Najnovije

Srbija

Strazbur presudio: Srbija mora da nadoknadi štetu slepim šahistima

Evropski sud za ljudska prava je presudio da je Srbija dužna da slepim šahistima kojima nisu isplaćene nagrade i beneficije nadoknadi štetu.Srbija treba da četvorici šahista isplati po 4.500 evra na ime nematarijalne štete kao i da obezbedi sve finansijske beneficije i nagrade na koje bi imali pravo da su dobrovideći šahisti, uključujući i pripadajuće kamate.Četvorica šahista, Branko Negovanovć, Sretko Avram, Živa Markov i Dragoljub Baretić, su između 1961. i 1992. godine osovojili niz medalja na šahovskim olimpijadama za slepe. Najveći uspeh postigao je Baretić koji je osvojio zlatnu medalju, dok su Negovanović, Avram i Markov osvojili srebrne medalje.Sportskim organizacijama 1,2 milijarde od države Uprkos uspesima, šahistima nisu dodeljene nagrade i nacionalne priznanja zbog čega su 2009. godine podneli tužbu protiv Srbije. Tvrdili su da su bili diskriminisani u poređenju sa drugim sportistima sa sličnim dostignućima.Oni su tražili sudsku potvrdu da su bili diskriminisani, kao i obeštećenje za materijalnu i nematerijalnmu štetu koji su pretrpeli.Iako je Osnovni sud u Novom Sadu presudio u korist šahista, ovu odluku pobio je Apelacioni sud u Novom Sadu, tvrdivši da šahovska olimipijada slepih nije bila navedena u uredbi kojom su regulisana nacionalna priznanja i nagrade."Najveća ekološka tužba u srpskoj istoriji" tapka u mestu Nakon toga, obratili su se i Ustavnom sudu koji je 2015. godine odbio njihovu žalbu.Kako je preneo portal Dnevnik, profesor Dragoljub Baretić, FIDE majstor, bio je najtrofejniji član Šakovskog kluba "Anpasan", a preminuo je 2018. godine.

Srbija

U prošlom tromesečju 1,8 milijardi evra obrta na tržištu nepokretnosti

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu prošle godine u Srbiji bio je 37.500, što je za 12,6 odsto više nego u četvrtom kvartalu 2020. godine, prema Izveštaju Republičkog geodetskog zavodan(RGZ).Ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti u poslednjem kvartalu 2021. godine iznosila je 1,8 milijardi evra, što je povećanje od 33,8 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2020. godine, navodi se u Izveštaju. Ukoliko se uporedi sa količinom novca na tržištu u odnosu na treći kvartal prethodne godine zabeleženo je povećanje od 18,2 odsto, saopštio je Republički geodetski zavod.U četvrtom kvartalu prošle godine najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Srbiji imao je promet stanova sa 51 odsto učešća, odnosno promet od 902,1 milion evra, od čega je, prema izveštaju, samo u Beogradu izdvojeno 541,9 miliona evra.Za stambene objekte (kuće, vikendice i stambene zgrade) izdvojeno je 188,5 miliona evra (11 odsto), za građevinsko zemljište 125,8 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 102,2 miliona evra (šest odsto) dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 68,2 miliona evra (četiri odsto), navodi se u Izveštaju RGZ.Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. U četvrtom kvartalu prošle godine 30 odsto stanova u Srbiji plaćeno je preko kredita. Najviše iz kredita stbovi su kupljeni u tom periodu U Kragujevcu (35 odsto), Beogradu, Nišu i Novom Sadu po 34 odsto, objavljneo je u Izveštaju RGZ.Prosečna cena stanova u Beogradu, u četvrom kvartalu 2021. godine u Beogradu na vodi iznosila je 3.417 evra, West 65 3.347 evra, Novi Dorćol 3.146, K Discrit 2.767, Plato Bežanija 2.100 evra. U Novom Sadu prosečna cena kvadrata u Avenia Garden Residence je 1.460 evra, u Kragujevcu (Panorama Erdoglija) 1.010 evra.

