Najnovije

Srbija

Imunolog Janković: Iznenađeni smo naletom epidemije u toplim danima

Imunolog Srđa Janković izjavio je da uvođenje restriktivnijih mera "dolazi u obzir" ukoliko ne budu dale rezultate nove epidemiološke mere koje se od danas primenjuju prvenstveno u Beogradu, prenosi televizija N1. Kako ocenjuje, suština poslednjih odluka Kriznog štaba za suzbijanje epidemije je da mere budu pojačane dozom zakonske obaveze i kontrolom.Janković je najavio da će se o ograničavanju rada noćnih klubova i kafića razgovarati na sednici Kriznog štaba za suzbijanje epidemije. "Tu se prelamaju potrebe o kojima vode računa medicinski stručnjaci ali i činjenica da ogroman broj ljudi može ostati bez posla ako životne aktivnosti svedemno na minimum", rekao je Janković i dodao da koronavirus prisutan u populaciji ima dovoljan potencijal da naudi građanima. "Sve vreme smo znali da epidemija nije gotova, bez obzira što smo se s pravom nadali da ćemo tokom leta imati nula slučajeva. Mi se sada nalazimo u drugom naletu prve faze i trenutno smo u četvrtoj nedelji toga, po modelima možemo očekivati da takav talas traje šest do osam nedelja."Prema Jankovićevim rečima, u Srbiji je prethodnih dana sve više mladih koji su se zarazili. "To je s jedne strane dobro jer mladi nisu najrizičnija grupa ali u svakoj grupi ima osoba koje su osetljive, a da to ne i znaju. Zato ne bih stao iza ideje da treba dopustiti zaražavanje u ime bržeg sticanja kolektvnog imuniteta tako ćemo razbuktati epidemiju i dobiti veći pritisak na zdravstveni sistem", ocenio je imunolog. Dodao je da je struka iznenađena vremenskim okvirom u kom se dogodio novi nalet epidemije, jer UV zraci i visoka tempreatura donekle odmažu virusu. Prema poslednjim podacima, u Srbiji su korona virusom zaražene još 242 osobe, dok je četvoro ljudi preminulo, broj aktivnih slučajeva je 1433, a od tog broja 36 pacijenata je na respiratorima, prenosi RTS.U četiri grada, Novom Pazaru, Tutinu, Kragujevcu i Vranju proglašena je vanredna situacija.

Srbija

Nova.rs: U Tutinu umiru čitave porodice, nedostaje opreme i medicinara

Kroz Hitnu pomoć bolnice u Tutinu u toku samo jedne smene prođe oko 200 pacijenata, medicinski radnici tvrde da je broj zaraženih i umrlih COVID-19 višestruko veći od zvaničnih statistika, a zdravstvenim ustanovama nedostaje i opreme i ljudstva, prenosi portala Nova.rs."Samo po rendgenskim snimcima, koji su urađeni, sa potvrđenim pneumonijama imamo 790 obolelih ljudi. Od toga je prikazano samo 91. Ne znamo šta da vam kažemo. Mi niti imamo snage više, niti imamo kadra, vozila, vozača", navode medicinari.Dodaju da nemaju više adekvatne opreme i da, iako je pre nekoliko dana donirano 110 zaštitnih kombinezona, zbog stalnog rada sa pacijentima, trenutno nemamo nijedan.Šefica Hitne službe u Domu zdravlja Tutin Mirzeta Dizdarević kaže da kompletene porodice oboljevaju i da ih transportuju na lečenje u Novi Pazar, a da "iz jedne porodice umire po četvoro"."Za vikend je samo u porodici Suljević umrlo tri člana, otac, majka i ćerka, a dva sina su veoma kritično... Ljudi umiru svakog dana. Umiru u transportu, umiru u Pazaru... U Tutinu su mahom ostali stariji ljudi i veliki broj njih je zaražen i u teškom stanju", kazala je za Nova.rs Nova.rs Dizdarević.

