Najnovije

Srbija

Nestle obeležio 15 godina poslovanja u Srbiji

NestlE obeležio 15 godina uspešnog i društveno odgovornog poslovanja u SrbijiNestle fabrika u Surčinu je jedina fabrika u Srbiji koja je ostvarila cilj nultog uticaja na životnu sredinu, što znači da ne odlaže ni gram otpada na deponijeBeograd, 27. februar 2020 – Kompanija Nestlé, svetski lider u proizvodnji hrane i pića, večeras je na Kraljevskom dvoru obeležila 15 godina uspešnog poslovanja u Srbiji. Tom prilikom, menadžment kompanije se osvrnuo na protekle godine, naglasio značaj novih projekata i sa ponosom istakao kontinuirana ulaganja u lokalnu zajednicu i stvaranje zajedničkih vrednosti. Proslavi su prisustvovali i brojni gosti – predstavnici Vlade Republike Srbije, diplomatskog kora,  nevladinih organizacija, biznis partnera i asocijacija i medija – među kojima su bili NJ.E. gospodin Filip Ge, ambasador Švajcarske, NJ.E. gospodin Adam Kun, ambasador Kraljevine Belgije, NJ.E. gospodin Subrat Batačardži, ambasador Indije, NJ.E. gospođa Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela i brojni drugi.Svih ovih godina Nestlé je bio pouzdan partner Srbiji, posvećen unapređenju kvaliteta života i zdravije budućnosti pojedinaca i porodica, istovremeno ulažući u razvoj lokane zajednice i stvarajući brojne mogućnosti za razvoj mladih profesionalaca.„Ponosna sam na istorijske korene naše kompanije i na odlučnost, posvećenost i pionirski duh u njenoj izgradnji od samih početaka. Veliko nam je zadovoljstvo što Nestlé fabrika u Surčinu, koja je počela sa radom pre 9 godina, proizvodi visoko kvalitetne proizvode ne samo za Srbiju već i za regionalno tržište, kao i za zemlje zapadne Evrope i Rusku Federaciju“, istakla je Jana Mihajlova, direktorka kompanije Nestlé za jugoistočno evropsko tržište, i potvrdila da je kompanija posvećena daljem razvoju poslovanja u Srbiji na duge staze. Sa lokalnim prisustvom u Srbiji dužim od 15 godina, Nestlé Adriatik u Srbiji zapošljava više od 500 ljudi. Kompanija posvećuje posebnu pažnju stvaranju dodatne vrednosti za lokalnu zajednicu u kojoj posluje, ulažući u zaštitu prirodne sredine. „Strategija kompanije Nestlé u Srbiji doprinela je tome da u decembru 2019. godine postanemo „0 Waste to Landfill” kompanija, odnosno prva fabrika u Srbiji koja je ostvarila cilj nultog uticaja na životnu sredinu, što znači da nijedan gram otpada iz fabrike više neće završiti na deponijama, već će biti recikliran ili upotrebljen u druge svrhe. Nastavićemo i dalje da ulažemo u proizvodne procese”, rekla je Tanja Žigić, direktorka Nestlé fabrike u Surčinu.Od 2011, kada je fabrika u Surčinu postala deo Nestlé porodice, uloženo je više od 15 miliona evra u opremu, kapacitete i razvoj proizvoda, a kompanija trenutno zapošljava više od 500 ljudi. Nedavno proširenje kapaciteta fabrike u Surčinu sa dve nove proizvodne linije dovelo je do izvoza proizvoda u 40 zemalja sveta. Ukupno ulaganje kompanije u novu opremu iznosilo je 2,3 miliona evra, zahvaljujući čemu je došlo do povećanja proizvodnje za 25 odsto, proširenja proizvodnog asortimana sa 100 novih artikala i otvaranje novih radnih mesta.Kao vodeća kompanija u oblasti ishrane, zdravlja i zdravog života, vizija kompanije Nestlé je da unapređuje živote ljudi, pomažući potrošačima da brinu za sebe i svoje najbliže. Nestlé Srbija je ponosni korporativni građanin sa 500.000 evra uloženih u obrazovanje više od 32.000 dece u školama na temu značaja pravilne ishrane i fizičke aktivnosti u okviru projekta „Zdravo Rastimo” u prethodnih 8 godina.„Našom snažnom prodajom i distribucijom dosegli smo do naših potrošača u svim gradovima i selima u Srbiji. Mi smo tu da obezbedimo visokokvalitetne proizvode za naše potrošače, a u tome nas dodatno motiviše njihovo poverenje. Vrednim radom i trudom postali smo prvi izbor u raznim kategorijama, kao što su na primer NESCAFÉ i naravno kultni Začin C. Naš plan je povećanje prodaje sa inovacijama kao temeljom uspešnog rasta, i to se odnosi na celokupan Nestlé portfolio koji je omiljen među potrošačima – od hrane za bebe, preko kulinarskog i konditorskog programa, pa sve do hrane za kućne ljubimce”, rekao je Dejan Maslinko, komercijalni direktor kompanije Nestlé za Srbiju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru.Menadžment kompanije zajednički je poručio da će kroz stvaranje proizvoda koji odgovaraju očekivanjima i željama lokalnih potrošača, kao i podrškom u rešavanju gorućih problema društva, Nestlé i u narednim godinama nastaviti da doprinosi boljitku srpske ekonomije i lokalne zajednice.O kompaniji Nestlé • Nestlé u Adriatik regionu ima svoja predstavništva više od 15 godina• Nestlé u Adriatik regionu ima više od 700 različitih proizvoda i više od 30 brendova• Nestlé u Adriatik regionu ima jednu fabriku – Surčin, Srbija• Nestlé u Srbiji zapošljava više od 500 ljudi, od kojih skoro polovina radi u fabrici• Od 2011. godine, u Surčinu je proizvedeno više od 90.000 tona Nestlé proizvoda, a operiše se sa više od 400 recepata• Lokalnim potrošačima Nestlé nudi svetski poznate brendove poput NESCAFÉ, NESQUIK, THOMY, MAGGI, LION, KIT KAT, SMARTIES, AFTER EIGHT, DESSERT, Nestlé žitarice za doručak, Nestlé dečju hranu, Nestlé Professional asortiman i asortiman PURINA hrane za kućne ljubimce. Osim toga, deo asortimana u Srbiji je i lokalni brend C (Začin, supe)• Ukupan broj proizvodnih artikala iz kulinarskog, konditorskog i asortimana za konzumiranje izvan kuće dosegao više od 900 proizvoda• Ulaganje od 1,2 miliona evra u fabriku dovelo je do uštede od 50.000 kubnih metara vode, kao i smanjenja potrošnje električne energije za 20%, odnosno pola miliona kilovata• Izmenom dizajna i dimenzija pakovanja „C“ i „MAGGI“ brendova, za jednu godinu fabrika je smanjila potrošnju za 61 tonu papira i šest tona plastike

