Najnovije

Srbija

Nastavnici: U planu „antikorona nastave“ ima mnogo nejasnoća

Nije u redu da Krizni štab donosi odluke o nastavi u novoj školskoj godini bez konsultacije sa nastavnicima, ocenjuju za Novu ekonomiju prestavnici sindikata prosvetnih radnika.Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković, kaže za naš portal da su šolska odeljenja velika, što stvara probleme u organizaciji."Mi smo na svemu štedeli, na deci, nastavnicima, materijalnim troškovima, uvođenju vode u škole, toalet papiru, sapunima i sada kada podelite to jedno veliko odeljenje, dobijete dva odeljenja".Predsednica USPRS ocenjuje da ministar prosvete Mladen Šarčević definitivno misli da će nastavnici držati duple časove. "Pominje neku dvadesetčetvoročasovnu radnu nedelju, to prilično zbunjuje. Našt stav je da je po mnogim pitanjima sve vrlo teško izvodljivo, ne samo zbog podele, decu kasnije treba negde da smestite", smatra Janković."U pola 11 roditelj treba da dođe po svoje dete, jer nema produženog boravka. Naši boravci su ogromni, imaju po 40, 50 učenika. Ako budu radili, ko će biti u njima, da li samo jedno odeljenje?", pita se Jasna Janković.PREVAZILAŽENJE NORME ČASOVA "Mi smo računali da ćemo preko one svoje norme raditi još 50 odsto časova, tako da ja mislim da je korektno da ako se više radi da se više i plati. Da li će da se radi dve, tri nedelje, pa će onda nastavnici da faizički padnu zbog iscrpljenosti, to takođe ne znamo", kaže Janković i smatra da je iste predloge ministar mogao da saopšti pre dva meseca.D vrlo lako mogu da se preopterete nastavnici, za Novu ekonomju ocenjuje i  Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija. "Postoji opravdana bojazan da će se sve svesti na nastavu sa jednom grupom pre podne, sa drugom posle podne, zatim sledi onlajn nastava i dan bi se završio pregledom domaćih zadataka. Ja se nadam da su u mnistarstvu uzeli u obzir da veliki broj nastavnika radi u dve ili više škola, neretko se dešava da su to gimnazija i osnovna škola", podseća Markov.  On smatra da se funkcionalan raspored teško može napraviti bez ozbiljnije kordinacije sa direktorima škola.NABAVKA ZAŠTITNIH MASKIPredsednica Unije SPRS pretpostavlja da će se zaštitne maske koje su neophodne za nastavu tretirati kao materijalni troškovi. "Ja ću ponoviti da je sapun u školi bio civilizacijski događaj. O ubrusima za brisanje ruku da ne govorimo. Zaposlenih u obrazovanju ima 108 hiljada, svakoga dana to je najmanje toliko maski. Najlakše je prebaciti odgovornost, da su svi su krivi osim ministra", kaže Jasna Janković.Ministar je pomenuo da će maske finansirati lokalne samouprave, međutim to se razlikuje od jedne do druge opštine, kaže Aleksandar Markov. "Negde su ona redovna, negde nedostaju. Nemali broj škola se snalazi i uzima đački dinar. Plašim se da će i za maske biti ista situacija. Možda je ministarstvo trebalo da se potrudi da se centralizuje nabavka maski", kaže predstavnik Foruma beogradskih gimnazija.On podseća da je zakonom propisano da poslodavac mora da obezbedi nesmetan rad i ocenjuje da su mu nejasni stavovi Kriznog štaba."Neki članovi Kriznog štaba rekli su da učenici ne moraju da nose maske dok sede, postavlja se pitanje zašto su obavezne kada se ulazi u opštinu ili banku, a u školama nisu. Svakako je zbunjujuće", ocenjuje Markov.Samo osnovnu školu prošle godine pohađalo je gotovo 518 hiljada učenika. Od toga 257 hiljada bilo je u nižim razredima osnovne škole.Njima i nastavnicima, prema novim pravilima trebaće oko 365 hiljada zaštitnih maski svakog radnog dana.Čedomir Savković           UPUTSTVO ZA POČETAK ŠKOLE: MASKA OBAVEZNA, RODITELJI DA MERE TEMPERATURU DECI

