Najnovije

Srbija

Za otkazan koncert zamenska ulaznica ili novac u januaru 2022.

 Kupas ulaznice za kulturno-umetničke manifestacije koje su otkazane usled pandemije zarazne bolesti COVID-19, ulaznicu može iskoristiti prilikom narednog održavanja manifestacije ili može dobiti nazad svoj novac, ali tek u januaru 2022. predviđenom je vladinom uredbom o ponudi važenja kupljenih ulaznica.Organizator manifestacije može ponuditi kupcu da neiskorišćenu kupljenu ulaznicu iskoristi i za neku drugu manifestaciju koja će se održati u njegovoj organizaciji, a za koju cena ulaznice nije niža od cene kupljene neiskorišćene ulaznice.Ako kupac prihvati ovu ponudu, organizator manifestacije je dužan da mu izda zamensku ulaznicu.Organizaor je dužan da ovu ponudu objavi na zvaničnoj internet prezentaciji ili putem društvenih mreža ili sredstava javnog informisanja.Neiskorišćenu kupljenu ulaznicu u skladu sa ponudom  kupac može da iskoristi u periodu od jedne godine od dana objavljivanja ponude, a najkasnije do 31. decembra 2021. godine.Ako se kupac odluči za povraćaj iznosa koji je platio za neiskorišćenu ulaznicu, organizator manifestacije je dužan da izvrši povraćaj plaćenih sredstava u roku od 14 dana od dana isteka roka za korišćenje zamenske ulaznice, dakle tek u januaru 2022. godine.

Srbija

Udruženje pčelara: Počinje uzorkovanje meda, u Srbiji nema ko da pravi tegle

Prijava svih vrsta meda koji imaju pčelari traje do ponedeljka 10. avgusta, a istog dana počinje uzrokovanje meda od strane ekipa iz pogona "Naš med", koji je nedavno otvoren  Rači kod Kradujevca, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)."Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je za Tanjug predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.On kaže da je zahvaljujući pogonu "Naš med" u Rači u koji je uloženo milion evra sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda."Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", navodi Živadinović.Prema njegovim rečima, godina je zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare. Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na prosek."Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle gore za stotinak pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je Živadinović.ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJIZbog manjeg prinosa, prem anjegovim rečima, očekuje se više falsifikovanog meda iz uvoza."Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen."Onaj ko želi da kupuje šećerne mešavine on će to moći da kupi u trgovini za 290 dinara, što je jedna od trenutnih cena u Aleksincu. Kako je uopšte takva cena moguća kada je otkupna cena bagremovog meda trenutno 4,67 evra", zapitao se.Med iz pogona "Naš med" do građana Srbije stizaće u teglama koje se proizvode na granici Hrvatske i Slovenije, u hrvatskom Humu na Sutli."To je živa istina. Jednostavno nema ko da napravi tegle u Srbiji. Staklara u Paraćinu dobila je taj posao pa nije odgovorila zahtevima, jer na dan dan kad je trebalo da isporuče robu nisu imali ni crtež za kalup tegle", otkrio je Živadinović.

Srbija

Đaci od prvog do petog razreda najverovatnije ponovo u školama

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da su Vlada Srbije, Ministarstvo prosvete i Krizni štab najbiliže odluci da početkom nove školske godine đaci od prvog do petog razreda krenu na nastavu u školama, prenosi Nova.rs.“Najbliži smo odluci da đaci od prvog do petog razreda krenu u škole od 1. septembra”, izjavila je Brnabić.Brnabić je rekla da se epidemiološka situacija u Srbiji popravlja, a to pokazuje i 11 uzastopnih dana u kojima opada broj hospitalizovanih, kao i to što ima više otpusta nego prijema u kovid bolnicama.Govoreći o vakcinama rekla je da Srbija pregovara sa nekolilko država o vakcini i da će biti među privh 20 koje će je dobiti.