Srbija

Kako će poreznici kontrolisati samostalnost preduzetnika

Poreska uprava je objavila Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti za preduzetnike, koje bi trebalo da će početi da se primenjuje od 1. marta 2020. godine. Samo dva od devet kriterijuma iz testa samostalnosti su strogo formalna za potrebe testiranja, kriterijum 7 koji govori o postojanju ili nepostojanju klauzule o uobičajenom poslovnom riziku, i kriterijum 8 koji govori o postojanju ili nepostojanju klauzule zabrane konkurencije. Sve ostale kriterijume utvrđivaće poreski inspektor sa širokim prostorom za diskreciono tumečenje činjenica "na terenu".Veliki broj domaćih preduzetnika i IT-ijevaca je u procesu donošenja zakona izražavao bojazan da će se novim propisima biznis učiniti manje konkurentnim u odnosu na region.Digitalna zajednica, organizacija koja je nastala kao odgovor na navedene poreske izmene, saopštila je da su neke njihove sugestije usvojene, ali da u konačnoj verziji zakona "ipak nije odgovoreno na sva njihove zahteve i pitanja"."Jedan od glavnih problema na koje je ukazano jesu nedovoljno definisani kriterijumi testa, za koji verujemo da daje isuviše slobode za tumačenje i uvodi nesigurnost u poslovanje domaćih privrednih subjekata (i preduzetnika i kompanija koje sa istima sarađuju). Kako ne postoji mogućnost da preduzetnik na početku svog poslovanja bude siguran u kojoj meri ispunjava test, kao ni bilo kakva garancija državnih institucija s kojom bi preduzetnik mogao da posluje bez bojazni da će postojati različito tumačenje stavki testa, smatrali smo da treba na neki način obezbediti manju neizvesnost", navodi se u saopštenju.Jedna od tačaka koja je izazivala najviše nedoumica bio je prvi kriterijum, a koji glasi "Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru". Država je i u pojašnjenjima navela da je teško odrediti "tačan, pa i okvirni broj radnih časova određene učestalosti da bi se sa sigurnošću tvrdilo da postoji određeno radno vreme nesamostalnog preduzetnika", kao i da će ispunjenje ili neispunjenje ovog kriterijuma u praksi zavisiti "od slučaja do slučaja".U svim pojašnjenjima kriterijuma, država je poreskim inspektorima omogućila više načina za utvrđivanje samostalnosti, a dala im slobodu da ih po svom nahođenju biraju, zbog čega su preduzetnici i ranije upozoravali da im se omoguććava preveliko diskreciono pravo da nekome razrežu porez.Poreska je objasnila da je prvi kriterijum testa samostalnosti postavljen alternativno, odnosno da je dovoljno da jedan od dva pod-kriterijuma bude ispunjen da bi se smatralo da je kriterijum 1 ispunjen.Druga najčešća tačka sporenja ticala se dužine angažovanja i glasila je "Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa". Ukoliko je ugovor o angažovanju zaključen na neodređeni vremenski period pri čemu je preduzetnik konstantno ili redovno/kontinuirano na raspolaganju nalogodavcu, a preduzetnik pet kalendarskih meseci izdaje fakture za svoj rad u tom periodu, poreski inspektor će smatrati da je kriterijum 9 ispunjen, navodi se u pojašnjenju.To znači da preduzetnici, ako žele da ne "padnu" na ovom kriterijumu, više ne mogu da na neodređeno ili višemesečni period potpišu ugovor po kom bi bili u obavezi da nalogodavcu budu  na raspolaganju, shodno hitnosti posla.Od devet kriterijuma po kojima će država ocenjivati da li je preduzetnik koji radi kao podizvođač za drugu kompaniju samostalan ili ne, će se ubudući razrezivati visina poreza. Test samostalnosti uveden je Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, a preduzetnici koji padaju test samostalnosti, a do početka marta nistu otvorili DOO-a ili se zaposlili, pri kontroli poreskog inspektora plaćaju veći porez i doprinose na prilive koji stignu nakon tog datuma.Ranije je najavljeno da će u slučaju da test padnu, odnosno pozitivno odgovore na pet od devet pitanja, preduzetnici odnosno poslodavci plaćati pun iznos poreza, kao na standardni ugovor o radu. U nedavno objavljenom dokumentu se navodi i da će utvrđivanjem nesamostalnosti kroz test sve prihode ostvarene u tom odnosu država oporezujivati kao "drugi prihod", čime se poreska stopa povećava sa dotadašnjih 10% na novih 20%, pri čemu se povećava i osnovica na kojuse poreska stopa primenjuje, ali i osnovica doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje.Pored toga, nalogodavcu se naplaćuja i zatezna kamata na ovako utvrđen poreski dug.Kako bi smanjila pritisak na IT industriju, država je predvidela poreske olakšice za ljude koji od 2020. godine zasnuju radni odnos, koje će u naredne tri godine postepeno smanjivati. Država je ranije objasnila da će videti kako će postupiti nakon perioda od tri godine.

