Lifestyle

09.05.2024. 18:30

Autor: Nova ekonomija

U Galeriji ULUS otvorena izložba „Mestopriče” Mirjane Bobe Stojadinović

Foto: Tanja Drobnjak

Lifestyle

09.05.2024. 18:30

U Galeriji ULUS od sinoć je otvoren osvrt na (prvih) 25 godina rada Mirjane Bobe Stojadinović pod nazivom „Mestopriče”. Na izložbi je predstavljeno devet radova koji trasiraju njena dosadašnja interesovanja, koja se tiču pre svega kontrasta javnog prostora i ličnog integriteta, kroz bavljenje galerijskim prostorom kao mentalnim prostorom, drastičnom promenom grada usled sečenja Bulevarskih platana, neprevodivosti iskustva kriznih vremena, uključujući i ratova, u kontekst Zapadne Evrope sredinom prve decenije 2000. godina, ali i osetljive lične naracije koja reaguje na opstanak pojedinca u javnom prostoru.

U subotu, 11. maja od 12 sati u Galeriji ULUS (Knez Mihailova 37) kroz postavku će voditi Miroslav Karić, istoričar umetnosti i kustos Muzeja savremene umetnosti. Karić će se osvrnuti na Bobin rad koji neposredno prati gotovo od samog početka, a poseban akcent biće stavljen na ulaganje autorke u participativne, diskurzivne, komunikacijske i obrazovne formate, koje ona sve vreme vodi paralelno sa čistom izlagačkom aktivnošću.

Mirjana Boba Stojadinović je umetnica čiji se radovi nalaze u kolekcijama Muzeja savremene umetnosti Beograd, Telenor kolekcije srpske savremene umetnosti, Savremene galerije Zrenjanin, Narodnog muzeja Crne Gore/Cetinje, Umetničke galerije Nadežda Petrović, i drugim javnim i privatnim kolekcijama.

Dobitnica je nagrade galerije 25. Memorijala Nadežde Petrović (2010), a bila je u najužem izboru za nagrade Doma kulture Studentski grad za najbolju nefikcijsku knjigu u 2021. godini, zatim „Lazar Trifunović“ za likovnu kritiku za 2021. godinu, kao i drugih nagrada. Uz autorsko stvaralaštvo, profesionalno se bavi produkcijom polja savremene kulture, kao član Udruženja umetnika DEZ ORG i Frekvencija, ali i jedna je od osnivača magazina za nezavisnu kulturu MANEK i drugim kustoskim autorskim istupanjima.

Sarađivala je kao novinar sa Redakcijom kulture Radio Beograda 2 (RTS), potom sa Kulturnim centom Beograda kao koordinator za odnose sa javnošću, a od novembra 2023. zaposlena je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na poslovima arhive i odnosa sa javnošću.

Izložba je otvorena do 25. maja u Galeriji ULUS, Knez Mihailova 37, a slediće i vođenja umetnice i psihološkinje Gordane Belić (18. maj) i istoričara umetnosti, kustosa i teoretičara Zorana Erić (21. maj), kao i autorska vođenja kroz izložbu (16. i 25. maj).


 

Vođenje Miroslava Karića kroz postavku izložbe Mestopriče

„Mirjana Boba Stojadinović: razgovori sa prostorima”

Poslednje dve i po decenije umetnička praksa Mirjane Bobe Stojadinović na različite načine se vezuje i razvija kroz istraživanja fenomena prostora ili, preciznije, njegovih javnih, privatnih, fizičkih i mentalnih predznaka i značenja. Podsećanjem na neke od umetničinih radova, projekata i pristupa izabranim vizuelnim i ne samo vizuelnim izrazima i medijima, vođenje/razgovor želi da publici pruži uvide u raznolikost autorkinih izlagačkih praksi i formata: od subjektivnosti doživljaja putovanja i geografskih izmeštanja, percepcije urbanih datosti i načina življenja, preko osluškivanja spacijalnih specifičnosti i duha mesta, do kreiranja (raz)govornih formi. Stojadinović u fokusu ima niz tema koje se najšire tiču različitih aspekata manifestovanja umetničkih, društveno-političkih i kulturoloških konteksta.

Poseban akcent biće stavljen na njeno ulaganje u participativne, diskurzivne, komunikacijske i obrazovne formate, koje ona sve vreme vodi paralelno sa čistom izlagačkom aktivnošću.

