Najnovije

Srbija

Direktor povredio zakon poslujući sa bratom naprednjaka iz Kule

Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da je raniji direktor JKP Vodovod u Crvenki, Marko Pešić, povredio zakon sklapanjem ugovora sa preduzećem Molimentum, povezanim sa bivšim predsednikom opštine Kula Pericom Videkanjićem (SNS).Pešić je u martu 2017. dodelio ugovor o javnoj nabavci za radove na lokalnoj deponiji Molimentumu, čiji je direktor Zoran Videkanjić, brat tadašnjeg predsednika opštine, a o sukobu interesa koji je imao nije obavestio Agenciju, navodi se u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.Kako se dodaje, Molimentum je u odnosu na bivšeg čelnika Kule Pericu Videkanjića po zakonu imao svojstvo povezanog lica.Zbog ovog posla Marku Pešiću izrečena je mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, čije će troškove snositi Pešić.Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) pisao je da je Perica Videkanjić, u tandemu sa bratom Zoranom, značajno uvećao imovinu dok je bio na čelu opštine Kula.Kako je pisao VOICE, u ovome su braći Videkanjić pomogla preduzeća Molimentum i Zanatska radnja DIV. Za Molimentum je centar pisao da drži „apsolutni monopol u dobijanju višemilionskih poslova na održavanju deponija, atarskih puteva i čišćenja snega“.Videkanjić je podneo ostavku na mesto predsednika opštine Kula 2018. godine, zvanično iz ličnih razloga.Ziđin na sudu zbog zagađenja u BoruJoš 300 miliona dinara za vaučere za odmor u Srbiji

Lifestyle

Moda po LIDLovim standardima

Beograd, 24. februar 2020. godine – Brojne poznate zvanice su se dobro provele na predstavljanju Lidlovih tekstilnih proizvoda sa Hohenstein (srp. Hoenštajn) oznakom kvaliteta. Tokom programa koji je vodio glumac Zoran Pajić, voditeljka i glumica Marija Veljković i glumac Nebojša Dugalić razgovarali su o tome šta im je važno pri kupovini garderobe i usaglasili se da je pored dizajna, danas kvalitet veoma važan. Uporedo, u prostoru je slikovito predstavljen način na koji se ozbiljna testiranja na tekstilu sprovode u nemačkoj kompaniji Hohenstein, gde se proveravaju sledeće karakteristike: postojanost, bezbednost, otpornost i tačnost veličina. Voditeljka i glumica Marija Veljković navela je da je upravo bezbednost karakteristika na koju najviše obraća pažnju prilikom kupovine garderobe: „Osim što usklađujem boje i biram stilove, za odeću u kojoj provode najveći deo vremena, važno mi je i da znam da su materijali koji dolaze u dodir sa kožom bezbedni i kvalitetni, da nemaju štetne materije. Zato mirne glave u Lidlu kupujem odeću za decu – samo potražim Hohenstein znak i znam da sam bezbedna.“Glumac Nebojša Dugalić istakao je da voli jednostavno, a pre svega da je opušten u garderobi koju nosi. „Kada kupujem provereno, štedim vreme. Isto kao i kad znam koju veličinu treba da kupim, a u Lidlu su dosledne, pa znam šta mi odgovara bez probavanja“, objasnio je Nebojša zašto mu se sviđa Lidl garderoba.Hohenstein je zapravo Lidlov partner, nemačka kompanija koja se bavi proverom kvaliteta tekstila više od 70 godina i nalazi se u mestu blizu Štutgarta. Ova kompanija specijalizovana je za testiranje, sertifikovanje i istraživanje svih vrsta tekstilnih proizvoda. Nezavisnost i neutralnost osnova su međunarodno priznatog i poznatog sistema testiranja kompanije Hohenstein.Rukovodilac korporativnih komunikacija Lidla Srbija Martina Petrović dodatno je gostima približila koje sve provere odeća prolazi pre nego što se nađe na policama.  „U Hohenstein-u se odeća testira na otpornost na razne načine kojima se imitiraju spoljašnji uslovi – dakle, rastezanjem, cepanjem, ili polivanjem vodom. Osim fizičkih testova, odeća prolazi i hemijske i termičke testove. Doslednost veličina je takođe potvrđena, i to na modelima koji su napravljeni na osnovu mera ljudi (pomoću 3D skenera). Drago nam je ako smo danas uspeli da vam prikažemo bar deo toga.“ Ona je istakla da svako u Lidlu može da nađe svoj savršen komad odeće koji je pritom i funkcionalan, a ukoliko iz nekog razloga potrošači ne budu zadovoljni – mogu da ga vrate i zamene u roku od 30 dana. Zahvaljujući posebno osmišljenim detaljima svakog kutka, gosti među kojima su bili predstavnici medija, poznate ličnosti i influenseri, imali su priliku da se sami uvere u kvalitet Lidl odeće.U jednom kutku uz pomoć krojačkog metra, svi koji su hteli da se izmere uspeli su da pronađu svoju idealnu veličinu. Od sada, to je njihova prava Lidl veličina, koja ne varira. U drugom delu prostorije, u sobi sa simulacijom kiše, mnogi su se prošetali u jedinstvenim krojevima nepropusnih zimskih Lidl jakni. Zvanice je posebno interesovalo da li se nakon velikog broja pranja dešavaju promene na odeći, i gubi postojanost boje. Međutim, na licu mesta bila je i veš mašina, pa se moglo videti da je garderoba identična pre i posle pranja. A tu je bio i udoban krevet, pa su mnogi odabrali da na njemu provedu veći deo vremena i saznaju da je posteljina, kao i celokupan Lidlov program za spavanje, od prijatnih materijala.Promotivni tekst.