Srbija

Beograd nabavlja još automobila od kompanije povezane sa SNS-om

Grad Beograd zaključio je sporazum o zakupu vozila sa kompanijom Auto Čačak u vlasništvu biznismena Milenka Kostića, povezanog sa Srpskom naprednom strankom (SNS).Ugovor između Grada i grupe ponuđača vredan oko 20,8 miliona dinara potpisan je 26. februara, vidi se iz obaveštenja objavljenog na portalu javnih nabavki.Okvirni sporazum zaključen je sa grupom preduzeća koju predvodi Auto Čačak kao nosilac posla, a čine je još kompanije Porsche Mobility i Fleet Partner.Nakon okvirnog sporazuma, pojedinačne ugovore o javnoj nabavci sa ovom grupom ponuđača zaključiće JKP Gradska čistoća, JP Sava centar, pozorište „Boško Buha“, Prihvatilište za odrasla i stara lica, PU Rakovica, Centar dečijih letovališta i oporavilišta i Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, navodi se u odluci o zaključenju okvirnog sporazuma.Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine.Još jedan član SNS-a i direktor Kostićevog preduzeća Auto Čačak Inženjering, Milijan Minić, služio je kao gradski većnik u Čačku.Minić je 2012. godine na sednicama gradske vlade glasao da se Auto Čačku dozvoli da izgradi veći broj kvadrata na parcelama zakupljenim od grada nego što je to bilo predviđeno uslovima tendera, pisao je Istinomer.U junu 2019. Kostić je bio među zvanicama na proslavi rođendana provladinog tabloida Informer, kojoj su prisustvovali i premijerka Srbije Ana Brnabić, vlasnik TV Pink Željko Mitrović i kontroverzni biznismeni sa severa Kosova Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, objavio je KRIK.Beograd nabavlja vozila od kompanija bliskih SNS-u

