Crno ogledalo jedna je od najzanimljivijih Netfliksovih originalnih serijala, ali da li je svetu koji je zahvaćen epidemijom korona virusa zaista potreban dodatni egzistencijalni strah? Tvorac serije Čarli ...
MOL Grupa zabeležila je neto gubitak od 152 miliona dolara u prvom kvartalu 2020. godine, a kompanija je zbog nepredvidljivog spoljnog okruženja povukla celogodišnje EBITDA smernice, navodi se u ...
Jedan od najvećih uticaja globalnog karantina na životnu sredinu bio je značajno smanjenje zagađenja vazduha. Dok je to pčelama i njihovim staništima koristilo, komercijalni pčelari i poljoprivrdnici ...
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu počela je izrada epidemiološke studije o stepenu stečenog kolektivnog imuniteta u populaciji na koronavirus. Studija se radi na uzorku od 7.000 domaćinstava, odnosn...
Kineske javne kompanije, čijim akcijama se može trgovati na berzi, objavile su najgore rezultate u poslednjih deset godina u svojim izveštajima za prvi kvartal, piše South China Morning Post.Prema izveštaju brokerske kompanije Sučau (Soochow Securities), profiti više od 3.000 kompanija čijim se deonicama trguje na berzama u Šangaju i Šendženu, izuzev kompanija u bankarskom i naftnom sektoru, pali su u proseku za 42 odsto u odnosu na isti period prošle godine.Kada se i one uzmu u obzir, pad prihoda iznosi 24 odsto. Najveće gubitke zabeležili su proizvođači odeće i kompanije za transport.Među najvećima su pad profita proizvođača mlečnih proizvoda Jili (Yili Industrial Group) od 50 odsto i pad od 43 odsto koji je objavila kompanija za osiguranje Ping An (Ping An Unsurance).Vei Vei, analitičar u brokerskoj kompaniji Ping An (Ping An Securities), ocenjuje da srednjoročni rezultati kompanija neće biti mnogo bolji zbog pada prekomorske potražnje, uprkos oporavku koji se očekuje tokom godine."Kako pandemija postepeno bude slabila, očekujemo oporavak profita za celu 2020. godinu. Ipak, oporavak ekonomskih aktivnosti na nivo od pre pandemije i dalje predstavlja izazov", rekao je Vei Vei.Brokerska kompaniji Sitik (Citic Securities) procenjuje da su procene udara na ekonomiju usled pada izvoza možda preterane i da će se profiti oporaviti tokom narednih kvartala.Mere za suzbijanje epidemije, koja je u Kini izbila u januaru u gradu Vuhan, gotovo je zaustavila zemlju. Ekonomija Kine, druga najveća na svetu, u prvom kvartalu smanjila se za 6,8 odsto. To je za Kinu bio najveći pad u prvom kvartalu od 1992. godine. Tri glavna motora kineskog rasta, potrošnja, izvoz i ulaganje u osnovna sredstva, pretrpela su štetu zbog oštrih mera izolacije od kraja januara do početka februara.Maloprodajna potrošnja pala je za 19 odsto u prvom kvartalu, izvoz je pao za više od 13, dok je ulaganje u osnovna sredstva palo za 16 odsto.
Italija planira da ilegalnim migrantima izda dozvole za rad na farmama, kako bi one nadoknadile nedostatak jeftine radne snage, koji ne može da dođe na privremeni rad zbog epidemije koronavirusa, javlja Rojters.Ovaj politički osetljiv potez odmah je napao Mateo Salvini, bivši ministar unutrašnjih poslova i lider desničarske opozicione partije Severna liga, koja ima oštru antimigrantsku platformu.Priliv sezonskih radnika koji pomažu na farmama obustavljen je blokadom putovanja u Italiju zbog koronavirusa.Poljoprivredne lobističke organizacije ranije su upozoravale na to da će Italija morati da baci ogromne količine voća i povrća koje nema ko da ubere, što pogoršava efekte mera izolacije, zbog kojih je prehrambeni sektor već izgubio sedam milijardi evra.Ministarka unutrašnjih poslova Lučijana Lamorgeze spremna je da ponudi privremene dozvole za rad u poljoprivredi za oko 200 000 ilegalnih migranata koji trenutno nemaju posao ili rade u sivoj zoni, javio je Rojters pozivajući se na neimenovani izvor iz ministarstva. Drugi cilj je borba protiv širenja koronavirusa."Ako se neko razboli treba da ga testiramo, a to je teško ako ne znamo ni kako se zove", rekao je Rojtersov izvor.Prema godišnjem izveštaju Fondacije Ismu, analitičkog centra koji se bavi pitanjem migracije, prošle godine je oko 560.000 od 6,2 miliona migranata u Italiji živelo ilegalno.Rojtersov izvor je rekao da će regularizacija rada migranata verovatno biti uključena u širi dekret za stimulaciju ekonomije. Očekuje se da će vlada odobriti dekret kasnije ove nedelje."Oni rade na ogromnoj legalizaciji ilegalnih migranata... ludilo, pokušaćemo da ih sprečimo na bilo koji način", objavio je Salvini na Tviteru.
