„Zorka“ Šabac slavi 85. rođendan – da li znate po kome je fabrika dobila ime?

Hemijska industrija „Zorka Šabac“ proslavila je u maju 2023. godine svoj 85. rođendan. Ta fabrika je tokom 20. veka postala jedno od najznačajnijih postrojenja hemijske industrije na Balkanu, a posluje i danas.

Početkom 21. veka, „Zorka“ biva privatizovana i od tada, pa do danas, uspela je da zadrži poziciju koju je nekada imala. Pod imenom Elixir Zorka, ova fabrika izvozi minerlano đubrivo danas u preko 80 zemalja sveta.

Preteča „Zorke“ iz Šapca bila je fabrika sa istom delatnošću osnovana u Subotici 1904. godine kada je taj grad još uvek pripadao Austrougarskoj monarhiji. Poslovala je u sastavu firme „Coltild“ iz Budimpešte, a bavila se proizvodnjom sumporne kiseline i plavog kamena.

Nakon Prvog svetskog rata, fabriku privremeno nacionalizuje Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Vlasništvo preuzimaju domaći akcionari, a 1920. godine osniva se Prvo jugoslovensko društvo za hemijsku industriju na deonice – Zorka, sa sedištem u Zagrebu.

DA LI STE ZNALI?
Fabrika "Zorka Šabac" nosi ime po kneginji Zorki Karađorđević, supruzi kralja Petra I Karađorđevića i ćerki kralja Crne Gore Nikole I Petrovića. Naziv fabrike baštinio je i uspomenu na Osmi pešadijski puk "Kneginja Zorka" iz sastava Dunavske divizije vojske Kraljevine Srbije.

Kneginja Zorka Karađorđević, foto: Izložba 85 godina Zorke Šabac

Već 1922. godine, paket akcija „Zorke“ prodaje se fabrici hemijskih proizvoda „Hungarija“ iz Budimpešte koja je tada bila u vlasništvu Društva za hemisjku industriju i metalurgiju iz Praga (Spolek) i „Solway and son“ iz Brisela. Te dve firme rukovodile su „Zorkom“ do 1941. godine.

Zbog sve veće potrebe za proizvodima ove industrije, uprava odlučuje da proširi proizvodne kapacitete i da to bude, kako je Kraljevina Jugoslavija smatrala nužnim, negde u untrašnjosti zemlje, a ne kao do tada, u pograničnom gradu – Subotici.

Uprava je razmatrala nekoliko gradova: Smederevo, Zabrežje kod Obrenovca, Šabac i Bosanski Brod. Izbor je pao na Šabac ne samo zato što industrija u Mačvi tada nije postojala, već i zbog rečnog saobraćaja i blizine reke reke Drine.

Izgradnja Zorke krajem tridesetih godina, foto: Izložba 85 godina Zorke Šabac

Na prostoru od 80 hektara u Šapcu se 1936. godine počinje gradnja novog fabričkog postrojenja. Izgradnja je koštala 30 miliona tadašnjih dinara, gde je 74 odsto troškova snosio „Spolek“, a 26 odsto „Solway“. Osnovano je novo hemijsko društvo sa sedištem u Beogradu, a ime je ostalo isto – Zorka.

Izgradnja Zorke krajem tridesetih godina, foto: Izložba 85 godina Zorke Šabac

U prvoj etapi proizvodnje, planirano je podizanje pogona za proizvodnju plavog kamena i sumporne kiseline. Novembra 8. 1938. godine svečano je puštena u rad fabrika u Šapcu. Ovom izgradnjom, Šabac postaje moderni industrijski centar. Već u prvim godinama poslovanja Zorke Šabac, izlazi se na tržište Rumunije, Grčke, Bugarske i Turske, a paralelno sa tim, Zorka je uspela da zagospodari tržištem teških hemikalija u Jugoslaviji.

Tokom Drugog svetskog rata, nemačke okupacione vlasti raskidaju suvlasnički odnos između fabrika u Subotici i Šapcu. Integrisanje ova dva privredna subjekta dogodilo se tek 1970. godine.

Posleratna Zorka, sredina četrdesetih, foto: Izložba 85 godina Zorke Šabac

Nakon rata, u Zorki počinje proizvodnja novih sredstava za zaštitu bilja, a gradi se i pogon za proizvodnju sone kisline.

DA LI STE ZNALI?

Godine 1947. osnovana je industrijska škola za obrazovanje kadrova za potrebe Hemisjke industrije "Zorka" Šabac, a danas je to Stručna hemijska i tekstilna škola Šabac.

U posleratnim godinama, Zorka se samo razvijala, povećavala kapacitete proizvodnje i širila asortiman. Šezdesetih godina prošlog veka pušta se u rad pogon za proizvodnju mineralnih đubriva. Zbog konstantne potrebe za sirovinama, Zorka kupuje rudnike Tamnava iz Koceljeve i Veliki majdan iz Ljubovije.

Zorka Šabac 50ih godina prošlog veka, foto: Izložba 85 godina Zorke Šabac

Sedamdesete godine bile su zlatne za „Zorku“. Tada je počela proizvodnja PVC-a, proizvodnja plastičnih ambalaža, ali i možda najpoznatiji proizvodi koji ubrzo postaju sinonim za ovu fabriku – glazirane i keramičke pločice i boje i lakovi.

Zorka Šabac sedamdesetih godina

Pogledaj galeriju

Zorka Šabac sedamdesetih godina, foto: Izložba 85 godina Zorke Šabac

Pogledaj galeriju

Zlatno doba Zorke, osamdesete godine prošlog veka, foto: Izložba 85 godina Zorke Šabac

Pogledaj galeriju

Zlatno doba Zorke, osamdesete godine prošlog veka, foto: Izložba 85 godina Zorke Šabac

Pogledaj galeriju

Tako je od male fabrike tridesetih, „Zorka“ postala hemijsko-metalurško-rudarski kombinat sa preko deset hiljada zaposlenih tokom osamdesetih godina prošlog veka. Devedesetih godina, usled sankcija, „Zorka“ potpuno propada, a nekoliko hiljada zaposlenih ostaje bez posla.

Ostaci nekadašnje Zorke 90ih, foto: Izložba 85 godina Zorke Šabac

Jedan od dobrih primera privatizacije, mada ih nema puno, jeste i privatizacija „Zorke“ 2009. godine. Elixir Group privatizuje imovinu „Zorka – mineralna đubriva“ i za kratko vreme ova kompanija uspeva da povrati poverenje kod domaćih poljoprivrednika, a istovremeno da izveze 60 odsto proizvodnje.

Ostaci nekadašnje Zorke 90ih, foto: Izložba 85 godina Zorke Šabac

Elixir revitalizuje postojeća, ali i gradi potpuno nova postrojenja za proizvodnju na mestu nekadašnje hemijske industrije.

Elixir Zorka danas je lider u proizvodnji mineralnih NPK đubriva u Jugoistočnoj Evropi, a njen portfolio čini preko 30 različitih formulacija kompleksnih đubriva. Pored Šapca, proizvodnja postoji i u Prahovu koji je jedan od šest evropskih proizvođača fosforne kiseline, važne sirovine za proizvodnju mineralnih đubriva.

Elixir Zorka danas, foto: Izložba 85 godina Zorke ŠabacFoto: Elixir Zorka

Sedamseset odsto ukupne proizvodnje koju čine 55 proizvoda, Elixir Group izvozi u 85 zemalja sveta. Sa preko 1.800 zaposlenih, godišnje proizvedu 600 hiljada tona NPK mineralnih đubriva i 300 hiljada tona fosforne kiseline.