Srbija

Centralni registar vrednosnih hartija od leta deo Evroklira

Centralni registar hartija od vrednosti tokom leta postaje deo Evroklira, jedne od najvećih svetskih finansijskih kuća, prenele su Večernje novosti. Prema rečima ministra finasija Siniše Malog, to će doprineti povoljnijim kamatnim stopama za Srbiju, njene građane i privredu."Tokom jeseni ćemo imati testiranje sistema i već od januara očekujem velike emisije i definitivno ulazak u sistem Evroklira (Euroclear)", rekao je ministar finansija Siniša Mali.Prema njegovim rečima, to će za Srbiju značiti veliki korak na kome se radi već dve godine. Evroklir kako dodaje okuplja veliki broj najvećih i najvažnijih investitora, a sa ulaskom na tu platformu očekuje još veću konkurenciju i još veći broj investitora koji su zainteresovani za ulaganje u naše državne hartije od vrednosti.KOLIKO JE NARODNA BANKA SRBIJE NEZAVISNA OD STRANAKA "Veća konkurencija podrazumeva manje kamatne stope za našu državu i samim tim za privredu i građane", rekao je Mali.On je dodao da je krajnji cilj da Srbija tokom ove ili najkasnije početkom sledeće godine dobije investicioni rejting. Mali smatra da će Srbija kroz to partnerstvo i razvoj tržišta kapitala doći na mesto koje zaslužuje."To je mesto razvijenih zemalja Evrope", rekao je ministar finansija.Klijenti Evroklira su iz više od 90 zemalja sveta, a korisnici usluga su brokersko-dilerska društva, centralne, poslovne i investicione banke, kao i emiteri hartija od vrednosti.Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.

Svet

Gugl navodno prikuplja podatke čak i kada mu „naredite“ da prestane

Američke savezne države grad Vašington, Distrikt Kolumbija, Teksas, država Vašington i Indijana najavili su da će tužiti kompaniju Gugl jer preko svojih aplikacija nezakonito prati kretanje sovjih korisnika, prenosi TechCrunch. Kako se navodi, to se dešavalo čak i onda kada su korisnici uveravani u suprotno."Gugl je lažno ubedio potrošače da veruju kako im je promenom naloga i podešavanjm uređaja omogućila da zaštite svoju privatnost i kontrolišu kojim njihovim ličnim podacima Google može da pristupi", izjavio je državni tužilac Distrikt Kolumbije Karl Racin.Kako se navodi, prava istina je da ta kompanija suprotno svojim najavama nastavlja da sistematski prati svoje klijente i ubira profit prikupljanjem njihovih podataka. Racin je opisao Guglovu praksu opisao kao 'hrabru lažnu prezentaciju' koje ugrožava privatnost potrošača.Njegova kabinet je počela da istražuje Guglovo upravljanje podacima korisnika kada je agencija Asošijeted pres 2018. objavila da mnoge njegove mobilne aplikacije beleže podatke o lokaciji korisnika čak i onda kada su oni odabrali suprotno.Gugl investira u novi EU fond za borbu protiv lažnih vestiGugl uskoro blokira stare Android verzije Gugl inače, kako se dodaje, obaveštava korisnike sovjih aplikacija kako mogu da isključe Istoriju lokacija u bilo kom trenutku: "Kada je Istorija lokacija isključena, mesta na koja idete više se neće čuvati".Asošijeted pres se svojevremeno konsultovao sa stručnjacima i obavestio javnost da Google aplikacije automatski beleže vremenske podatke o lokaciji, bez pristanka korisnika.U tužbi se navodi da je Gugl kreirao sistem za praćenje lokacije korisnika sa kog ne mogu da se odjave i obmanuo ih. Gugl se optužuje za korišćenje tamno dizajniranih pozadina, kako bi naveo korisnike da donose odluke koji su u suprotnosti sa njihovim interesima.U američkim državama Vašingtonu i Distriktu Kolumbija Zakon o zaštiti potrošača zabranjuje obmanjujuće i nesavesne poslovne prakse. Kancelarija tužioca Racina od Gugla traži da isplati profit koji je ostvario obmanjujući potrošače.