Srbija

Unesko traži od Srbije objašnjenje za oprečne korona brojke

Sa evropske Katedre za bioetiku organizacije Unesko u Predsedništvo Srbije stigao je zahtev da se objasne protivrečni podaci o broju zaražeih i umrlih od korona virusa u ustanovama za socijalnu zaštitu, kao i da se dematuju izveštaji o zlostavljanju dece u centrima za socijalni rad, prenelo je portal Nova.rs.U zahtevu se traži i da se saopšti šta je preduzeto da se zaustavi takve radnje, ako ih je bilo, a osumnjičeni procesuiraju."Odgovor koji smo dobili iz kabineta predsednice Vlade ne posvećuje nijednu jedinu reč ključnom pitanju koje se tiče protivrečnih podataka o broju zaraženih i preminulih od kovid-19 u ustanovama socijalne zaštite", navodi se u saopštenju.Dodaje se da je predlog predsedniku Srbije upućen pošto je dopis o spornim kriminalnim pitanjima dostavljen na privatni mejl šefa te Katedre prof. dr Vojina Rakića.Kako se u saopštenju dodaje, šef Uneskove Katedre za Evropu tražio je dopunu dopisa u vezi sa veoma ozbiljnim kriminalnim radnjama u centrima za socijalni rad."Ujedno je ponovljena inicijativa da se, na osnovu sumnji na kriminal u centrima za socijalni rad, daju ovlašćenja policiji da oduzima predmete ovim centrima, kao i da pritvara socijalne radnike koji su pod sumnjom da se bave ili da su se bavili kriminalom koji pogadja najranjivije delove populacije", stoji u saopštenju.Precizira se da se u vezi sa kriminalnim radnjama pominju zlostavljanje i zanemarivanje dece, zlostavljanje njihovih roditelja, prodaja beba, dodela dece hraniteljskim porodicama za novac, pa čak i ubistva, o čemu su opširno izveštavali mediji.U dopisima koji su stgili na privatnu adresu šefa Katedre, negirana je bilo kakva odgovornosti ministarstva, uz, kako je precizirano "opšte administrativne frazeologije da medijima ne treba uvek verovati".

Svet

Učimo na tuđim greškama: Kako je u Izraelu prošlo otvaranje škola

Izrael je tokom marta i aprila bila jedna od najuspešnijih zemalja u borbi protiv korona virusa. Broj zaraženih se spustio na manje od 15 dnevno. Vlada je odlučila da se 17. maja deca vrate u škole. Od tada broj zaraženih počinje ponovo naglo da raste.Izraelska vlada nametnula je tokom marta oštre mere karantina u borbi protiv pandemije. To smanjilo broj novozaraženih, koji je sa preko 700 novih slučajeva početkom aprila smanjen na dvocifreni broj početkom maja. Ohrabrena ovim uspehom, Vlada Izraela odlučila se da se deca vrate u škole 17. maja da bi završila školsku godinu.Otvaranje škola se, međutim, preklopilo sa otvaranjem privrede. Pre otvaranja škola već su bili otvoreni šoping molovi i pijace, a ubrzo nakon toga i mesta za molitve, restorani, barovi. Dozvoljena su i venčanja.Izgleda da je sve bilo prerano. Prvi prijavljeni zaraženi učenik bio je iz jedne srednje škole u Jerusalimu. Uskoro je zabaleženo 154 zaražena učenika i 26 pripadnika osoblja te škole.Kasnije se saznalo da u školi se nisu poštovale mere socijalne distance. Slična situacija zabeležena je u drugim školama. U učionicma u kojima je sedelo po 35-40 dece, maske nisu bile obavezne. Kada je krajem maja naišao talas vrućine (nekoliko dana preko 40° C), mnoge škole su zatvorile prozore i pustile klimu, što je pogodovalo širenju zaraze u školama.Kada se školska godina završila krajem juna, Vlada Izraela saopštila je da je zabeležila 977 učenika i nastavnika zaraženih virusom. Van škola, međutim, broj zaraženih je počeo naglo da raste i krajem jula popeo se na preko 2.000 novih slučajeva dnevno.Ipak, čini se da Izrael predstavlja usamljen slučaj ovakvo velike eurupcije zaraze posle otvaranja škola. Danska je otvorila škole 15. aprila. Nemačka, Finska i Norveška su to uradile odmah nakon toga. U ovim slučajevima, međutim, poštovane su mere socijalne distance. Deca su razvrstana u manje grupe (u danskim školama po 12-oro đaka u učionici), časovi, odmori i ručak se dešavaju u različita vremena što smanjuje kontakt među grpama. U ovim zemljama nema ovako naglog rasta broja  zaraženih tokom juna i jula.

