Da li je veganska ishrana dosadna i skupa i da li je uvek i najetičniji izbor? Stručnjaci koji se bave ishranom kažu da sve to može da bude pogrešno i za Gardijan razbijaju mitove o zdravoj ishrani.
Iako mnogi veganski sportisti i bodibilderi dele svoje planove ishrane na internetu, neki vrhunski sportisti otkrivaju da moraju da dodaju životinjske proizvode svojoj ranije strogoj biljnoj ishrani. Venus Vilijams sebe naziva „chegan“ (vegan koji povremeno vara), a Novak Đoković navodno je počeo da jede ribu kako bi pomogao mišićima da se oporave nakon operacije lakta.
„Protein je nešto o čemu vegani treba da razmišljaju,“ kaže Rena Šarma, poznata i kao Veganska dijetetičarka, koja je veganka već šest godina.
„Ali većina ljudi na Zapadu, bilo vegani ili ne, svakako premašuju svoje potrebe za proteinima.“ Biljna hrana obično ne sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina – gradivnih blokova za rast mišića, koji takođe igraju ulogu u imunološkom, digestivnom, hormonskom i neurološkom sistemu.
„Ali u kombinaciji s drugim biljnim namirnicama – kao što je sendvič sa kikiriki puterom ili humus sa hlebom – mogu da zadovolje potrebe.“
Ali smo takođe stvoreni da jedemo biljke. „Ljudi su bili svaštojedi od početka vremena jer možemo variti i biljke i životinje,“ kaže Šarma za Gardijan.
„Jednom je to verovatno bilo tačno“, kaže dr Kris van Tuleken, autor knjige „Ultra-Processed People: Why Do We All Eat Stuff That Isn’t Food… and Why Can’t We Stop?“
„Sada to često nije slučaj. Veganska ishrana može biti veoma zdrava. Ako uporedimo dva obroka pripremljena u domaćinstvu sa svežim sastojcima, veganski će često biti zdraviji jer verovatno sadrži više povrća i manje zasićenih masti. Ali mnoge moderne veganske namirnice, poput kobasica i burgera, smatraju se zdravijima od njihovih mesnih ekvivalenata, dok bih rekao da su podjednako loše. Bogate su soli, često su bogate šećerom i mastima, i sadrže aditive koji su prema nekim dokazima štetni,“ kaže Van Tuleken.
„Nauka je jasna,“ kaže Rob Persival, šef politike u Asocijaciji za tlo. Prosečna veganska ishrana manje šteti životnoj sredini od prosečne ishrane svaštojeda i obično će imati manji uticaj na korišćenje zemljišta i doprineti manjem globalnom zagrevanju, napominje on.
„A šta je sa voćem i povrćem uzgajanim na deforestiranim zemljištima, kao što su kokos, soja, avokado i bademi? Voće i povrće mogu, u pogrešnom kontekstu, iscrpiti tlo, pogoršati nestašicu vode i oslanjati se na energiju fosilnih goriva„, kaže Persival.
Ipak, većina namirnica u prosečnoj biljnoj ishrani će i dalje biti relativno prijateljske prema životnoj sredini.
„Dve trećine mesa koje se konzumira u Velikoj Britaniji dolazi iz intenzivnog stočarstva, gde životinje žive u lošim uslovima i hrane se usevima uzgajenim uz korišćenje industrijskih agrohemikalija. Proizvedeni otpad često doprinosi zagađenju hranljivim materijama, ubijajući naše reke. Očajni uslovi u kojima životinje žive mogu dovesti do zoonotskih bolesti i rezistencije na antimikrobne lekove“, ističe sagovornik Gardijana.
Ne nužno, kaže Alisija Kenedija, autorka knjige „No Meat Required: The Cultural History and Culinary Future of Plant-Based Eating“.
„Mnogo razmišljam o stvarima kao što je sir od indijskog oraha. Proizvodnja indijskih oraha često uključuje užasne radne uslove. Zabrinjavajuće je i kontraproduktivno što neki vegani vole bilo šta, sve dok je vegansko. Kršenja ljudskih prava se ne uzimaju u obzir“.
„Ishrana na biljnoj bazi je neverovatno raznolika,“ kaže Jan Tisbi, suosnivač Bosh!, popularnog kanala i brenda hrane na biljnoj bazi, koji je vegan već 10 godina. Izlasci u restorane kao veganu su mu, kako je rekao, sada lakši nego ikada – primetan je porast restorana koji nude veganske opcije.
Šef kuhinje Šantel Nikolson poznata je po svojoj biljnoj kuhinji u restoranu Apricity u Londonu, gde jelovnici uključuju panakotu od smokvinog lista i kupus pečen u misu sa sambal salatom.
Istraživanje Univerzitetskog koledža u Londonu pokazalo je da, iako deca vegani u proseku imaju niži nivo „lošeg“ holesterola, ona su takođe i niža za tri do četiri centimetra u poređenju sa svojim vršnjacima koji jedu meso. Osim toga, imaju četiri do šest odsto manju gustinu kostiju, verovatno zbog manjeg unosa kalcijuma, i veći rizik od nedostatka vitamina B12.
Da li dete (ili odrasla osoba) napreduje na veganskoj ishrani zavisi od individualnih i kontekstualnih faktora, poput njihove otvorenosti prema povrću, mahunarkama ili tofuu, kao i kapaciteta roditelja, staratelja i škola za planiranje i pripremu obroka.