Svet

Rusi odobrili vakcinu protiv korone nakon manje od dva meseca testiranja

Rusija je odobrila kontroverznu vakcinu Sputnjik V za široku upotrebu posle manje od dva meseca testiranja na ljudima, a ova najava da Rusija napreduje sa proizvodnjom i masovnom imunizacijom pre takozvanog testiranja „faze 3“ dočekana je s kritikama eksperata koji su ruski pristup opisali kao nepromišljen i neetičan, piše britanski Gardijan.Postoji velika želja širom sveta da se život vrati u normalu kao što je to bilo pre pandemije, pa tako bilo kakva vakcina može delovati kao rešenje, međutim realnost je da nisu sve vakcine iste po delotvornosti.Neke, poput vakcine protiv sezonskog gripa, mogu se opisati kao osrednje u pogledu zaštite koju pružaju, dok je čak i odličnim vakcinama, poput one koju je Džonas Salk razvio protiv polia bilo potrebno vremena da pruže imunitet stanovništvu SAD-a.Uprkos često anegdotskim tvrdnjama ruskih zvaničnika, napredak ruske vakcine praćen je brigom i etičkim pitanjima, SZO je rekla da se vakcina ne sme proizvoditi sve dok se ne završe ispitivanja faze 3.Nakon što je šef Instituta Gamaleja rekao da su on i njegove kolege isprobali vakcinu na sebi, rusko Udruženje organizacija za klinička ispitivanja opisalo je to kao „grubo kršenje“ normi istraživanja od strane naučnika pod ogromnim pritiskom da „namire državni vrh“.Testovi na volonterima, uključujući i vojsku, takođe su pokrenuli etička pitanja, uključujući da li su na neke vršili pritisak da učestvuju ili se na njih vrši pritisak da ne opišu sporedne efekte, s obzirom na razliku u odgovorima koje su dali vojnici i civili.Ruski zvaničnici izjavili su da bi vakcina mogla da deluje čak i do dve godine, uprkos nedostatku snažnih dokaza da to potkrepe.Postoji opasnost da delimično efikasna vakcina pruži vladama i stanovništvu lažni osećaj nade da je pandemija gotova, što bi moglo dovesti do brzog povlačenja mera suzbijanja.Trka za pronalaženjem vakcine često je pokretana takozvanim „nacionalizmom vakcina", na šta je Svetska zdravstvena organizacija upozoravala, međutim i SZO je sama optužena da je ulagala više u prestiž i ugled, nego u globalno zdravlje.Pa se tako i ova ruska najava da je registrovala vakcinu Sputnjik V kao bezbednu i efikasnu za masovnu proizvodnju i pre takozvanih velikih bezbednosnih ispitivanja faze 3, koja obično traje mesecima, uklapa u ovaj obrazac.

Svet

Najviše nemačkih gastarbajtera sa Balkana spada u stručnu radnu snagu

Više od polovine ljudi sa Zapadnog Balkana koji dolaze na rad u Nemačku po posebnoj regulativi za taj region rade kao stručna radna snaga, ukazuje studija Instituta za istraživanje tržišta rada i poziva (IAB) koju prenosi Dojče vele.Dodatno, u kategoriju "specijalista" i "eksperata" spada još oko četiri odsto radnika, dok je 42 odsto pomoćna radna snaga.Prosečna starost doseljenika koji su našli posao u Nemačkoj tokom 2016. i 2017. godine u 73 odsto slučajeva bila manja od 40 godina, dok su 86 odsto pečalbara bili muškarci.U građevinarstvu, kako stoji u saopštenju Instituta, posao je pronašlo 44 odsto zaposlenih koji su u Nemačku došli po regulativi za zapadnobalkanske zemlje.U uslužnim delatnostima, kao što su hotelijerstvo i gastronomija, radi 13 odsto ljudi iz regiona, 11 procenata su u zdravstvenoj i socijalnoj branši, a u ostale uslužne delatnosti, u koje spada recimo čišćenje i pranje, radi deset procenata ljudi.Građani regiona od 2016. godine mogu da se zaposle u Nemačkoj, pod uslovom da poseduju obavezujući iskaz poslodavca da želi da ih zaposli.Dokaz o kvalifikacijama nije neophodan.