Srbija

Dejan Manić, proizvođač kraljevske pirotske kobasice: Fali nam meso

U Srbiji kažu što južnije to tužnije, ali Pirot i njegovi žitelji očito su davno iskoračili iz šablona, pa i kada je u pitanju poslovni ambijent.Očiti primer je mašinski tehničar Dejan Manić Mana (43) koji je sa grupom sugrađana krenuo u stvaranje brenda i inicirao Sajam peglane kobasice, koji je ove godine po osmi put održan u prepunoj hali Kej, sada već pod pokroviteljstvom grada.Za to vreme Manić, kao jedan od pionira Udruženja proizvođača „peglane kobasice“, kako objašnjava za „Novu ekonomiju“, prešao je dug proizvodni put, koji ga je unapređenjem tehnologije doveo do proizvoda koji će se na sledećoj sajamskoj manifestaciji naći pod imenom „Kraljevska peglana kobasica“.„Teško je danas opstati, a da se čovek pored svog ne lati još nekog drugog posla. Ne samo Pirot, već je Srbija danas takva da čovek mora pored redovnog da ima i dopunsko zanimanje. Malo je ljudi u Pirotu koje znam a da ne rade više poslova, manje ili više uspešno, ali je to očito neophodno da bi obezbedili pristojan život za sebe i svoju porodicu“, objašnjava Dejan Manić.Uspeo je da  svoj radni angažman u proizvodnji guma u kompaniji Tigar Tyres upotpuni i privatnom biznisom u kome se suočio s nizom nelogičnosti, kao i ostali preduzetnici. No, s ponosom naglašava da mu je njegova proizvodnja peglane kobasice obezbedila i prvo mesto i  medalju za kvalitet  na Sajmu kojim je ovaj brend postao prepoznatljiv u Srbiji i regionu.Nova ekonomija: Na Sajmu je bilo čak 40 proizvođača takozvane  peglane kobasice. U očito jakoj i velikoj konkurenciji, ima li mesta za sve na tržištu?Dejan Manić: Naravno da ima, čak i ne zadovoljavamo potražnju. Nikad nisam imao problema sa prodajom, kao ni ostali pirotski proizvođači. Prvo tržište je bilo lokalnog tipa, samo u gradu, a kasnije je naš proizvod plasiran i po celoj Srbiji. Imali smo i besplatni marketing kada je reč o poslanicima iz ovog kraja koji su „peglanu kobasicu“ odnosili za Beograd. Naravno da razmišljam, kao i mnogi, o povećanju proizvodnje, ali tu dolazimo do prepreka i problema.Prva i osnovna je nedostatak sirovine za veću proizvodnju, koja mora biti sa Stare planine.Ovde su sela opustela, nema ljudi, nema obnove stočnog fonda, sve je zamrlo. To je mislim i strateški problem ove države, da spreči odumiranje sela, da obezbedi uslove da se ljudi vrate i da se obezbedi pogodnosti za razvoj stočarstva. Bez sirovine nema proizvodnje, to je valjda svima jasno i to je osnovni problem i kod proizvođača peglane kobasice koji bi hteli da prošire proizvodnju i tržište.Volja dakle postoji, plasman takođe, ali nema sirovina. Mi proizvođači ne odustajemo od svog proizvoda, ali nam zaista preti opasnost da nećemo imati sirovine za proizvodnju.Nastavak teksta možete pročitati u 72. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomije".

Svet

Grčka će skladištiti sanitetski materijal za potrebe EU

Planirana je izgradnja magacina na tajnoj lokaciji u Grčkoj, koji će skladištiti sanitarni materijal koji će biti korišćen za potrebe Evropske unije, kao deo plana Evropske komisije da stvori zalihe medicinskih potrepština i vakcina pred novi talas zaraza korona virusa, piše Ekathimerini.Od aprila već su sagrađena dva skladišta u Nemačkoj i Rumuniji, a rukovodioci grčke civilne zaštite i zamenik ministra Nikos Hardalias ciljaju na stvaranje još jednog u Atici.Grčki predlog predat je Briselu u junu i, prema poslednjim informacijama, prihvatila su ga nadležna tela Komisije.Predviđeno je da u magacinu bude oko milion maski za lice, zaštitnih odela, rukavica i drugih sanitarnih potrepština. Zalihe će se skladištiti u objektu od 2.000 kvadratnih metara, uz pristup vazdušnoj bazi Elefsina i međunarodnom aerodromu u Atini.Grčka civilna zaštita je već postigla dogovor s dobavljačima, tako da će im u roku od 40 dana od potpisivanja konačnog ugovora dostaviti 25 odsto od ukupne ugovorene količine.Preostalih 75 odsto mora biti isporučeno u roku od 90 dana od potpisivanja konačnog ugovora. Finansiranje projekta biće u potpunosti pokriveno sredstvima EU.Na predlog evropskog komesara za upravljanje krizama Janeza Lenarčića, Evropska komisija je u martu odlučila o stvaranju zaliha sanitetskog materijala kao i vakcina, kada postanu dostupne.