Skupština Srbije ukinula je vanredno stanje, koje je uvedeno 15. marta zbog epidemije koronavirusa. Posle 53 dana ukinuto je vanredno stanje u Srbiji, jutros u pet završen je policijski čas, ali ostaju vanredne mere. To znači da nema više policijskog časa, ukida se angažman vojske u civilne svrhe.Stariji od 65 mogu da se kreću bez ograničenja, ali je preporuka da i dalje više vremena provode u svojim domovima.Gradski prevoz u Beogradu počinje da radi od sutra, za početak namenjen samo zaposlenima.Od ponedeljka se deca vraćaju u vrtiće i dnevne boravke.Proslava mature možda u junu, ali u manjim grupama Rukavice i maske biće obavezne u javnom prevozu, ali i u restoranima i kafićima.Fizička distanca od dva metra ostaje na snazi, kao i zabrana javnih okupljanja.Škola ostaje onlajn, nema bioskopa i pozorišta.Do daljeg će morati da se izbegavaju kontakti, poput zagrljaja i rukovanja.Šetnja je dozvoljena, ali nikako u grupi.Slavlja poput svadbi, krštenja, rođendana biće dozvoljena od 15. juna.
Evropska investiciona banka (EIB) saopštila je danas da je na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan potvrdila da će investirati 1,7 milijarde evra kako bi podržala brži oporavak tog regiona od ...
U uslovima kad su mnogi ostali bez posla i smanjene su im plate, skoro tri četvrtine potrošača u Srbiji očekuju da im kompanije ponude popuste i promocije, pokazalo je najnovije istraživanje Marketing...
Poznati jevrejski milijarder i filantrop Džordž Soroš predložio je u tekstu za hrvatski Poslovni.hr da je izdavanje večnih obveznica jedini način da EU prikupi najmanje hiljadu milijardi evra za borbu protiv koronavirusa.On je naveo da evropskoj javnosti i njenom vođstvu večne obveznice nisu bliske, ali one imaju dugu istoriju. Britanija je prva izdala konsolidovane obveznice ili konzole 1752., a kasnije ih je koristila za finansiranje rata protiv Napoleona i Krimskog rata, Zakona o ukidanju ropstva, zajma za ublažavanje siromaštva u Irskoj i Prvog svetskog rata.Kongres Sjedinjenih Američkih Država odobrio je 1870. izdavanje takvih obveznica za konsolidiranje dugova nakupljenih tokom Građanskog rata, podsetio je on.Glavnica večne obveznice nikad se ne mora isplatiti, plaća se samo godišnja kamata, kazao je Soroš. Izdavanje bilion evra uz 0,5 posto kamate za održavanje će koštati 5 milijardi evra godišnje. Milijarder ukazuje da večne obveznice ne treba mešati sa korona obveznicama. Koronaobveznice razdvajaju; one povećavaju već postojeći jaz između Severa i Juga, a stvaraju i razliku između Istoka i Zapada, novih članica i onih starih. Suprotno od toga, večne obveznice povezuju. One EU i svim njenim članicama osiguravaju finansijska sredstva koja su neuporedivo veća od onih koja može ponuditi evropski budžet, napisao je on.Koronavirus i klimatske promene prete ne samo životima ljudi, nego i opstanku naše civilizacije, upozorio je milijarder.