Lifestyle

Kandidujte svog heroja, da se dobre priče čuju

Konkurs „Oni su heroji“ u organizaciji Delegacije Evropske unije u Srbiji otvoren je do srede 26. januara 2022.  Zainteresovani su u mogućnosti da putem sajta onisuheroji.rs prijave svoje sugrađane, komšije, prijatelje, članove porodice, pojedince koji su se u 2021. godini istakli svojim nesebičnim delima.„Solidarnost i humanost su reči i dela na čiju se sve veću važnost stalno podsećamo, posebno u ovim izazovnim vremenima pandemije. To su dela na kojima je izgrađena Evropska unija i koja čine naše ključne vrednosti, zbog čega smo želeli da odamo počast onim pojedincima koji su najbolji primeri solidarnosti, tako presudne za svako društvo,“ istakao je ambasador Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre. Inicijativu „Oni su heroji“ pokrenula je 2020. godine Delegacija EU u Srbiji, sa ciljem da se prepoznaju i nagrade pojedinci koji su svojim dobrim delima primeri čovekoljublja i solidarnosti.Fondacija Ana i Vlade Divac implementira u ime Delegacije Evropske unije u Srbiji konkurs „Oni su heroji“ u ovogodišnjem ciklusu izbora i promocije heroja. Kroz javni konkurs i komisijsku preveru biće odabrano 10 heroja iz cele Srbije, koji će biti promovisani kao primeri hrabrosti, požrtvovanosti i nesebičnosti. Pravila i uslovi konkursa nalaze se na veb sajtu onisuheroji.rs.Jasmina Tošović, Slavica Jovičić i Julija Milojević takođe su među izabranim heroinama za 2020. godinu. Osim humanosti i velikog srca, zajednička im je i ljubav prema medicini i brizi o ljudima. Vanredno stanje provodile su u Kovid ambulantama i laboratorijama, a njihova srdačnost i ljubaznost zaslužni su za to što su ih ljudi prepoznali kao iskrene dobročinitelje.Kandidujte i Vi svog heroja.

Srbija

Kabinet ministra daje bespovratna sredstva za promociju inovacija

Vlada Srbije opredelila je 70 miliona dinara za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva putem manifestacija, promotivnih kampanja, štampanih i multimedijalnih piblikacija, kao i sprovođenjem programa mentorstva u 2022. godini. Vlada je donela Uredbu o utvrđivanju Programa za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva za 2022. godinu.Program sprovodi Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj. Produkcija TV emisija, okrugli stolovu, mentorstvo, fokus grupeMaksimalno 23 miliona dinara po odobrenom projektu namenjeno je za planiranje, izradu i sprovođenje promotivne kampanje u sredstvima javnog informisanja o značaju razvoja inovacija (izrada kreativnih rešenja, produkcija TV emisija, promotivne kampanje u elektronskim i štampanim medijima). Za organizaciju manifestacija (konferencije, okrugli stolovi, radionice) koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva namenjeno je do 20 miliona dinara po projektu. Maksimalno pet miliona dinara po odobrenom projektu je za izradu i sprovođenje programa mentorstva i obuka čiji je cilj promocija inovacija u funkciji podizanja efikasnosti i unapređenja procesa rada u preduzećima. Do pet miliona po projketu namenjeno je za izradu i sprovođenje istraživanja o stanju, problemima i perspektivama inovacionog ekosistema u Srbiji (terenska, telefonska istraživanja, fokus grupe).Maksimalno 10 miliona dinara namenjeno je za izradu štampanih i multimedijalnih publikacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva u široj populaciji (izrada plakata, brošura, video materijala).Za sprovođenje projekata čiji je cilj digitalizacija uživanja kulturnog, umetničkog i duhovnog nasleđa Srbije i srpskog naroda namenjeno je do pet miliona dinara po odobrenom projektu. Cilj programa je, kako piše u uredbi, informisanje javnosti, univerzitetske, akademske, naučno-istraživačke i poslovne zajednice, a pre svega mladih, "o sistemskim merama koje sprovodi Vlada u cilju razvoja tehnoloških i društvenih inovacija, inovacionog ekosistema, inovacionog preduzetništva i inovacione infrastrukture".Ko ima pravo da konkuriše? Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava ima organizacija koja konkuriše zajedno sa jedinicom lokalne samouprave koja ima više od 150.000 stanovnika.Organizacija treba da je registrovana u Agenciji za privredne registre, da ima izrađen detaljan akcioni plan projekta, detaljan budžet projekta, da je izmirila obaveze po osnovu poreza i doprinosa i lokalnih dažbina. Od organizacije koja želi da konkuriše se traži i da poseduje iskustvo u konkretnoj oblasti, i neophodne tehničke i kadrovske kapacitete kojima može da obezbedi uspešnu realizaciju projekta. Prijavom može da se konkuriše za sredstva za realizaciju samo jedne mere predviđene Programom.Srbija je sredstava za promociju inovacija opredelila po ugledu na Švajcarsku, Finsku, Izrael, koje već decenijama sprovode sistemske mere za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva, piše u Uredbi. Ove države su, kako piše, mereno prema globalnom indeksu inovativnosti, vodeće u svetu."Realizacijom ovog programa Srbija nastoji da podstakne građane, a posebno mlade, da razmišljaju na preduzetnički način, kao i da ih ohrabri da u većoj meri osnivaju svoje inovacione i tehnološke startap kompanije". Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava nemaju organizacije i jedinice lokalne samouprave koje nisu opravdale sredstva dobijena na osnovu istog ovog programa u 2021.Javni konkurs će raspisati Kabinest ministra nakon usvajanja programa, a rok za prijave biće od dana objavljivanja konkursa do utroška sredstava.Aktivnost za koju su odobrena sredstva, kao i sva plaćanja u vezi sa njenom realizacijom, mora biti započeta nakon potpisivanja ugovora, a plaćanja izvršena do 31. decembra 2022. godine. Pravdanje utrošenih sredstava mora da se izvrši najkasnije do 15. februara 2023. godine, piše u Uredbi. 