Priče i analize

Korišćenje naprednog softvera u advokaturi

Veštačka inteligencija (AI) podrazumeva sposobnost mašine da samostalno opaža, uči, rezonuje i preduzme neku akciju. AI danas ima primenu u mnogim oblastima ljudske aktivnosti, od medicine, auto industrije, finansijskog sektora, transporta i logistike, obrazovanja, pa do sektora pravnih usluga.    U domenu pravnih usluga, veštačka inteligencija se sve više koristi za automatsku analizu dokumenata. Softveri za mašinsko učenje, kao što su Luminance, Kira, RAVN i ThoughtRiver, omogućavaju analizu velikog broja dokumenata u realnom vremenu, otkrivanje rizika koji iz njih proističu, i detekciju kritičnih odstupanja odredbi dokumenta od poželjnog obrasca. Korišćenje veštačke inteligencije u oblasti pravnih usluga ne zamenjuje pravnika u procesu pružanja pravne usluge, već predstavlja alatku koja pravniku asistira i omogućava mu da zadatak obavi brže i kvalitetnije.  Due diligence analiza u sklopu korporativnih akvizicija se, zbog uštede vremena i finansijskih sredstava, često ograničava na samo određenu dokumentaciju odabranu po principu uzorka. Usled takvog pristupa, mnogi rizici mogu ostati neidentifikovani a jemstva prodavca ne mogu uvek da ih adekvatno pokriju. Takođe, kupci često pribegavaju umanjenju ponuđene cene budući da moraju da uzmu u obzir rizike čiji obim ne mogu u potpunosti da procene, što njihove ponude čini manje atraktivnim. Uz pomoć softvera za automatsku analizu dokumenata, moguće je za mnogo kraće vreme, analizirati mnogo više dokumenata nego kada pravnici analizu vrše na tradicionalni način, bez pomoći softvera. Automatska analiza dokumenata svoju primenu nalazi i u internim analizama i istragama koje privredna društva sprovode da bi utvrdila stepen izloženosti određenom pravnom riziku kao što je rizik neusklađenosti sa propisima o zaštiti konkurencije ili propisima o zaštiti podataka o ličnosti, ili da bi poslovnu dokumentaciju uskladila sa novim propisima ili regulatornim zahtevima, kao što je, na primer, ukidanje LIBOR-a u bankarskom sektoru.U kancelariji BDK Advokati koristimo Luminance platformu koja je prihvaćena od strane nekih od najvećih svetskih advokatskih kancelarija. U saradnji sa softverskim inženjerima Luminance-a, uspeli smo da algoritam koji stoji iza Luminance-a naučimo da "čita" i "razume" srpski jezik. Sada imamo razrađene modele za korišćenje ovog softvera u sklopu due diligence-a, internim analizama i istragama koji nam omogućavaju da u kratkom roku analiziramo veliku količinu ugovorne dokumentacije. Izveštaji koje pripremamo uz pomoć softvera za automatsku analizu dokumenata su pouzdaniji i daju dublji uvid u obim određenog poslovnog rizika u odnosu na izveštaje koji se pripremaju klasičnim metodama na osnovu uzorka.Još smo godinama, možda i decenijama, daleko od algoritma koji će biti u stanju da samostalno pruža kompleksne pravne savete. Do tada, korišćenje tehnologije za automatsku analizu dokumenata, kao pomoćnog sredstva, advokatskim kancelarijama i njihovim klijentima daje kompetitivnu prednost jer im omogućava da brže i uz niže troškove identifikuju poslovne rizike i donesu potrebne poslovne odluke.Dragoljub Cibulić, Senior Partner u kancelariji BDK Advokati