Impact Hub

EPIZODA 26: Aleksandar Ivanović i Milan Škarić, MARS startap

Podkast ImpactHub Belgrade ugostio je Aleksandra Ivanovića i Milana Škarića koji stoje iza MARS startapa. Pored toga što sarađuju već godinama zajedno, ovaj dvojac odlučio se na još jedan poduhvat – pokretanje zajedničkog starapa.Obojica imaju dugogodišnje iskustvo u IT sektoru, te kao takvi najbolje znaju koje su to frustracije sa kojima se sureće svaki programer. „MARS je odgovor na veliku količinu frustracije koju svaki programer oseća u jednom trenutku u svom životu“, kažu njegovi kreatori.Sada su u fazi traženja strateškog partnera, a zajednica i klijenti im donose nove predloge za dalji razvoj njihovog projekta.U budućnosti planiraju da učine svoj proizvod dostupnim za što više ljudi.Slušajte pažljivo i otkrijte kako se svakodnevni (back end) problemi pretvaraju u uspešan startap.Znajući da će im na njihovom putu uspeha biti potrebna pomoć, postali su deo akceleratorskog programa Impact Hub Beograda, te nam ovom prilikom prenose i svoja iskustva kako je biti deo ove zajednice.

Video

(VIDEO) Od države nedovoljno i tračica i senzora za merenje šećera

Kontinuirane merače nivoa šećera u krvi od kraja januara o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja dobiće sva deca koja boluju od dijabetesa i ispunjavaju neophodne uslove, kao i odrasli koji koriste insulinsku pumpu. Bojana Marković iz udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug kaže da rešenje po kojem će se dobijati 12 senzora godišnje nije dobro, zbog toga što bi merač trebalo da se menja na svakih šest dana, a nedovoljan broj tračica i lanceta koji se koriste za samostalno merenje nivoa šećera je problem sa kojim se bore godinama.Postoje brojne poteškoće sa kojima se susreću osobe koje boluju od dijabetesa, ali ukoliko biste morali da izdvojite jedan problem koji bi najurgentnije morao da se reši, šta bi to bilo?To je jako teško jer nam mnoge stvari nedostaju. Ono što pričamo godinama je nedovoljni broj tračica za merenje nivoa šećera u krvi. Deca do osamnaest godina i trudnice imaju pravo do 150 tračica mesečno. Nakon osamnaeste godine mi imamo pravo na sto tračica, a nama mesečno treba otprilike 200, čak nekada i 250 tračica koje moraju da se dokupe. Cena tračica uopšte nije mala. Ona ide od 2.100 dinara do, u nekim mestima u Srbiji idu i do 2.800 dinara, zavisi od apoteke do apoteke i do mesta do mesta. Takođe, ljudi stariji od osamanaest godina nemaju više pravo na lancete. Lancete nam služe da bismo mogli da se bocnemo kada proveravamo nivo šećera u krvi.Sada postoje i kontinuirani merači šećera u krvi?U zadnjih pet godina pojavili su se kontinuirani merači za praćenje nivoa šećera u krvi koji 24 sata prate šećer. Region, Evropa, svet već ih koristi godinama i mi se zalažemo već godinama da to dođe i u Srbiju.Imali smo obećanje za Svetski dan dijabetesa, 14. novembra, kada je ministar zdravlja izjavio da će sva deca dobiti senzore i evo 30. januara je stupilo na snagu da će deca do osamnaeste godine dobiti pravo na 12 senzora (senzor je iglica koja je injektovana sve vreme u potkožno tkivo i očitava nivo šećera, dok se rezultati prate na transmiteru, prim.novinara) godišnje, plus transmiter koji prenosi u stvari podatke sa senzora.To važi za decu koja su na insulinskoj pumpi i biće za decu koja nemaju regulisane šećere, koja imaju oscilacije viskog ili niskog šećera, i oni će dobiti aparat na kome će se očitavati vrednosti.I samo moram da napomenem, da je tih 12 senzora godišnje malo, jer taj jedan senzor traje 6 dana. Znači šta ćemo posle toga? Opet se vraćamo na tračice, kojih i inače ima malo. Takođe, vrsta diskriminacije je da stariji od 18 godina dobijaju isto 12 senzora i transmitere, ali samo osobe koje su na insulinskoj pumpi. Ja ne znam koliko u Srbiji ima insulinskih pumpi, nešto možda malo više od hiljadu, znači imaćemo jako mali broj ljudi koji će moći da koristi senzor.