Zašto ljudi sve više otkazuju planove u poslednji čas?

Neki smatraju da je u redu otkazati događaje u poslednjem trenutku – čak i venčanja i sahrane. Da li je to briga o sebi ili nešto što bi drugi nazvali sebičnošću, analizira Gardijan.

„Primetio sam da ljudi sve više otkazuju planove u poslednji čas. Može biti iritantno, ali, takođe, razumem osećaj kada nešto deluje kao dobra ideja, a onda na dan događaja jednostavno nemate želju da idete. Sada već očekujem da se 50 odsto svakodnevnih društvenih planova neće ostvariti“, rekao je za Gardijan Tim, advokat iz Kanbere u Australiji.

Tim je bio među ljudima iz Velike Britanije, SAD-a, Australije i drugih zemalja koji su za Gardijan podelili svoja iskustva sa „otkazivanjem“ – odustajanjem od planova često u poslednjem trenutku zbog toga što nisu raspoloženi, osećaju se demotivisano ili umorno, ili žele da rade nešto drugo. Mnogi učesnici ankete koji su bili „žrtve“ otkazivanja pripisali su ovaj fenomen rastućem društvenom rascepu zbog društvenih mreža i pametnih telefona, opštem osećaju apatije u populaciji i sve većoj normalizaciji neobzirnog ponašanja u korist ličnih potreba i želja.

Mogućnost da se jednostavno pošalje brza poruka za otkazivanje, prema rečima anketiranih, znači da oni koji otkažu ne moraju da se suoče sa osobom koju su izneverili, što dodatno podstiče otkazivanje u poslednjem trenutku.

Dok su neki priznali da su nesigurnost i loše zdravlje široko rasprostranjeni faktori, mnogi su optužili prijatelje da tretiraju prijateljstva kao „transakcije“ iz kojih mogu da se povuku ili u koje mogu da ulažu kako im odgovara, koristeći stres ili mentalno zdravlje kao izgovor za izbegavanje lične odgovornosti.

Jedan od volontera-organizatora za neprofitnu organizaciju iz Kanade rekao je da se broj izostanaka sa njegovih događaja višestruko povećao. „U jednom trenutku zakazao sam predavanje sa 45 prijavljenih, a došla su samo tri učesnika,“ rekao je on za britanski list.

Zašto ljudi otkazuju?

Jedna od učesnica Gardijanove ankete, Fiona iz Dablina, rekla je da ljudi ne razmišljaju o tome kako otkazivanje može razočarati ili povrediti osećanja njihovih prijatelja i da razmišljaju samo o tome „uh, nisam raspoložen/a“.

Poput drugih, i ona je izrazila zabrinutost da bi „prihvatanje neozbiljnosti u dogovorima moglo doprineti rastu usamljenosti u društvu.“

S druge strane spektra su desetine ispitanika koji kažu da sve češće sami otkazuju planove, pri čemu su mnogi naveli da je to rezultat stalnog iscrpljivanja, stresa na poslu, lošeg mentalnog zdravlja ili nedostatka sredstava.

Mnogi iz ove grupe rekli su da više ne osećaju potrebu da se izvinjavaju što prioritizuju svoje lične potrebe u odnosu na potrebe drugih.

„Rekla bih da su sve to razlozi zbog kojih otkazivanje planova nije zapravo čin bez razloga, već legitimna reakcija na to kako je društvo sada strukturisano i kakav način života vodimo,“ rekla je Betan iz Jorkšira. Tabita iz Kanade opisala je koncept otkazivanja planova kao „diskriminatorski prema osobama sa invaliditetom“.

„Ljudi nisu ‘neozbiljni’ zato što daju prioritet svom mentalnom i fizičkom zdravlju umesto da se grče kako bi prisustvovali nebitnim stvarima,“ rekla je ona.

Ona kaže da je primetila porast u otkazivanju planova, ali i da joj je to dobrodošlo, jer je i sama „počinilac“.

„Sve manje ljudi pije, troškovi života su visoki, a svi imaju gomilu obaveza, da ne spominjemo iscrpljenost i anksioznost. Osim ako nije u pitanju značajan rođendan ili venčanje, nisam sigurna zašto bi neko uopšte pristao da se okuplja. Ovih dana prihvatam bilo kakav izgovor da otkažem u poslednjem trenutku, i to mi deluje kao briga o sebi,“ ističe.

Otkazan dogovor kao olakšanje

Tridesetpetogodišnja arhitektica i vlasnica malog biznisa iz Perta rekla je da oseti olakšanje kad joj neko otkaže plan jer ima izgovor da ne izlazi iz kuće, dok je nekoliko ljudi pomenulo je osećaj da prisustvovanje društvenim okupljanjima više ne donosi „nagrade“ kao nekada – jer je sve poskupelo.

Mnogi koji su se žalili na neozbiljne prijatelje i članove porodice rekli su da je to značajno uticalo na njihovo samopouzdanje i poverenje u ljude. Neki su čak potpuno prestali da organizuju okupljanja zbog „logističke noćne more“ izazvane sve većim brojem ljudi koji otkazuju planove ili ih više puta menjaju
kako bi im bolje odgovarali.

„Nisam siguran da ljudi koji otkazuju planove vide kako to potkopava osnovu prijateljstva. Na kraju krajeva, svi odnosi se temelje na poverenju, a stalno otkazivanje planova to poverenje narušava,“ rekao je Tristan (38) iz Sarija, koji radi u filmskoj produkciji.

Nekoliko ispitanika opisalo je svoju sve veću nesposobnost da se pridržavaju dogovora kao „samodestruktivno ponašanje“, među njima i Kevin (39), istraživač iz Vankuvera u Kanadi, koji je osećao odbrambeni, ali i ambivalentan stav prema svom ponašanju.

Otkazivanje mu je, rekao je, omogućavalo da izbegne situacije u kojima bi morao da se suoči sa ličnim problemima i sukobima.

„Dugo mi je trebalo da počnem da prihvatam ovo o sebi, ali mrzim pravljenje planova i gotovo svaki put zažalim zbog njih,“ rekao je on.

Sve veća sklonost ljudi ka otkazivanju planova je i zbog toga, kako kaže, što se stalno povećava broj radnih sati, u šta se osim klasičnog radnog vremena računa i, na primer, sklapanje nameštaja, točenje goriva ili odlazak u prodavnicu.

„Dodajte na to sve i neke stavri koje moramo da radimo na telefonima – koliko sati mesečno trošimo na kreiranje onlajn naloga, preuzimanje aplikacija, rešavanje grešaka i podnošenje žalbi, samo da bismo parkirali auto ili naručili namirnice“, napominje on.

Uz to ide i pogoršanje javnih usluga, i sve to je, naglašava, primoralo ljude da se više posvete brizi o deci, starijima i samima sebi.

Kako da sačuvate novac tokom januara?