Najnovije

Svet

Izdate poternice za osnivačima kompanije u epicentru „Panamskih papira“

Nemačka je raspisala međunarodne poternice za dvojicom osnivača kompanije koja je u središtu poreskog skandala otkrivenog curenjem podataka iz Panamskih papira, javlja agencija France Press, a prenosi France24.Osnivači Mosak Fonseke (Mossack Fonseca) Jurgen Mosak i Ramon Fonseka, osumnjičeni za utaju poreza i udruživanje sa kriminalcima, biće uhapšeni ako uđu u Evropsku uniju.Dvojica muškaraca imaju panamske pasoš i trenutno se nalaze na karipskom arhipelagu koji nema sporazume o ekstradiciji.Međutim, istražitelji se nadaju da će se Mosak, koji ima porodicu u Nemačkoj, možda predati zvaničnicima kako bi pregovarali o smanjenoj kazni i izbegli američke optužbe.Panamski papiri, masovno curenje podataka u aprilu 2016. godine, razotkrili su široko rasprostranjeno izbegavanje i utaju poreza koristeći složene strukture fiktivnih ofšor kompanija iz poreskih rajeva.Najmanje 150 istraga otvoreno je u 79 zemalja radi ispitivanja potencijalne utaje poreza ili pranja novca, navodi Američki centar za javni integritet.Kompanija Mosak Fonseka rekla je 2018. godine da će se zatvoriti zbog „nepopravljive štete“ njihove reputacije.Vlada Paname u međuvremenu nastavlja da podnosi molbu međunarodnoj zajednici da je ukloni sa nekoliko crnih lista poreskih rajeva.

Srbija

Zašto država „pritiska“ frilensere i šta oni planiraju dalje?