Svet

Meštani negoduju zato što je litvanska prestonica postala velika kafana na otvorenom

Litvanska prestonica, Viljnus, otvorila je javne otvorene prostore kafićima i barovima kako bi podstakla lokalnu ekonomiju, ali taj potez stvorio je sukobe među lokalnim stanovništvom, a ne samo koristi, objavio je BBC."Već četvrto jutro zaredom čistim i skupljam stotine raštrkanih stolova na otvorenom u gomilu", žali se Asta Baškauskaite dok čisti trg blizu Trga Hales u predelu Starog grada litvanske prestonice.Trgovi su pretvoreni  u noćne klubove, a kada se zabava završi u ranim jutarnjim časovima- iza ostaje veliki broj plastičnih čaša.„Neki kafići se žale da nemaju dovoljno zaposlenih koji bi prikupljali stolove noću. Pokažem im sliku stolova koje sam sakupljao i kažem: „Imam 60 godina i sakupljam ih za 20 minuta“, kaže ona. „Želim da dam dobar primer vlasnicima barova.“Viljnus, poznat po svom istorijskom Starom gradu ispunjenom vijugavim srednjovekovnim ulicama, ušao je u svetske naslove sa inicijativom da ojača lokalnu ekonomiju tokom gašenja Covid-19 - pretvarajući gradske ulice i trgove u gigantski kafić na otvorenom. Lokalnim ustanovama je dozvoljeno da koriste javne prostore u poslovne svrhe da bi smanjili gužvu u unutrašnjem prostoru.Neki vlasnici kafića imali su koristi od ove mere, nazivajući ga ekonomskim rešenjem nakon više meseci mučenja. Ali neki stanovnici su duboko nezadovoljni tim potezom, nazivajući to kratkoročnom inicijativom koja je uticala na životne uslove grada. "Kampanja o Viljnusu kao divovskom kafiću na otvorenom je dezinformacija," kaže Baškauskaite, "Viljnus je postao ništa više od jednog velikog mesta za pijančenje na otvorenom".

Svet

Belgija će ponovo u karantin ukoliko broj zaraženih ne prestane da raste

Belgija razmatra ponovno uvođenje karantina, jer broj novozaraženih raste već nekoliko nedelja. Antverpen je primetio najveći porast novih slučajeva, što je nateralo vladu da uvede noćni policijski čas, piše Politico."Ako se ove sedmice brojke ne stabilizuju, biće potrebno pooštravanje mera. Neću spekulisati o tome kakve mere su potrebne, ali više nema mnogo opcija", rekao je virolog Mark Van Ranst iz Katoličkog univerziteta u Levenu.Prema podacima koje su belgijske zdravstvene institucije objavile u ponedeljak ujutro, između 31. jula i 6. avgusta, broj pozitivnih na koronu u zemlji porastao je za 16 odsto u poređenju s prethodnih sedam dana. Od nedelje do ponedeljka broj potvrđenih slučajeva porastao je za 751."Trenutno je na ukupnu cifru zaraženih u našoj zemlji snažno uticalo šta se dešava u Antverpenu, ako brojke tamo padnu, brojke za Belgiju u celini opadaju. Ali u međuvremenu se epidemija širi i u ostalim pokrajinama“, rekao je Gert Molenbergs, profesor biostatistike na Katoličkom univerzitetu u Levenu.Međutim, Virusvaanzin, grupa koja je skeptična prema vladinoj politici o pandemiji veruje da je pretnja izazvana virusom preuveličana i najavila je da će 16. avgusta organizovati protest u Briselu i tražiti ostavku Van Ransta kao savetnika vlade.