Business Intelligence

Sajber napadi ne biraju metu

Zaštita od visokotehnološkog kriminala jedan je od najvećih izazova digitalnog doba. Sve veći broj mreža za razmenu podataka i informacija, podstaknut tehnološkim inovacijama, povoljno utiče na prilike u društvu, kao i na kvalitet života uopšte. Međutim, ovakva promena donosi i novu vrstu izazova – upravljanje sigurnosnim rizicima u digitalnoj eri tj. u svetu u kome opasnost od hakerskih napada ubrzano raste.Prema najnovijim podacima, uspešnost sajber-kriminala je u protekle tri godine porasla za 42 posto. Uzroci ovog rasta su u sve boljim hakerskim alatima, zbog čega hakerski napadi čine više od polovine svih sajber-incidenata. Sajber-incidentima pogođeni su svi privredni sektori, samo ne u istoj meri. Najviše posledica ima u industriji maloprodaje jer je porasla prodaja preko interneta, zatim u industriji razvoja softverskih aplikacija, i konačno u vladinom sektoru, je su mnoge usluge digitalizovane i samim tim su postale meta za sajber-napade. Prema studiji pod nazivom „Jačanje digitalnog društva u odnosu na sajber-udare“ (Digital Trust Insights) koju je objavila kompanija PwC 2019.godine, samo trećina kompanija širom sveta smatra da su njihove mogućnosti sajber-odbrane dobre ili vrlo dobre. Ove kompanije zasnivaju svoju odbranu na onim merama sajber-bezbednosti koje su najjače. Ali da biste odredili u čemu je vaša kompanija najjača u sajber-bezbednosti morate koristiti referentni model pomoću koga identifikujete osnovne sajber-sposobnosti kompanije i utvrđujete njihov trenutni nivo zrelosti. Zatim, mapirate rezultate analize u odnosu na svoje strateške ciljeve da biste unapredili planiranje, najbolje usmerili svoje IT investicije i efikasno rasporedili budžet. Studija je pokazala da više od dve trećine kompanija planira da uloži najmanje 5% svog ukupnog IT budžeta u sajber-bezbednost tokom 2020. godine. Svetski ekonomski forum u svom Globalnom izveštaju o rizicima iz 2018. godine piše da sajber-napadi, IT propusti i slični događaji imaju potencijal da pokrenu sistemske greške koje će se kaskadno prenositi kroz mrežu i uticati na društvo na veoma neočekivan način. Glavni rizik proizilazi iz digitalne povezanosti koja našu infrastrukturu čini više otvorenom za napad, posebno zbog povećane međuzavisnosti između različitih mreža u narednih nekoliko godina preko „internet of things“. Šta treba uraditi? Studija Digital Trust Insights kompanije PwC opisuje pet pravila kojih bi svaka kompanija trebalo da bude svesna kako bi smanjila sajber-rizike.- Jačanje najvišeg rukovodstva (upravni odbor) na temu sajber-bezbednostiKod više od polovine kompanija upravni odbori se uopšte ne bave temom sajber-bezbednosti smatrajući da je to isključivo pitanje IT sektora. Jednostavno rečeno, upravni odbor mora imati potrebnu ekspertizu i razumevanje sajber-bezbednosti.-      Svaka kompanija mora imati CISO (Izvršnog direktora za informacionu bezbednost)U mnogim kompanijama ova pozicija još uvek ne postoji. Umesto toga, odgovornosti koje bi trebalo da ima CISO podeljene su između IT direktora (CIO), Direktora za bezbednost kompanije (CSO) i Rukovodioca za privatnost (CPO/CDO). Ovo nije moderan pristup. U vreme ozbiljnih sajber-rizika obavezno je imati CISO ulogu koja direktno odgovara upravnom odboru ili još bolje generalnom direktoru (CEO).-    Najveći rizici su sakriveni Mnoge kompanije ne rade dovoljno na rešavanju pitanja sajber-bezbednosti, i to ne samo u pogledu ljudi. Samo 50 posto ispitanih kompanija ima redovne provere svog sistema informacione bezbednosti. Međutim, zanemaruju se i druge mere koje su zapravo ključne za ranu identifikaciju sajber-napada. Manje od polovine kompanija vrši procene pretnji i ranjivosti ili tzv. penetration testove. Drugim rečima, mnoge kompanije su još uvek u ranoj fazi učenja kako da se nose sa digitalnim rizicima. Takođe, često se zanemaruje jedan od najvećih rizika – rizik od narušavanja integriteta podataka.-       Borba protiv sajber-kriminala se ne može voditi samostalno Opseg digitalne povezanosti zahteva usklađene akcije u borbi protiv sajber-kriminala. Ovo znači da kompanije moraju tesno sarađivati ne samo sa svojim kupcima i dobavljačima, već i sa svojim konkurentima u industriji koji se suočavaju sa potpuno istim problemima. Umesto toga, mnoge kompanije imaju suprotan pristup – potpuno se izoluju od okruženja po pitanjima sajber-bezbednosti.- Otpornost kompanije nije samo pitanje odbraneMnoge kompanije smatraju da je sajber-bezbednost odbrana kompanije. Gledaju na to kao oblast gde samo mogu da izgube, a ništa da dobiju. Ali da li je to zaista tačno? Iskustvo pokazuje da visoko-tehnološke bezbednosne arhitekture mogu da obezbede konkurentsku prednost i doprinesu rastu i profitabilnosti. Dobar primer su kompanije u Japanu koje su zahvaljujući razvijenom procesu upravljanja rizicima bile pripremljene za katastrofalne događaje 2011. godine koje su počele cunamijem. Iako su njihove proizvodne linije stajale nedeljama, ove kompanije su se brzo oporavile, nastavile sa radom i povećale tržišni udeo. Smatramo da je sajber-bezbednost ključna za strategiju digitalizacije bilo koje kompanije. U jeku sajber-napada velikog obima, kompanije koje su pravilno pripremljene će moći da se oporave brže od ostalih i jače izađu iz kriza, čime će dobiti prednost u odnosu na konkurenciju.  

Srbija

Nevena Ružić podnela ostavku u službi Poverenika za informacije od javnog značaja