Zakon o porezu na dohodak građana, na osnovu kog je brojnim domaćim frilenserima Poreska uprava "zapretila" retroaktivnom naplatom petogodišnjih nameta, odavno se ne primenjuje kako treba, a mnogi koji su radili preko interneta nisu ni znali za njegovo postojanje. Iako taj zakon postoji u skoro neizmenjenom obliku od 2001. godine, oni nisu dobijali prethodno obaveštavanja o tome kako funkcioniše, a čak i kada su znali da su obveznici nisu znali kako da ga plate, ocenjuje Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.On je tokom diskusije "Porezi, država i rad preko interneta – status frilansera i njihova budućnost" kazao da pretpostavlja da je Poreska najavila rigorozniju naplatu "zbog manjka novca u budžetu", a navodi da će ako državni organi budu kontrolisali sve devizne prilive potencijalno oporezovati "stotine hiljada, do milion" građana, koji možda ne rade onlajn, nego dobijaju doznake iz inostranstva.   "(Ljudi koji dobijaju doznake), iako su morali, možda iz neznanja nisu prijavljivali te poklone kao neoporeziv prihod. (Za frilensere) sama stopa poreza od 10 ili 20 odsto je previsoka, a kada se na to dodaju obaveze i doprinosi, dobija se da bi skoro polovina prihoda (ostvarenog putem frilensovanja) može otići na plaćanje nameta", kazao je Reljanović.Dodaje da potencijalni problem nije samo većina nameta, već i nesrećna okolnost što ljudi sami moraju da prijave svoje prihode u roku od 30 dana."Čak i kada ne plaćate morate  da podnesete poresku prijavu... Ne postoji i dalje da vam sama Poreska uprava izračuna koliko treba da platite. Ta računica je takva da je ni ja, kao neko ko se razume u poresko pravo, ne bih mogao tačno (da navedem). Prosečna osoba bi trebala da unajmi računoviđu ili nauči računovodstvo", smatra Reljanović.Zbog toga bi uplatu tog poreza trebalo olakšati, a prava frilensera bi trebalo jasnije definisati drugim zakonima. "Reforma bi morala u dva pravca, prvo da se pronađe odgovarajući ekonomski model frilensera, gde bi bili prepoznata njihove (potrebe), a drugi bi trebao da ih zakon prepozna kao radnike. Oni ne poseduju nijedno pravo, socijalno imaju jedino ako su imali doprinose (od drugih poslova)... Na duge staze treba iskoristiti mogućnost da se kroz Zakon o radu da šansa frilenserima konačno prepoznaju kao neka vrsta radnika, sa socijalnim pravima", ocenio je Reljnović.On smatra da je paradoksalno da država najavljuje poreske olakšice za "digitalce" koji dolaze iz inostranstva, koje želi da motiviše da dođu i svoj novac troše u Srbiji, a da istovremeno demotiviše domaće frilensere."To znači da dajemo podsticaje stranim državljanima, a kažnjavamo naše koji rade to isto... Mislim da posle  ove buke niko neće moći da kaže da nije čuo da porez postoji. Inače, i to što ne znate da porez postoji vas ne abolira od plaćanja", zaključio je Reljanović.Dodaje i da ne smatra da će milion ljudi dobiti krivične prijave, već da će se porez naplaćivati metodom manjeg ili većeg slučajnog uzorka, što bi značilo da će pojedinci ipak biti procesuirani."Sve po jedinstvenom pristupu iz 19. veka 'hajde da mi njih malo nagazimo pa će oni da poštuju zakon', umesto da se sprovede neki dijalog. Vaša snaga upravo leži u broju, frilensera sigurno ima desetina hiljada, a kada se dodaju i drugi koi mogu da budu ugroženi možete doći do respektabilnog broja", smatra Reljanović. Član inicijative radnika na internetu i organizator diskusije Miran Pogačar kaže da "niko u poreskoj nije mogao da im kaže" kako će se naplata sprovoditi i da "mali broj ljudi zna kako će (situacija) da se razvija dalje"."Frilenseri imaju užasan položaj, a on će verovatno biti još gori u budućnosti", ocenjuje Pogačar.Dodao je i da trenutno ne treba pokušavati zaštitu prava individualnim tužbama ili inicijativama za ocenu ustavnosti odluke, već da treba nastupiti kao kolektiv.U svrhu toga, ljudi okupljeni oko grupe "Inicijativa radnika na internetu" najavljuje osnovanje udruženje koje će zastupati prava svih onlajn radnika, kao i posebne Fejsbuk stranice na kojoj će biti kačene sve objave koje se tiču ovog pitanja.Poreska uprava je prošle nedelje pozvala sva fizička lica, koja nisu podnela poreske prijave deviznih priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.Nakon toga, na društvenim mrežama organizovano je više neformalnih grupa za suočavanje sa ovim problemom, a peticija "Ne uništavajte frilensere" je premašila 11.000 potpisnika.

Svet

Švedska objavila uži izbor kompanija za razvijanje 5G mreže, Huawei i ZTE van igre

Švedski regulator za komunikacije PTS saopštio je da je odobrio kompanijama Telia, 3 Sweden, Teracom i zajedničkom ulaganju pod nazivom Net4Mobility u kojem učestvuju kompanije Telenor i Tele2 učešće na aukcijama za razvijanje 5G spektra u opsezima 3,5 GHz i 2,3 GHz, javlja Telecompaper.Aukcija spektra od 3,5 GHz treba da počne 10. novembra.Kineske kompanije Huawei i ZTE se ne smeju koristiti kao dobavljači opreme.Prijave za učešće u aukciji su ispitane u dogovoru sa Oružanim snagama i Službom bezbednosti, a kao rezultat toga PTS primenjuje određene uslove licence. Vlasnici dozvola moraju preduzeti potrebne tehničke i organizacione mere kako bi osigurali da upotreba radija po licenci ne šteti bezbednosti Švedske.Nova instaliranja infrastrukture i primene centralnih funkcija za radio upotrebu u odgovarajućim frekvencijskim opsezima ne smeju se obavljati sa proizvodima koje isporučuje Huawei ili ZTE.Pod centralnim funkcijama treba shvatiti funkcije u radio pristupnoj mreži, prenosnoj mreži, jezgru mreže i mreži usluga i održavanja koje su neophodne za održavanje mrežne funkcionalnosti i elektronskih komunikacionih usluga koje pruža nosilac licence.Ako će se postojeća infrastruktura za centralne funkcije koristiti za pružanje usluga u relevantnim opsezima, proizvodi kompanije Huawei i ZTE moraju se postupno ukinuti najkasnije do 1. januara 2025. godine.Ako centralne funkcije zavise od osoblja ili funkcija koje se nalaze u stranim zemljama, takve zavisnosti moraju se postupno ukidati i, ako je potrebno, zameniti funkcijama ili osobljem koje se nalazi u Švedskoj. Ovo mora biti završeno do 1. januara 2025.