Srbija

U Užicu za sada bez vanredne situacije

Zbog  porasta broja zaraženih, u Užicu je zasedao Gradski štab za vanredne situacije i doneo je predlog mera u cilju sprečavanja intenzivnog širenja korona virusa. U zavisnosti od kriterijuma koje utvrdi Кrizni štab Republike Srbije, Gradski štab će predložiti gradonačelniku Užica proglašenje vanredne situacije, navodi se u saopštenju gradske uprave Užica.Predložene mere će se u sadržini, obimu i načinu sprovođenja usaglašavati sa merama koje donese Кrizni štab Vlade Republike Srbije:U ugostiteljskim i drugim objektima ne mogu da se obavljaju muzičke, zabavne i druge manifestacije, proslave i porodična okupljanja. Radno vreme u ugostiteljstvu biće do 22 časa.Predviđeno je ograničenje broja osoba u trgovinskim objektima i tu treba da se ograniči broj ljudi koji u njima borave kako bi se obezbedila socijalna distanca od dva metra.U svim objektima, ustanovama i na javnim mestima obavezno je poštovanje zaštitnih mera.Obavezno je nošenje zaštitnih maski u taksi prevozu.U gradu će ponovo početi pojačano pranje i dezinfekcija javnih prostora.Na građane se apeluje da se strogo pridržavaju propisanih mera i poštuju pravo svakoga na zdravlje i beznednost u uslovima covid-19, navodi se u saopštenju gradskih vlasti u Užicu, koje je preneo Prvi radio.

Svet

Svet očekuje veću proizvodnju pšenice i kukuruza, ali ne i EU

Ukupna proizvodnja žitarica za 2020-2021. godinu biće 2,23 milijarde tona, što je povećanje od sedam miliona u odnosu na prethodne podatke, prema poslednjim procenama Međunarodnog veća za žitarice (IGC) javlja agroklub.rs.Prema najnovijem izveštaju prinosi pšenice bi mogli da budu 768 miliona tona, što je za šest miliona tona više u odnosu na prethodnu godinu.IGC je, međutim smanjio prognozu za Evropsku uniju, a kao razlog naveli su suvo vreme koje je smanjilo potencijalne prinose.Tako će proizvodnja u svim zemljama članicama, isključujući po prvi put Veliku Britaniju biti 128,4 miliona tona, što je pad u odnosu na prethodnu projekciju od 131,7 miliona tona.Australija će zahvaljujući obilnim kišama imati prinos pšenice od 26,2 miliona tona, što je znatno iznad 15,2 miliona u prethodnoj godini.Osim Australije i Kina je ostvarila povećanu proizvodnju pšenice. Očekuje se oko 135 miliona tona, što je za oko dve milione tona više u odnosu na prethodnu sezonu.Osim pšenice i svetska proizvodnja kukuruza nadmašiće očekivanja.Proizvešće se oko 1,2 milijarde tona kukuruza, a kako su predviđene zalihe više nego dovoljne da ispune potražnju, očekuje se prvo stvaranje globalnih rezervi u četiri godine.Žetva soje je bila nešto lošija u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Argentini, ali IGC smatra da će svetska proizvodnja biti 364 miliona tona u 2020-2021. godini što je malo više od prethodne projekcije od 363 miliona tona.

Svet

BDP Istanbula veći od celog Zapadnog Balkana

Bruto domaći proizvod Istanbula veći je od onog u Albaniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori zajedno, prenosi bankar.me.Soner Šagaptej, direktor turskog istraživačkog programa Instituta za politiku Bliskog Istoka u Vošingtonu, objavio je to na svom Tviter nalogu.Najveći turski grad ima BDP od 256 milijardi dolara, a Zapadni Balkan ima oko 253 milijarde dolara.Prema Svetskoj banci, BDP Turske je prošle godine bio 740 milijardi dolara, a radi poređenja BDP Bosne i Hercegovine bio je 20,2 milijarde dolara 2018. godine.Istanbul ima 15,5 miliona stanovnika, a Zapadni Balkan oko 28,6 miliona. 