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije objavio je ažuriranu prognozu o stanju privrede u Istočnoj Evropi za 2020. godinu. Za Srbiju se predviđa privredni pad od 4 odsto. U regionu se najveća kontrakcija očekuje u Hrvatskoj (11 odsto) i Sloveniji (9,5 odsto) i Crnoj Gori (8 odsto).Za 23 zemlje Istočne Evrope prosečan privredni pad iznosiće 6,1 odsto (za razliku od Velike recesije 2008-2009. godine kada je iznosio 5,6 odsto). I oporavak u Istočnoj Evropi će biti biti sporiji. U 2021. se očekuje rast od 2,8 odsto (dok je 2010 iznosio 4,4 odsto).U celom regionu se očekujuju visoki budžetski deficiti i rast javnog duga. Sa smanjenjem proizvodnje i dodatnim zadužuvanjem kojim će se finansirati deficit, očekuje se oštar rast razmere javnog duga i BDP-a. Trenutno je udeo javnog duga Srbije u srpskom BDP-u 52 odsto, dok se prema analizama Fiskalnog saveta očekuje da do kraja 2020. bude najmanje 60 odsto.Prethodno su svoje procene za 2020. za Srbiju dali MMF (pad od 3 odsto), Svetska banka (u najoptimističnijem scenariju pad 2,5 odsto) i Evropska komisija (4,1 odsto).
Privatni kreditori izneli su probleme koje treba rešiti kako bi mogli da pomognu servisiranje dugova najsiromašnijih zemalja sveta, usled krize zbog koronavirusa, javlja Bloomberg.U pismu zvaničnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke i Pariskog kluba, Institut za međunarodne finansije u Vašingtonu (IIF) saopštio je da će pravna i finansijska ograničenja verovatno primorati investitore da odluku o obustavi naplate duga donose od slučaja do slučaja. IIF je pismo objavio nakon koordinisanih razgovora o pomoći servisiranju dugova za tržišta u razvoju sa više od 100 kompanija, koje upravljaju kapitalom od gotovo 45 hiljada milijardi dolara (41,6 hiljada milijardi evra). IIF i kompanije su razgovarali o proširenju finansijske pomoći zemljama kojima ove godine na naplatu dospeva dug od ukupno 730 milijardi dolara (oko 675 milijardi evra)."Mnogi će imati fiducijarne obaveze prema svojim klijentima, a ugovorne obaveze u vezi sa specifičnim subjektima za kreditiranje i investicije često su složene. Slično tome, postoji mnogo različitih zemalja kreditora koje učestvuju u inicijativi, i pozicija svake od njih je posebna. Bilo koji efikasan pristup dobrovoljnom učešću kreditora to mora uzeti u obzir", navodi se u IIF-ovom pismu.Institut smatra da će bez široko prihvaćenih alata za postizanje dogovora o odlaganju naplate dugova biti potreban vremenski zahtevan pristup "ugovor po ugovor".Inicijativa za pomoć najsiromašnijim zemljama sveta za servisiranje dugova deo je širih napora. Grupa industrijski najrazvijenijih zemalja G20 postigla je dogovor o obustavljanju otplate dugova najsiromašnijim zemljama do kraja godine, dok MMF isplaćuje novčana sredstva i radi na podršci njihovim finansijama.Iako su se privatni kreditori obavezali na nastavak razgovora, oni su izneli određen broj prepreka za pristanak na podršku, uključujući održavanje pristupa tržištima zemalja radi budućeg finansiranja, izbegavanje sekundarnih efekata na kreditni rejting suverenoga duga i pokretanje neispunjenja obaveza. Inicijativa će obuhvatiti državne zajmove i dužničke hartije od vrednosti izdate u stranim valutama. Lokalni dug, kao i transakcije sa centralnim bankama, biće izvan njenog opsega.“Razgovori sa privatnim i drugim međunarodnim kreditorima i poveriocima ukazuje na raširenu spremnost na podršku ciljevima ove inicijative, pod uslovom da se dalje razjasne ključna pitanja”, saopštio je IIF.
Roche, švajcarski farmaceutski gigant sa sedištem u Nemačkoj, navodno je razvio prvi uspešni test na koronavirus u svetu, koji pruža "99.8 odsto tačnosti", prenosi portal New European.Test koji će moći da identifikuje ljude koji su preležali koronavirus, ali koji se nisu testirali tokom zdravstvene krize, dobio je hitno odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove (FDA), što ga čini prvim testom koje je dobilo taj nivo odobrenja.Švajcarska firma Roche koju je razvila nemačka laboratorija u Penzbergu, u nemačkoj pokrajini Bavariji, tvrdi da je test tačan u 99.8 odsto slučajeva.Nemački ministar zdravlja Jens Spahn rekao je novinarima: "Ovo nije samo regionalni događaj - to je važan međunarodni korak u borbi protiv koronavirusa", dodajući "rešenja za krizu biće naučna, a ovo je glavna prekretnica".Nemačka je već naručila dva miliona testova za maj, a pet miliona mesečno posle toga.U međuvremenu, Roche je obećao da će uložiti 400 miliona evra za povećanje proizvodnje, za koje se nada da će do kraja 2020. dostići do 100 miliona testova.