Svet

Sudbina ugroženih vrsta: Posle više godina u Severnoj Makedoniji se pojavio balkanski ris

Posle pauze koja je trajala nekoliko decenija, ponovo je zabeleženo prisustvo ugrožene vrste balkanskog risa u Nacionalnom parku „Galičica“, koji se nalazi u Severnoj Makedoniji, prenela je uprava tog područja na svojoj fejsbuk strani.Jednu jedinku „uhvatile“ su nadzorne kamere, koje su postavljene pored ograde Centra za reprodukciju jelena u NP „Galičica“. Uprava dodaje kako se nada da će ta velika mačka pronaći svoj dom na ovoj planini, a lovočuvari će se truditi da sačuvaju njeno stanište.Nacionalni park Galičica nalazi se na granici Severne Makednije i Albanije, iznad Ohridskog i Prespanskog jezera.

Svet

EU po bržoj proceduri usvaja propise za „zelene“ automobilske baterije

Evropska komisija će tokom jeseni predstaviti novu EU regulatvu koja treba da obezbedi da baterije za električna vozila koje se proizvode u Evropi ili se uvoze budu "najzelenije na planeti", rekao je potpredsednik EK zadužen za međuinstitucionalne odnose i predviđanje Maroš Šefčovič, piše portal Euractiv.Šefčović je rekao da će nova regulativa imati "obavezujuće odredbe za najzelenije, najbezbednije i najodrživije baterije na planeti".Nova EU pravila biće predstavljena "ove jeseni" i biće usvojena po ubrzanoj proceduri kako bi počela da važe "od 2023. godine pa nadalje“.Takođe nova evropska regulativa o baterijama treba da obezbedi da se za njihovu proizvodnju u EU koriste sirovine čije se poreklo može pratiti i koje su proizvedene po strogim ekološkim i standardima rada, dodao je evropski komesar i istakao da su ti standardi veoma važni evropskim potrošačima koji se sve više opredeljuju za električna kola.Očekuje se da udeo električnih automobila na evropskom tržištu bude utrostručen u 2020. kao rezultat ciljeva za smanjenje emisije CO2 iz kola, navodi se u analizi koju je ranije u oktobru objavila grupa Transport i životna sredina. Ta grupa, koja se zalaže za zeleniji transport, prognozira da standardi EU vode ka udelu električnih automobila u prodaji u EU od 10 odsto u 2020. i 15 odsto u 2021.Nadvezujući se na brzo rastuće tržište, Evropska komisija želi da sve baterije koje se proizvedu u EU ili se uvezu ispujavaju stroge zelene kriterijume a novi "pasoš za baterije" pokazivaće poreklo materijala upotrebljih u proizvodnom procesu.