Srbija

ProductDock organizuje tromesečnu Java praksu za studente i diplomce

Kompanija ProductDock organizuje "Rookie Boot Camp", tromesečnu praksu za studente i diplomce koji poznaju programski jezik Javu, prenosi Netokracija. Na kraju programa, svi učesnici u skladu sa postignutim rezultatima imaće priliku za stalno zaposlenje u toj kompaniji.Program će, kako se napominje biti organizovan u novosadskoj kancelariji te kompanije od 1. marta. Praksa je plaćena a rok za prijavu je 31. januar. Otvorene su četiri pozicije za praksu. Praksa je osmišljena i organizovana kao simulacija realnog projekta, sa svim izazovima rada na projektu koji je naručen od strane klijenta, ali bez dodatnog pritiska.Dodatne informacije mogu da se pronađu na sledećem LINKU.Na taj način će kako se objašnjava, polaznici će moći da se prilagode agilnom načinu rada i upoznaju sa procesima planiranja i analiziranja koda pre nego što dođu u direktan kontakt sa projektom koji se isporučuje klijentu, mkoći će da vide rezultat svog rada, kao i da ga upotrebe.Studentima završnih godina ili nedavno svršenim studentima tokom prakse biće na raspolaganju i mentor koji će sa njima prolaziti kroz projekat osam sati dnevno, pet dana u nedelji.U Srbiji prošle godine osnovano skoro 10.000 preduzeća Praksa se po prvi put održava u Novom Sadu, ali njen koncept je osmišljen pre tri godine i već je nekoliko puta primenjen u ProductDock-ovim kancelarijama u Bosni i Hercegovini. Kako ističu iz te kompanije, mnoge njihove kolege su putem prakse postale deo ProductDock tima.Kako bi postali deo programa, zainteresovani bi trebalo da proslede svoju prijavu, a jedini preduslovi su poznavanje osnova programiranja u Javi, kao i da organizatorima proslede svoju radnu biografiju.Mentor će upoznati polaznike sa planiranjem i razvojem projekta od nule, uz pomoć jezika i tehnologija kao što su Java, Spring, Microservices, Kafka, Google Cloud Platform.Pritom, kroz ceo proces biće u prilici da dobiju detaljne komentare u vezi sa svojim kodom , a imaće priliku i da nauče kako da "automatski" isporuče aplikaciju. Serveri i tehnologije Jenkins, Pipelines, Maven/Gradle i CI/CD, kako se naglašava, biće im biti deo svakodnevne rutine.

Srbija

Za preduzetnice 100 miliona dinara u 2022. godini

Ministarstvo privrede raspisalo je javni pozi za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2022. godini u iznosu od 100 miliona dinara.Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj.Pravo da se prijave na javni poziv imaju preduzetnici i mikro i mala preduzeća koja su registrovana u APR-u od 2017. do 2022. (ulljučujući 2022.), zatim, čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena, starosti do 35 godina, objavilo je Ministarstvo privrede.Preduzeća imaju pravo na finansijsku podršku u iznosu do 35 odsto vrednosti ulaganja, odnosno 45 odsto za one u lokalnim samoupravama četvrte grupe razvijenosti.Preostali iznos ulaganja biće finansiran iz kredita Fonda sa rokom otplate do pet godina, grejs periodom do jedne godine i kamatnom stopom od 1 odsto uz garanciju banke ili dva odsto godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja, uz primenu valutne klauzule.Iznos odobrenih sredstava po zahtevu ne može biti manji od 400.000 dinara ni veći od šest miliona dinara, objavljeno je na sajtu Ministarstva privrede.Ulaganja koja se mogu finansirati obuhvataju kupovinu opreme, dostavnih vozila, tekuće održavanje poslovnog i proizvodnog prostora i operativne troškove.Za dodelu bespovratnih sredstava doneta je Uredba o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2022. godini. U Uredbi se navodi da je cilj Programa podsticanje razvoja preduzetništva i održivog ekonomskog razvoja.Javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 31. decembra.

