Najnovije

Srbija

Sinoćni protest u Beogradu: Sukob sa policijom, suzavac i kamenice

Više hiljada građana okupilo se ispred Skupštine Srbije protestujući zbog povratka restriktivnih mera i ponovnog uvođenja policijskog sata, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Policija gubi kontrolu i prebija ljude! pic.twitter.com/J7JIyCrBi1— Ne davimo Beograd (@nedavimobgd) July 7, 2020Oko 22.15 časova grupa demonstranata je ušla u Skupštinu Srbije, nakon čega je intervenisala policija i posle petnaestak minuta ih potinsula van parlamenta. Oko 11.30 bačena je velika količina suzavca, što je rasteralo demonstrante. Demonstranti su se okupili i ispred zgrade RTS u Takovskoj ulici. Nakon višečasovnih sukoba policija je uspostavila kontrolu oko 2h.Kakva sramota za policiju. pic.twitter.com/GoCThcLv1l— Ivan Krstić (@krckoLE) July 8, 2020U široj okolini Skupštine Srbije uspostavljeno je više kordona kojima se sprečava povratak učesnika protesta ka zgradi parlamenta.Nakon što je oko jedan sat posle ponoći stiglo pojačanje policiji, oni su uz upotrebu suzavca i fizičke sile potisnuli demonstrante koji su bili locirani na Trgu Nikole Pašića i u Pionirskom parku.Jedan kordon je uspostavljen kod Igumanove palate na Terazijama, drugi između zgrade Predsedništva i Skupštine grada, kao i na raskrsnici kod zgrade Londona i na drugim mestima.U toku intervencije uhapšeno je više demonstranata a policajci u civilu su pokušali da spreče ekipu televizije N1 da snime način na koji se ophode prema uhapšenim ljudima.A large crowd of protesters, some chanting “Resignation! Resignation!" gathered in front of the parliament building in Belgrade after Serbia's president announced the country will reintroduce coronavirus lockdown measures. https://t.co/EuvrG3jFEq pic.twitter.com/sNjmigRQjJ— ABC News (@ABC) July 7, 2020Prethodno, nakon što je bačen suzavac, najveći deo okupljenih se povukao sa platoa ispred zgrade parlamenta ka fontani na Trgu Nikole Pašića i ka Pionirskom parku, kao i prema Bulevaru kralja Aleksandra i Kosovskoj ulici.Čim se okupi malo veća grupa ispred skupštine policija ispaljuje suzavac, a neki građani isti suzavac uzimaju i bacaju ka policiji.Jedna grupa učesnika protesta nastavila je da se sukobljava sa policijom, bacajući kamenje i delove polomljenih saobraćajnih znakova.Ispred Skupštine Srbije je došla i policijska konjica, koja pokušava da potisne demonstrante. U jednom trenutku demonstranti su sa bakljama uspeli da potisnu policajce na konjima.  Ispred parlamenta policija je jednog demonstranta oborila i udarala pendrecima, a potom i odvela.Suzavac je bačen i ispred zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici, a kako javlja reporterka N1 park oko Crkve Svetog Marka je u jednom trenutku bio pun demonstranata. Na početku Takovske demonstranti su zapalili kontejnere na ulici.⚠️⚠️⚠️ WATCH: #SERBIA— MESSAGE FROM PROTESTER “They’re beating us with batons, using combat ammunition, I’m doing this for my father who died of #COVID19 because (mentions name of hospital) didn’t have respirators. I’m doing this For my dad! For my son! I love you very much” pic.twitter.com/8HLx1J1fUU— AS-Source News (@ASB_Breaking) July 8, 2020Treći put, nakon povika "Hajmo nazad" i "Nema predaje", građani su ponovo krenuli ka Skupštini.I ovog puta rakete su ispaljene na duže rastojanje, a zatim je policija i fizički krenula prema demonstrantima u pokušaju da ih potisne u okolne ulice.Prilikom upada okupljenih u Skupštinu, u parlament je ušao i bivši član Dveri Srđan Nogo."Ovo je narod Srbije, ko zna čije su ovo pristalice. Svi smo mi ovde narod Srbije", rekao je Nogo.Demonstranti su u pokušaju da probiju policijski kordon srušili sigurnosna vrata. Posle 15-ak minuta policija je uspela da ih potisne iz Skupštine, a okupljeni su snage bezbednosti na stepeništu Skupštine gađali kamenicama, flašama i limenkama."Nije mirno, gađaju nas. Mi smo mirni, slobodno kažite da nas gađaju", rekao je pripadnik Žandarmerije.Među demonstrantima ima opozicionih političara, međutim oni su ostali ispred Skupštine kada je deo okupljenih "uleteo" u Skupštinu.Vuk Jeremić se sukobio sa jednom grupom demonstranata kada je došao na stepenište skupštine sa nekoliko svojih pristalica. Tu ga je napala grupa mladića i oterala sa stepeništa. Neki ljudi koji su imali pogrešnu percepciju."Umesto da se sabiramo ovde se pravi razdor, ovo je besmisleno", rekao je za N1 jedan od članova Narodne stranke.Radomir Lazović, aktivista Inicijative Ne davimo Beograd, rekao je da je mnogo ljudi spontano došlo ispred Skupštine i da se nezadovoljstvo oseća u vazduhu. On ističe da ljudi žele da se promeni odnos vlasti prema građanima."To bi trebalo da bude jasno svima. Ovaj čovek vlada sa kriminalcima i jasno je da ovo ovako neće moći da se nastavi", rekao je Lazović. On je istakao da NDMBG ne poziva ljude na okupljanje zbog zdravstvenog rizika od pandemije i dodao da je on tu i da oni koji su došli imaju odgovornost prema ljudima koji ne mogu da budu tu i da pokažu šta se dešava. Građani su prethodno blokirali saobraćaj na raskrsnici Trga Nikole Pašića i Takovske ulice.Kako javlja reporterka N1, većina je tokom protesta držala distancu, ali nisu svi nosili maske.Okupljeni su upućivali pogrdne reči na račun predsednika Srbije i vladajuće stranke.