 Nevena Ružić podnela je ostavku  na položaju pomoćnika generalnog sekretara – Sektor za harmonizaciju u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Kako se navodi u Rešenju poverenika Milana Marinkovića objavljenom u najnovijem Službenom glasniku, njoj prestaje rad na ovom položaju jer je podnela pismenu ostavku.Nju će na ovom mestu, u narednih šest meseci kao vršilac dužnosti, naslediti Lela Rudić. Podsećamo, Nevena Ružić je u leto 2019. bila kandidat za novog poverenika. Nju je podržalo više od 60 organizacija civilnog društva, medija i predstavnika stručne i naučne zajednice kada je pozvalo narodne  poslanike Skupštine Srbije da podrže u tom trenutku  aktuelnu pomoćnicu generalnog sekretara Službe poverenika. Nevena Ružić je rođena 1977. godine u Beogradu.Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine.U Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je bila od maja 2009. godine. Rukovodi Sektorom za harmonizaciju.2017. godine po sprovedenoj bezbednosnoj proveri izdat joj je sertifikat za pristup tajnim podacima do stepena poverljivosti „Strogo poverljivo“.2012. godine izabrana je za članicu Biroa Savetodavnog komiteta Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, a u periodu od 2014. do 2016. godine je bila i zamenica predsednika Savetodavnog komiteta.Od 2017. godine je članica radnog tela Međunarodne konfencije poverenika za informacije kojim predsedava Poverenik za informacije Velike Britanije.2014. godine, u periodu od aprila do juna, sticala je iskustvo radeći u Agenciji za zaštitu podataka o ličnosti Kraljevine Holandije.Ima master diplomu iz pravnih nauka Univerziteta u Lidsu, Velika Britanija (tema: odnos prava na pritup informacijama i zaštite podataka o ličnosti), i master diplomu humanitarnih nauka Univerziteta Malte (tema: Sloboda izražavanja na internetu). Položila je pravosudni ispit.Govori engleski i nemački, i služi se francuskim i ruskim jezikom.

Business Intelligence

Mitovi o korona virusu: Ne pomažu alkohol i beli luk

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) objavila je spisak čestih pitanja i odgovore koji rasturaju mitove o novom korona virusu i bolesti COVID-19 koju on izaziva:Da li novi korona virus pogađa samo starije osobe, ili su mladi takođe podložni?Ljudi svih starosnih dobi mogu biti zaraženi novima korona virusom. Izgleda da su stariji ljudi i osobe sa postojećim medicinskim stanjima (kao što su astma, dijabetes, srčana oboljenja) u većem riziku da teško obole od virusa.WHO savetuje svima bez obzira na starosnu dob da preduzmu mere da se zaštite od virusa, na primer tako što će dobro održavati higijenu ruku i respiratornih puteva. Da li antibiotici deluju u sprečavanju i lečenju novog korona virusa?Ne, antibiotici ne deluju na viruse, samo na bakterije.Antibiotike ne treba koristiti u prevenciji ili lečenju novog korona virusa.Ako budete primljeni u bolnicu zbog korona virusa, moguće je da ćete primati antibiotike zbog moguće bakterijske ko-infekcije.Može li nanošenje alkohola ili hlora na telo ubiti novi korona virus?Ne. Nanošenje alkohola ili hlora na telo ne ubija viruse koji su već ušli u organizam. Nanošenje takvih supstanci može biti štetno za sluzokožu. Imajte na umu da alkohol i hlor mogu biti korišćeni za dezinfekciju površina, ali moraju se koristiti kako je preporučeno.Da li kućni ljubimci mogu preneti novi korona virus?Trenutno ne postoje dokazi da životinje-pratioci i kućni ljubimci poput pasa i mačaka mogu biti zaraženi novim korona virusom. Ali uvek je preporučeno da perete ruke sapunom i vodom nakon kontakta sa ljubimcima. Ovo vas štiti od raznih uobičajenih bakterija kao što su ešerihija koli i salmonela, koje mogu preći sa kućnih ljubimaca na ljude i obrnuto.Da li je bezbedno primati pisma ili pošljke iz Kine?Da, bezbedno je. Ljudi koji primaju pošiljke iz Kine nisu u opasnosti od zaraze novim korona virusom. Prethodne analize utvrdile su da korona virusi ne preživljavaju dugo na predmetima, poput pisama ili paketa. Može li jedenje belog luka sprečiti zarazu novim korona virusom?Beli luk je zdrava namirnica koja može imati određena antimikrobna svojstva. Međutim, od izbijanja virusa nisu se pojavili dokazi da je jedenje belog luka zaštitilo ljude od novog korona virusa.Može li redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom sprečiti zarazu novim korona virusom?Ne. Nema dokaza da je redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom zaštitilo ljude od infekcije novim korona virusom.Postoji malo dokaza da redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može pomoći ljudima da se brže oporave od obične prehlade. Međutim, nije demonstrirano da redovno ispiranje nosa sprečava respiratorne infekcije.Da li vakcine protiv upale pluća štite od novog korona virusa?Ne. Vakcine protiv upale pluća, kao što su pneumokokna vakcina i HIB vakcina, ne pružaju zaštitu od novog korona virusa.Virus je toliko nov i različit da je za njega potrebna posebna vakcina. Istraživači rade na razvijanju vakcine protiv novog korona virusa, a Svetska zdravstvena organizacija podržava njihove napore.Iako ove vakcine ne pomažu protiv novog korona virusa, vakcinacija protiv respiratornih bolesti je preporučena radi zaštite vašeg zdravlja.Da li nanošenje susamovog ulja blokira ulazak korona virusa u organizam?Ne. Susamovo ulje ne ubija novi korona virus. Postoje li određeni lekovi koji štite od korona virusa ili ga leče?Do sada, ne postoji ni jedan lek koji se preporučuje za sprečavanje ili lečenje novog korona virusa. Međutim, zaražene osobe treba da prime pravilnu negu koja će ublažiti ili ukloniti simptome, a teško oboleli treba da prime optimalnu negu. Određeni tretmani se istražuju i biće testirani kliničkim ispitivanjem. WHO pomaže da se ubrza istraživanje i razvoj u saradnji sa brojnim partnerima.Da li su sušači za ruke efikasni u ubijanju novog korona virusa?Ne. Da biste se zaštitili od novog korona virusa, morate često čistiti ruke dezinfekcijskim sredstvom na bazi alkohola ili ih prati sapunom i vodom. Kada su vam ruke čiste, treba ih temeljno osušiti papirnim ubrusima ili sušačem sa toplim vazduhom.Da li UV lampa može da ubije korona virus?UV lampe ne treba koristiti za sterilizaciju ruku ili kože jer UV radijacija može iritirati kožu.Koliko su toplotni skeneri efikasni u detektovanju osoba zaraženih novim korona virusom?Toplotni skeneri su efikasni u detektovanju osoba koje imaju telesnu temperaturu veću od normale usled infekcije novim korona virusom.Međutim, ne mogu detektovati ljude koji su zaraženi ali još uvek nemaju temperaturu. Ovo je zbog toga što treba da prođe dva do 10 dana pre nego što se zaražene osobe razbole i dobiju povišenu temperaturu.Evropska agencija objavila uputstvo za bolnice u slučaju koronavirusaGugl i Majkrosoft ubrzavaju preseljenje iz Kine zbog koronavirusa