Srbija

Izmene Zakono o privrednim društvima znače i tužbe za brisanje sedišta

Izmenama Zakona o privrednim društvima data je mogućnost zainteresovanom licu da sudskim putem zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, prenosi eKapija.Mogućnost podnošenja tužbe i brisanje registrovane adrese sedišta društva sudskim putem može za posledicu imati pokretanje postupka prinudne likvidacije.Zainteresovano lice koje je podnelo tužbu za brisanje registrovane adrese sedišta društva može podneti zahtev Agenciji za privredne registre da izvrši registrovanje zabeležbe spora u odgovarajući registar.Postupak po tužbi za brisanje registrovane adrese sedišta je hitan.APR: Više od 400 hiljada aktivnih privrednih subjekataSud nakon sprovedenog sudskog postupka dostavlja pravnosnažnu presuda kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta Agenciji za privredne registre radi sprovođenja brisanja registrovane adrese sedišta.Po pravnosnažnosti presude i nakon brisanja sedišta iz registra Agencije za privredne subjekte društvo ima rok od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom se nalaže brisanje adrese sedišta da registruje novu adresu sedišta, u suprotnom Agencija za privredne registre po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.Nedostatak registrovane adrese duži od 30 dana predstavlja novi osnov za pokretanje postupka prinudne likvidacije društva.Promil firmi ostvaruje 28 odsto svih prihoda domaće privrede

Svet

Uvoz azotnih đubriva se ne neće cariniti u narednih šest meseci

U narednih šest meseci uvoz azotnog đubriva i bezvodnog amonijaka biće oslobođeni plaćanja carine kako bi se stabilizovalo domaće tržište i  obezbedile dovoljne količine ovih proizvoda neophodnih za setvu i razvoj poljoprivrede, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).Vlada Srbije usvojila je Odluku o izmenama Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2022. godini među kojima su azotna đubriva i bezvodi amonijak.Izmena odluke je u primeni od 22. januara 2022. godine. "Odlična je vest da je usvojena ova inicijativa privrede, jer na tržištu Srbije trenutno ne postoji dovoljna količina azotnih đubriva koja se koriste tokom setve. Ovom merom biće omogućen bescarinski uvoz i olakšano snabdevanje poljoprivrednika", rekao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku industriju PKS.   On je naveo i da je na svetskom tržištu nestašica mineralnih đubriva, a da se zavisnost od uvoza može sprečiti samo ukoliko domaća proizvodnja brže raste od povećanja potrošnje đubriva.  Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubrivaKonkurencija će, prema njegovim rečima, poljoprivredi obezbediti "najjeftinije, najkvalitetnije i redovno snabdevanje".U Srbiji postoje tri proizvođača mineralnih đubriva, Eliksir Prahovo,  Eliksir Zorka i PROMIST. Godišnja proizvodnja dostiže oko 550.000 tona NPK đubriva i između 30.000 i 50.000 tona UAN đubriva.  Srbija u proseku uvozi 450.000-500.000 tona azotnih đubriva i 200.000-250.000 tona NPK đubriva najviše iz Ruske Federacije, Austrije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske, navodi PKS. Samo jedna kompanija u Srbiji proizvodi mineralno đubrivo

Svet

Španija uvodi oštriju kontrolu oglasa za kriptovalute

Španija planira da pooštri pravila za oglašavanje kriptovaluta jer želi da investitori budu svesni rizika kom se izlažu, preneo je Rojters. Nova pravila koja je usvpjio španski regulator berze stupaju na snagu u februaru i zahtevaju da oglasi za kriptovalute moraju da budu jasni, uravnoteženi, nepristrani i ne obmanjujući.Oglašavanje nereguliranih kriptovaluta, poput bitkoina, beleži nagli rast u svetu, uglavnom zbog online influensera, pa je privuklo pažnju finansijskih regulatora u mnogim zemljama širom sveta.Španska Nacionalna komisija za sigurnost tržišta (CNMV) koja je zadužena za regulisanje tržišta deonica saopštila je da će morati da sadrže informacije o riziku na istaknutom mestu.Međutim, prodavci kripto usluga moraće da obaveste regulatora najmanje deset dana unapred o svim oglasima usmerenim na najmanje 100.000 ljudi.Rusija predlaže zabranu kriptovalutaKineska centralna banka: Sve aktivnosti vezane za kriptovalute su ilegalneOva pravila primjenjivaće se i na promotivne aktivnosti i oglašavanje u tuđe ime, kao što to čine neki poznati i uticajni ljudi.CNMV je prošle godine upozorio  španskog fudbalera Andresa Iniestu nakon što je promovisao kriptovalute društvenim mrežama.  Predstavnici španskog  regulatora tada su mu poručili da bi svako ptvo trebao da se informiše o kriptovalutama pre nergo što krene da ulaže u njih ili ih preporuči drugima.Kina je prošle godi odlučila da pooštri pravila za poslovanje sa kriptovalutama, pa je takve transakcije proglasila nezakonitim radnjama.