Svet

Grčka: Porast zaraženih, među njima i turisti iz Srbije

U Grčkoj je porastao broj slučajeva koronavirusa, a većina slučajeva zaraze bila je kod ljudi koji su ušli u zemlju preko granice sa Bugarskom, a među njima ima i državljana Srbije, piše Katimerini. U Grčkoj su potvrđena 43 nova slučaja korona virusa, od čega je 36 otkriveno kod graničnog prelaza sa Bugarskom, Promahonasa.Među njima je 20 putnika bilo iz Srbije. To je bio najveći broj potvrđenih slučajeva u od 17. juna, kada je u mestu Ksanti broj zaraženih bio na vrhuncu.Takozvani, uveženi slučajevi i opušteno ponašanje nekih građana, odnosno nepoštovanje mera zaštite, stručnjaci opisuju kao "eksplozivni koktel" koji bi mogao da ugrozi dosadašnji uspeh Grčke u borbi sa epidemijom.Inače, ulazak srpskih turista u Grčku, zabranjen je prema prethodnoj odluci atinskih vlasti od ponedeljka do 15. jula.Kao razlog je navedena nepovoljna epidemiološka slika u Srbiji.

Srbija

Apeli doktora: Nemojte u kafane, pomozite zdravstvu

Od utorka Institut za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" u Beogradu opet je ušao u sistem kovid bolnica, a njen direktor, Zoran Baščarević, poručio je gostujući na RTS-u građanima da se pridržavaju mera zaštite, jer zbog velikog broja zaraženih od korone, ne mogu da prime pacijente kojima je taj institut namenjen.Doktor Zoran Baščarević, rekao je da će u toj ustanovi, koja se vraća u kovid sistem, biti uglavnom zbrinuti pacijenti sa lakšom ili srednje teškom kliničkom slikom."Najteže za zdravstveni sistem je što smo van lečenja traumatizovanih pacijenata, a naš impakt je veliki, pedesetak pacijenata koji se primaju na 'Banjicu' i najmanje toliko operacija nedeljno", rekao je Baščarević.On je apelovao na građane da poštuju mere, da ne idu na žurke i slavlja, kako u toj bolnici mogli brzo da se posvete pacijentima sa traumama, malignim bolestima i degenerativnim oboljenjima.Dodao je da će pacijenti koji zahtevaju intubaciju ili intenzivnu negu biti u drugim ustanovama.Za pacijente koji se leče od kovida 19 odvojeno je osam odeljenja i do 320 kreveta, pristigli su u pomoć lekari iz drugih bolnica.Jedan deo bolnice, prema njegovim rečima, ipak nije kovid. "Svaka ustanova je tako napravljena da može da primi izvestan broj obolelih od kovida i ima odvojene zelene i crvene zone", ukazao je doktor Baščarević.On je naglasio i da nije reč o tome koliko je zdravstveni sistem dobio uvođenjem "Banjice" u kovid sistem, već koliko je izgubio.Direktor Kliničkog centra u Kragujevcu, Predrag Sazdanović, izjavio je ink da je širenje koronavirusa u Kragujevcu posledica nepoštovanja mera zaštite, prenela je Nova S.On je rekao da je na bolničkom lečenju u toj klinici trenutno oko 140 pacijenata i najavio otvaranje privremenih kovid bolnica.U Kliničkom centru u Kragujevcu leče se pacijenti iz šest okruga u Srbiji.Kao odgovor za buduću epidemiološku situaciju, reako je