Najnovije

Video

Kako kreativni restorani poštuju socijalnu distancu (VIDEO)

Restorani u svetu počinju sa otvaranjem nakon pandemije sa ograničenim kapacitetom i strogim pravilima socijalnog distanciranja.Ova pravila stvorila su mnogo praznih mesta i restorani pronalaze kreativne načine kako bi ta mesta popunili.Lutke na naduvavanje Open Hearth, restoran u Tejlorsu u Južnoj Karolini svoja prazna mesta popunjava lutkama na naduvavanje sa perikama, prenosi WYFF.Panda medvediTajlandski restoran u Bangkoku odlučio se za plišane pande. Vlasnik restorana izjavio je da je osećao da je mušterijama neprijatno da sede sami ili odvojeni, na šta se on odlučio da svoja ptazna mesta popuni plišanim pandama.Zavese za tušRestoran u Ohaju, poznat po svom meniju za doručak, postavio je plastične zavese za tuš kako bi odvojio mušterije. „Dva metara između stolova ograničilo bi nas na možda osam do deset stolova i onda finansijski ne bi imalo smisla uopšte otvarati restoran“, izjavila je za CNN vlasnica Twisted Citrus restorana, Kim Šapiro. Kao alternativu, država dozvoljava barijere.Staklene kutijeRestoran u Holandiji testira svoje „karantinske staklenike“, staklene kutije u kojima će uglavnom po dve mušterije moći da jedu, uz održavanje socijalnog distanciranja i bez bilo kakvog kontakta sa ostalim mušterijama.https://www.facebook.com/worldeconomicforum/videos/376529183276671/Gumeni šlaufFish Tales restoran u Merilendu u Sjedinjenim Državama svakoj svojoj mušteriji daje gumeni šlauf koji će im poslužiti kao sto, a kojim će održavati i socijalno distanciranje. 

Srbija

Freedom House: Stojimo iza nalaza da je Srbija hibridni režim

Fridom haus (Freedom House) stoji uz svoje nalaze objavljene u izveštaju "Zemlje u tranziciji 2020", izjavio je za Radio Slobodna Evropa direktor te međunarodne organizacije Majkl Abramovic (Mike Abramowitz).„Izveštaj Fridom Hausa ’Zemlje u tranziciji’ ocenjuje demokratiju u 29 država Evrope i Evroazije od 1995. godine, a od 2005. godine primenjuje istu metodologiju i višeslojni postupak izrade. Svake godine, Fridom Haus radi sa lokalnim analitičarima koji sastavljaju izveštaje i predlažu ocene za svaku zemlju ponaosob. Te verzije izveštaja za svaku zemlju analizira tri do pet anonimnih kontrolora koji daju ocenu narativa i procenjuju ocenu koju je predložio autor(i) izveštaja“, naveo je Abramovic u pisanoj izjavi za RSE govoreći o metodologiji rada prilikom izrade izveštaja.„Na kraju, o nalazima i ocenama svih 29 zemalja diskutuje stručni, savetodavni odbor, a Fridom haus proverava činjenice iznete u izveštaju „Zemlje u tranziciji“ pre nego što on bude objavljen“, ističe Abramovic.„Izveštaj za Srbiju u okviru „Zemlje u tranziciji 2020“, prošao je kroz taj rigorozni proces. Fridom haus stoji iza nalaza iznetih u svom izveštaju“, zaključuje direktor Fridom hausa Majkl Abramovic za RSE.U izveštaju Fridom hausa za 2020. godinu, Srbija je iz kategorije "delimično konsolidovanih demokratija" spuštena u kategoriju "hibridnih režima", što je i prvi put od 2003. godine da Srbija u izveštajima Fridom hausa nije svrstana u kategoriju demokratija.Na nalaze u Izveštaju je reagovala predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja je 13. maja uputila odgovor, adresiran na Majkla Abramovica, a u kome je navela da predstavljanje Srbije kao zemlje koja prednjači u opadanju demokratije u Evropi.