Svet

Nastavlja se gradnja Pelješkog mosta

Gradnja Pelješkog mosta u Hrvatskoj se nastavlja nakon što je brod s čeličnom konstrukcijom, koji je 25. januara iz Kine krenuo prema Hrvatskoj, stigao u obližnju luku Ploče.Granična sanitarna inspekcija je potvrdila da su svi članovi posade broda zdravi, navodi Poslovni.hr.  Podsećamo, pre nekoliko dana mediji su javili da je koronavirus u Kini zaustavio gradnju mosta jer je menadžment izvođača radova, kineske kompanije CRBC, odlučio da zaustavi isplovljavanje brodova iz Kine u znak opreza zbog koronavirusa. Kako su preneli hrvatski mediji, brodovima iz Kine biće ukupno dopremljeno oko 165 segmenata čeličnog rasponskog sklopa, ukupne težine 34.000 tona.Svaki deo dugačak je šest, odnosno 12 metara. Težina svakog  dugog segmenta od 12 metara je oko 200 tona. Dosad je napravljeno 11,5 posto rasponske konstrukcije. Kilometar pristupnog puta do Pelješkog mosta 5 miliona evra

Srbija

Otvorene prijave za Evropski kviz novca 2020

Treći Evropski kviz novca u Srbiji biće održan 17. marta ove godine, a Udruženje banaka Srbije (UBS) pozvalo je učenike uzrasta od 13 do 15 godina da se do 14. marta prijave za učešće u takmičenju.  Cilj Evropskog kviza novcajeste da se mladi, koji sve ranije postaju korisnici finansijskih usluga, na vreme obuče za odgovorno i samostalno korišćenje bankarskih i finansijskih instrumenata, saopštili su organizatori.Za dva prvoplasirana učesnika i njihove nastavnike je obezbeđen put u Brisel i nastup u evropskom finalu ovog takmičenja."Podizanje finansijske pismenosti jedan je od osnovnih ciljeva Udruženja banaka Srbije. Posebno nam je važno da stavimo akcenat na mlade i zbog toga ovaj kviz realizujemo u digitalnoj formi, preko platforme Kahoot!. Ovom akcijom pokazujemo ne samo da bankarski sektor Srbije u potpunosti prati svetske trendove, već i da su naši đaci izuzetno vešti i upoznati sa finansijskim instrumentima i pojmovima", kazao je Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS.Pokretač Evropskog kviza novca je Evropska bankarska federacija u saradnji sa svojim članicama, bankarskim udruženjima iz tridesetak evropskih zemalja. Prošle godine na nacionalnom nivou takmičenja učestvovalo je više od 600 učenika iz Srbije, odnosno oko 150 osnovnih i srednjih škola.Više o Evropskom knizu novca dostupno na veb-sajtu organizatora.