da je ta ustanova opremila nove prostore sa kiseoničnim mestima i oksigenom terapijom.Najavio je i otvaranje privremenih kovid bolnica u Kragujevcu, za koje su odrešene , kako je rekao, prosvetne ustanove.Ukoliko bude zatrebalo, prema njegovim rečima, u kovid bolnice biće pretvorene i gradske sportske hale, kao i Sajmište.Sazdanović je otvaranje privremenih bolnica ocenio kao iznuđene mere i nešto što mora da se uradi, a pozvao se na iskustva iz Kine, Japana, Koreje i nekih evropskih zemalja.

Srbija

Dve nedelje za prijavu: Dodela bespovratne pomoći za oporavak turizma

Upućen javni poziv koji u okviru projekta "EUzaTebe - EU za kulturno nasleđe i turizam" traje do 21. jula i čiji je cilj razvoj turizma i prevazilaženje ekonomskih posledica  pandemije COVID-19 u Istočkoj Srbiji i Donjem Podunavlju, objavio je portal Nemačkasaradnja.rs.Javni poziv u okviru specijalizovanog programa za dodelu bespovratnih sredstava trajaće dve nedelje, a pravo učešća imaju kandidati iz 12 gradova i opština: Boljevca, Bora, Golubca, Kladova, Knjaževca, Majdanpeka, Negotina, Požarevaca, Smedereva, Sokobanje, Velikog Gradišta i Zaječara.Korisnici pomoći mogu biti mikro i mali preduzetnici iz oblasti turizma, uključujući i nosioce kategorizovanog smeštaja i registrovana gazdinstva, saopšteno je na konferenciji za novinare tim povodom.Ukupan budžet programa je milion evra, a vrednost pojedinačnog projekta može biti maksimalno 1, 2 miliona dinara, a minimalno 240.000 dinara.Sopstveni doprinos je 10 odsto od ukupnih sredstava koja se traže.Aktivnosti koje mogu da se finansiraju su modernizacija smeštajnih i ugostiteljskih objekata, objekata za degustaciju, info punktova, suvenirnica i drugih turističkih sadržaja.To spada, mada ne isključivo, renoviranje, adaptaciju, proširenje, unapređenje kvaliteta objekata, nabavku neophodne opreme.Finansiranje može da obuhvata i infrastrukturu malog obima i opremu za postojeće ili nove osmišljene aktivnosti u ponudi podnosioca zahteva, kao što su biciklizam, vožnja kajakom, nabavka šatora, sportske opreme.Mogu da se unapređuju bezbednosni i higijenski standardi objekata i usluga, noviteti, promocije.Pomoć se odnosi, mada ne isključivo, na vlasnike smeštaja, kampova, ugostiteljskih objekata, vinarija, na proizvodnju i prodaju suvenira.Podnosioci zahteva mogu da budu i fizička lica koja pružaju usluge smeštaja, registrovana poljoprivredna gazdinstva, osnosno preduzetnici sa najviše 50 zaposlenih.Oni moraju da budu registrovani kod relevantnih nadležnih organa kao pružaoci turističkih usluga najmanje šest meseci pre podnošenja zahteva za dodelu sredstava.Posebni uslovi važe i za one koji nameravaju da ulažu u objekte, a odnose se na vlasništvo, ne manje od pet godina.Projekat finansira Evropska unija, sufinansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Deutsće Gesellsćaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