Svet

Na Kubi se pomoću mobilnih aplikacija bore sa nestašicom namirnica

Zbog hronične nestašice osnovnih životnih namirnica na Kubi su ogromni redovi ispred prodavnica, ali mnogi Kubanci su se pridružili grupama na WhatsApp-u preko kojih se informišu gde i sa kim mogu da razmene neki proizvod, prenose agencije.Nestašice su se dodatno pogoršale zbog pandemije koronavirusa, a u prodavnicma nedostaje hrana, namirnice i ostali proizvodi za svakodnevnu upotrebu. Kada roba stigne u trgovine, odmah se pojavljuju dugački redovi.Čekanje u redovima postalo je deo svakodnevnog života, ali kako sve više ljudi ima pristup internetu, sve više njih pokušava da pronađe robu po povoljnijoj ceni.Kubanci se tako pridružuju grupama u aplikacijama za razmjenu poruka, a najpopularniji su WhatsApp i Telegram.Mobilni internet dostupan je na Kubi od kraja 2018. godine, a više od četiri miliona Kubanaca sada ima pristup, sudeći prema podacima koje objavljuju stranačke novine Granma. KUBA ĆE PRIMITI KRUZER SA OBOLELIMA Ipak, korišćenje interneta je skupo pa se cene kreću od pet dolara za 400 megabajta do 20 dolara za 2,5 gigabajta, a prosečna kubanska plata za jedan mesec je 35 dolara.Uprkos tome, grupe za ćaskanje poput Mercadillo Habanero, što u prevodu znači Mala tržnica u Havani, postaju sve popularnije među Kubancima i strancima."Vratili smo se izvornom obliku trgovanja. Korisnici kažu šta traže i šta mogu da ponude, a zatim pregovaraju o transakciji bez ikakvog novca", kaže Klaudija Santander, koja upravlja sa nekoliko grupa za čavrljanje.Pandemija koronavirusa teško je pogodila Kubu, dovodeći turizam, drugi najvažniji izvor strane valute, u potpuni zastoj, što znači da vlada u Havani ima manje finansijskih sredstava za uvoz robe.

Srbija

Vodič za propise o intelektualnoj svojini namenjen mladim kreativcima

Advokatska kancelarija Karanović i partneri objavila je vodič za propise o intelektualnoj sredini namenjen mladim kreativcima, pod nazivom "Zakon kreativnosti: Vaša kreativnost - Vaša prava".Vodič je namenjen umetnicima, naučnicima i ostalim stvaraocima, sa ciljem da ih upozna sa osnovnim postulatima prava intelektualne svojine, kako bi mogli da zaštite proizvode svog kreativnog procesa.Kako je pravni jezik ponekad složen, Karanović i partneri su tokom pisanja vodiča koristili jednostavan jezik, bez previše pravne terminologije.Ceo vodič, na srpskom i engleskom jeziku, dostupan je OVDE. 

Srbija

Još jedan lanac maloprodaja odeće uskoro dolazi u Srbiju

Najveći maloprodajni lanac neprehrambenih proizvoda u Evropi PEPCO otvoriće prve dve radnje u Beogradu 23. oktobra, u Tržnom centru Stadion i Tržnom centru BIG u Rakovici, saopštila je ta kompanija.PEPCO planira da otvori 30 radnji u Srbiji tokom prve godine poslovanja na ovom tržištu.Lanac trenutno ima preko 2.000 prodavnica u Evropi i svojim klijentima nudi različite grupe proizvoda, uključujući mušku, žensku i dečju odeću, obuću, modne detalje, igračke, dekorativne proizvode, tekstil, opremu za kuću...Odeća i obića čine oko 60 odsto ponude ovog lanca, dok proizvodi za kuću čine preostale proizvode."PEPCO ponuda proizvoda je kreirana tako da kupcima ponudi brojne mogućnosti kupovine i najlakši pristup svim prozvodima koje žele i koju su im potrebni za svakodnevni život, od odeće za celu porodicu do opreme za dekoraciju i vođenje domaćinstva po niskim cenama. Sigurni smo da će proizvodi koje nudimo oduševiti i zadovoljiti naše nove kupce u Beogradu", izjavio je Marsin Stanko, operativni direktor kompanije PEPCO za centralnu i istočnu Evropu.Kompanija trenutno posluje u 12 evropskih zemalja: Češkoj, Hrvatskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Rumuniji i Bugarskoj, a od septembra i u Italiji.PEPCO brend je predstavljen 2004. godine u Poljskoj, a svakog meseca njihove radnje poseti preko 19 miliona kupaca.