Srbija

Nadležni razmatraju uvođenje kovid aplikacije u Srbiji

Aplikacija koja prati kontakte sa ljudima zaraženim korona virusom, trebalo bi da uskoro zaživi u Srbiji, a prema rečima nadležnih neće koristiti podatke o ličnosti i biće dobrovoljna, piše list Danas.Prema tim najavama građani će sami instalirati aplikaciju na svoje telefone i tako dobijati obaveštenja da li su bili u kontaktu sa ljudima zaraženim kovidom 19.Jedini podatak koji će aplikacija upotrebljavati biće korsnički ID.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je da je sredinom jula održao sastanak sa vladinom kancelarijom za informacione tehnologije."Namera je da Institut za javno zdravlje Batut uspostavi i koristi softversko rešenje za mobilne uređaje covtak, uz podršku vladine kancelarije za informacione tehnologije i RFZO-a", objašnjava Marinović.On je rekao da će se ID za aplikaciju dobijati od lekara, a u njenom radu ključna je blutut tehnologija."Na osnovu jačine blutut signala procenjuje se koliko su dve osobe međusobno udaljene. Pri tome podaci o vašim kontaktima mogu biti sačuvani samo u vašem telefonu, što predstavlja decentralizovan pristup, a mogu biti sačuvani i u jednoj većoj bazi kojom rukovodi na primer Ministarstvo zdravlja, to je centralizovan pristup", kaže Andrej Petrovski iz Šer fondacije. On ističe da centralizovan pristup otvara prostor za zloupotrebe jer se ljudi prate sve vreme."Mogu da se koriste i GPS podaci, što ne bi trebalo, jer nije važno na kojoj lokaciji ste bili, već je važna sama informacija da ste imali rizičan kontakt", napominje sagovornik Danasa.Poverenik je rekao da na sastanku nije bilo reči o pomenutim pristupima."Takođe je skrenuta pažnja da se mora predvideti kako ćese osigurati tačnost podataka, koliko će se i kako podaci čuvati", ističe Marinović.Napominje se da su sve pojedinosti važne, naročito zbog propusta koji su pratili izradu informacionog sistema kovid 19, čime je takođe rukovodio Batut, uz podršku RFZO i vladine kancelarije za informacione tehnologije. Poverenik je inače uputio primedbu da nedostaje studija utIcaja kovid informacionog sistema, kao i ugovor između Batuta i RFZO.MASOVNI NADZOR ILI ZAŠTITA PRIVATNOSTIDragana Bajić, jedna od autorki analize Centra za evropske studije, kaže da su blutut aplikacije bolji izbor od onih koji beleže lokacije korisnika: "Svaka namera da se izradi aplikacija mora da pođe od okupljanja predstavnika vlasti, poverenika, civilnog društva i tehnološke zajednice kako bi se našlo rešenje koje sve zainteresovane strane podržavaju i koje bi bilo predstavljeno na transparentan način". Amnesti internešenal nedavno je upozorio da 11 zemalja u svetu koristi kovid aplikacije koje ozbiljno narušavaju privatnost građana jer koriste GPS podatke. Prema njihovim podacima Norveška, Kuvajt i Bahrein koristile su posebno invazivne aplikacije koje su služile kao mehanizmi za masovni nadzor.Nakon ovog njihovog izveštaja, Norveška je povukla svoju aplikaciju.Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja u vezi sa izradom aplikacije za praćenje kontakata zaraženih osoba koronom.