Srbija je po prvi put od 2003. godine pala "ispod crte" delimično konsolidovanih demokratija i sada se nalazi u kategoriji tranzicionih odnosno hibridnih režima, navodi se u najnovijem izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House).Prema toj međunarodnoj klasifikaciji, "hibridni režimi" su demokratije koje ispunjavaju samo minimalne standarde za izbor nacionalnog vođstva."(U takvim državama) demokratske institucije su krhke i postoje značajni izazovi u zaštiti političkih prava i građanskih sloboda", navodi se u metodologiji istraživanja.U analizi se navodi da se u Srbiji negativni pokazatelji u demokratskim reformama i metodama sprovođenja vlasti beleže "pet godina zaredom".Promena na rang listi izazvano je povećanjem ocene u kategoriji "korupcije" usled "kumulativnog povećanja korupcije na najvišem državnom nivou" koja je uparena sa "nepostojanjem, u nekim slučajevima i uklanjanjem mera i institucija za borbu ili sprečavanje korupcije"."Od dolaska na vlast 2012. godine, Srpska napredna stranka sistematski je ograničavala mogućnost opozicije da učestvuje u donošenju odluka. Od 2016. do 2018. godine, pred zakonodavce se šalju samo predlozi zakona koje su predložili prijateljski poslanici, a u 2019. godini razmatrala su se samo dva predloga koja su došla izvan sopstvenih redova pre glasanja. Da bi ograničio nadzor nad svojim sopstvenim predlozima SNS je isključio opoziciju iz skupštinskih odbora, a proces preplavljuje nevažnim amandmanima", navodi se u izveštaju.U izveštaju se ukazuje i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku procesa koji bi trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama i ističe da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.Fridom hausa navodi da se u svim postsocijalističkim državama beleži pad demokratskih pokazatelja, odnosno da broj zemalja ocenjenih kao demokratije nikada nije bio niži od 1995, kada je prvi put objavljen ovakav izveštaj.Na Zapadnom Balkanu, jedino su Kosovo i Severna Makedonija po oceni Fridom hausa ostvarili napredak u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, ali su i oni u grupi "hibridnih režima".Crna Gora je, pored Srbije, jedina koja je po poslednjem merenju pala "ispod crte", te se sada i ona nalazi među "hibridnim režimima".U toj kategoriji su i Albanija i Bosna i Hercegovina, dok je Hrvatska sada jedina iz regiona u grupi delimično konsolidovanih demokratija.Izbijanje pandemije pogoršalo stanje demokratije u Srbiji
Jelena Božilović je hemičar. Trenutno radi na Goethe univerzitetu u Frankfurtu. Prenosimo njeno viđenje pandemije objavljeno na portalu za ekonomsko osnaživanje žena AFA. Razvijeno čovečanstvo, generalno posmatrano, živi već nekoliko decenija u prividnom medicinskom blagostanju. Smrtnost dece gotovo da ne postoji u razvijenim zemljama. Po izveštaju UNICEF-a iz 2016. godine, 97% smrtnosti dece otpada na podsaharsku Afriku. Objašnjenje leži u lošoj prehrani, nehigijeni ali i nedostajućim bolnicama i medicinskom osoblju. To je područje u kome se i dalje umire od zaraznih bolesti poput malarije, boginja i drugih virusnih oboljenja.Zašto je važno podsetiti se na ove činjenice? Uslovljeno blagostanjem u kome živi, stanovništvo Evrope smatra se da je problem infektivnih bolesti prevazidjena stvar. Na žalost- to nije istina. Danas u Evropi i ostalom razvijenom svetu egzistiraju bolesti kao što su: tuberkuloza, hepatitis B i C, AIDS, i mnoge druge. Savremeni nacin života u gradovima povećava opasnost od lakog prenošenja infektivnih bolesti. Ljudi su u velikom broju nekontrolisano izloženi infekcijama, na mestima koje svakodnevno koriste - javni transport, bolnice, starački domovi, škole, vrtići i ostala mesta masovnog okupljanja.Virusi kao takvi permanentno mutiraju i time se prilagođavaju spoljnim uslovima, stičući sposobnost za razmnožavanje i preživljavanje. To je prirodan proces, koji se neprekidno odvija. Svako od nas zna da virus influence tj. gripa često mutira tako da vakcina nije uvek pouzdana zaštita. Kod virusa poput gripa to nije veliki problem, jer mi već posedujemo izvestan stečeni imunitet, komplikacije se javljaju u vrlo malom procentu (0,1-0,3 %) a i infektivnost virusa nije tako značajna.Virolozi i propratna stručna javnost koja učestvuje u naučnom i praktičnom radu, već dugi niz godina upozoravaju na opasnost koja se moze dogoditi. U Izveštaju o riziku