Srbija

Nedeljnik: Komisija da utvrdi da li se novinari u Srbiji prisluškuju

List Nedeljnik zatražio je formiranje nezavisne komisije, u kojoj bi se nalazili predstavnici dva najveća dinaćaudruženja novinara, koja bi ispitala da li ima praćenja i prisluškivanja novinara u Srbiji.Nedeljnik je u današnjem broju objavio i da su čekali da vide da li će Tužilaštvo da pokrene istragu povodom da li je komunikacija između glavnog urednika tog lista Valjka Lalića i opozicionog političara Dragana Šutanovca.Pre desetak dana redakcija Nedeljnika je saopštila da Šutanovčev autorski tekst, na koji je reagovao ministar odbrane Aleksandar Vulin, nikada nije objavljen u tom listu, već je bio deo elektronske komunikacije sa uredništvom. Vulin je nakon toga rekao da je citirao intervju sa Šutanovcem objavljen u listu Kutrir, kao i da će poslanik njegove stranke Đorđe Komlenski podneti krivičnu prijavu protiv njega kako bi se utvrdilo da li su novinari ili politički protivnici prisluškivani."Pošto se [podnošenje krivične prijave], po svemu sudeći, nije desilo, odlučili smo sa svojim advokatima da pokrenemo tužbu Republičkom javnom tužilaštvu, kao i da se direktno obratimo Zaštitniku građana, Povereniku za informacije od javnog značaja, BIA, VBA, VOA, MUP-u, Radnoj grupi za zaštitu novinara i medijskim udruženjima", navodi Nedeljnik.Odbor za kontrolu službi bezbednosti je prošlog petka jednoglasno usvojio Izveštaj Generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane o izvršenom vanrednom nadzoru u Vojnobezbednosnoj agenciji, u kojem se navodi da prema Šutanovcu i Laliću VBA nije primenjivala posebne postupke i mere kojima bi se mogli prikupiti podaci iz međusobne komunikacije.Redakcija Nedeljnika navodi da je indikativno što je Odbor tražio kontrolu samo jedne obaveštajne agencije, a da slični nadzor nisu tražili od drugih organizacija koje imaju kapacitete za presretanje elektronske komunikacije, poput Vojno-obaveštajne agencije, Bezbednosno-infotmativne agencije ili Ministarstva unutrašnjih poslova."Sporan je i sam način na koji je Odbor kontrolisao VBA. Sudeći po dokumentu koji se pojavio u više beogradskih medija, Odbor je zatražio vanredni nadzor VBA u četvrtak 20. februara, a izveštaj [o nadzoru] je usvojen na sednici Odbora samo dan kasnije, u petak 21. februara", dodaje Nedeljnik.

Srbija

Srbija se zadužuje za 43 miliona evra kod IBRD

Srbija će uzeti kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) od 43 miliona evra za sprovođenje projekta „akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva“.Od tog novca, 15.392.500 evra opredeljeno je za troškove robe, radova i nekonsultantskih usluga, konsultantskih usluga, obuku i operativne troškove za projekat.Za Fond za nauku obezbeđen je grant od 22,5 miliona evra, dok je još pet miliona namenjeno za sufinansirajući grant za finansiranje investicija i tehničke pomoći u оdabranim kompanijama.Cilj ovog projekta je unapređenje  relevantnosti i izvrsnosti naučnog istraživanja, inovativnog preduzetništva i pristupa finansiranju u cilju rasta preduzeća, navodi se u tekstu ugovora.Novac će između ostalog biti potrošen na finansiranje odabranih konkurentnih programa Fonda za nauku i grantove za naučna istraživanja koji će se dodeljivati pojedincima, grupama istraživača i kompanijama.Naučna istraživanja treba da promovišu veze između privatnog sektora i istraživačko-razvojne zajednice, jačaju saradnju sa EU i drugim međunarodnim programima i slično.Jedan od ciljeva je i uspostavljanje programa za saradnju sa naučnom dijasporom u okviru Fonda za nauku u cilju finansiranja tehničke pomoći i obezbeđivanja grantova za naučnike, istraživače, preduzetnike i dijasporu Srbije.Država je u obavezi da otplaćuje glavnicu duga u ratama svakog 15. maja i 15. novembra od 2023. do 2031. godine.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaz kojim se proglašava zakon o ovom zajmu, koji je objavljen u poslednjem broju Službenog glasnika.Međunarodna banka za obnovu i razvoj ima sedište u Vašingtonu, SAD, i deo je Svetske banke.Proglašen zakon o 100 miliona evra kredita za Srbija vozZa toplovod kineski kredit od 165 miliona evra

Srbija

Dragan Filipović dobio priznanje „Planeta Biznis“

Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora i generalni direktor Generali Osiguranja Srbija, dobio je priznanje „Planeta Biznis“ ekonomskog časopisa Magazin Biznis za najboljeg menadžera u Srbiji u 2019. godini, saopštila je kompanija Generali Osiguranje Srbija. Priznanje je pripalo Draganu Filipoviću, za uspešno upravljanje kompanijom i doprinos razvoju industrije osiguranja u Srbiji. Od januara 2016. godine, Filipović je predsednik Izvršnog odbora i generalni direktor Generali Osiguranja Srbija i predsednik Upravnog odbora Generali Osiguranja Crna Gora. Filipović je i član Generali Leadership Group, koju čini 200 najistaknutijih menadžera Generali grupe.Kompanija Generali Osiguranje Srbija, na čijem je čelu, zapošljava preko 1.500 ljudi u Srbiji. U prvih devet meseci 2019. Generali je ostvario premiju od 17 milijardi dinara što predstavlja rast od 4,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sa tržišnim učešćem od 21,4 odsto  i ukupnom premijom od preko 21,4 milijardi dinara, Generali je druga najveća kompanija na srpskom tržištu osiguranja.Zahvaljujući se na uručenoj nagradi Dragan Filipović je rekao: “Velika mi je čast i zadovoljstvo da primim ovo priznanje, a posebno mi je drago što sam dobitnik nagrade u godini kada časopisi Ekonometar i Magazin Biznis proslavljaju petnaest godina postojanja. Generali Osiguranje Srbija je prošle godine ostvarilo rekordne rezultate ne samo u pogledu premije i profita već i po zadovoljstvu naših zaposlenih i klijenata. Zbog toga želim da se zahvalim i menadžment timu i svim našim ljudima, kojima pripada deo ove nagrade, jer su naši uspesi rezultat timskog rada čiji sam veliki zagovornik”. Dragan Filipović je menadžer koji je u prošlih 26 godina izgradio blistavu karijeru, radeći najpre u najvećoj domaćoj privatnoj kompaniji, a potom u industriji osiguranja. Posle diplomiranja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, 1994. godine Dragan Filipović se zaposlio u Delta Holdingu i bio odgovaran za razvoj nekoliko različitih profitnih centara: Delta Auta od juna 1996. do septembra 1999; Delhema od septembra 1999. do septembra 2002; Delta Maxi Grupe od septembra 2002. do marta 2010. Od 2002. do 2010. godine rukovodio je Delta Maxi Grupom, koja je tokom njegovog mandata postala broj jedan nacionalni trgovinski lanac, a širenjem poslovanja u Bugarskoj, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, postaje i regionalni trgovinski lanac. Od marta 2010. do maja 2014. bio je potpredsednik Delta Holdinga za strateška partnersta, a od maja 2011. do januara 2016. godine potom zamenik generalnog direktora i član Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija.Časopisi Ekonometar i Magazin Biznis nagradu Planeta Biznis tradicionalno dodeljuju od 2007. godine.