Svet

Članice EU prave koaliciju protiv 5G teorija zavere

Grupa članica EU pozvalo je Evropsku komisiju da hitno razvije strategiju za borbu protiv dezinformacija o 5G telekomunikacionim mrežama, zbog zabrinutosti da trgovinski blok neće ispuniti pravno obavezujuće ciljeve za uspostavljanje nove infrastrukture, piše Euractiv.Pismo, potpisano od strane 15 zemalja članica, poziva Evropsku komisiju da kreira strategiju protiv mnoštva teorija zavere koje su u Evropi rezultirale podmetanjima požara na telekomunikacionim tornjevima i drugim vidovima sabotaže.Između januara i juna zabeleženo je 140 napada na 5G bazne stanice širom Evrope, od kojih je većina bila u Ujedinjenom Kraljevstvu i Holandiji."Želimo da naglasimo da vandalizam infrastrukture i rastući broj dezinformacija o elektromagnetnim poljima (EMF) i 5G tehnologiji nisu samo ekonomska pretnja, već i da ograničavaju sposobnost Evropske unije da dostigne zadate ciljeve za 5G", navodi se u otvorenom pismu.EU se 2018. godine obavezala da ubrza uspostavljanje mreže tako što će slobodne frekvencije za 5G biti obezbeđene pre kraja tekuće godine.Takođe, zemlje Unije su se 2016. godine obavezale da do kraja 2020. godine uspostave 5G mreže barem u glavnim gradovima svake države.Međutim, ove ciljeve trenutno sputava više faktora, ne samo napadi na bazne stanice.Uspostavljanje infrastrukture je dalje ograničeno usporenim lancima nabavke usled pandemije koronavirusa, kao i geopolitičkim tenzijama između SAD i Kine.Pismo su potpisale Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Kipar, Estonija, Finska, Grčka, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Poljska, Portugal, Slovačka i Švedska.

Svet

Zašto evropske visokotehnološke kompanije retko izlaze na berzu?

Prema podacima kompanije za istraživanje tržišta kapitala PičBuk (PitchBook), Evropa je ove godine videla samo 26 tehnoloških IPO-a podržanih rizičnim kapitalom, dok ih je u SAD-u bilo 70, a u Kini 92, piše CNBC.Vrednost tehnoloških IPO-a u Evropi dostigla je samo 6,7 milijardi dolara u poređenju sa 72,8 milijardi dolara u Kini i 118,19 milijardi dolara u SAD-u.Zašto Evropa zaostaje?Na osnovu analize podataka PičBuka, konsultantska firma Mekinzi (McKinsey) je utvrdila da je Evropa proizvela više od trećine novoosnovanih preduzeća u svetu u poslednjoj deceniji, ali činila je samo 14 odsto takozvanih kompanija „jednoroga“ sa procenjenom vrednošću od milijardu dolara ili više.To nagoveštava problem skalabilnosti. Iako je tehnološka industrija Evrope poslednjih godina znatno porasla, neki startapi se bore da pređu kasnije faze rasta usred prepreka za prikupljanje sredstava i sticanje talenata. Prema Mekinziju, evropska preduzeća su prikupila samo 8 odsto i 13 odsto odgovarajućeg kapitala „Series D“ i „Series E“ u kasnoj fazi koji su prethodno ugrabile njihove američke kolege.U međuvremenu, evropski osnivači startapa žale se da su pravila regiona oko opcija za akcije zaposlenih, koje osoblju daju mogućnost da poseduju akcije u njihovoj kompaniji, fragmentirana i nepovoljnija nego u SAD-u. IPO se smatra važnim „događajem likvidnosti“ za zaposlene i ranim investitorima, jer im omogućava da unovče svoje deonice.„Ova pitanja mogu učiniti evropske startape sklonijim ograničavanju rizika u sprovođenju izlaznih strategija, uključujući trošenje nedovoljno novca na proširenje“, napisao je Mekinzijev tim za tehnologiju, medije i telekomunikacije u nedavnom članku.Jedna stvar koja je Evropi nedostajala 2020. godine je raznolikost načina za listing na inostranim berzama.Jednostavno rečeno, Evropi je potrebno više tehnoloških IPO-a.Više tehnoloških listinga u regionu moglo bi da pomogne u stvaranju većeg broja tehnoloških listinga, industrijskih analitičara i više investitora koji prate evropske tehnološke akcije.