2020

Reklamna podrška: veća vidljivost i prodaja, nova partnerstva

U proteklih skoro mesec i po dana, domaće firme koje je Erste Banka podržala tako što je za njih i njihove proizvode kreirala TV i onlajn reklamnu kampanju, zabeležile su brojne pozitivne efekte ovog vida podrške, prvenstveno na poboljšanje prodaje proizvoda i širenje svog poslovanja.Aktuelna pandemija odrazila se i na ekonomiju – na brojne domaće firme čije je poslovanje usporilo i koje pronalaze načine da se prilagode okolnostima. Zbog toga su podrška i solidarnost sa privredom posebno značajni.Osim kreditne podrške likvidnosti preduzeća, Erste Banka je tokom maja i juna ove godine pružila i reklamnu podršku za nekoliko svojih klijenata mikro i malih biznisa, kako bi im pomogla da povećaju vidljivost svojih proizvoda i na taj način takođe unaprede poslovanje. Za njih je kreirala TV i onlajn reklame i zakupila reklamni prostor u trajanju od približno mesec i po dana.Većina ovih domaćih firmi kao jedan od ključnih rezultata televizijske i onlajn kampanje ističe veću prepoznatljivost i vidljivost svojih proizvoda i brenda, što im je značajno za poboljšanje prodaje, ali i za dalje širenje poslovanja.„Potrošači su počeli u većoj meri da obraćaju pažnju na naše proizvode i brend zahvaljujući kampanji, a i prodaja je porasla u pojedinim našim objektima. Na našim prostorima televizijska reklama je još uvek najuticajniji vid oglašavanja, tako da nam je ova kampanja pomogla da dobijemo veću vidljivost na domaćem tržištu“, kaže preduzetnik Nikola Stanišić, 26-godišnji osnivač firme „Stanišić Bio“ iz Veternika, koja proizvodi premium namaze od šumskih pečuraka pod brendom „Šumska tajna“, a ovaj autentični proizvod plasira i van granica naše zemlje.Mlada Ana Dolovac je 2018. osnovala „Dolovac Organic“ sa željom da ponudi zdrave, organske proizvode i uspešno vodi ovo preduzeće sa svega 26 godina. Ističe da je naišla na veoma pozitivnu reakciju sugrađana i potrošača uopšte: „Efekat kampanje je zasad zaista veliki. Pre svega sugrađani, a potom i svi drugi, su počeli da nas prepoznaju i češće kupuju naše proizvode“. Osnivač „Dogma Brewery“, mladi tehnolog Vladimir Stojković, naglašava da je kampanja uticala na veću prepoznatljivost ovog brenda u Srbiji i da usled aktuelne situacije očekuje da će u predstojećem periodu biti na pravi način vidljivi njeni rezultati, kako u rastu prodaje kvalitetnih zanatskih piva koje proizvodi, tako i u novim saradnjama.Futoškom porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu „Dolovac Organic“, koje proizvodi organske sušene voćne rolnice i sokove, ali i beogradskoj pivari „Dogma Brewery“, javili su se pojedini trgovinski lanci kao novi potencijalni partneri koji im mogu pomoći da još bolje plasiraju proizvode.Veću vidljivost svojih tekstilnih proizvoda za domaćinstva i hotele, kao i same kompanije ističe i Dražen Tolevski, menadžer prodaje i razvoja u preduzeću „Stotex“ iz Starih Banovaca. Prema njegovim rečima, to će im olakšati i širenje poslovanja koje imaju u planu, jer veruju da će biti više prepoznatljivi i kao poslodavac. Ova kompanija najvećim delom zapošljava žene, te osim komercijalne ima i značajnu društvenu ulogu.S druge strane, kompaniji „NS-Steel 1989“ iz Veternika počeli su da se javljaju nekadašnji klijenti sa kojima odavno nisu sarađivali. „Imali smo i mnogo pozitivnih reakcija na društvenim mrežama, na kojim su ljudi primetili naš novi proizvod, mašinu za čišćenje filtera koji smanjuju emisiju štetnih gasova motornih vozila. Njena prodaja je stagnirala za vreme vanrednog stanja i sad je ponovo pokrenuta, čemu je reklamna podrška značajno doprinela“, navodi Saša Vranješ, direktor ove kompanije, koja je pre više od tri decenije započela kao mala metaloprerađivačka radnja.Danas „NS-Steel 1989“ sarađuje sa renomiranim kompanijama iz naftne, poljoprivredne, procesne, hemijske, prehrambene i drugih industrija, u našoj zemlji i regionu.Igor Denić, direktor leskovačke kompanije „DCP Hemigal“, koja već četvrt veka proizvodi i na tržište Srbije i regiona plasira kozmetičke preparate kao što su popularni „Pavlogal“ i „Konjski balsam“, pored pozitivnih reakcija potrošača ističe i činjenicu da je značajan broj njih počeo u većoj meri da povezuje ove, ali i druge etablirane proizvode kompanije sa brendom „DCP Hemigal“.Televizijska i onlajn kampanja podrške domaćim firmama samo je jedan u nizu koraka koje Erste Banka već preduzima i sa kojim će nastaviti kako bi podržala privrednike i veću vidljivost njihovih proizvoda i usluga. Inicijativa će trajati i po završetku televizijske kampanje, a ostala preduzeća biće u fokusu kroz različite forme promotivne podrške.