Srbija

Petrović (Fiskalni savet): Plata od 900 evra ne rešava problem emigracije

Obećana prosečna plata od 900 evra, čak i da je obećanje kredibilno, ni izbliza ne rešava problem emigracije iz Srbije, već samo jačanje institucija i sprovođenje reformi, ocenio je u najnovijem broju Nedeljnika predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.On je kazao da su analize Saveta pokazala da na iseljavanje stanovnika najviše utiče to koliko je država dobro uređena."Lošije uređene države koje imaju visoku korupciju, nizak novo vladavine prava, loš kvalitet javnih usluga, gube najviše stanovnika", rekao je Petrović.Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem decembra obećao je prosečnu platu od 900 evra.On je dodao da se upravo zato dešava da su emigracije iz relativno dobro uređenih zemalja, poput Letonije i Litvanije, upola manje nego iz Hrvatske, iako je prosečna plata u ovim baltičkim zemljama od 830 evra osetno niža nego u Hrvatskoj gde je prosečna plata 900 evra. Petrović je ocenio da se problem emigracije ne može potpuno rešiti u narednim godinama, ali može "znatno da se umanji i svede na podnošljiv nivo". Prema analizama Fisklanog saveta, emigracija mladog i kvalifikovanog stanovništva Srbije će porasti u narednih pet godina 20-30 odsto čak i uz relativno visok rast BDP od 4 odsto.  (VIDEO) Pola mladih ode, pola se učlani u SNS

Srbija

Neto zarada od prodaje Komercijalne oko 130 miliona evra

Srbija je svojih 83,23% običnih akcija Komercijalne banke prodala Novoj ljubljanskoj banci (NLB) za 387,02 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo finansija.To znači da je država svoj udeo u toj finansijskoj instituciji prodala za cenu koja približno odgovoara ukupnoj vrednosti banke na Beogradskoj berzi, ali i po ceni koja je 40% niža od one koji je plaćala kada je akcije otkupljivala od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacija.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od tih investitora  potrošivši 265 miliona evra za oko 35% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 40% više nego što iznosi trenutna dogovorena cena.Dogovoreno je i da će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, a ugovorom je predviđeno i da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, čime bi Srbiji sledovalo oko 31 miliona evra. Takođe, predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Srbija dobiti još približno 26 miliona evra, navodi se u saopštenju.Za Komercijalnu banku je u fazi slanja neobavezujućih ponuda dostavljeno četiri ponude, a validne ponude, o čijim vrednostima su dostupne samo nezvanične informacije, podnele su Rajfajzen, AIK i NLB banka.Tada su mediji spekulisali da se cene ponuđene za većinski paket akcija kreće u rasponu od 390 do 450 miliona evra, ali su kupci tek nakon toga dobili pristup knjigama Komercijalne banke i uradili sopstvenu procenu vrednosti.Kupovinom Komercijalne NLB bi preuzeo jednu od najvećih banaka u Srbiji sa 2.700 zaposlenih i 200 filijala od kojih je nekoliko u zemljama u okruženju.Ministar finansija Siniša Mali je nakon potpisivanja ugovora izjavio da ponuda za Komercijalnu "prevazilazi očekivanja zasnovana na proceni vrednosti banke", koju je izradila konsultantska kuća Lazard.On je dodao da će savprihod koji država ostvari od prodaje Komercijalne banke uložiti u investicioni plan "Srbija 2025" i vraćanje dugova.Predsednik Izvršnog odbora NLB Blaž Brodnjak je kazao da će se ovom transakcjom tržišni udeo u ukupnoj aktivi te banke u Srbiji povećaće na preko 12%, čime će NLB postati treća najveća bankarska grupa u zemlji.Nakon potpisivanja ugovora, u narednih pet do devet meseci očekuje se odobrenje Evropske centralne banke (ECB), Narodne banke Srbije (NBS) i centralnih banaka i organa za zaštitu konkurencije u zemljama u kojima posluju NLB i Komercijalna banka, te će nakon pomenutih odobrenja biti zaključena transakcija.