Srbija

Srbija bi u avgustu trebalo da dobije aplikaciju za praćenje kovid-19

Srbija bi trebalo tokom avgusta da dobije aplikaciju za praćenje kontakata osoba zaraženih koronavirusom zasnovanu na principima dobrovoljnosti i solidarnosti, izjavio je za N1 poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.Aplikacija čiji je radni naziv COVTAKT, neće koristiti podatke o ličnosti, već korisnički ID, naveo je."Da budu obavešteni da su određeni vremenski period, recimo u poslednjih 14 dana bili, najmanje 15 minuta, u blizini sa licem koje je zaraženo", rekao je. Ne bi trebalo da prikuplja podatke o lokaciji, odnosno o mestu gde se dešava, rekao je poverenik.Kako objašnjava, kao i u drugim zemljama, na osnovu dva mobilna uređaja, na kojima su skinute aplikacije, utvrđuje se koliko su bili blizu i koliko je trajao taj kontakt.

Srbija

Roditelji u septembru mogu da ne puste decu u školu

Roditelji koji imaju objektivne strahove da puste decu u školu jer je neko u kući bolestan ili preminuo, tokom septemba mogu da se opredele za online nastavu, rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević na konferenciji kriznog štaba.Ova odluka važi za decu svih razreda, mada je preporuka da prvaci krenu redovno u školu zbog socijalizacije i privikavanja na školsku sredinu, kao i petaci koji se prvi put sreću sa predmetnom nastavom.U slučaju da dete treba da dobije ocene, zakazuje se sastanak u kancelariji, rekao je ministar.Roditelji će imati online kontakt sa razrednim starešinama, a 31. avgusta će biti organizovan susret sa učiteljicom i razrednim starešinom za prvake i petake.Upustvo za početak škole: Maska obavezna, roditelji mere temperaturu

Svet

Grčka kao podršku ‘digitalcima’ menja uslove za subvencionisanje građana

Vlada Grčke menja politiku subvencionisanja, kako bi u nju uključila sve poreske obveznike, ne samo građana sa niskim prihodima. Atina time želi da podstakne građane da prijavljuju realne prihode i stvaranja radnih mesta sa većim prihodima, što će zauzvrat obezbediti bolje punjenje budžeta, piše Ekathimerini.Primer promene je "Bridge" program za subvencionisanje hipoteka i nova faza programa za unapređivanje energetske efikasnosti zgrada, putem kojih je Grčka po prvi put uvela realni raspoloživi prihod kao kriterijum kvalifikacije za subvencije. Među kvalifikovanima za subvencija za energetsku efikasnost ubuduće će se nalaziti i poreski obveznici koji zarađuju do 90.000 evra pojedinačnog prihoda ili 120.000 evra porodičnog prihoda.U praksi ovo znači da tačna prijava svih prihoda više ne sprečava građane da dobiju neku od navedenih subvencija, što je najčešće bio problem za frilensere i "digitalce" koji novac zarađuju od stranih klijenata.Uskoro bi mogli biti uvedeni novi programi subvencija ili produžeci starih. Zvaničnici Ministarstva finansija ove zemlje razmatraju "Bridge 2" program sa sličnim karakteristikama, čije uvođenje zavisi od uspeha originalnog programa, kao i od drugog talasa pandemije koronavirusa. Tokom razmatranja državnog budžeta za naredne godine (od 2021. do 2023. godine) vlada uzima u obzir mere poput postepenog ukidanja solidarnog poreza kao i drugačijeg kalkulisanja poreskog odbitka kako bi se favorizovali srednji i visoki prihodi.

Svet

Kako su se pokazali svetski internet provajderi pre i tokom pandemije?