Svet

AI tehnologije pospešuju kreativnost i veštine zaposlenih

Kompanije koje su najviše usmerene na korišćenje veštačke inteligencije (AI) ne stvaraju dodatu vrednost samo iz automatizacije poslova, već tu tehnologiju koriste i da bi povećali sposobnosti svojih zaposlenih, rezultati su istraživanja o stavovima prema AI tehnologijama koje je nedavno sprovela kompanija Mikrosoft (Microsoft).Kompanija je sprovela istraživanje usredsređeno na AI i veštine potrebne u savremenom poslovanju, koji je obuhvatio oko 12.000 zaposlenih i njihovih menadžera, u većim preduzećima na 20 tržišta širom sveta. Zaposleni u inovativnim svetskim kompanijama uviđaju da su algoritmi neophodni za dobijanje uvida iz ogromnih skupova podataka i da im pomažu u smanjenju broja repetitivnih zadataka, dok kao drugu najvažniju osobinu vide maksimiziranje sposobnosti ljudi da tako stečene uvide koriste na kreativan način, za rešavanje izazova i pronalaženje novih mogućnosti."U suštini radi se o osnaživanju ljudi da efikasno koriste vreme koje je AI oslobodila, preuzimajući određene zadatke", navodi se u istraživanju. Konkretne veštine koje poslodavci u kompanijama koje primenjuju AI tehnologije su, na prvom mestu, analiza i programiranje podataka, ali isto tako i komunikacija i veštine pregovoranja, liderstva i upravljanja, navodi se u istraživanju.Istraživanje pokazuje da skoro 85 odsto višeg menadžmenta u kompanijama koje su uveliko usvojile AI imaju kažu da već vide dodatnu vrednost koju im je uvođenje te tehnologije donelo, u poređenju sa skoro 59 odsto menadžera u kompanijama koje su u početnim fazama upotrebe veštačke inteligencije.Istraživanje je takođe pokazalo da su kompanije koje su brže usvojile AI usmerene na to da tehnologija dopunjuju talente zaposlenih, a da 84,7 odsto rukovodilaca i nešto više od 62 odsto zaposlenih u tim firmama smatraju da putem veštačke inteligencije dobijaju dublji uvid i asistenciju u odlučivanju.Među vodećim firmama koje se oslanjaju na AI tehnologije u poslovanju, skoro sve (93,9 odsto) kažu da aktivno grade veštine svojih zaposlenih ili imaju jasan plan kada i kako da sprovedu takvo usavršavanje. Ove kompanije takođe neguju veštine zaposlenih u svim kategorijama, od napredne analize podataka, do viših nivoa komunikacije i pregovora."U trenutnom okruženju kompanijama će trebati ljudska domišljatost kako bi ponovo pokrenuli svoje poslovanje. U kontekstu novih pravila za saradnju sa kupcima i partnerima, inovativne i prilagodljive organizacije poslovaće bolje. Ovo istraživanje otkriva da su kompanije bazirane na AI tehnologijama bolje pozicionirane, jer više ulažu u širok spektar veština i više su usmerene na to kako nova tehnologija može osnažiti radnike", ocenio je Azim Azhar, stručnjak za AI industriju i osnivač kompanije Exponential View.

Srbija

Prva presuda za ništavost valutne klauzule u ‘švajcarcima’

