Da li ste se nekada pitali da li je zlatna medalja koju sportisti osvajaju na prestižnim svetskim takmičenjima, i Olimpijskim igrama zaista skroz od zlata ili ne?
Na Olimpijskim igrama u Parizu, 10.500 sportista takmiči se u 32 sporta, i do 11. avgusta nadmetaće se za 329 zlatnih medalja. To je svima san, ali će samo neki uspeti da ga ostvare.
Olimpijske zlatne medalje sadrže mali procenat zlata, uglavnom su kombinovane sa drugim metalima. Tako je svega jedan procenat cele medalje zlatan zaista, dok je 92 odsto medalje u stvari načinjeno od srebra, kako bi duže trajala i bila sjajnija.
Zlatna medalja – nije baš zlatna…
Naime, zlato je sklono tome da se ogrebe, tako da bi medalje od čistog zlata bile sklone da se polome, oštete, te je kombinacija sa drugim metalima, pre svih srebrom rešenje da one duže potraju i da ih uostalom sportisti koji ih osvoje mogu i da zagrizu – bez razmišljanja da će ih oštetiti.
Zlatne medalje na ovogodišnjim Igrama sastoje se od 523 grama srebra presvučenog sa 6 grama zlata, sa procenjenom vrednošću od oko 950 dolara.
Čiste zlatne medalje bi vredele 41.161 dolara. Srebrne medalje teže 525 grama i napravljene su od čistog srebra, sa vrednošću od oko 486 dolara, dok bronzane medalje teže 455 grama i sastoje se od bakra, kalaja i cinka, sa procenjenom vrednošću od oko 13 dolara.
Dizajn olimpijskih medalja je jedinstven, tako medalje za Olimpijske igre 2024. u Parizu uključuju komad gvožđa sa Ajfelove kule, a dizajnirala ih je francuska kuća nakita Chaumet.
…ali ima deo Ajfelove kule u sebi
Na reversu je priča o Igrama u Grčkoj i Parizu, dok medalje za Paraolimpijske igre sadrže grafički prikaz Ajfelove kule.
Olimpijske medalje su se nekada prodavale za hiljade ili čak milione dolara na aukcijama. Tako je zlatna medalja Džesija Ovensa iz 1936. godine prodata za 1,46 miliona dolara, dok je zlatna medalja Leurisa Pupa iz 2012. godine zaradila 73.200 dolara.