od virusa Robert Koch Instituta iz Berlina, iz 2013.godine, doslovno opisuje mogući scenario koji sada doživljavamo i to upravo uzimajući primer corona virusa. To je virus za koji je poznato da lako mutira, a dobro je poznat i stručnoj i opštoj javnosti. Sa tim smo se već suočavali (SARS-2003.g sa. 8000 inficiranih, od toga približno 900 sa smrtnim ishodom i MERS - 2015.g sa oko 2500 zarazenih u svetu i smrtnošću od oko 35%). Infekcija virusom Covid-19 daje različitusliku. Ako uporedimo ove brojeve sa današnjim podacima kojima raspolažemo, jasno je da je aktuelni virus neuporedivo infektivniji, a trenutno registrovana smrtnost iznosi 3-11%. Ovaj podatak je zastrašujuć ako ga jednostavno pomnožimo sa ukupnim brojem stanovnika u svetu. Broj potencijalno obolelih sa smrtnim ishodom raste i još više dobija na važnosti ako se uzme u obzir da je 1/5 zemljine površine prenaseljena, a ostatak čine ruralna područja. Stručnjacima iz oblasti virusologije i epidemiolozima je jasno da je bilo pitanje trenutka kada će se pojaviti novi virus, koji poseduje kombinaciju visoke infektivnosti i izaziva nepredviđene zdravstvene komplikacije.Sama sam bila u situaciji da se uverim u neprepoznavanje potrebe za razvitkom nauke u ovom pravcu. Naime, 2013. godine sam radila na razvijanju brzih testova za identifikaciju virusa. Pojednostavljena metoda koju sam razvijala, mogla je dovesti do potpune automatizacije procesa detekcije, što bi omogućilo veliki broj dnevnog testiranja, bez prevelikog angažovanja ljudskih resursa. Ne mogu decidno da tvrdim da bi ideja bila ostvariva do kraja, s obziromna to da su svi projekti u razvoju – visokorizični i neizvesni. Iz iskustva sam se uverila, da su sredstva koja su mi u tom trenutku bila dodeljena, bila nedovoljna i od starta je bilo očigledno da će biti teško realizovati tako naprednu ideju, bez obzira na podršku virologa, industrije i univerziteta.Redukovani kontakt medju ljudima, koji se uvodi širom razvijenog sveta, značajno će doprineti tome da se širenje infekcije smanji. Mi se moramo navikavati na nove uslove života, jer nije nemoguće da će nas u skorije vreme opet pogoditi neprepoznata opasnost.U Frankfurtu , gde živim i radim, stanovništvo nije u panici. Ljudi poštuju instrukcije i pokušavaju da tako daju svoj doprinos. Nemačka je za sada pravo medicinsko svetsko čudo, sa smrtnošću od 0,6%. Nadajmo se da će statistički podaci ostati jednaki i u budućem vremenu. Mora se naglasiti da je infekcija znatno kasnije počela u odnosu na ostatak Evrope, te da se ovi podaci mogu i promeniti.Zahvaljujući jakoj socijalnoj državi, ne očekuje se da će ljudi ostati bez sredstava za život. Vlada je relativno brzo reagovala i donela zakone za zaštitu privrede, a time i stanovništva. Jedan primer je VW, koji je privremeno prebacio 80.000 radnika na socijalni državni program, zbog kompletnog zaustavljanja proizvodnje. Problemi koji se naziru, slični su problemima svuda u svetu. Zalihe zaštitnih sredstava kao i proizvoda za jednokratnu upotrebu, ne mogu biti adekvatno popunjene, te je za sada to jedna od tačaka u kojoj prepoznajemo manje probleme. Odredjeni akteri u privredi prestrukturiraju proizvodnju, kako bi mogli ponuditi tržištu ono sto trenutno nedostaje. Kao u svakoj nevolji, istorija je pokazala da u toku prevazilaženja novih i nametnutih okolnosti, nastaju rešenja i stvaraju se unapređeni uslovi života . Ovaj talas virusa mozda nam može doneti osvešćenje u smislu veće digitalizacije, smanjenja radnog vremena, svesti o zdravom nacinu života, vožnju biciklom umesto javnog prevoza, povezivanje porodice... "Jelena je studirala hemiju na Univerzitetu u Nišu. Doktorirala je na Institutu za organsku hemiju i hemijsku biologiju na Goethe univerzitetu u Frankfurtu 2008. godine, nakon čega je radila postdoktorski rad na istom institutu. Glavni fokus njenog rada bio je na razvoju sintetskih oligonukleotida za terapijsku upotrebu. Jelena Božilović je takođe igrala vodeću ulogu u osnivanju startup kompanije koja razvija metode za analizu virusnih genotipova. Dodeljena joj je nagrada za inovacije na Scence4life takmičenju 2013. Biznis koncept i inovacije su nagrađeni 2014. godine nagradom Goethe Innovation, a 2016. godine pridružila se grupi profesora Knapp-a kao medicinski hemičar. Jelena će biti jedna od učesnica Nedelje Inovacija koju AFA već tradicionalno organizuje, treći put.