Svet

Mađarska predaje dokumentaciju za proširenje nuklearke

Mađarska vlada danas predaje dokumentaciju kako bi dobila dozvolu za proširenje svoje jedine nuklearne elektrane i ubrzala prvu fazu izgradnje na mestu novih reaktora, javlja Rojters.Mađarska planira da udvostruči kapacitet svoje nuklearne elektrane Paks čija snaga trenutno iznosi dva gigavata sa dva VVER reaktora ruske proizvodnje.Projekt proširenja nuklearke je bez tendera 2014. godine dodeljen ruskoj državnoj firmi Rosatomu i često se navodi kao znak izuzetno toplih veza mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina."Ovo nije u ruskom interesu, to je u našem zajedničkom interesu, jer postoji značajan interes za ublažavanje ili ispravljanje kašnjenja koji su nastali tokom zemaljskih radova", rekao je ministar u Vladi Mađarske Janoš Suli, koji je naglasio da je Budimpešta već zatražila i dobila odobrenje Evropske unije za brži proces izgradnje.Prema najavama, on bi trebalo da krene u januaru sledeće godine.Suli, koji kašnjenje u projektu pripisuje čekanju odobrenja od strane EU, rekao je da će dokumentacija stići na adresu Mađarske agencije za atomsku energiju (HAEA) tokom dana, tri meseca nakon pregleda papirologije.Stručnjaci upozoravaju da bi radovi na bušenju rekatora i izgradnja betonskoj zida od 2,5 kilometara, koji se planiraju, mogli znatno da otežaju taj projekat.HAEA ima više od godinu dana na raspolaganju da odobri celokupni projekat, a ministar Suli je rekao da će se do dobijanja konačne dozvole izvoditi samo početni radovi.

Svet

Hrvatski grad uvodi plaćanje kriptovalutama

Sveta Nedelja biće prvi grad u Hrvatskoj u kome će javne usluge moći da se plaćaju kriptovalutama i to će se obavljati putem platforme PayCek, koju je izradila zagrebačka kompanija Electrocoin, prenosi Jutarnji list."To će funkcionisati slično kao internet bankarstvo. Na uplatnicama postoji kod koji se skenira, potom se otvara platni vidžet (widget), a nakon što korisnik sprovede plaćanje i pošalje određeni iznos kriptovalute, na račun Grada Svete Nedelje leći će protuvrednost u kunama", objasnio je direktor Electrocoina, Nikola Škorić, nakon potpisivanja ugovora sa gradskim vlastima. Kompanija je inače u registru firmi koje se bave kupoprodajom kriptovaluta pri Hrvatskoj agenciji za nadzor financijskih usluga (Hanfa), a radi kao kriptomjenjačnica i platni procesor. Samo procesiranje podrazumeva konverziju kriptovalute u kune, prema važećem kursu u trenutku izvršenja usluge, stoji u saopštenju Grada Svete Nedelje."U ovom trenutku ne očekujemo veliki broj transakcija premda je za očekivati da će u budućnosti njihov broj samo rasti. Ali, u Svetoj Nedelji postoje preduzeća koja koriste kriptovalute poput, na primer, Greyp bikes Mate Rimca, koja će tako moći da plati komunalne usluge", rekao je gradonačelnik Svete Nedelje, Dario Zurovec. Sveta Nedelja biće među pionirima u svetu. Što se tiče Evrope, već nekoliko godina, u švajcarskom mestu Zug u blizini Ciriha moguće je i plaćanje lokalnog poreza na taj način. Predstavnici IT sektora, smatraju da je potez simboličan i da će uticati na svest ljudi, što se tiče korišćenja kriptovaluta."Građani neće pohrliti, ali će razmisliti o tom načinu plaćanja, kao i o činjenici da je u pitanju elektronski keš, a Hrvati vole keš. Bitkoini su, naime, na vašem mobilnom, imate nešto što pripada samo vama, ne i banci", rekao je Nikola Škorić. U Hrvatskoj pošti, postoji 55 poslovnica gde mogu da se kupe kriptovalute.U Srbiji je, pre godinu dana, na domaće tržište stigla platforma Kalibra, i od tada je omogućena i kupovina kriptovaluta u dinarima. 