Srbija

Nema prava na internetu bez predstavnika tehnoloških kompanija

Prava i slobode građana u onlajn svetu najbolje se poštuju ako globalne tehnološke kompanije koje su vlasnici sajtova, društvenih mreža i ostalih internet platformi imaju svoje predstavnike tamo gde dolazi do kršenja tih prava, kažu za Novu ekonomiju u SHARE Fondaciji.U SHARE Fondaciji napominju i da prava građana u oflajn i onlajn svetu ne treba razdvajati, jes su to ista prava koja garantuje Ustav Republike Srbije.Podsećaju da je tokom monitoringa digitalnih prava i sloboda u Srbiji, koji oni vrše od 2014. godine, ukazano na više od 600 slučajeva njihovih povreda, na različite načine. Reč je kako napominju o pretnjama i pritiscima zbog izražavanja i aktivnosti u digitalnom prostoru, govoru mržnje i diskriminaciji, ugrožavanju informacione privatnosti građana, narušavanju bezbednosti informacionih sistema i tehničkim napadima na sajtove, itd.PRAVO NA ZABORAV: SLUČAJ JEDNE JUTJUBERKEU zadnjih nekoliko godina u vezi sa (ne)poštovanjem prava građana u Srbiji je bio i jedan slučaj u vezi sa brisanjem kanala na Jutjubu i on pokazao je šta treba da znamo o svojim pravima kako onlajn korisnici.“Slučaj sa brisanjem Jutjub naloga jedne naše građanke svakako nam govori o tome koliko je važno da globalne tehnološke kompanije, koje pružaju usluge našim građanima i ostvaruju ogroman profit zahvaljujući njihovim podacima, imenuju lokalne predstavnike”, kažu u SHARE Fondaciji. Napominju da je Gugl svog predstavnika u Srbiji imenovao tokom višemesečne prepiske koju je SHARE Fondacija vodila sa pravnim timom Jutjuba, jednim od njegovih servisa. “Pravo na zaborav po zahtevu naše građanke je nakon toga ostvareno, a nalog izbrisan”, napominju u Fondaciji. Ipak podsećaju da većina globalnih tehno-korporacija i posle više od godinu dana nije imenovala svoje predstavnike u Srbiji i nije ispunila obavezu iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zbog toga je, kako se dodaje SHARE Fondacija nedavno podnela prekršajne prijave protiv čak 16 takvih kompanija.KOME SE OBRATITI U SLUČAJU KRŠENJA PRAVA“Iz primera sa obrisanim nalogom na Jutjubu, vidimo da je građanima mnogo lakše da ostvare svoja prava ukoliko imaju kome da se obrate u svojoj državi”, smatraju sagovornici Nove ekonomije.U suprotnom oni ljudi čije je pravo povređeno, “vrte se u krug” sa automatskim generičkim odgovorima na engleskom jeziku. Građani se SHARE Fondaciji inače često javljaju obično kada već dođe do slučaja povrede ili ugrožavanja nekog njihovog prava u kontekstu digitalnog okruženja. Tu se ubrajaju i mnoge nedoumice, pa se SHARE Fondacija trudi da istraživanjima, publikacijama i video-materijalima edukuje građane o tome zašto je važno da vode računa o brojnim aspektima koji se tiču njihovih prava i sloboda kada koriste internet i digitalnu tehnologiju.Čedomir Savković