Srbija

Zaštita kulturnog nasleđa: Zgrada BEKO na Dorćolu u novom ruhu

Zgrada nekadašnje Beogradske konfekcije BEKO, uspešno je transformisana u zgradu Kalemegdan Business Center, jer je prilikom izgradnje i adaptacije poštovano kulturno nasleđe i kulturna zaostavština grada, piše portal Gradnja.rs. Autor projekta je arhitektonski studio Remorker Architects. "Rezultati su više nego odlični, a tim Remorker Architects je ovim projektom potvrdio da je dorastao znatno ozbiljnijim projektantskim poduhvatima i time obezbedio svoju poziciju u samom vrhu arhitektonske scene", piše istoričar umetnosti Marko Stojanović.On podseća da je ovaj arhitektonski studio već uspeo da rekonstruiše poslovnu zgradu nekadašnje kompanije "Trudbenik", koja je postala Bulevar 79."Fasada je potpuno pročišćena, sa velikim čeličnim prozorima, što rešenju daje jednu potpuno vanvremensku formu, pogodnu za sve vrste rekonstrukcija i prenamene", navodi Stojanović.ARHITEKTURA ZAŠTITILA KULTURNO NASLEĐE"Što se tiče arhitekture, ona je u potpunosti odgovorila na uslove zaštite, pa je zgrada koja se isprva sastojala od podrumske etaže, prizemlja, tri sprata i potkrovlja, dobila jedan vizuelno nenaglašen stakleni aneks, koji iako izveden u savremenim materijalima, nije narušio arhitektonski sklad celine", kaže Stojanović.Podseća i da je velika pažnja posvećena enterijeru."Podrumska etaža coworkinga je dobila nešto više industrijski izraz, gde su noseći zidovi ogoljeni do opeke, a pod ostavljen na nivou stare betonske košuljice, a prizemna i ostale spratne etaže dobile su bele kubuse, dok su podovi oplemenjeni pločicama sa geometrijskim paternom".U zgradi su instalirani liftovi, a stepenište rekonstruisano, novi dizajn čeličnih ograda podseća na preiod kada je zgrada izgrađena, napominje Stojanović.Kako sami autori naglašavaju, cilj je bio da se napravi originalan i prepoznatljiv ambijent koji poštuje kulturno nasleđe. Dodaje se da takav trend pruža Beogradu mogućnost za rešenja koja slave bogatu kulturnu zaostavštinu.Industrijska zgrada kompanije BEKO, izgrađena je 1931. godine, autor projekta nije poznat, ali Marko Stojanović smatra da se radi o veštom arhitekti.

Srbija

Iz Srbije na PCR testiranje u Mađarsku

Zbog komplikovane procedure za testiranje na korona virus, građani Srbije odlučuju se i na putovanje u susednu Mađarsku i testiranje u pograničnim privatnim klinikama, piše Radio Slobodna Evropa.U Segedinu u južnoj Mađarskoj, udaljenom oko 220 kilometara od Beograda, posluju najmanje dve privatne klinike koje građanima Srbije nude PCR testiranje i testiranje na antitela.Testiranje se u ovim klinikama obavlja i po hitnom postupku, preko reda, u roku od 24 časa, uprkos znatno višem cenovniku usluga u odnosu na cene u Srbiji.Cena PCR testiranja je 130 evra po osobi, a ukoliko je neophodno hitno testiranje, potrebno je doplatiti još 50 evra. Analiza na antitela korona virusa je 70 evra, dok je brzi serološki test 60 evra.U Srbiji nije moguće uraditi PCR testiranje u privatnim klinikama, a u državnim akreditovanim institucijama procedura zahteva čekanje u redovima, a potom i višednevno čekanje na rezultate. U pojedinim gradovima, poput Šapca, Novog Sada i Užica, se dešavalo i da nema dovoljno testova. Gradonačelnik Šapca je i zvanično 1. jula tražio od državnih vlasti da se tom gradu daju testovi.PCR testiranje na lični zahtev u Zavodu za javno zdravlje Beograd košta oko 50 evra, a kako se navodi na sajtu te institucije svi termini su popunjeni do 20. avgusta, a novo zakazivanje je moguće pokušati 18. avgusta.Kako se objašnjava, ovo testiranje je uglavnom namenjeno putnicima u međunarodnom saobraćaju.U Zavodu je moguće uraditi i serološko testiranje, koje košta oko 10 evra, a ovakvu vrstu testiranja je moguće uraditi i u privatnim laboratorijama po nešto višim cenama. Naprimer, prema cenovniku jedne od privatnih klinika u Beogradu - serološki test je 2.000 dinara, odnosno oko 17 evra.Na osnovu novih mađarskih propisa koji su doneti krajem jula, Mađarska je Srbiju uvrstila u žutu zonu rizičnih zemalja, što znači da stranci i državljani Mađarske koji dolaze iz država sa tog spiska, moraju 14 dana u karantin.Za tranzit kroz Mađarsku potrebno je koristiti koridor - autoputeve i označene benzinske pumpe. Potrebno je koristiti isključivo granične prelaze Horgoš/Reske i Tompu, kao i Hegyeshalom/Nickelsdorf.Svi građani Srbije mogu da dođu u Mađarsku i da se kreću u krugu od 30 km od granice, i dužni su da napuste ovu državu u roku od 24 sata.