Miroslav Karić (Beograd, 1975.) diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na katedri za istoriju umetnosti 2000. godine. Od 2001. godine je bio na poziciji sekretara i kustosa u nezavisnoj umetničkoj asocijaciji Remont, a od 2003. član uredničkog tima Remont art magazina. Karić je bio višegodišnji urednik rubrike „Izložbe” u beogradskom kulturnom mesečnom vodiču Yellow Cab. U periodu 2004/2005 pohađao i završio trening program za menadžment projekata u kulturi – Evropska diploma. za U profesionalnoj biografiji beleži angažman na mnogim projektima kao saradnik, koordinator, kustos i PR. Učestvovao je u nekoliko umetničkih saveta i žirija: Remont – nezavisna umetnička asocijacija, Galerija Doma omladine, Gradska galerija Požega, Nagrada „Dimitrije Bašičević Mangelos”, Henkel Award, 43. Majska izložba, 12. Grifon, 64. Martovski festival, Filmski centar Srbije – eksperimentalni film i video-art. Od 2010. godine Karić je u kustoskom timu projektne inicijative Fotodokumenti i u organizacionom timu Nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos”. Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS i Međunarodnog udruženja likovnih kritičara AICA. Dobitnik godišnjeg priznanja ULUPUDS-a za stvaralačke rezultate u 2011. godini, Nagrade Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju autorsku izložbu u 2019. godini i Nagrade „Lazar Trifunović” za likovnu kritiku i teorijsko razmatranje savremene vizuelne umetnosti za 2022. godinu. Od januara 2020. radi kao kustos u Muzeju savremene umetnosti Beograd. 


 

Vođenje Gordane Belić kroz izložbu Mirjane Bobe Stojadinović

„Prostor kao misaoni i psihološki eksperiment”

Ovaj pristup tumačenju umetničkog dela nazvala sam „Umetnost iznutra“ (Inside art) jer nastoji da istraži, osvesti i ponudi na uvid onaj nevidljivi, skriveni smisao dela, često nepoznat i samom autoru. Umetnikova zainteresovanost i pokrenutost na istraživanje konkretne teme potiče od duboko ličnih motiva, a način razmišljanja, emocije, slučajni uticaji koji su vodili od jednog umetničkog akta do drugog, nose skrivene uvide koji su neophodni za dešifrovanje tananih i ponekad neuhvatljivih nijansi značenja umetničkog rada. Prorada ovih unutrašnjih elemenata vodi jasnijem sagledavanju i razumevanju dela ali pruža i povratnu informaciju samom umetniku, jer je njegova/njena komunikacija sa sopstvenim delom često onemogućena koncentracijom na sam postupak produkcije, ali i time što dobar deo motiva potiče iz njegovog/njenog nesvesnog.

Kroz svoj umetnički opus Boba najčešće problematizuje prostor, spoljašnji i unutrašnji, formalni-galerijski, neformalni-prostor svoje duše, prostor ulice, grada, države… U ovim prostorima ona vidi potencijal za eksperimentisanje sa svojim ličnim identitetom, granicama unutar svoje ličnosti, granicama prema spoljašnjem svetu i odnosom prema sebi i drugima. Ono što možemo pratiti je kako njena zapitanost u početnim radovima kreće od pitanja vezanih za doživljaj sebe i konstruisanje svog unutrašnjeg prostora, a zatim, u nešto kasnijim radovima, to postaje zainteresovanost za procese transformacije gradskog ambijenta i efekte koje ponekad nasilne promene u pejzažu grada imaju na njen doživljaj sebe, svog grada, vremena u kojem živi… U radovima nastalim tokom Bobinog školovanja i dužih boravaka u inostranstvu (Roterdam, Beč, Grac) vidimo na kakve teškoće u osećaju pripadanja širokom, novoformiranom kontekstu ujedinjene Evrope može naići pripadnik naroda kojem je upravo, kroz procese međunarodne osude, pripao identitet nižeg reda.

Ono što u Bobinom radu teže čitamo, jeste njen lični doživljaj nelagode, ponekad neadekvatnosti u prostorima gde može naići na negativan prijem, kao i strategije koje tada preduzima kao lične psihološke odbrane, koje zatim ugrađuje u motive koji dovode do realizacije umetničkog dela. Sagledavajući od početka do kraja stvaralački proces dug oko 25 godina, možemo istovremeno pratiti Bobino sazrevanje kao umetnice i društvene aktivistkinje, ali i njen unutrašnji proces samoaktuelizacije, sve čvršće povezanosti sa sobom, profesijom koju voli, prostorom u kojem živi i kako u svemu tome sve više uživa.

Gordana Belić (1966) stekla je umetničko obrazovanje na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (magistar vajarstva) gde je trenutno na doktorskim studijama. Obrazovanje iz kliničke psihologije stekla je na Filozofskom fakultetu u Beogradu (master klinički psiholog) a iz geštalt psihoterapije edukovala se kod Prof. dr Lidije Pecotić.

U umetnosti radi u medijima skulpture, crteža, instalacije i performansa. Teme koje pretežno istražuje su ženstvenost, seksualnost i materinstvo, a od nedavno istražuje mračnu stranu ličnosti. Realizovala je više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

U psihologiji istražuje potencijal rezilijentnosti, kao i doživotnog psihološkog razvoja i promene. Istražuje ulogu umetnosti i popularne kulture u formiranju psihološkog identiteta, kao i njihov terapeutski i dijagnostički potencijal. Zastupa humanističke pravce u psihoterapiji. Autorka je više psihološko-umetničkih radionica koje ispituju mogućnost primene savremene umetnosti u unapređenju mentalnog zdravlja. Autorka je umetničkog istraživačkog projekta Inside Art (umetnost iznutra) koji ispituje motivacione i druge psihološke faktore koji umetnika vode kroz proces stvaranja dela.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.