Kakvu hranu jedemo u Srbiji? (ANKETA)
Kvalitet i bezbednost hrane je tema o kojoj se u Srbiji mnogo raspravlja, ali nedovoljno piše. Javnost je zasuta vestima o aflatoksinu, pljačkama laboratorija koje proveravaju kvalitet hrane, povlačenju doma...
Invazivne vrste biljaka i životinja našle su se na meniju londonskog „zero waste“ restorana „Silo“, piše BBC.
Meni koji je osmislio glavni kuvar Dag Mekmaster (Doug McMaster) sadrži (između ostalog) i reinutriju, invazivnu biljku poreklom iz Japana, koja uništava i bašte i objekte, a koja je svrstana među 100 najinvazivnijih vrsta na svetu.
Kuvar u ovom restoranu kaže da mu je upravo ta biljka jedan od omiljenih sastojaka jer može da se kuva, stavi u turšiju, a od nje se pravi i veoma dobro pivo.
Mekmaster vidi upotrebu invazivnih vrsta u kulinarstvu kao rešenje koje može pomoći u podizanju svesti o njihovoj štetnosti po životnu sredinu.
U svom restoranu nudi zapanjujući izbor štetočina, uključujući ćufte od sive veverice, parfe od jelena lopatara, tart od rakova i pacifičke ostrige.
Invazivne vrste koje se unose iz drugih ekosistema zbog globalizacije koštaju svetsku ekonomiju više od 423 milijarde dolara svake godine, šteteći prirodi, ljudskom zdravlju i bezbednosti hrane, navodi se u izveštaju Međuvladine platforme za nauku i politiku o biodiverzitetu i uslugama ekosistema, navodi BBC.
Troškovi su svake decenije najmanje učetvorostručeni posmatrano od 1917. godine. Između 1970. i 2017. godine svet je izgubio 1,3 biliona dolara (1.300 milijardi dolara) u borbi sa invazivnim vrstama u ekosistemima.
Uvođenje invazivnih vrsta iz drugih zemalja dovelo je do izumiranja 25 odsto biljaka i 33 odsto životinja od 1500. godine, prema studiji iz 2019. godine.
Klimatske promene povećavaju širenje invazivnih vrsta, jer toplije temperature omogućavaju štetočinama da prošire svoj raspon na nova staništa koja su ranije bila previše hladna.
Tako i kuvar ovog londonskog restorana veruje da su invazivne vrste negativna sila za životnu sredinu i da zapravo, održivost podrazumeva balans koji on želi da podstakne.
Veruje i da bi uvođenje invazivnih vrsta u ishranu ljudi moglo da vrati balans u narušene ekosisteme.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