Srbija

Linglong kupio 2,8 hektara u Ečkoj, gradiće stanove

Kineska kompanija Linglong koja gradi fabriku guma u Zrenjaninu, platila je 14 miliona dinara parcelu površine 2,8 hektara u mestu Ečka, saopštio je Grad Zrenjanin. Kako se navodi, na tom mestu planira se izgradnja kolektivnog smeštaja za njene radnike.Novo naselje kako navode u lokalnoj samoupravi imaće 300 stanova za radnike Linglonga. Objekti će biti namenjeni rezidencijalnom stanovanju, kao i za stanovanje kineskih i srpskih radnika, kao i ljudi zaposlenih u samoj kompaniji.Parcela na kojoj će se graditi novo stambeno naselje nalazi se na obodu naseljenog mesta Ečka i oslanja se na pojas budućeg autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.Taj autoput će se sa sadašnjim državnim putem Zrenjanin-Beograd ukrštati  na potezu između ulaza u Ečku i industrijske zone Jugoistok, odnosno mesta gde se uveliko grade pogoni Linglonga.LINGLONG DOBIO SAGLASNOST ZA DEO FABRIKE U ZRENJANINUKRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJEGRAĐANSKI PREOKRET: ALJKAVA ODLUKA O DOZVOLI ZA LINGLONG U ZRENJANINU Kako je ranije saopštila nevaldina organizacija Građanski preokret iz Zrenjanina, u Ečkoj će se graditi stanovi za 3.000 radnika Linglonga."Izgradnjom pet petospratnica na 30.000 kvadratnih metara, prenamenom šumskog zemljišta u građevinsko, i doseljavanjem više hiljada Kineza, selo Ečka, koje trenutno ima oko 3.500 stanovnika, bilo bi potpuno izmenjeno i u ambijentalnom i u demografskom smislu", ocenjuje se u ranijem saopštenju Građanskog preokreta.Građanski preokret upozorio je i da je tih 44.000 kvadrata zemljišta šuma prve klase. Linglong je u Zrenjaninu dobio besplatno zemljište i milionske subvencije od države. I pored toga, prošle godine  građevinski inspektor utvrdio je da je čak osam objekata te fabrike u Zrenjaninu građeno bez dozvole.Pored toga, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) utvrdio je da je Linglongu nezakonito odobrena državna pomoć.

Srbija

Milena Marković dobitnica NIN-ove nagrade za 2021. godinu

Roman Deca autorke Milena Marković najbolji je objavljeni roman u 2021. godini, odlučio je žiri Nedeljinih informativnih novina (NIN).   NIN-ov žiri ove godoine radio je u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić koji je obavljao funkciju predsednika.U najužem krugu za 68. NIN-ovu nagradu bili su i Ilija Đurović sa romanom Sampas (izdavač Treći trg/Srebrno drvo), Elvedin Nezirović sa romanom Ono o čemu se ne može govoriti (izdavač Laguna), Vladimir Kopicl sa romanom Španska čizma (izdavač Laguna), Srđan V. Tešin sa Mokrinskim hronikama (Arhipelag) i David Albahari sa romanom Pogovor (Čarobna knjiga).NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine, a prošlogodišnji dobitnik bio je Svetislav Basara.Pokrovitelji nagrade su Sberbank, jedna domaća, kao i dve strane kompanije, koje žele da ostanu anonimne.

