ŠTADIN zdravstveni izveštaj:  52% Evropljana se oseća usamljeno

 Uprkos činjenici da živimo u svetu društvenih mreža, tehnologija koje nam omogućavaju brz i neograničen kontakt i pružaju osećaj da smo povezani više nego ikada, u isto vreme socijalna izolovanost i osećaj usamljenosti narastajući je problem širom sveta i muči  više od polovine Evropljana.

Zdravstveni izveštaj STADA grupe za 2024. godinu pokazuje da dve trećine Evropljana (65%) svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao veoma dobro ili prilično dobro, dok samo 9 procenata smatra da je ono loše. Uprkos tome, čak 52% evropske populacije oseća usamljenost. I dok bismo očekivali da od usamljenosti najviše pate starije osobe, upravo je  suprotno – najviše su pogođeni mladi! Među Evropljanima starijim od 55 godina, 41% kaže da se oseća usamljeno, ali isto tvrdi čak 63% mladih između 18 i 35 godina.

Koliko je samoća teška?

Štadino zdravstveno istraživanje otkriva da se najviše usamljenima osećaju stanovnici Poljske (61%), Finske i Švedske (59%), Slovačke (58%) i Kazahstana (57%).

Na pitanje da li se osećaju usamljeno, 4% građana Srbije tvrdi da se uvek osećaju usamljeno, isto toliko Mađara i Italijana. Duplo više ih je u Austriji i Danskoj (8%), a da se često osećaju usamljeno kaže 16% Britanaca i 17% Šveđana.

Previše rada i nedostatak vremena za društvene kontakte kao najznačajniji razlog usamljenosti navodi 29% građana Srbije i Bugarske, 28% Poljaka, 27% Austrijanaca. Navedeni uzrok znatno manje pogađa Šveđane i Dance (19%). Smrt supružnika ili člana porodice razlog je usamljenosti za 23% Iraca, 21% Poljaka i Britanaca. U Srbiji 14% građana ovaj problem ističe kao razlog usamljenosti.

Kao glavni uzrok usamljenosti čak 27% mladih u Evropi ističe previše rada i radnih obaveza, a taj stav podržava 31% vršnjaka u Slovačkoj, 29% Švajcaraca, 18% mladih u Srbiji i svega 11% Italijana. Veća je verovatnoća da će se žene (57%) osećati usamljene nego muškarci (46%), a ovaj osećaj ima tendenciju opadanja sa godinama.

Kako sanirati epidemiju usamljenosti?

Podrobnijim uvidom takođe se otkriva i jaka veza između fizičkog i mentalnog blagostanja: Većina fizički spremnih Evropljana (83%) svoje mentalno zdravlje ocenila je pozitivno, dok je takvu ocenu dalo samo 28% onih koji se fizički ne osećaju dobro. Ovo ukazuje na delikatan odnos između fizičke spreme i mentalnog zdravlja i na to koliko su ta dva činioca međusobno blisko povezana.

Ipak, naziru se i potencijalna rešenja za ovakvu raširenu usamljenost: Polovina Evropljana (46%) vidi bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života kao ključ za smanjivanje osećaja usamljenosti i rešavanje izazova vezanih za mentalno zdravlje. U uspostavljanju bolje ravnoteže između posla i privatnog života prednjače građani Srbije (59%) i Portugala (58%). Oko 43% Evropljana poboljšanje vidi u boljoj ekonomskoj situaciji čemu se najviše nadaju u Srbiji (63%), Portugalu (62%) i Mađarskoj (56%).

Svaki treći Evropljanin smatra da se situacija može poboljšati skraćivanjem vremena koje se provodi na mreži, u čemu prednjače građani Srbije (43%), Irci (38%) i Danci (36%).  Za konkretniju podršku starijoj populaciji najviše insistiraju Španci (39%) i Danci (37%), a od građana Srbije svega 22%.

Ovo su rezultati iz međunarodnog Zdravstvenog izveštaja STADA grupe za 2024. godinu, reprezentativne studije koja je obuhvatila više od 46.000 ispitanika iz 23 zemlje, među kojima su i građani Srbije.