnosti da se obavi više kretanja u jednom danu, već ima i niz drugih pozitivnih posledica na fizičko i mentalno zdravlje – od toga da su sama putovanja bezbednija, manje stresna, ali i imaju niz pozitivnih uticaja na dugoročno zdavlje, kao što je gojaznost, dijabetes, srčana oboljenja, respiratorne bolesti, demencija i depresija.

Glavna lekcija Helsinkija za Beograd je da je potrebna strateška perspektiva na razvoj grada i saobraćajnog sistema. Takva strateška perspektiva zahteva razmišljanje na duge staze.

Na primer, planiranje istočne i zapadne trase metroa u Helsinkiju je trajalo decenijama, i ne uvek u idealnim ekonomskim uslovima u Finskoj.

Takođe, strateška perspektiva zahteva i razumevanje razlika između troškova i investicija. Iako infrastrukturna promena, pogotovo za šinski saobraćaj kao što je metro, zahteva milionska ulaganja, kada se ta suma pogleda na nivo od 50 ili čak 100 godina koliko ona može da služi, može se zaključiti da je to pametna investicija, jer donosi sa sobom ogromne benefite kroz godine.

Ti benefiti nisu samo u skraćenju vremena putovanja ili povećanju komfora tokom putovanja, već su tu isto koristi od promene celokupnog sistema mobilnosti, koje dolaze iz poboljšanja fizičkog i mentalnog zdravlja stanovnika.

Helsinki planira dalji razvoj pešačke i biciklističke infrastrukture, infrastrukturu za šinski prevoz, ali i restriktivne mere za korišćenje automobila, u vidu parking strategije i ukidanja uličnih traka za automobile.

Ove promene otvaraju vrata i široj promeni urbanog prostora, kao što je povećanje zelenih površina, i daljem očuvanju opšteg društvenog blagostanja u Finskoj.

Najviša tačka Helsinkija je jedno veštačko brdo visine tek oko 90 metara, a ravne površine su načelno lakše za organizaciju saobraćaja.

Međutim, ono čime Beograd „gubi“ po pitanju topografije i brdovitog terena, nadoknađuje svojom kontinentalnom klimom i dužinom trajanja dana, jer je veliki deo godine u Helsinkiju prosečna temperatura niža, a dan kraći.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.