Svet

Italijanske vlasti nisu slušale preporuke stručnjaka o blažim merama

Vlada Italije odbacila je preporuke svojih naučnih savetnika za blažu zabranu kretanja u martu, na početku epidemije, otkrili su novoobjavljeni dokumenti, navodi Politico EU.Početkom marta, uoči pandemije koronavirusa u Italiji, vladi je preporučeno da se država podeli u dve celine, sa strožijim merama za pogođeniji severni deo zemlje.Međutim, samo 48 sati kasnije uvedena je potpuna zabrana kretanja na celoj teritoriji zemlje, sa znatno strožijim merama u odnosu na druge zemlje Evrope poput Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva.Premijer Italije Đuzepe Konte rekao je parlamentu krajem marta da su odluke o merama “oduvek bazirane na tačnim procenama naučnog komiteta.” Parlament mu je takođe produžio ovlašćenje za vanrednu vladavinu do kraja oktobra.Konte je zatim bio suočen sa kritikama od strane opozicionih partija zbog stroge vladavine i ograničavanja građanskih sloboda.Naučni komitet preporučio je prvobitno vladi zatvaranje škola, barova i noćnih klubova u zemlji, a u severnom području, posebno regionu Lombardije, preporučeno je zatvaranje teretana, bazena, i muzeja, kao i zabranjivanje sportskih događaja.Nije bilo preporuka gde je navedeno uvođenje potpune zabrane kretanja, a čak je navedeno da bi crkve i restorani mogli da nastave sa radom širom Italije dokle god se stanovništvo pridržava mera socijalnog distanciranja, otkrili su dokumenti.Sledeći dan je u celom regionu Lombardije uvedena zabrana kretanja, a nakon što je više stotina ljudi pobeglo vozom na jug zemlje, Konte je saopštio da će zabrana kretanja važiti za celu teritoriju ItalijeZapise naučnog komiteta objavio je Fondazione Luigi Einaudi, istraživački institut u Rimu, koji je preduzeo pravne mere kako bi dokumenta bila objavljena. Advokat instituta Roko Todero rekao je: "Dugo su bile na snazi velike restrikcije građanskih sloboda, i građani imaju pravo da znaju koji su naučni i epidemiološki razlozi stajali iza njih."Vesti o odluci vlade da se uvede potpuna zabrana kretanja bez naučne osnove imaju veliku šansu da dovedu do negodovanja u manje pogođenom jugu Italije.

Svet

Kineske bespilotne letelice u Srbiji brinu EU i SAD

Kina je isporučila Srbiji šest vojnih bespilotnih letelica nakon što je naša zemlja rešila da ih kupi u okviru kontroverznog sporazuma sklopljenog pre godinu dana, čime je NATO faktički ostavljen po strani, piše portal Zerohedge.Iako Srbija ima zvaničnu politiku vojne neutralnosti u odnosu na NATO, u poslednje vreme saradnja sa tim savezom jača. Međutim nabavka kineskih bespilotnih letelica i najava predsednika Srbije da želi da nabavi sistem protivraketne odbrane S-400 od Rusije, primorao je zvanični Vašington da zapreti sankcijama.Srbija je nedavno postala prva zemlja u Evropi koja je za svoju vojsku nabavila kineske bespilotne letelice, što ljudima u Briselu diže obrve od čuđenja, prema prisanju Bloomberga:"Kineske akcije podstiču NATO da se okrene prema Aziji i odgovori na moguće promeni na moru koje bi ga ugrozile. Uticaj Kine na Balkanu ogleda se u nastojanju da uđe u oblasti gde je ranije bila dominantna Rusija. Inicijativa Jedan pojas, jedan put već je doprinela da Kina postane glavni igrač u politici Srednje Azije".Kineske bespilotne letelice imaju dug domet, pucaju na mete sa udaljenosti od devet kilometara i da snimaju teren i objekte koji se nalaze duboko u neprijateljskoj teritoriji, piše Bloomberg.Prodaja bespilotnih letelica Srbiji, kako je ranije objavio jedan američki vojni magazin, predstavlja najznačajniji pomak za Peking u Evropi gde se države tradicionalno oslanjaju na američke i evropske proizvođače oružja.Prošle godine srpski predsednik potpisao je nekoliko sporazuma sa Pekingom o proširenju inicijative Pojas i put.Prema tom sporazumu, od Kine se očekuje da izgradi nove elektrane, položi prenosne kablove i optičku vlakna, izgradi nove železničke pruge i luke u zemlji."Lako je primetiti razloge zbog kojih je Kina uzdrmala čelnike NATO-a. Širenjem inicijative Pojas i put po Evropi, Kina je iskoristila stratešku imovinu: luke, elektroprivredu i firme za robotiku, počev od Sredozemnog do Baltičkog mora", piše između ostalog portal Bloomberg.