Osnovni sud u Novom Sadu je prvostepenom presudom ugovor o hipotekarnom stambanom kreditu indeksiran u švajcarskim francima oglasio ništavim. Ovo je prva takva presuda valutne klauzule u "švajcarcima" doneta nakon stava Vrhovnog suda od prošle godine, navodi organizacija "Efektiva".U konkretnom slučaju, radi se o kreditu iz 2007. godine, koji je podignut u iznosu od 85.000 švajcarskih franaka.Nalazom veštaka je utvrđeno da je korisnik na ime otplate kredita ukupno vratio iznos od oko 10,8 miliona dinara, a da bi indeksacijom tog kredita u evro, za isti period otplate vratio oko 8,35 miliona dinara.Usled toga, u presudi se navodi da banka dužniku mora da vrati razliku od oko 2,45 miliona dinara, dodaje se u saopštenju."U narednom periodu očekujemo još ovakvih presuda, s obzirom da se radi o pravnom pitanju za koje je Vrhovni sud zauzeo jasan stav o nedozvoljenosti ugovaranja valutne klauzule u švajcarskim francima", navode u "Efektivi".Nakon donošenja pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda u aprilu 2019.godine, sudovi imaju obavezu da po službenoj dužnosti ispitaju da li su odredbe o indeksaciji kredita u valuti švajcarskog franka ništave.Građani koji su konvertovali kredite u "švajcarcima" i dalje mogu da tuže banke?

Svet

Izraelci patentirali zaštitnu masku sa otvorom za viljušku

Izraelski stručnjaci razvili su masku za zaštitu od korona virusa sa daljinskim upravljanjem otvora koja omogućava uzimanje hrane bez skidanja maske, prenosi Business Insider. Korišćenje ovakvih maski bi posete restoranima učinilo manje rizičnim.“Maska će se mehaničkim putem otvoriti ručno ili automatski kada joj primaknemo viljušku”, objasnio je Asaf Gitelis, potpredsednik kompanije Avtipus Patenti.Stiskom ručice koja je povezana sa maskom otvoriće se otvor kroz koji može proći hrana, nakon čega će se ponovo zatvoriti kako bi maska nastavila da štiti korisnika od moguće zaraze.Kompanija koja je patentirala ovaj izum izjavila je da planira da otpočne proizvodnju u narednih nekoliko meseci.