Srbija

Kon: Ako dođe do kolapsa zdravstva, ponovo karantin

Epidemiološka situacija u Beogradu je nepovoljna i za sada nema pokazatelja to da se ona popravlja, izjavio je član Kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon, gostujući na TV Prva, prenosi portal Nova S. Prema njegovim rečima, nošenje maski je zamena za karantin, koji, kako je naglasio, može da se vrati, ukoliko se desi da zdravstveni sistem doživi kolaps zbog preopterećenosti.Dodao je da misli da to u ovom trenutku nije slučaj.Kon je napomenuo da je se efekti obaveznog nošenja zaštitnih maski očejuju tek krajem ove i li početkom naredne nedelje. "Efekti će se videti ukoliko građani shvate važnost nošenja maski."Dodao je da se se na dnevnom nivou u Beogradu u kovid ambulante javi više od tri hiljade pacijenata. Naveo je i da je infekcija registrovna u 11 predškolskih ustanova i tri privatna vrtića.Govoreći o sveukupnoj epidemiološkoj situaciji, rekao je da nije dobro da se za odluke čeka predsednik države.Kon je naveo i da je podneo inicijativu u premijerki i mrežama instituta i zavoda na loklanom nivou da se redovno održavaju sastanci sa načelnicima svih centara i službi."S obzirom na našu brzinu, očekujem odgovor na moju inicijativu za mesec dana", rekao je Kon, a na pitanje šta to znači odgovorio je da je "razočaran našeom brzinom".Prema poslednjem preseku, u Srbiji je zabeleženo 289 novih slučajeva korona virusa, a preminulo je šest soba, javio je RTS.Za poslednja 24 časa testirano je 7872 ljudi.