Srbija

Vlada propisala koliko državne pomoći mogu da dobiju mediji

Vlada Srbije donela je uredbu koja uređuje dodelu državna pomoću u oblasti javnog informisanja, a koja propisuje da je dozvoljeni intenzitet državne pomoći za televiziju do 50 odsto opravdanih troškova projekta za koji se pomoć dodeljuje. "Dozvoljeni intenziteti državne pomoći su do 50 odsto opravdanih troškova projekta proizvodnje medijskih sadržaja koji doprinose ostvarivanju javnog interesa u javnom informisanju za televiziju".Kada su u pitanju projketi proizvodnje medijskih sadržaja (štampani, radio i internet) koji su lokalnog značaja i doprinose "ostvarivanju javnog interesa u javnom informisanju" tada visina državne pomoći može biti i do 80 odsto opravdanih troškova.  Vlada Srbije donela je Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći u oblasti javnog informisanja. "Državna pomoć u oblasti javnog informisanja usklađena je ako doprinosi ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja u skladu sa propisima kojima se uređuje javno informisanje i mediji kao i javni medijski servis", piše u Uredbi. Opravdani troškovi su troškovi koji su nastali u vezi sa izradom medijskog sadržaja, a naročito obuhvataju zarade, troškove zakupa prostora, opreme, lokacije, uvođenje novih tehnologija, troškove upotrebe sopstvene imovine, istraživanja malog opsega koji imaju cilj bolje razumevanje navika korišćenja medija.Opravdani troškovi ne obuhvataju troškove izdavaštva, distribucije i promocije, piše u Uredbi.Država na javno informisanje potrošila 42 miliona evra Visina državne pomoći i do sto odsto troškovaKako piše u uredbi, za projekte za koje nije predviđena komercijalna eksploatacija dozvoljeni intenzitet državne pomoći može biti i do 100 odsto opravdanih troškova. Visina pomoći do 100 odsto može se, na primer dobiti, za proizvodnju medijskih sadržaja koji su namenjeni društveno osetljivim grupama (deca i mladi, žene, stare osobe, socijalno i zdravstveno ugrožena lica, osobe sa invaliditetom, pripadnici LGBT zajednice, pripadnici etničkih manjina).Pomoć do 100 odsto opravdanih troškova može se dobiti i za proizvodnju medijskih sadržaja koji su namenjeni očuvanju, izražavanju kulturnog identiteta, srpskog naroda i nacionalnih manjina, sadržaje koji promovišu teme iz nauke, opšteg obrazovanja uključujući i medijsku pismenost, zdravstvenog obrazovanja i obrazovanja u vezi sa zaštitom životne sredine. Pomoć za rijaliti programe uvek neusklađena Državna pomoć je, kako piše uredbi, uvek neusklađena ako se dodeljuje za rijaliti programske sadržaje, kao i druge programske sadržaje koji obuhvataju ili potencijalno mogu obuhvatite nasilje i njegove posledice,  seksualno nasilje, nago ljudsko telo i seksualnost, osim u obrazovne svrhe, zastrašujuće scene, zloupotrebu opojnih droga, duvana, alkohola i drugih štetnih supstanci, diskriminatorno postupanje, opasno i nepristojno ponašanje.Uslovi za usklađenost pomoćiDržavna pomoć za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja je usklašena ako se dodeljuje na osnovu šeme državne pomoći i ako doprinosi ostvarivanju javnog interesa i  postoji potreba za intervencijom države.Uslov za usklađenost je i da je iznos državne pomoći proporcionalan (sveden na minimum), da je državna pomoći primerena i da ima podsticajni efekat.Državna pomoć je usklađena i ako je transparentna, odnosno podaci o njoj su dostupni javnosti.Inovacije u medijima – kako se prilagoditi, zaraditi i opstatiКorisnici državne pomoći za proizvodnju medijskih sadržaja u štampanom i digitalnom formatu mogu biti mikro, mala i srednja pravna lica i preduzetnici.Državna pomoć, kako se navodi, ne sme da doprinese povećanju osnovnih sredstava korisnika, odnosno proširenju postojećih delatnosti, niti objedinjavanju medija (medijskoj koncentraciji) i osnivanju ili registrovanju novih učesnika na tržištu.Sredstva državne pomoći ne mogu da se koriste za druge namene, a naročito ne za proizvodnju drugih medijskih sadržaja (prelivanje sredstava). 