Nakon širenja pandemije COVID-19 19, kada je veliki broj ljudi nedavno počeo da radi od kuće, IT stručnjaci i ljudi koji se bave merenjem Interneta zapitali su se da li je Internet kadar da izdrži velika opeterećenja zbog masovnog rada onlajn.U želji da odgovori na aktuelna pitanja Organizacija Thousandeyes nedavno je objavila Izveštaj o performansama glavnig dobavljača usluga na Internetu.Izveštaj je rezultat ispitivanja različite mrežne infrastrukture ključnih za isporuku i sadržaj aplikacija koje pripadaju Internet provajderima (Internet Service Providers - ISPs), cloud-ima, Mreži za dostavu sadržaja (Content Delivery Network - CDN) i Sistemima internet domena (Domain Name System - DNS). Podaci o njihovim performansama odnose se na period od januara do jula 2020. godine, pre i za vreme pandemije. Cloud stabilniji od Internet provajdera (ISP)Sa konstantno odličnim performansama tokom ispitivanog perioda, pružaoci cloud usluga pokazali su se visoko dostupnim u odnosu na ISP i pre i posle februara. ISP-ovi su doživjeli skoro 10 puta više kvarova nego cloud, uprkos sličnom pokrivenošću infrastrukture u čuvanju podataka. Između januara i jula cloud je imao oko 400 prekida u odnosu na preko 4,5 hiljada u ISP mrežama (isključujući Kinu). Namenski izgrađene softverski zasnovane mreže uposlene od cloud provajdera mogu da budu barem jedan od razloga takvih rezultata.Iako su cloud provajderi imali manje prekida u celini, njihov nasumični tajming doprineo je većim lokalnim prekidima u poređenju sa restrikcijama ISP-a.Ovi drugi su imali prekide van radnog vremena, dok je cloud najčešće prekidao baš tada.CDN i DNS provajderi uglavnom stabilniCDN i DNS provajderi doživeli su nekoliko poremećaja u na mreži tokom prve polovine godine.To se posebno desilo CDN-u, uglavnom zbog održavanja ili problema sa automatskim sistemima, a ređe zbog sistemskih zagušenja.Za javne DNS servise bile su karakteristične duže ili kraće promenljive performanse, između radnih dana u nedelji i vikenda, kada se zaposleni odmaraju. DNS provajderi su radili dosledno, sve je ostalo u razumnim granicama za pouzdan utisak kod korisnika. Kao što je slučaj sa CDN provajderima, DNS provajderi imali su nekoliko kvarova unutar svojih mreža.KAKO BIRATI DOBAVLJAČA USLUGAIzveštaj ukazuje na znatne razlike u pogledu dostupnosti, na osnovu vrste provajdera, regiona, pa čak i određene lokacije. Savetuje se da kod izbora provajdera treba imati u vidu da li do prekida na mreži dolazi zbog povećane aktivnosti korisnika, kao i u kom vremenu se to dešava.Važno je da li se prekid desio tokom vikenda, usred noći ili radnog vremena, manje je bitan ukupan broj prekida.Te razlike nisu zanemarljive kada se neka firma odlučuje za nekog od provajdera, odnosno dobavljača usluga na Intrenetu.Dodaje se da predstavnici poslovnog sveta treba da razmotre regionalne i pojedinačne obrasce dostupnosti kao i performansi ključnih provajdera.Zahvaljujući tome IT firme mogu da  donesu efikasnije odluke i bolje isplaniraju upravljanje Internetom.