Srbija

Ne upadajmo u zamku egzotike, ne mora se preći granica da bi se putovalo

Intervju sa Urošem Krčadincem, profesorom digitalne umetnosti i putopiscem za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Uroš Krčadinac o putovanju posle pandemije (AUDIO)Kakvi će biti efekti ove pandemije na turizam i na kulturu putovanja -- što se tiče načina putovanja, ali i načina provođenja vremena na destinaciji?Uroš Krčadinac: Ja sam se tim pitanjem bavio sa Lazarom Pašćanovićem i Markom Đedovićem, ekipom iz Kluba putnika, i mi smo tome pristupali na jedan uslovno rečeno antituristički način -- premda je i antiturizam neka vrsta turizma. Vodili smo se idejom da su putovanja neka vrsta ličnog sredstva za obrazovanje, za razumevanje sveta. Ona čoveku daju mogućnost da ode i dodirne neke stvari koje je inače video samo na ekranu, ili je o njima čitao, i koje su mu do tada uvek bile predstavljane iz određenog ugla -- a ovako može da ih doživi i uživo. Želeli smo takođe da putovanje predstavimo kao nešto što je mnogo pristupačnije nego što to ljudi misle. Ako se odreknemo raznih udobnosti, možemo prilično jeftino da putujemo, i to može da bude pristupačno čak i za većinu ljudi neke periferijske zemlje kao što je naša. Ipak, čini mi da to sada, u odnosu na vreme pre nekih deset, petnaest godina, kada smo se mi time najviše bavili, jeste teže, i da je to pandemija promenila. Odjednom su nam pasoši postali važniji nego što su tada bili. S druge strane, videli smo da i virusi mogu da putuju… Možda smo mi ljudi i previše putovali. Svakako smo previše putovali na jedan bahat i nedovoljno pametan način, i sad, eto, virusi putuju -- a mi čekamo.Šta možemo da očekujemo u pogledu uticaja pandemije na putovanja različitim prevoznim sredstvima -- avionom, autobusom, i tako dalje?UK: To je već pitanje za turističku ili prevoznu industriju -- ja prosto ne znam dovoljno o tome šta će se kome isplatiti. Recimo, u ovom trenutku vidim da aviokompanije imaju puno problema. Rekao bih da će biti mnogo rigoroznije kontrole na aerodromima i graničnim prelazima, i tome se ne radujem -- ali to je prosto nešto što mi se čini neizbežnim u ovom trenutku. Takođe očekujem jednu eksploziju neprijatnih biopolitika. Kad kažem biopolitike, mislim na potvrde o tome da li imamo antitela, da li smo se vakcinisali, na koji način smo preležali virus, i tako dalje...Hoće li biti posledica po autostoperski način putovanja?UK: Bude mi žao kada pomislim da će ljudi koji sada imaju dvadesetak godina neizbežno teže da stopiraju nego što smo mi stopirali. Opet, čini mi se i da smo mi stopirali teže nego što su to radili naši roditelji, pa će i sadašnji klinci morati da se izbore za neki svoj oblik stopiranja ili kaučsurfinga -- neke vrste slobodne razmene smeštaja i prevoza zasnovane na solidarnosti i empatiji. Želim da verujem da ćemo moći da se izborimo za to i sad, samo što će izgledati drugačije. Jednom smo autostopom putovali iz Španije u Maroko -- u Španiji smo satima stopirali i niko nije stao, dok u Maroku nikad nismo čekali više od 10 minuta. Dakle, bilo je potrebno da se prođe samo jedan mali moreuz, pa da se kultura stopiranja promeni iz korena. Najlakše je bilo stopirati u Turskoj i arapskim zemljama, tu je bila milina jedna stopirati... U tom pogledu je i Balkan relativno dobar.Dakle, ljudi iz tih područja vole da primaju stopere?UK: Da, da. I onda se raspričaju sa njima, i čovek shvati da zna više turskih reči nego što je mislio da zna. Te vrste razmena su bile čarobne, zato što čovek kroz njih ima prilike shvati koliko je zapravo sličniji svim drugim ljudskim životinjama nego što je mislio. Putovanje je za mene pre svega bilo sredstvo velikog otvaranja ka