Srbija

Rezime ovogodišnje sezone malina, iz ugla mladih berača

Dve Tijane, Teodora i žive u Užicu, ali su dobar deo jula provele kod dede i babe u selima Ponikve i Vrutci u želji da im pomognu u berbi malina i kupina i zarade nešto novca.Berba malina u užičkom kraju odavno je završena i malinjaci se polako spremaju za zimski san. To znači da su sve agrotehničke mere već sprovedene, a ko želi može da pristupi proširenju zasada, jer je jesen, vreme kada biljke mogu da se sade.Ipak nismo zaboravili mlade berače, sa kojima smo letos tokom berbe razgovarali, pa je došao trenutak da sa njima popričamo o letnjim utiscima.„Ovo nam je bila prva berba i trebalo je par dana da se naviknemo na rano ustajanje i rad tokom celog dana. Prvih nekoliko dana nam je smetalo sunce, izgorele smo i bolele su nas noge od dugog stajanja i hodanja između redova”, kažu sagovornice Nove ekonomije.Počinjalo se sa berbom rano ujutru, a površina koja je pod zasadima iznosi preko dva hektara, pa je izazov bio veliki.KAKO JE IZGLEDALA BERBAGorak je malinarski hleb, kažu dugogodišnji berači ovog voća, vremenske nepogode tokom berbe mogu da unište ceo rod, ili da ga prepolove. Neki su se odlučili da svoje zasade osiguraju, malobrojni uzgajivači imaju protivgradnu mrežu, dok najlošije prolaze oni bez ikakve zaštite od nepogoda.U selu naših sagovornica to se ove godine i desilo, šteta je u početku izgledala velika, međutim rod na karju nije potpuno izneverio očekivanja. Ključna stvar u malinarstvu je berba, koja se obavlja tokom tropskih julskih dana.“Berba je počinjala u sedam ujutru i obično je trajala do sedam uveče. Posle desetak dana smo se navikle na taj tempo rada i uz pesmu i šalu brze nam je vreme prolazilo i bilo je psihički lakše”ZARADA JE UVEK DOBORDOŠLA“Od zarađenog novca kupile smo nešto od garderobe, ja sam deo uplatila za polaganje vozačkih ispita. Jedno veče je došlo do oluje, pa smo mislili da je berbi kraj, međutim, nastavili smo sa poslom. To se desilo krajem jula, posao je trajao još dve nedelje”, seća se Tijana kojoj je pomagala drugarica imenjakinja.Jedan deo malinjaka Tijaninog i Teodorinog dede pretrpeo je štetu, ali je zasad bio osiguran, pa je posle nekoliko izlazaka na teren komisija osiguravajuće kuće isplaćen odlučila o isplati osiguranja.Sa tim iznosom, nakon berbe ukupna količina “crvenog zlata” – maline bila je oko 10 tona. U većem delu Srbije ove godine cena maline bila je iznad 200 dinara po kilogramu, čime su i proizvođači i hladnjačari uglavnom bili zadovoljni.Čedomir Savković

Srbija

Apel Udruženja noćnih klubova i barova, stiže li nova „nokaut“ faza za ugostitelje