Svet

Američka vlada oslobađa dodatne frekvencije za razvijanje 5G mreže

Američka vlada odlučila je da oslobodi još 100 MHz ključnog srednjeg opsega za 5G usluge. Bela kuća je najavila da će Ministarstvo odbrane napustiti raspon od 3.45 do 3.55 GHz kako bi se te frekvencije mogle koristiti za 5G mobilne usluge, saznaje agencija Rojters.Time se dodaje raspon 3,55-3,65 GHz koji je trenutno na aukciji i opseg 3,7-3,8 GHz koji bi trebalo da se proda u decembru. Federalna komisija za komunikacije (FCC) moći će da proda na aukciji ovaj opseg frekvencija kompanijama kao što su Verizon i AT&T od decembra 2021, a bežična industrija bi mogla da ga koristi od leta sledeće godine, rekao je savetnik Bele kuće i glavni američki direktor za tehnologiju, Majkl Kracios.„Do sada je ovaj spektar koristila vojska za radarske operacije, uključujući i protivraketnu odbranu, a ova odluka omogućava nam da maksimiziramo raspon 5G spektra bez ugrožavanja nacionalne sigurnosti“, rekao je glavni informativni službenik Ministarstva odbrane Dejna Dizi.Srednjopojasni spektar smatra se vitalnim za 5G, jer nudi geografsku pokrivenost i kapacitet za prenos velikih količina podataka.Očekuje se da će 5G bežična mreža nove generacije, povezati i omogućiti znatno brži prenos podataka što će, pored ostalih namena, pomoći autonomnim vozilima da bolje funkcionišu.Federalna komisija za komunikacije aktivno radi na razvoju 5G mreže i dodavanje ovog raspona frekvencija je rezultat tih napora.U oktobru 2018. američki predsednik Donald Tramp potpisao je predsednički memorandum kojim je naložio Odeljenju za trgovinu da razvije dugoročnu sveobuhvatnu strategiju nacionalnog spektra za pripremu 5G bežične mreže. Tramp je stvorio Radnu grupu za strategiju spektra Bele kuće i zatražio od federalnih agencija da izveštavaju o potrebama vladinog spektra i preispitaju kako se spektar može podeliti s korisnicima privatnog sektora.

Srbija

Kako se kontroliše rad javnih izvršitelja i po čemu se oni razlikuju od sudskih

Od svih vesti na koje smo svakodnevno tokom pandemije korona virusa, prošle nedelje manje zapaženo je prošla vest o hapšenju četvoro sudskih izvršitelja u Valjevu.To nam daje i povod da se podsetimo šta predstavlja sistem kontrole javnih izvršitelja koji posednjih godina u Srbiji dobijaju sve više ovlašćenja.Jovan Ristić iz Organizacije potrošača "Efektiva", kaže za Novu ekonomiju  da treba imati u vidu da postoji velika razlika izmešu javnih i sudskih izvršitelja."Razlika je golema. Javni izvršitelji su preduzetnici-profesionalci sa prenetim javnim ovlašćenjima iz oblasti državne uprave, koje imenuje, kontroliše i razrešava Ministarstvo pravde. Njihov primarni izvor prihoda je naknada za uspešno sprovođenje izvršenja", naglašava Ristić, inače diplomirani pravnik. On podseća da su sudski izvršitelji tehnička lica suda koja rade za platu, nemaju autonomiju, nisu esnaf, ni profesija. "Smatram da i javni i sudski izvršitelji treba da odgovaraju za svoje postupke ako se njihova odgovornost utvrdi, tim pre što obavljaju izuzetno važan posao od javnog značaja za građane i privredu. A dešavanja u Valjevu pokazuju da i jedni i drugi mogu skrenuti na mračnu stranu", poručuje predstavnik "Eektive". On podseća da su javni izvršitelji od 2012. do 2016. imali paralelnu nadležnost sa sudovima i jednu isključivu nadležnost: za prinudnu naplatu potraživanja nastalih iz pružanja komunalnih i srodnih usluga. Od 2016. imaju isključivu nadležnost za gotovo sve vrste izvršenja, što je još prošireno 2020. godine. KAKO SE SPROVODI KONTROLA JAVNIH IZVRŠITELJARistić naglašava da su javni izvršitelji pravosudna profesija sa esnafskim udruženjem pod nazivom "Komora javnih izvršitelja", koja sa Ministarstvom pravde, ima ovlašćenje da kontroliše njihov rad. "Ukoliko ovi kontrolni organi utvrde da je javni izvršitelj učinio neku od disciplinskih povreda iz člana 527 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pokreće se disciplinski postupak pred Disciplinskom komisijom Ministarstva pravde koju čine tri sudije i dva izvršitelja", kaže sagovornik Nove ekonomije. Rezultat disciplinskog postupka može da bude opomena, novčana kazna ili razrešenje javnog izvršitelja.Ristić napominje da tokom postupka izvršenja sud može da naloži otklanjanje nepravilnosti u njihovom radu, a takvo rešenje predstavlja osnov da se oštećenima nadoknadi šteta.Spisak discilinski kažnjavanih izvršitelja inače je javan i može da se pronađe na internet stranici Ministarstva pravde.KAŽNJAVANJE SUDSKIH IZVRŠITELJA "Oni nisu nikakva samostalna profesija poput advokata, javnih izvršitelja, javnih beležnika ili stečajnih upravnika pa da postoji nekakav disciplinski postupak pred esnafskim organima ili resornim ministarstvom. Sudski izvršitelj bi mogao da odgovara kao svaki zaposleni, na osnovu Zakona o radu", kaže sagovornik iz "Efektive".Podseća da su pred uvođenje javnih izvršitelja 2011. godine, sudski izvršitelji bili malobrojni, demoralisani, slabo plaćeni i borili su se sa planinom neizvršenih predmeta. "Bitno je znati da i sudski i javni izvršitelj mogu odgovarati krivičnopravno za svoje postupke, nezavisno od toga da li se protiv njih vodi neki  postupak", zaključuje sagovornik Nove ekonomije. SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O IZVRŠITELJIMA, A NIKO VAM NIJE REKAO