Nedavno istraživanje koje je sprovela organizacija Which? pokazalo je da mnogi supermarketi naplaćuju veće marže za svoje biljne verzije gotovih proizvoda, pri čemu veganske kobasice koštaju do dva puta više od mesnih, burgeri su skuplji za 20 do 30 penija za 100 grama, a veganski majonez i do 50 odsto je skuplji od običnog. „To čini medveđu uslugu veganizmu i daje mu reputaciju da je skup i nedostupan.“ Neki vegani kažu da moraju jesti više i češće, što može biti skupo.
„Biljna mleka imaju svoju hijerarhiju. Ako tražite mleko koje najviše liči na kravlje mleko po pitanju proteina, sojino mleko je najbolje. Nivo obrade varira – neka se prave samo od vode i zrna, žitarice, semenki ili orašastih plodova, dok druga sadrže dodatne sastojke poput zaslađivača, aroma i stabilizatora. Ništa od toga nije loše za vas, ali ograničite unos onih sa dodatim šećerima“, kaže Šarma.
Iako su psi svaštojedi, mačke su obavezni mesožderi: mogu da vare biljke, ali ne mogu dobiti sve potrebne hranljive materije iz njih.
„Istraživanja sugerišu da nije moguće formirati potpunu vegansku ili vegetarijansku ishranu za mačke,“ kaže Ana Džadson, predsednica Britanskog veterinarskog udruženja.
Britanski državni regulatori su nedavno dali dozvolu kompaniji Meatly da prvi put uvede svoje meso uzgojeno u laboratoriji u hranu za kućne ljubimce.
„Veganska ishrana verovatno ima nizak nivo vitamina B12, joda i selena, pa je važno unositi namirnice obogaćene ovim nutrijentima ili ih uzimati u adekvatnim količinama kao suplemente“, kaže Kloi Hol iz britanskog Udruženja dijatetičara.
B12 se nalazi u obogaćenim žitaricama, jod u algama, a selen u brazilskom orahu, tofuu i nekim mahunarkama.
Gvožđe iz biljaka telo ne apsorbuje efikasno, ističe Šarma, pa je kod loše planirane veganske ishrane verovatniji niži unos.
„Ali naša tela se dobro prilagođavaju, i što manje gvožđa imamo u organizmu, to više možemo da apsorbujemo iz hrane“, napominje.
Kalcijum je još jedna briga: Hol kaže da vegani treba da konzumiraju puno biljnih alternativa mlečnim proizvodima obogaćenih kalcijumom, tofu napravljenog s kalcijumovim koagulantima, obogaćene hlebove i žitarice, te povrće kao što su bamija i potočarka.
Kasnih 1990-ih, pojavila se zabrinutost zbog potencijalnih estrogenih i antiestrogenih efekata izoflavona iz soje, posebno u vezi s rakom dojke, nakon istraživanja na životinjama i in vitro studija.
Kasnija istraživanja na ljudima proučavala su njen uticaj na holesterol, zdravlje srca, demenciju, štitnu žlezdu i rak. Današnji konsenzus je da konzumacija soje verovatno nije povezana s rakom dojke, i možda čak štiti; da bilo kakvi hormonski uticaji (koji još uvek nisu potpuno shvaćeni) zavise od količine estrogena u telu i starosne dobi; te da će uticaj na zdravlje biti ili pozitivan ili neutralan.
„Neka istraživanja koja proučavaju uticaj soje tokom menopauze sugerišu da ona može pomoći u smanjenju valunga i rizika od osteoporoze“, kaže Hol.
„Da je ovo tačno, bila bih jako razočarana“, kaže Šarma. „Srećom, nije. Mnogo piva, sajdera i vina se filtrira pomoću ribljih kostiju ili mehurova za plivanje, belanaca ili želatina, ali postoji mnogo veganskih alkoholnih pića, i sve ih je lakše naći – na sreću.“ Veganska pića obično to navode na etiketi – gotovo svi žestoki alkoholi su veganski.
Iako veganska koža ima manji karbonski otisak, često se pravi od plastike poput poliuretana ili PVC-a. Neki kritičari tvrde da je preformulisanje materijala na bazi nafte kao ekološki prihvatljivijih od prirodnih jedan od najvećih trikova brze mode. Ipak, proizvodnja životinjske kože ima visok karbonski otisak i izaziva zagađenje vode, ali plastična koža se ne razgrađuje i može oslobađati mikroplastiku.
Jedno rešenje mogla bi biti koža na bazi biljaka, napravljena od ananasa, manga, kaktusa ili kukuruza, ali one su toliko nove da ima malo podataka o njihovoj održivosti, a mogu biti skupe.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Izgledi za zaradu tokom života su nešto na šta većina od nas obraća pažnju pri izboru buduće profesije. Kao i kod nas, u Americi se gleda buduća finansijska korist od diplome. Iako Amerikanci mogu naći odlič...
Visoke cene osnovnih životnih troškova mogu drastično uticati na kvalitet života u nekoj državi - činjenica sa kojom su se Srbi i više nego upoznali u proteklih par godina. Od troškova stanovanja do cena nam...
Cene u Beogradu su u neprestanom porastu, te ne čudi činjenica da građani Srbije u poslednje vreme mnogo više razmatraju život u unutrašnjosti. Najjeftiniji gradovi u Srbiji postaju sve više privlačni mlađoj...
Uprkos mnogobrojnim izazovima na svetskoj bankarskoj sceni, najveći finansijski giganti još uvek beleže rast. Ako vas zanima koje su to najveće banke na svetu, nastavite da čitate. U ovom tekstu vas čeka lis...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Da li je u Srbiji u prodaji meso uzgojeno u laboratoriji?