Šta je tiha štednja: Trend koji je zahvatio Gen Z i milenijalce

U svetu gde se finansijska stabilnost i nezavisnost ceni, ali ne sprovodi, štednja novca je postala ključni deo, ne samo upravljanja finansijama, već i kvalitetnog života. Tiha štednja je postala sve popularniji trend među mlađim generacijama – Gen Z i milenijalcima, a podrazumeva da se štednja tiho i dosledno sprovodi, suprotno kulturi „vidljivog trošenja“ kojoj svedočimo na društvenim mrežama. 

Mnogi se muče da se pridržavaju doslednog plana štednje iz različitih razloga – neočekivani troškovi, impulsivne navike trošenja, pa čak i društveni pritisak. Baš u ovim slučajevima, koncept tihe štednje upada kao kreativan pristup štednji novca, diskretno i bez odricanja kvaliteta života.

Šta je tiha štednja?

Reklo bi se da je to umetnost izdvajanja novca bez očiglednog pokazivanja da se štedi. Za razliku od tradicionalne štednje, koja podrazumeva vidljive transfere na poseban račun, tiha štednja naglašava važnost očuvanja svakodnevne finansijske rutine. Na taj način postepeno gradi zdrav fond štednje bez osećaja uskraćenosti.

Zasniva se na principima „bihejvioralne ekonomije“. Ideja je da ljudi lakše štede kada ne osete udar odliva novca (direktnog prebacivanja novca sa računa na račun). Na taj način izbegava se mentalni otpor, ali i stres koji prati uobičajene metode štednje.

Ukratko, tiha štednja podrazumeva automatsko prebacivanje novca na drugi račun, život bez impulsivne kupovine, vraćanje osnovama – odnosno život sa osnovnim stvarima, bez brendova i najvažnije ovakav tip štednje se sprovodi tiho – kako se i sama zove, što znači da se štednjom ne hvali, već se sprovodi.

Kako uspešno tiho štedeti?

Automatski transferi

Postavljanje automatskih prebacivanja na poseban štedni ili tekući račun je ključna taktika tihe štednje. Gotovo svaka bankovna aplikacija ima opciju da se transferi vremenski poklope sa prilivom plate i s toga budu prebačeni na drugi račun, slično kao automatsko plaćanje računa. Čin štednje postaje neprimetan, pa se simultano smanjuje iskušenje da se novac potroši. Iznos za štednju se može postepeno povećavati u skladu sa rastom prihoda ili životnih navika.

Aplikacije 

Fintech kompanije nude razne aplikacije za praćenje troškova, ali neke od najnovijih često „zaokružuju“ svaku kupovinu na najbliži ceo iznos, a razlika ide na štedni račun. U Srbiji dostupna je Revolut aplikacija koja podržava domaće kartice, korisna za mikro-štednju neprimetnih iznosa koji kasnije postaju značajan fond.

Koverte, sveske, planeri budžeta 

Planeri budžeta postoje već godinama, ali pre njih bile su koverte. Za određene kategorije troškova efikasno je raspodeliti kupovinu po kovertama. Kada se koverta isprazni – nema više trošenja. Mnogi se odluče za ovaj pristup kako bi razdvojili svoje troškove i štednju, recimo imaju drugačije koverte za štednju, kiriju, namirnice, itd.

Suptilne promene u navikama

Neupadljivi koraci u svakodnevnom životu mogu dovesti do značajne uštede. To može biti domaća kafa umesto kupovne, šetnja umesto taksija i, na primer, kupovina jeftinije marke ili brenda (ne po ceni kvaliteta proizvoda).

Diskretnom metodom štednje smanjiće se želja da se novac potroši „što pre“ s obzirom na to da nije vidljiv u svakodnevnom budžetu. Stvara se fond za nepredviđene situacije, osećaj sigurnosti, a i nezavisnosti.

Zašto je tiha štednja postala popularna?

Sve veća potreba za finansijskom sigurnošću pobedila je želju za statusnim simbolima što je probilo tihu štednju kao trend. Takođe, ekonomska nezavisnost o kojoj se pričalo o prošlosti zvuči kao bajka za mlade čija je kupovna moć sve manja i koji već deceniju posmatraju rast cena, te je tiha štednja i neka vrsta otpora prema inflaciji.

Mnogobrojni trendovi na društvenim mrežama, prvenstveno TikToku i Instagramu prioritizovale su bogatstvo, raskošnost i novac, pa je nastao sveopšti zamor među generacijama i nova filozofija: Ne moraju svi da znaju da imaš novac – dovoljno je da ga imaš.

Srodno tihoj štednji, pojavio se i trend tihe raskoši, koja podrazumeva bogatstvo bez vidljivih logotipa. No-spend challenge je takođe postao popularan, gde se korisnici u neku ruku i takmiče koliko dana će proći bez ikakve potrošnje osim osnovnog. Takođe, digitalna detoksikacija od trošenja je postala pravi hit – uklanjanje aplikacija za šoping i isključivanje notifikacija.

Tiha štednja je moćan način da se izgradi finansijski plan bez drastičnih promena u načinu života. Važno je proveravati stanje na štednom računu, ali isto tako truditi se da ne postanemo previše opsesivni što se štednje tiče. Cilj tihe štenje jeste da se štedi bez narušivanja osnovnih potreba, a preterana štednja može dovesti do odustajanja.