Svet

Bivši potpredsednik Evropskog parlamenta pod istragom zbog putnih troškova

Poljsko tužilaštvo radi na slučaju bivšeg potpredsednika Evropskog parlamenta Rišarda Čarneckog zbog navodnih nepravilnosti u putnim troškovima i dnevnicama, preneo je Politico EU.Slučaj je bio upućen poljskom tužilaštvu od strane Evropske službe za suzbijanje prevara (OLAF).Istraga pokriva isplaćene naknade za troškove između 2009. i 2014. godine, a OLAF Pres služba potvrdila je da je njihova istraga završena i da je “konačni izveštaj koji sadrži sudske preporuke po pitanju slučaja poslat poljskom tužilaštvu u maju 2019. godine.““Istraga je ispitala moguće nepravilnosti po pitanju nadoknade za putne troškove i isplate dnevnice,“ a takođe je navedena preporuka Evropskom parlamentu da se neopravdano potrošeni iznos nadoknadi.Čarnecki, član Evropskog parlamenta 16 godina kao i član poljske vladajuće stranke “Pravo i pravda,“ navodno je podneo dokumenta u kojima se navodi da je proveo samo 15 minuta u Briselu između putovanja.Potpredsednik Evropskog parlamenta od 2014. do 2018. godine, Čarnecki je smenjen nakon što je kolegu iz opozicione partije nazvao saradnikom nacista.

Svet

Majke u Americi u akciji: Prave kućnu školu

Roditelji u Americi počeli su da organizuju samostalnu nastavu za svoju decu, u nekim slučajevima nalazeći privatne učitelje, kako bi manje grupe dece mogle u kućama ili većim prostorima da nastave sa obrazovanjem dok američke škole ne nastave sa redovnim radom, piše MIT Technology Review. Grupe roditelja na društvenim mrežama, najčešće majke,usijale su se od aktivnosti. Dok američka vlada i dalje razmatra rizike redovne nastave, roditelji formiraju grupe dece sličnih godina za samostalne časove. Za razliku od tradicionalnog školovanja kod kuće kad roditelj sam školuje svoje dete, roditelji smatraju da je važno uvođenje društvenog elementa, bez velikog rizika od infekcije koji se javlja kad su desetine dece u jednoj učionici.Formiranje manjih grupa takođe omogućava deljenje troškova za angažovanje privatnih, a u nekim slučajevima penzionisanih, učitelja. Tutor kod kuće nije jeftin, spominje se cena od 10.000 dolara po detetu. U grupama bez privatnih učitelja pojedini roditelji odgovorni su za sprovođenje časova dok ostali mogu da se posvete poslu na radnom mestu ili na daljinu.Neki roditelji u ovakvim grupama dobrovoljno menjaju školsku nastavu zbog briga o bezbednosti, dok ih drugi koriste kao dodatne časove tokom jesenje nastave koja će verovatno biti neredovna kako bi se omogućilo socijalno distanciranje unutar školskih prostora.Ideje za biznisOdređeni preduzetnici takođe su iskoristili ovaj pokret, osnivajući sajtove gde zainteresovani roditelji mogu pronaći odgovarajuću grupu za svoje dete u zavisnosti od razreda, lokacije, učestalosti, posebnih uslova kao i obaveznog nošenja maske.Majk Teng, osnivač kompanije Swing Education, prilagodio je svoj biznis za uparivanje potencijalnih zamenskih nastavnika sa školama kojima su potrebni, i pokrenuo novi program kojim privatne grupe mogu naći nastavnike. Teng navodi da je za učitelje važna mogućnost stabilnog prihoda bez rizika infekcije koji se trenutno javlja u školama.Reakcija postojeće zajednice koja je dosad školovala decu kod kuće za sad je mešovita. Velikom broju roditelja koji su svoju decu obrazovali kod kuće pre početka pandemije smeta što se ove grupe formiraju bez obzira na postojeće zakone.U nekim državama, poput Merilenda, roditeljima koji decu školuju kod kuće ilegalno je angažovanje nekog drugog za obrazovanje deteta. Grupe za samostalnu nastavu pozivaju se na to da ovakva nastava ne spada pod tradicionalno školovanje kod kuće.