Srbija

Filip Moris sedmu godinu zaredom dobitnik sertifikata „Top Employer“

 Kompanija Filip Moris Srbija, sedmi put zaredom, dobitnik je priznanja „Top Employer Serbia 2022“ koji dodeljuje istoimeni internacionalni nezavisni institut sa sedištem u Holandiji.Nagrada za najboljeg poslodavca još jednom potvrđuje posvećenost kompanije Filip Moris stalnom unapređenju radnog okruženja, kroz dobro osmišljene programe, kojima se zaposleni osnažuju i dobijaju izvanredne mogućnosti daljeg razvoja.„Činjenica da smo sedmi put zaredom proglašeni za jednog od najboljih poslodavaca u Srbiji govori nam da su naši prioriteti dobro postavljeni i dokazuje da su nam ljudi na prvom mestu. Izuzetno smo ponosni što se nalazimo u društvu najpoželjnijih poslodavaca i u vremenu kada kompanije širom sveta, bez izuzetka, prolaze kroz poslovno jedan od najizazovnijih perioda. Ovo priznanje samo nam daje vetar u leđa da nastavimo da vodimo računa o blagostanju svih zaposlenih i budemo primer organizacije koja uvažava i razume njihove potrebe“, istakla je Milica Jović, direktorka ljudskih resursa i organizacione kulture u kompaniji Filip Moris za jugoistočnu Evropu.Program Top Employers instituta sertifikuje kompanije na osnovu rezultata istraživanja o najboljim praksama iz oblasti ljudskih resursa. Ova ugledna međunarodna institucija istraživanje sprovodi u 6 oblasti, koje se sastoje od 20 segmenata uključujući planiranje angažovanja zaposlenih, radno okruženje, strategiju pronalaženja talentovanih pojedinaca, blagostanje, inkluzivnost, mogućnosti za dalje učenje i razvoj zaposlenih.„Kada se osvrnemo na još jednu izazovnu godinu za nama, koja je izuzetno uticala na organizacije širom sveta, kompanija Filip Moris je nastavila da dokazuje da joj održavanje izuzetnih praksi u oblasti ljudskih resursa na prvom mestu. Filip Moris nastavlja da se suočava sa izazovima veoma promenljivog sveta rada dok istovremeno neumorno radi kako bi pozitivno uticao na živote svojih zaposlenih. Zadovoljstvo nam je da prepoznamo i odamo priznanje kompanijama koje su se ove godine istakle kao najbolji poslodavci u svojim zemljama“, istakao je David Plink, izvršni direktor Top Employers Instituta.

Srbija

„Prodajom zrenjaninske fabrike vode nastavljena pljačka građana“

Fabriku pijaće vode u Zrenjaninu u pola cene i bez tendera kupilo je preduzeće Pannonian Water, koje je u Srbiji registrovano pre dva i po meseca, podseća Građanski preokret. Njegovi predstavnici ocenjuju da se poslednjom prodajom te fabrike nastavljaju "kriminalni poslovi aktuelne vlasti"."Krajnje je vreme da pravosuđe stane na put kriminalnim poslovima aktuelne vlasti kojima se izvlače sredstva iz budžeta u interesu sumnjivih investitora sa kojima se sklapaju koruptivni i netransparentni poslovi, grade preskupa i nefunkcionalna postrojenja", ocenjuju u Građanskom preokretu.Zrenjaninska fabrika pijaće vode, u kojoj se 2020. godine dogodila eksplozija u kojoj su povređena dva radnika, prodata nakon dva prethodna neuspela pokušaja prodaje licitacijom.Podseća se da je kupac zrenjaninske fabrike vode pravno lice čija su adresa i zakonski zastupnici isti kao kod preduzeća Begej Water, koje je osnovano pre devet meseci i koje je u javnosti predstavljeno kao ćerka firma arapske kompanije Metito.Kompaniji Metito je, kako se podseća, poverena i izgradnja prečistača otpadnih voda u Zrenjaninu."Potpuno ista lica, kojima je bez tendera i javne rasprave, odlukom aktuelne vlasti dat posao izgradnje prečišćivača otpadnih voda, sada su kupila propali prečistač pijaće vode, neposrednom pogodbom", piše u saopštenju Građanskog preokreta.Na taj način je kako se dodaje, nastavljena praksa koruptivnih i netransparentnih poslova u vezi sa tretmanom vode u Zrenjaninu.VOICE: Radnici u Zrenjaninu preživeli eksploziju, pa ostali bez zdravstvenogFabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupovini Građanski preokret podseća i na izjave predstavnika lokalne samouprave i investitora o studiji procene uticaja na životnu sredinu najavljenog postrojenja za otpadne vode, kao i o ishodovanju građevinskih dozvola, koje su se, kako se dodaje, pokazale kao netačne.U zrenjaninsku fabriku pijaće vode država i lokalna samouprava su uložili značajna sredstva, a oni se, kako se dodaje, ne pominju kao poverioci koji će biti namireni njenom prodajom.Građanski preokret je zbog poslova u vezi sa fabrikom pijaće vode, kojima je kako se ocenjuje naneta ogromna šteta Zrenjaninu i državi, a nekim ljudima pribavljena protivpravna imovinska korist, već podneo krivične prijave protiv sedam ljudi.Među tim ljudima su, kako se podseća, bivši gradonačelnik Čedomir Janjić i bivši ministar privrede Goran Knežević. Prijave kako se podseća nisu odbačene, ali se po njima još uvek ne postupa.Fabrika vode u Zrenjaninu prodata za 417 miliona dinaraGrad Zrenjanin oglasio prodaju zemljišta u Ečkoj