Svet

Belorusija ugasila internet nakon kontroverznih predsedničkih izbora

Internet konekcija i mobilne usluge ugašene su širom Belorusije od nedelje uveče i čini se da je vlada odgovorna za to zbog rasprostranjenih protesta i sve većih socijalnih nemira zbog beloruskih predsedničkih izbora koji su bili održani u nedelju, piše portal Wired.Protesti su izbili zbog rezultata izbora koji su pokazali da je Lukašenko osvojio svoj šesti uzastopni mandat sa oko 80 procenata glasova, opozicioni kandidati i demonstranti kažu da su izbori bili namešteni i smatraju da su rezultati lažni.Širom zemlje protesti protiv Lukašenkove administracije, uključujući kritike njegove spoljne politike i postupanja sa pandemijom eksplodirali su u nedelju uveče kada su rezultati objavljeni, a vlada je na proteste odgovorila mobilizacijom policije i vojnih snaga, posebno u Minsku, glavnom gradu.Lukašenko je u jučerašnjem intervjuu izjavio da gašenje internet konekcije i mobilnih usluga nije delo njegove vlade, već da to „dolazi iz inostranstva“.Beloruski tim za hitne slučajeve u zajednici (CERT) saopštio je u nedelju da su za gašenje interneta odgovorni „napadi iz inostranstva“ koji su bili usmereni protiv Državnog komiteta za državnu bezbednost i Ministarstva unutrašnjih poslova.Beloruski Beltelecom rekao je u ponedeljak da radi na rešavanju kvarova i obnavljanju usluga nakon "višestrukih sajber napada različitih intenziteta". Vanjski posmatrači ne veruju u ove tvrdnje."Istina o onome što se događa u Belorusiji trenutno zaista nije jasna, ali nema naznaka bilo kakvog sajber napada. To se ne može isključiti, ali ne postoje nikakve naznake da se to desilo", kaže Alp Toker, direktor nestranačke grupe za praćenje povezanosti, NetBloks.Smetnje su se proširile čak i na virtualne privatne mreže (VPN), koje su uobičajeno rešenje za nestanak interneta ili cenzuru. "Belorusija nije imala mnogo ulaganja u tehnologije zaobilaska cenzure, jer ljudi tamo nisu imali potrebu", kaže Toker.Postoji nekoliko indicija da su prekidi planirani, pa čak i da je vlada upozorila neke kompanije i institucije pre gašenja. Izveštaj ruskog lista Moskovski Komsomolets u subotu je uključio intervju s jednim prodavcem koji je upozoravao novinare koji pokušavaju da kupe SIM kartice za svoje telefone, da će vlada uskoro ugasiti internet i mobilne usluge.Još prošlog utorka, odnosno 4. avgusta, Telegramom je kružila prepiska službenika beloruske banke koji je upozoravao klijente da će možda doći do prekida digitalnog bankarstva.„Mislim da svi znaju da je vlada odgovorna za ovo, ali niko to ne želi da prizna“, rekao je Franak Vijačorka, novinar u Minsku.Vlade širom sveta, uključujući Iran, Etiopiju i Indiju, sve više koriste gašenje interneta kao sredstvo represije i autoritarne kontrole kako bi ugušili masovne proteste i nemire. Prekidi u povezanosti oko izbora takođe su postali češći, do sada su ove godine vlade Burundija, Gvineje, Toga i Venecuele gasile internet ili društvene mreže uoči izbora ili noći pre izbora.