Srbija

Lidlova školska oprema za uspešne početke

Kao roditelj čije dete polazi u školu prvog septembra, sigurno ste već počeli sa pripremama za njihov povratak nastavi. Dobra vest je da vam ove godine ne treba spisak, jer se u Lidlu sav pribor za đake nalazi na jednom mestu i to po povoljnim cenama. Na vreme krenite u kupovinu kako biste se opremili pre prvog zvona i iskoristili prednosti ove kratkotrajne ponude.U Lidl prodavnicama možete pronaći raznovrsne sveske po ceni od samo 34,99 dinara. Trodelna pernica u četiri varijante, koja sadrži sve što je potrebno jednom đaku za pisanje, crtanje i brisanje, košta samo 599,99 dinara. Sav pribor od prvog časa pa do poslednjeg zvona može stati u školski ergonomski ranac zapremine do 27l po ceni od 1.599 dinara.Treba da vodite računa o tome da materijal za školu bude dopadljiv, ali i koristan za razvoj veština vašeg deteta. Da bi od malih nogu postali organizovani, u tome im može pomoći dvostrana tabla sa markerom za zapisivanje podsetnika i domaćih zadataka, koja je dostupna u Lidlu po ceni od 199,99 dinara.Osim kupovine neophodne opreme, trebalo bi pripremiti decu za nastavu i povratak školskim obavezama. Raspust je vreme kada se deca, a i roditelji, maksimalno opuste od svih školskih obaveza, ali kako đaci kažu, raspust brzo prođe i septembar dođe. Šta učiniti da to ne bude preveliki šok i za đake i za roditelje objašnjava specijalni pedagog i psihološki savetnik Milan Radovanović. „Potrebno je već u avgustu prilagoditi režim spavanja deteta što je bliže moguće onom kada se ide u školu, da bi dete imalo dovoljno vremena za kvalitetan san. Osim toga, bitno je da steknu naviku da završe sve higijenske jutarnje obaveze na vreme, da se obuku, doručkuju, i pripreme sveske i udžbenike prema školskom rasporedu časova. Deca vole da učestvuju u kupovini birajući sebi stvari i to im je najčešće jedan od najlepših trenutaka pripreme za školu, pa ih obavezno uključite i u taj proces“, savetuje Milan Radovanović.Kažu da je svaki početak težak, ali kad uz sebe imate sjajne saveznike koji će vas potpuno opremiti za „prvo školsko zvono“, prvi septembar se dočekuje spremno. Uz dobru pripremu, savete psihologa i blagovremenu nabavku u Lidlu, vi i vaši klinci već ste dobili prvu peticu!

Svet

Bugarski ugostitelji traže da konobari više ne nose maske u baštama

Bugarsko Udruženje restoratera zatražilo je da konobari i drugi ugostitelji koji rade napolju više ne nose zaštitne maske, jer se mere zaštite širom zemlje sve manje poštuju, preneli su bugarski mediji."Možda se nismo razumeli, ali čini se da koronavirusa više nema. Ili je to barem u Bugarskoj to jeste, izgleda kao da ga nema. Mnogi ljudi se stalno okupljaju u grupe bez držanja distance, a ne nose ni maske", kažu predstavnici tog udruženja."Mi pratimo vesti, ali nigde nismo videli da u Bugarskoj više nemamo COVID-19. Moguće je da smo propustili tu vest, jer nepoštovanje mera zaštite sve više i više uzima maha".U isto vreme, kažu da su njihovi zaposleni u obavezi da nose maske i to redovno kontrolišu nadležne institucije. Čak i na otvorenim prostorima i na skoro 40 stepeni Celzijusa, navodi se u njihovom saopštenju."Zato tražimo da nas zvanično obavestite ako u Bugarskoj zaista više nema virusa, kao i da mere zaštite više ne važe", kažu u udruženju."S obzirom na masovno nepoštovanje nametnutih pravila i okupljanje grupa bez uvažavanja distance, insistiramo da se ukine pravilo da naši zaposleni koji rade napolju nose zaštitne maske. Pravilo da za jednim stolom mogu da sede maksimalno četiri osobe, sada je potpuno besmisleno, jer se van restorana u malim prostorjiama okuplja daleko više ljudi", objašnjavaju ugostitelji u Bugarskoj. Poručuju da ta pravila vode samo gubicima u poslovanju, smanjuju promet, pa bi im bilo od velike koristi da se ponovo preispita njihova svrha.