svetu, i pokušaj da se lansiram u taj svet, šta god iz toga ispalo. Mislim da je dobro za čoveka da ima to iskustvo kao deo svog razvojnog puta. Sada mi se čini da možda nije loše da više putujemo po, recimo, svom gradu, ili da više obilazimo neka mesta u svom kvartu u kojima nismo ranije bili  -- u tom smislu nas pandemija ne sprečava da putujemo, makar na taj način. Možda će neke stvari biti teže, ali eto, ne mora se preći granica da bi se putovalo... Svi negde žudimo za egzotikom, i putujući često upadamo u zamku egzotizma. Čitava turistička industrija na neki način počiva na toj egzotističkoj retorici -- nudi nam se da odemo na neki drugi kraj sveta, na Bali ili u Kinu, i vidimo neke potpuno drugačije ljude, koji žive nekim potpuno drugačijim životom. To u stvari nije baš tako. Svi mi zapravo delimo mnogo više toga nego što nas razdvaja, i ispod naših kulturnih razlika se kriju veoma slični problemi.Koliko ova situacija otvara prostor za razvoj lokalnog turizma? Najavljena je ova akcija vaučera za letovanje u banjama i na planinama... Ali lokalni turizam nije samo to, nego i putovanje u bilo koji grad u Srbiji u kome do sada nisi bio.UK: Ja bih voleo da ima mnogo više tog nekog malog, lokalnog zujanja. Meni je u svakom gradu zanimljivo na svoj način, i drago mi je kad mogu da upoznam nekoga iz tog grada, da razgovaram sa njim, i da čujem neke stvari o načinu života tamo. Mislim da je mejnstrim kultura putovanja u kojoj živimo poprilično problematična, u smislu te ideje da moraš da skupiš neke pare, da bi išao u Budvu na leto... Prosto, otići u neki potpuno nasumični grad, upoznati neke ljude, provesti tamo jedan ili dva dana -- mislim da to može da bude jedno čudesno iskustvo, bez obzira da li je to Paraćin, Kikinda, Sjenica, Mali Iđoš ili Dimitrovgrad... U kulturno umetničkim scenama velikih gradova postoji jedna vrsta elitističkog autizma, dok u malim gradovima to uglavnom bude drugačije. Tako da, ako će ova pandemija da dovede do toga da se više ljudi povezuje na jednom lokalnom nivou, to bi bilo baš lepo. Meni su i putovanja po regionu temeljno promenila život, jer sam kroz njih shvatio razne stvari koje pre toga nisam. Razmišljao sam o tome da bi trebalo da postoji više regionalnih školskih ekskurzija, na kojima bi đaci otišli preko jedne granice -- ne moraju preko dve, ali neka makar pređu jednu granicu, posebno tamo gde je isti jezički prostor. Ja ionako te naše granice vidim kao neku vrstu nasilja koje nam je nametnuto, i dok sam živ neću prestati tako na njih da gledam -- kao na nametnuto političko, identitetsko i ekonomsko nasilje.Pre godinu, dve sam čitao jedno istraživanje o vrednosnim sistemima milenijalaca -- doduše američkih, ali može da se primeni i na ostatak zapadne civilizacije -- u kome se pokazalo da mladi sve manje razmišljaju o trošenju para na predmete, na stvari koje se poseduju, već da su sve zainteresovaniji da troše pare na sticanje iskustava, kao što su, na primer, putovanja.UK: Putovanje sa jedne strane može da bude lični avanturistički čin, ili čin sazrevanja ili prelaska -- ali je sa druge strane roba kao i svaka druga. Roba koja može da se kupi, i da se fotka, i da se okači na Instagram, i da bude statusni simbol, i tako dalje... Ja verujem da su mladi spremni da kupuju iskustva više nego objekte, ali ne mislim da je to išta posebno drugačije nego da se kupuju objekti. Mislim da nam treba više antikonzumerističkog sentimenta, da manje kupujemo bilo šta. To je još jedna stvar koja je došla s pandemijom. Shvatili smo da možemo da živimo sa mnogo manje bilo čega, i to ne znači da ćemo biti manje srećni. Meni je bilo fantastično da sad, u tim danima koje sam provodio zatvoren, nekako