Neophodno je hitno formiranje radne grupe koju bi činili predstavnici Vlade Srbije i predstavnici ugostitelja, a želimo i da se obratimo republičkom Kriznom štabu, jer ovako više ne možemo da živimo, piše između ostalog u saopštenju Udruženja noćnih klubova i barova.„Nakon što se Udruženje noćnih barova i klubova obratilo državi za konkretnu pomoć, koja će pomoći privrednim subjektima da prežive ovaj devastirajući period, država je obećala povoljne i brze kredite koji bi služili za otplatu dugova, nikome drugom nego samoj državi“, stoji u saopštenju udruženja.Kredit je, kako dodaju, na nivou statističke greške odobren samo jednocifrenom broju firmi, pa se slobodno može reći da ga niko nije. Poručuju i da nove mere ponovo praktično onemogućavaju tim ugostiteljskim objektima da rade u zatvorenom prostoru, što može biti svojevrsni “nokaut” za većinu ugroženih.„Ovo znači da 16.000 ljudi koji prihoduju od noćnih barova i klubova ostaje bez posla, a eventualnim dodatnim skraćenjem radnog vremena ovo bi mogao biti kraj za potencijalno 64000 ljudi u ugostiteljstvu, samo u Beogradu“, napominju vlasnici noćnih klubova i barova.Zbog toga traže hitno formiranje radne grupe sa Vladom Srbije i učešće predstavnika udruženja u kriznom štabu na sednicama kada se odlučuje o njihovim poslovima i životima. Podsećaju i da već sedam meseci ne mogu da posluju punim kapacitetom, jer su im lokali potpuno zatvoreni.„Pod zabranama ne možemo i ne umemo da živimo! Mi smo hranitelji, poslodavci i poreski obveznici. Prvi na braniku napada, poslednji na spisku subvencija“, navelo je Udruženje.VLADA SRBIJE USVOJILA OKVIR ZA POMOĆ TURIZMU, UGOSTITELJSTVU I PUTNIČKOM SAOBRAĆAJU Podsećaju i da je tu prisutna permanentna tenzija, finansijski kolaps, svakakve mere i česte optužbe na račun ugostitelja kao glavnih i odgovornih transmitera najvećeg zla današnjice-korone, koje moraju da prestanu.„Fali nam vazduha! Od naše sudbine zavisi mnogo života! Mi nismo ubice, niti vesnici smrti! Mi smo na tapetu nemilosrdne neistine da bez nas ne bi bilo ni korone“, stoji u saopštenju.Udruženje traži ili da im se dopusti da rade normalno ili da se njihovim firmama konačno pomogne konkretnim finansijskim merama.To kako se dodaje podrazumeva brzu kreditnu liniju kod Fonda za razvoj, minimalce za zaposlene u ugostiteljstvu i moratorijumom na doprinose, rente u drzavnim i gradskim lokalima, firmarine za period kada nisu mogli da rade, kao i na sve ostale fiskalne i parafiskalne namete.

Svet

Nokia će graditi mobilnu mrežu na Mesecu

Američka svemirska agencija NASA je za izgradnju prve mobilne mreže na Mesecu izabrala Nokiju (Nokia), saopštila je ta finska kompanija u ponedeljak, prenosi agencija Rojters.Lunarna mobilna mreža biće deo napora američke svemirske agencije da "vrati" ljude na Mesec do 2024. godine i tamo izgradi dugoročna naselja u okviru svog programa „Artemis“.Nokia je rekla da će prvi bežični širokopojasni komunikacioni sistem u svemiru biti izgrađen na mesečevoj površini krajem 2022. godine, pre nego što se ljudi tamo vrate.Finska kompanija će se udružiti sa privatnom firmom za dizajn svemirskih letelica „Intuitive Machines“, kako bi integrisali mrežu u njihovu letelicu namenjenu dostavi na mesečevoj površini.Nakon dostavljanja, mreža će se samokonfigurisati i uspostaviti prvi LTE (Long-Term Evolution) komunikacioni sistem na Mesecu, navodi se u saopštenju.Očekuje se da će mreža pružiti ključne komunikacijske mogućnosti za mnoge vrste prenosa podataka, uključujući upravljanje i kontrolu, daljinsko upravljanje lunarnim roverima, navigaciju u stvarnom vremenu i prenos video zapisa visoke razolucije.