Svet

I Amazon ulazi na tržište autonomnih vozila

Amazon je u petak objavio da će kupiti Zuks (Zoox), startap kompaniju za autonomna vozila, za milijardu dolara, sa ciljem da razviju tehnologiju autonomne vožnje, javlja TechCrunch.Prema objavi Amazona, Zuks će i dalje postojati kao samostalna kompanija, gde će na poziciji izvršnog direktora i generalnog tehničkog direktora ostati Aiša Evans i Džesi Levinson, kao što je to ranije bilo.Misija kompanije će takođe ostati ista.Izveštaji kažu da će Amazon iskoristiti sporazum sa Zuksom za pokretanje autonomnih isporuka i za stvaranje flote automobila za uslužne vožnje slične taksiju, što se može uporediti sa dogovorom koji je Volvo nedavno sklopio sa Vajmom (Waymo).Kompanija Zuks želi da napravi svoje automobile zajedno sa hardverom i softverom za autonomnu vožnju.Uz finansijsku pomoć Amazona, Zuks će imati sve što im bude bilo potrebno, kako bi išli u korak sa svojim glavnim suparnikom, Vajmom.Amazon radi na vlastitim projektima autonomnih tehnologija za vozila, uključujući i robote za dostavu koji su dizajnirani da nose male pakete do domova kupaca. Akvizicija Zuksa posebno je usmerena na pomaganje startapu da "ostvari svoju viziju autonomne vožnje", kako kažu iz Amazona.

Svet

Suosnivač AirBnB: Potencijal je u nacionalnim parkovima

Suosnivač Airbnb-a i izvršni direktor Brajan Češki (Brian Cheski) rekao je u intervjuu za Axios da se globalna putovanja možda nikada neće potpuno oporaviti i da on vidi budućnost u kojoj ljudi putuju mnogo više u svojoj zemlji.Putovanja se nikada neće vratiti na način kao što je bio pre COVID; jednostavno neće“, rekao je Češki iz Zoom-a iz svoje kuće u San Francisku. ""Ljudi ne idu avionom, ne prelaze granice, ne putuju u gradove, ne putuju zbog posla.""Voze se automobilom. Putuju do zajednica udaljenih 200 milja ili manje. To su obično vrlo male zajednice. Oni borave kod kuće".Airbnb kaže da se poslovanje unutar zemalja oporavilo i vratilo na prethodne nivoe. Ali međunarodna putovanja ostaju isključena na način koji je poguban za platformu."Ljudi će se jednog dana vratiti avionima," rekao je Češki, "ali jedna od stvari za koju ja mislim da je prilično trajna promena je  preraspodela lokacija kuda putnici idu."U prošlosti, s onim što se nazivao "masovni turizam", putnici su se ograničili na 50 ili 100 gradova: Rim, Pariz, London, ali sada će više posećivati manje zajednice, smatra on.On je rekao da vidi potencijalni procvat za nacionalne parkove."Većina ljudi nije otišla u nacionalne  parkove", rekao je. "I prilično je jeftino ... Ne treba da kupujete avionsku kartu. Obično možete da vozite jer većina ljudi živi unutar 200 milja od parka.""Dakle, mislim da ćete videti da putovanja postaju intimnija, lokalnija, u manje zajednice", dodao je onŠto se tiče poslovnih putovanja, on je pesimista."Mislim da će mnogi ljudi shvatiti da im nije potrebno da uđu u avion da bi imali sastanak. Mislim, sreo sam vas u kancelariji, ali sada smo na Zoomu."