Srbija

Podneto skoro 500.000 prijava za utvrđivanje EKO takse

Za dve nedelje putem Portala lokalnih poreskih administracija podneto je skoro 500.000 prijava za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (EKO takse) za 2019. i 2020. godinu, saopštila je Kancelarija za IT i eUpravu.Plaćanje eko takse utvrđena je Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu postalo je obavezno za sva pravna lica i preduzetnike."Građani i privreda preko Portala LPA imaju mogućnost da završe sve poslove vezano za lokalne poreske administracije. Ove godine smo još jedan postupak za privredu uprostili, digitalizovali i postavilio onlajn. Prijava za utvrđivanje EKO takse je nova usluga na Portalu LPA, a gotovo 250.000 pravnih lica je iskoristilo ovu uslugu", izjavio je direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović.On je dodao da je rok za prijavu EKO takse istekao 31. jula i da su po prvi put pravna lica mogla ovu uslugu da koriste elektronski, dok su do sada to radili isključivo na šalterima."Vlada Švajcarske podržala je pravljenje aplikacije za elektronsku prijavu eko naknade u iznosu od 100.000 švajcarskih franaka. Smatramo da je važno osnažiti lokalne samouprave u prikupljanju sopstevnih prihoda jer su tako manje zavisne od davanja iz državnog budžeta, i pomoći privredi da sve svoje obaveze mogu da ispune elektronskih bez odlaska na razne šaltere. Naknada za očuvanje životne sredine plaća se i u Švajcarskoj, s tim da to tamo osim privrede plaćaju i građani", rekao je Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa "Reforma poreza na imovinu".

Svet

Brisel nalaže državama EU da dozvole putovanje i vanbračnim partnerima

Evropska komisija zatražila je od država članica EU da dozvole ulazak u zemlju vanbračnim partnerima građana unije, odnosno da od zabrane putovanja koja su uvedena u nekim državama izuzmu nevenčane partnere, piše Euractiv.Spoljne granice EU i Šengena, nakon prvobitnog zatvaranja uoči pandemije koronavirusa, ponovo su otvorene posle tokom juna, tako da stanovnici EU mogu da putuju u druge države članice.Međutim, za druge zemlje, poput SAD, ulazak za obične građane u EU i dalje nije dozvoljen.Zemlje članice mogu dozvoliti vanbračnim partnerima ulazak u EU ako se za to odluče, što trenutno samo nekolicina država radi, rekao je portparol komisije Adalbert Janc.Pokrenuta je kampanja na društvenim medijima pod nazivom “Love is not tourism” koja poziva vlade da dozvole parovima odvojenim zbog zabrana putovanja da se posećuju.Kako navodi ovaj pokret, samo osam zemalja EU, uključujući Dansku i Holandiju, dozvoljavaju ovakva spajanja parova koji nisu u zvaničnom braku.Na spisku zemalja iz kojih je putnicima dozvoljen ulazak u prostor Evropske unije trenutno se nalaze Australija, Kanada, Džordžija, Japan, Novi Zeland, Ruanda, Južna Koreja, Tajland, Tunis i Urugvaj.