više razmišljam -- gledam oblike lišća, slušam ptice ili gledam materijale predmeta po kući. Odjednom sam imao više vremena da na to obraćam pažnju, i shvatio sam da je to jedna vrsta putovanja -- kao francuski pisac iz devetnaestog veka koji napisao putopis po svojoj sobi. Džabe nam sva putovanja, ako nismo u stanju da putujemo u sebe i sebe menjamo kroz to putovanje, da osluškujemo i baždarimo svoje senzore na stvarima koje nas okružuju. Ako je to samo roba, koju ćemo platiti, zabeležiti i staviti na Instagram, onda bolje i da ne putujemo.Kakvi su i pre koronavirusa bili zdravstveni rizici putovanja u neke zemlje?UK: U tropskom pojasu postoje zemlje koje još uvek muku muče sa nekim zaraznim bolestima. Zato smo, pre našeg velikog afričkog putovanja, išli na Institut “Batut” u Beogradu da se vakcinišemo protiv tih nekoliko najvažnijih. Ja se, recimo, na putovanju nikad nisam zarazio nekom takvom bolešću -- možda sam imao proliv, ili temperaturu ili grip, i to je bilo sve. Mi smo bili odgovorni kao putnici, i vodili smo računa -- što se tiče malarije, koristili smo razne mreže, sredstva za komarce, i tako dalje...Jedna od stvari koje su neraskidivo povezane sa putovanjima su granice. Pre pandemije je u neku ruku postojala težnja ka labavljenju državnih granica -- EU kao takva je praktično počivala na njihovom ukidanju. Onda je došla pandemija, i granice su odjednom postale strašno važne. Šta će biti s granicama u budućnosti?UK: Kad pogledamo šta su problemi današnjeg sveta -- a to su klima, migracije i ovakvi biohazardi -- i kada pogledamo razvoj tehnologije, medije i internet, vidimo da je sve globalno. Naša kompletna situacija je globalna, a institucije su nam i dalje lokalne -- i dalje su nacionalne. Jedan britanski biolog je rekao nešto što mi se svidelo: “Imamo paleolitske emocije, srednjovekovne institucije i božansku tehnologiju.” Kombinacija te tri stvari je, na neki način, dobra slika onoga što je trenutni problem. Naše srednjovekovne institucije zapravo nisu u stanju da se nose sa današnjom tehnologijom, a ni sa epidemijom, klimatskim promenama i svim drugim stvarima koje se dešavaju. I onda su granice prosto jedna neuralgična tačka, jedna neuralgična linija na kojoj se ti paradoksi najbolje vide -- to da virus može da pređe granicu, a da ja ne mogu. Vidi se taj paradoks da novac i roba mogu da pređu bilo koju granicu, a da ja ili ti to ne možemo, ili da migrant to ne može. Tu će biti jako važno vraćanje na osnovni humanizam -- da li smo u stanju da razmišljamo o odnosima koji su solidarni, o empatiji, ili će sve da se pretvori u krvavu borbu za preživljavanje svih protiv svih? Na granicama će to opet biti najočiglednije, ta zabrana migracija i pretvaranje Evrope u tvrđavu, a Balkana u nekakvu vojnu krajinu.Hoće li vredeti putovanja sveg tog maltretiranja? Čekanja i testova na granici, na aerodromu, ograničenja što se tiče pristupa plažama i muzejima… Ili će putovanje u budućnosti da poprimi neki sasvim drugi oblik?UK: Dobro, tu ima više slojeva... Ta ograničenja će trajati dok se pandemija ne stavi pod kontrolu -- još godinu ili dve, ako se pronađe vakcina. Ja se više plašim da će doći do ojačavanja granica kao jedne opšte društvene posledice pandemije. Svakako će kontrole na aerodromima da budu još gore. Aerodrom je jedno užasno zanimljivo mesto, koje predstavlja nekakvu kombinaciju šoping mola, operacione sale i vojno-policijske postaje, i to će sada da bude još dodatno pojačano ovim biopolitikama -- potvrdama o vakcinaciji, i slično. Treba putovati, namerno prolaziti kroz sve te stvari, i pisati o tome. Možda su ta iskustva baš, baš relevantna za neko savremeno stanje -- to da ne možeš da uđeš na plažu, ili