Svet

Grčka zabrinuta da li je interesovanje turista stvarno ili virtuelno

Samo nekoliko dana pre prvog jula za kada je najavljeno otvaranje grčkih granica za veći broj stranih turista, rezervacije avionskih karata i smeštaja ne beleže bitnije promene, piše Katimerini.Iako svi pokazatelji, od sajtova za turiste, hotela, avionskih rezervacija, ispitivanja javnog mnjenja, pa sve do telefonskih poziva hotelima radi dobijanja informacija, ukazuju na povećano interesovanje za u Grčku, prognoze za naredni mesec, za sada, ne izgledaju drugačije od juna.Vrlo je malo rezervacija, pa čak ni tada se ne uplaćuju depoziti uplaćen depoziti iako se turistički radnici trude da privuku sve više turista.Sve ono što nude aviokompanije, turistički operateri i hoteli, rezervacije bez avansa, besplatno otkazivanje samo nekoliko dana pre realizacije aranžmana, uz vraćene depozite, govore u prilog činjenici da čak i gotovniske rezervacije, ne mogu da se realizuju do kraja. Predstavnici grčke turističke privrede sada izražavaju zabrinutost i pitaju se da li je interesovanje za Grčku stvarno ili virtuelno.Postavlja se i pitanje kako će se ponašati avioprevoznici ako ako popunjenost sedišta u avionima bude previše niska.Nekoliko hotelijera prijavljuje više rezervacija za septembar i oktobar nego za jul, jer kako se dodaje, većina putnika ipak prvo želi da vidi kako protiče sezona.Međutim, navodi atinski dnevnik, to bi moglo da dovede do iščekivanja u začaranom krugu, koji može da se završi drugim talasom pandemije, koji je već u toku u nekim zemljama.Kako bi se izašlo iz začaranog kruga, moraće da prođu prve posete tokom jula i na taj način se pokaže da je Grčka zaista sigurna što se tiče pandemije.Naglašava se da taj probni proces može da traje jedan ili dva meseca i to  bi moglo da znači da prognoze i za jul i za avgust nisu dobre.

Svet

Slovenci letuju u domovini zbog korone, ali i vaučera

Slovenačko primorje, ali i ostala popularna turistička odredišta u zemlji, beleže znatno veći udeo domaćih gostiju zbog ograničenja i zabrinutosti koje nameće korona virus, ali i zbog državne pomoći u vidu vaučera za letovanje, javlja Slovenska tiskovna agencija (STA). Hotelijeri i vlasnici apartmana kažu da je tražnja povećana i optimistično gledaju na nastavak sezone.Od četvrtka, svi hoteli na slovenačkoj obali, koji pripadaju kompaniji Sava Turizam su otvoreni i gotovo su u potpunosti bili rezervisani tokom proteklog vikenda, prenosi STA. Sledećeg vikenda situacija će biti slična, kažu u Sava Turizam i dodaju da će tada njeni hoteli u Izoli i Strunjanu uglavnom biti potpuno rezervisani, dok će ostali zabeležiti od 65 do 70 odsto popunjenosti.Najbrojniji su domaći gosti, zatim slede turisti iz Austrije i Nemačke.Broj domaćih gostiju naglo je porastao, od ranijih 30 odsto, taj broj je sada 80 procenataSlično je i u Eurotas hotelima na slovenačkom primorju.Stranih gostiju je i dalje dosta, ali je veći broj Slovenaca u odnosu na prethodne dve sezone.Slovenački hotelijeri naglašavaju da je veliko interesovanje za vaučere koje je obezbedila država, kako bi pomogla turizam zbog pandemije korona virusa.Svaki punoletni građanin u Sloveniji može da koristi vaučer u vrednosti od dvesta evra za korišćenje usluga slovenačkih turističkih agencija.Program je vredan oko trista miliona evra, ali država smatra da će se mnogo tog novca vratiti u državnu kasu ako ne porezom, onda na neki drugi način, preneli su ranije slovenački mediji.