Svet

Harvard će od većine studenata tražiti da studiraju na daljinu, ali će školarina ostati ista

Univerzitet Harvard saopštio je u ponedeljak da će naredne akademske godine zbog korona virusa svega 40 odsto studenata biti dozvoljeno na kampusu, ali da će školarine i naknade ostati iste, prenosi Njujork Tajms.Studentima prve godine biće dozvoljen boravak na kampusu tokom jesenjeg semestra, ali će biti poslati kući tokom prolećnog semestra kako bi se studentima završne godine omogućilo da diplomiraju.Neki studenti koji ne budu imali uslove za učenje na daljinu biće pozvani na kampus.Studenti koji budu studirali od kuće biće oslobođeni cene smeštaja i boravka, ali će cena školarine ostati ista bez obzira da li su u kampusu ili van njega.Harvard će sledeće godine ponuditi dva besplatna letnja kursa za sve studente koji su čitave godine studirali na daljinu.Koledži i univerziteti širom zemlje suočavaju se sa problemom ponovnog otvaranja.Strani studenti čiji se fakulteti neće otvoriti tokom jesenjeg semestra će morati da se vrate u svoje zemlje, jer njihove vize neće biti važeće, najavile su u ponedeljak vlasti za imigraciju.

Svet

Nemačka autoindustrija: Dobili pomoć iz budžeta, a isplaćuju dividende

Iako je veliki broj nemačkih proizvođača automobila dobio državnu pomoć tokom epidemije korona virusa, njihovi akcionari ipak očekuju da dobiju milijarde evra putem dividendi, piše portal Carcoops."Oni koji su zaista na državnoj pomoći, ne mogu u isto vreme da proslede svoj profit akcionarima. To je ružno lice kapitalizma," izjavio je Karsten Šnajeder iz nemačke Socijal-demokratske partije.Folksvagen je, recimo, skratio radno vreme za 80 hiljada radnika, uz finansijsku pomoć države i trebalo je početkom maja da plati oko 3,3 milijarde evra za dividende, ali je to odloženo.BMW je bio u sličnoj situaciji jer je oko 20 hiljada njegovih radnika radilo skrraćeno, ali je takođe trebalo da plati dividende.Rukovodstvo je objasnilo da je to dobro za očuvanje poverenja u investitora.Dajmler je hiljade svojih zaposlenih finansirao uz državnu pomoć, a istovremeno isplaćivao dividende.Ipak, kompanija je saopštila da če to biti znatno manje nego prošle godine.Ova praksa nije zastupljena samo kod proizvođača automobila.Nemački biznis magazin iz Dizeldorfa Handelsbat, objavio je da 75 odsto od 160 korporacija koje se nalaze na nemačkoj berzi, ima nameru da se drži svog plana u vezi sa dividendama, iako mnoge od njih koriste skraćeno radno vreme i veliku pomoć države.