da stojiš na aerodromu dva dana i ne možeš da uđeš nigde. Možda ta iskustva govore dobro o nekom našem vremenu. Na neki način smo mi tako i putovali -- nismo putovali da se zabavljamo i da nam bude udobno, nego da bismo istraživali i razmišljali o svetu, i to nas je nekako držalo. Držala nas je ideja da putovanjem možeš da saznaš nešto novo, postaneš nova verzija sebe ili otkriješ nešto novo o svetu, i o stanju sveta u kome se trenutno nalaziš. Opet kažem, za gomilu putovanja koja su trenutno u ponudi, ja bih više voleo da ne postoje. Troši se gorivo, niko ništa ne saznaje, ugrožava se planeta, zapadnjaci se bahato ophode kada odlaze u Treći svet... Voleo bih da počnemo više da cenimo putovanja. Ako budemo putovali ređe, možda se, kada otputujemo, budemo trudili da malo drugačije doživimo sve to što smo videli. Kad se čovek nađe u novoj situaciji, u nekom novom gradu i zemlji, gde se govori novim jezikom -- odjednom ga sve napada, i u tom stanju on prosto postaje drugačija osoba. Receptivniji je, i više upija sve to, a istovremeno ima malo potrebu i da se brani, i onda ga to menja. Međutim, ima puno putovanja koja nisu takva -- to su vrlo industrijska, turistička putovanja, gde ste vi maltene kao neki predmet na pokretnoj traci. Odvedu vas da vidite to što je planirano, vi to vidite, uđete nazad u autobus i vratite se kući. Ako takvih putovanja bude bilo manje, meni neće biti žao.Možda će na putovanjima budućnosti polazište biti značajnije od dolazišta.UK: Može se tako reći, i to je baš lepo rečeno. Još jedna lepa stvar u vezi s putovanjima jeste to da čovek ima prilike da spozna mnogo više o mestu odakle je došao, nego što može dok tamo živi. Odjednom ga ljudi pitaju “Odakle si?”, pitaju ga “ Šta je ta zemlja, taj grad, ta regija odakle dolaziš? Šta je to bilo kod vas?” i onda čovek na neki način počne da razmišlja o tome. Mene su moja prva samostalna putovanja naterala da počnem mnogo više da čitam o istoriji, društvu i drugim temama kojima sam se ranije mnogo manje bavio, jer sam odjednom osetio da imam neku vrstu odgovornosti. Svi mi imamo tu odgovornost, i svako od nas je neka vrsta glasnika -- i bolje bi bilo da to što ćemo širiti ne budu neke već prerađene poruke, stereotipi i ideološki obrasci, nego nešto do čega smo došli sami.Otkako je ukinut javni prevoz u Beogradu -- i sada kada je vraćen, pa je rizičan zbog nepoštovanja mera zaštite -- ja svuda po gradu idem peške, i usput često vidim neka mesta kuda autobuske linije ne prolaze. Tako se moja dnevna rutina pretvorila u neku vrstu mikroputovanja.UK: Što sam stariji, sve više verujem u ta mikroputovanja. Mislim da je to sjajno -- ako ima ljudi koji su pronašli neku novu radost u tim mikroputovanjima, koji su sada otkrili mikroputovanja, ja sam srećan zbog toga. Rekao bih da smo previše tupi na takva mala iskustva, kao što je neki novi izlog, ili neka nova fasada, neka nova radnja ili ulica. Mislim da nismo u stanju da im se radujemo, i da nam nisu zanimljiva koliko bi zapravo mogla da budu. U stvari je ta reč “mikroputovanja” možda ključ za ceo ovaj razgovor. Bilo bi dobro da nas ova pandemija navede na putovanje na tom mikro nivou, na istraživanje našeg neposrednog okruženja -- da istražimo ko živi u našoj zgradi, kako se zovu ti ljudi, kako izgledaju dvorišta oko kvartova gde živimo, male radnjice u našoj okolini, izlozi i drveće... U osnovi svega je jedna kultura radoznalosti -- da li nam je uzbudljiv taj svet u kome smo se našli, u kome smo se rodili i u kome ćemo jednog dana umreti? Da li nam je tu nešto uzbudljivo, da li u njemu postoji nešto što želimo da otkrijemo, nešto čime želimo da se bavimo, ili ceo taj svet doživljavamo zdravo za gotovo?