Svet

Notari od naredne nedelje štampaju izvod iz lista nepokretnosti, za naknadu

Vlada Srbije donela je dopunu Javnobeležničke tarife, kojom omogućava notarima da na zahtev stranke štampaju izvod iz lista nepokretnosti i lista voda, iz baze podataka Geodetskog katastarskog informacionog sistema, objavljeno je u Službenom glasniku.Ova dopuna Javnobeležničke tarife stupa na snagu naredne nedelje. Prema novoj tarifi, stranka je dužna da nadoknadi javnom beležniku materijalne troškove u fiksnom iznosu od 3 boda, odnosno ukupno 450 dinara.

Srbija

Raste broj zaraženih u Užicu, moguće proglašenje vanredne situacije

Za četiri dana, broj zaraženih koronavirusom u Užicu se udvostučio , pa su prema poslednjem izveštaju Zavoda za javno zdravlje u ovom gradu inficirane 162 osobe, od čega je tokom drugog dana vikenda bilo 47 novih slučajeva, piše Politika.U kovid ambulanti u Užicu dnevno se javi više od 200 pacijenata sa temperaturom i respiratornim problemima."Najverovatnije da je broj obolelih povećan zbog popuštanja svih mera i pravljenja slavlja, rođendana i matura. Većina pacijenata ima lakšu kliničku sliku. Njima se radi provera stanja i ako nemaju promena na plućima ostaju u kućnoj izolaciji", kaže za Tanjug epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Užicu, Marija Baralić.Pored Užica, beleži se povećanje broja obolelih u celom Zlatiborskom okrugu.Prema poslednjim informacijama, u tom okrugu je 71 novoobolela osoba.Od toga, po mestima, situacija je sledeća: 47 u Užicu, devet u Čajetini, pet u Prijepolju, tri u Bajinoj Bašti, dvoje u Arilju i Novoj Varoši i po jedan novozaraženi u Požegi, Priboju i Sjenici.Od početka epidemije do ukupno je potvrđeno 371 slučajeva infekcije novim korona virusom (COVID-19).Deo obolelih je zbrinut u Užičkoj bolnici, na infektivnom odeljenju, a ako za tim bude bilo potrebe, neki će biti prebačeni za Beograd, rekli su u Zavodu za javno zdravllje.Zbog pogoršanja epidemiološke situacije u Užicu u zaseda Gradski štab koji razmatra odluku o uvođenju vanredne situacije u ovom gradu.

Srbija

Danas: Ćerka ratnog hirurga preminulog od korone podnela prijavu Ministarstvu zdravlja

Ćerka Miodraga Lazića, poznatog ratnog hirurga sa prostora bivše Jugslavije i bivšeg direktora Urgentnog centra Niš, koji je preminuo 14. aprila od Kovid-19, podnela je prijavu inspekciji Ministarstvu zdravlja, piše Danas.Ona traži da se lekari u niškom Kliničkom cebtru adekvatno sankcionišu zbog "niza nepravilnosti, propusta i grešaka".Nina Vujošević je kao odgovorne za nesavesno lečenje njenog oca na Klinici za anesteziju i intenzicnu terapiju gde je i preminuo, označila pomoćnike direktora KC Radmila Jankovića, i Dragišu Ljubenovića, načelnika intenzivne nege.Nina Vujošević je i sama lekarka i zaposlena u niškom KC.Kao jednu od grešaka, ćerka preminulog lekara je navela da je njen otac prerano skinut sa respiratora iako su anesteziolozi porodici govorili da nije indikovano da se to učini pre vremena.To je učionio mladi anesteziolog kojeg je poslao Janković, navodi se u prijavi.Ona navodi da je njen otac patio od klaustrofobije koja je posledica više godina koje je proveo na ratištu, zbog čega nije mogao da trpi kiseoničku masku. "Sve vreme, nakon skidanja sa respiratora, boreći se za vazdug, Lazić moli da ga vrate na respirator", navodi se u tekstu.