Svet

Nemačku se suočava sa sporijim ekonomskim oporavkom od očekivanog

Narudžbine industrijskih dobara u Nemačkoj su se oporavile umereno u maju, ali se petina firmi najveće ekonomije u Evropi plaši se da neće moći da servisira svoje finansijske obaveze, objavljeno je u izveštaju nemačkog instituta za ekonomsko istraživanje IFO.Rojters (Reuters) prenosi da kompanije očekivuju spori oporavak ekonomije nakon pandemije koronavirusa, premda je nemačka privreda relativno dobro podnela više od šest nedelja restriktivnih mera, zbog odluke da gradilišta i fabrike ne obustavljaju rad, ALI i vladinih subvencija.Međutim, iako podaci ukazuju da su se industrijske narudžbine povećale za 10,4 odsto tokom meseca kada su ograničenja postepeno ukidana, što je skoro za trećinu manje nego što se očekivalo, navodi Rojters."Podaci govore da je industrijski sektor prevazišao najnižu tačku, ali po maloj količini narudžbina se vidi da se procesu oporavka još ne bliži kraj", rekli su iz nemačkog Ministarstva ekonomije.Količina narudžbina bila je 30,8 odsto niži nego u februaru, mesec dana pre stupanja na snagu zabrane kretanja kako bi se usporilo širenje koronavirusa, i skoro 30 odsto niži nego u maju 2019. godine.Očekivanja za spori oporavak podstaklo je istraživanje IFO instituta koje je pokazalo da se 21 odsto firmi plaši nesolventnosti, kao i mogućnosti zatvaranja zbog pandemije.Po istraživanju se takođe vidi da je uslužni sektor najpogođeniji, naveo je IFO.Oko 85 odsto putničkih agencija je pod pretnjom stečaja, kao i 76 odsto hotela i 67 odsto restorana.Nemačka vlada očekuje ove godine ekonomsku recesiju od 6.3 odsto, što bi bila najveća recesija od Drugog svetskog rata.Nemačkoj su Sjedinjene Američke Države i Kina prva i treća glavna izvozna tržišta, tako da znatni oporavak i obnova najveće ekonomije u evropi većinski zavisi od vraćanja u normalu trenutno ograničene globalne trgovine.

Lifestyle

Fujitsu najavio program trajnog rada od kuće za svoje zaposlene

Tehnološka firma Fudžicu (Fujitsu) saopštila je da će smanjiti kancelarijski prostor u Japanu za polovinu kako bi se adaptirala "novoj normali" pandemije koronavirusa, kao i da će svojim zaposlenima početi da nudi program trajnog rada od kuće , prenosi BBC.Novi "Work Life Shift" program će nuditi dosad neviđenu fleksibilnost svojim osamdeset hiljada zaposlenih u toj zemlji. U saopštenju Fujitsu navodi "nove metode za rad koje omogućavaju bolje i produktivnije iskustvo rada zaposlenima, i koje će pospešavati inovacije".Po novom planu rada zaposleni će početi da redovno rade na daljinu kako bi se dostiglo fleksibilno korišćenje vremena, imajući u vidu pojedninačne radne zadatke.Zaposleni će takođe moći da biraju da li će raditi od kuće, u kancelariji ili coworking habovima."Ako mogu uspešno da spoje pozitivne elemente rada na daljinu (veća produktivnost, manje troškova i kraće vreme putovanja itd.), dok u isto vreme drže negativne elemente na minimumu (manjak ličnih veza među zaposlenima itd.), milioni će biti zahvalni, ali će nervirati hiljade kojima se više svideo stari način rada", kazao je Sri Srinivasan, profesor digitalnih inovacija Stoni Bruk univerziteta za BBC.

Svet

Grčka vlada će objaviti spisak medija kojima je dala novac za korona kampanju

Grčka vlada se u ponedeljak obavezala da će objaviti detaljan izveštaj o izdacima svoje kampanje za zaustavljanje koronavirusa „Ostajemo kod kuće“ sa spiskom svih medija koji su uključeni u to.Najavljujući objavljivanje liste tokom zakazanog brifinga za medije, portparol vlade Stelios Petsas primetio je da je medijska kampanja deo vladinog brzog odgovora na pandemiju koja je uspela da "obuzda širenje, ojača zdravstvenu službu i spasi živote"."Hitni i vanredni uslovi učinili su neophodnim da se upotrebe sva moguća sredstva za obaveštavanje građana", rekao je Petsas i dodao da je hitnost situacije naterala vlasti da tendere dodele izvođačima sa potrebnim specijalističkim znanjem i zaposlenima koji mogu efikasno da sprovedu projekat.Objava liste usledila je kao odgovor na sve veće zahteve opozicije za detaljnim izveštajem kako je oko 20 miliona evra dodeljeno medijskim kućama koje promovišu vladinu zdravstvenu politiku.