Svet

Šef Diznijevog striming servisa postao izvršni direktor TikToka

Kevin Mejer vodiće kinesku aplikaciju za pravljenje i deljenje kratkih video snimaka čija je popularnost u porastu zbog pandemije, prenosi CNN.Mejerov odlazak je iznenađujuć, ali dolazi nakon što on nije izabran da zameni Boba Igera na mestu Diznijevog generalnog direktora ranije ove godine. Taj posao je na kraju dobio Bob Čapek, koji je bio predsednik Dizni parkova, iskustava i proizvoda.Dizni je najavio da će Rebeka Kembel preći na poziciju šefa Diznijevog striming servisa. Dizni je imao tešku godinu, pošto je pandemija negativno uticala na skoro svaki deo posla. Parkovi i letovališta zatvoreni su širom sveta, glavni filmovi poput "Mulan" i "Black Widow" su odloženi, a jedna od Diznijevih najvećih medijskih mreža, ESPN, muči se da ispuni svoj program zbog nedostatka sporta. Kompanija je ranije ovog meseca saopštila da je njen profit opao ogromnih 91 odsto u poslednjem kvartalu.

2020

Dezinfekcioni tunel za dom zdravlja od Metalca i Metalac-Proletera

Tunel za dezinfekciju je 1.20m širine i 1.70m dužine, a 2.10 visine. Ima 16 prskalica i može raditi na bazi alkohola, a i na bazi vodonik-peroksida, dok je cisterna zapremine oko 200 litara i pokriva 6.000 prolazaka kroz tunel. Vrednost donacije je oko 5000 evra. Namera kompanije „Metalac“ i lokalnog trgovinskog lanca „Metalac Proletera“ je da se ovom donacijom smanji rizik od širenje virusa i poveća bezbednost sugrađana, što je u skladu sa celokupnom politikom kompanije „Metalac“ ."Najvažnije nam je da povećamo bezbednost građana u opštini u kojoj su i sve Metalčeve fabrike i naš trgovinski lanac Proleter. Mi ovde živimo, ovde dolaze naši roditelji i mi se ovde lečimo, pa prema tome logično je da pomognemo svi zajedno. Nismo jedina firma koja je to uradila i drugi privrednici su to prepoznali i svi zajedno do sada smo donirali tri tunela, da bi zajedno lakše izašli iz ove nesreće koja nas je snašla" – kazao je Aleksandar Marković generalni direktor kompanije „Metalac“.Osim generalnih direktora Metalca a.d. i Metalac Proletera, ovom događaju u Domu zdravlja, prisustvovali su i predsednik opštine Gornji Milanovac, kao i direktor zdravstvenog centra.  

Svet

Grčka otvara granice za turiste u junu

Vlada Grčke je odlučila da otvori granice za turiste iz Evropske unije, Šengenske zone i Izraela najkasnije do 1. jula, ali će možda to učiniti i ranije, javlja Katimerini (Ekathimerini).Konkretne planove grčke vlasti će obelodaniti u sredu ili četvrtak, kada bi trebali da budu predstavljeni i mere za podršku tamošnjeg turističkog sektora, čiji gubici su zbog izbijanja pandemije koronavirusa već izgubili oko milijardu evra.Otvaranje granica će biti obavljeno u skladu sa epidemiološkom slikom, koja je, navode izvori Katimerinnija, "ohrabrujuća".Grčki premijer Kirijakos Micotakis se nakon sastanka Kvadrilaterale sa liderima Srbije, Bugarske i Rumunije založio za otvaranje grčke granice od 1. juna za poslovna putovanja, sezonske radnike i članove porodica koji žive u drugim zemljama, dok je otvaranje granica za turistička putovanja predvidjeno od 15. juna, nasaopšteno je iz pres službe predsednika Srbije.Međunarodni letovi iz nekih zemalja ka Grčkoj već su započeti u poslednjoj nedelji maja.Katimerini navodi da turisti neće biti pod obevznim karantinom, niti da će morati da testiraju koronavirus.Grčka je prethodno insistirala na testovima, pre nego što je Evropska komisija prošle nedelje sastavila niz predloga u vezi sa slobodnim kretanjem unutar EU.Međutim, zahtev Komisije nisu usvojili ni Evropski centar za prevenciju bolesti ni Evropska agencija za bezbednost vazduhoplovstva, koji su odlučili da testovi ne moraju biti preduslov za putovanje.

Srbija

Danas: Vlast ne odustaje od 900 evra, ekonomisti kažu fantazija

Ministar finansija Siniša Mali ponovio je pre nekoliko dana obećanje da će prosečna plata biti 900 evra i penzija  400 evra do 2025. godine, dok ekonomisti ocenjuju da su takva obećanja iz ranije najavljenog programa Srbija 2025, tek sad u krizi neostvariva.Danas piše da optimizam ministra Malog ne samo da dobacuje do 2025. već važi i na kratak rok budući da "želi da uopšte ne bude pada BDP u ovoj godini".Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da ne veruje ni da su vlasti sasvim ubeđene u to što pričaju, već to više služi za psihološko podizanje stanovništva.Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da program Srbija 2025. nije bio ostvariv ni pre krize izazvane pandemijom, a pogotovu posle.