Evropska komisija (EK) procenjuje da će se privreda Srbije usred pandemije koronavirusa smanjiti za 4,1 odsto tokom 2020. godine, dok će nezaposlenost u istom periodu skočiti na 12,7 odsto, navodi se u danas...
Aktuelna pandemija Covid-19 će sa velikom verovatnoćom dovesti do manjeg broja novorođene dece krajem ove godine i početkom 2021, kazao je za Danas dr Milan Milenković, svetski stručnjak u oblasti reprodukti...
Restorani i kafići širom Grčke mogli bi se otvoriti 1. juna ukoliko stopa koronavirusnih infekcija i dalje ostane niska, izjavio je u utorak premijer Kiriakos Mitsotakis, tokom videokonferencije u ka...
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će Vlada Srbije sutra na račun svih preduzeća koja su se za to prijavila uplatiti prvu minimalnu zaradu za zaposlene vrednosti oko 32 milijarde dinara.Mali je na konferenciji za novinare rekao da se za tu meru prijavilo 232.000 privrednih subjekata za približno 1.055.000 zaposlenih, kao i da je isti broj preduzeća prijavio i za mere odlaganja doprinosa u vrednosti od 29,5 milijardi dinara i poreza na dobit u ukupnom iznosu od 3,3 milijarde dinara.Dodao je da je za sada 176 od 3.000 kompanija dobilo kredite za likvidnost od Fonda za razvoj, sa trogodišnjim rokom odplate po kamati od jedan odsto, a pozvao je sve privrednike da se prijave za ovaj vid podrške."Sve što smo obećali merama za oporavak privrede je implementirano, a koliko smo uspešni pokazuje da se od početka vanrednog stanja 7.317 ljudi prijavilo za novčanu pomoć Nacionalnoj službi za zapošljavanje, odnosno toliko je ljudi ostalo bez posla", kazao je Mali.Dodao je država neće pomagati zaposlenima "na crno" obzirom da ne postoji način da se evidentiraju, da su isplaćene uvećane aprilske plate za zdravstvene radnike. Naveo je da će medicinari koji su tokom krize dobili ugovore o zapošljenju od tri ili šest meseci biti trajno zaposleni nakon odobrenje odluke u Narodnoj skupštini.Mali navodi da projekcije ukazuju da će sa svim ovim isplatama javni dug dostići 58,4 odsto udela u bruto domaćem proizvodu, a da je tri milijarde evre u evrima i 544 miliona dinara maksimalni iznos za koji Srbija može da se zaduži na finansijskim tržištima.Kazao je i da će najkasnije sutra biti predstavljeno rešenje za pomoć slobodnim umetnicima, kao i da je juče imao sastanak sa predstavnicima Er Srbije, kojoj će država, kako navodi "sigurno pomoći".Ministar je dodao i da će se u ponedeljak sastati sa predstavnicima sektora turizma i transporta, a da će odmah nakon toga predstaviti mere za pomoć tim delovima privrede.Mali je podsetio da će punoletni građani 15. juna moći da se prijave za jednokratnu isplatu pomoći od 100 evra, a da će istog dana početi isplata tog novca na račun svih penzionera i korisnika novčane socijalne pomoći.
Nakon nadzora inspekcije rada u tri proizvodna pogona kompanije „Yura Corporation“ (Jura Korporejšn) u Nišu, Leskovcu i Rači nisu utvrđene nepravilnosti, saopštilo je Minista...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