Šta znači kada kažete “samo za one koji su na insulinskoj pumpi”, koja je to kategorija bolesnika?Pravo na insulinsku pumpu imaju osobe koje imaju razvijene komplikacije dijabetesa. Kod dece, kada imaju neregulisane šećere i povišen tromesečni prosek šećera, a kod straijih je to ako imaju razvijenu bubrežnu isofijenciju i ako su im ti tromešeni šećeri iznad 7.5, a normala je da budu do 6.1 ili ako su im ti prosečni šećeri veći od 8.5. Kada osoba ima šećer više od 8.5, to znači da je potpuno neregulisan i da živi sa jako viskom šećerima.Zbog čega smatrate da su kontinuirani merači potrebni svima koji boluju od dijabetesa?Kontinuirani merači vam, osim što više ne morate da bockate prste, omogućavaju da i u svakom trenutku možete da vidite koliki vam je šećer. On vam takođe pravi i dijagram gde vam pokazuje kako su vam se kretali šećeri tokom noći, tokom dana, kako reagujete na određenu hranu, kako reagujete na fizičku aktivnost, kako vam se kreću šećeri kada ste bolesni, jer tada nam šećeri obično skaču. I prosto i lekar i pacijent i roditelji čija deca imaju dijabetes mogu da vide kako im se kreću šećeri i šta treba da rade ili da vide da rade dobro pa da tako nastave.Dobra samokontrola, koja je ključ dobre regulacije dijabetesa, nam pomaže da ne dođe do komplikacija koje dijabetes razvija. A komplikacije koje dijabetes razvija su ozbiljne i nekada mogu da imaju i smrtne ishode, nažalost. Negde mislimo da država treba da bude svesna koliko treba da ulaže u dobru prevenciju, da ne bi dolazilo do komplikacija.Za Novu ekonomiju: Katarina BaletićUmesto za zdravstvo i javni dug, 950 miliona za reciklažu

Srbija

Otvorene prijave za prvi hakaton u duvanskoj industriji u Srbiji

Kompanija Filip Moris i Centar za tehnološko preduzetništvo i inovacije ICT Hub organizuju HACKTIVATE, prvi hakaton u duvanskoj industriji u Srbiji, gde će učesnici u roku od 48 sati kreirati inovativna rešenja koja podržavaju Filip Moris na putu ka transformaciji poslovanja.Tehnološke kompanije, timovi i startapi koji se bave kreiranjem digitalnih proizvoda ili usluga, imaće priliku da osmisle novo rešenje kojim se uspešno može unaprediti program aktivacije zaposlenih u kompaniji Filip Moris u Srbiji.Ukupni nagradni fond je 6.000 evra za tri prvoplasirana rešenja, a ukoliko se zadovolje svi uslovi, biće obezbeđena i podrška u vidu saradnje sa kompanijom Filip Moris u Srbiji, kako bi dobili priliku da nastave da razvijaju i implementiraju proizvode ili usluge koje su osmislili tokom trajanja hakatona.U saradnji sa ICT Hub-om, Filip Moris i ovog puta postavlja inovaciju u centar svih procesa i upravo zato je HACKTIVATE savršena prilika da se otkriju, a odmah zatim razviju i implementiraju rešenja koja će pomoći da kompanija ide korak dalje ka ostvarivanju svoje vizije budućnosti bez duvanskog dima.Na ovom takmičenju mogu da učestvuju isključivo timovi sa najviše četiri člana koji su spremni da razviju i sprovedu u delo svoje idejno rešenje. Timovi će tokom ta dva dana raditi na predlogu rešenja, sa ciljem da odgovore postavljenom zadatku. Tokom hakatona, učesnicima će biti na raspolaganju mentori, stručnjaci iz kompanije Filip Moris, kao i predstavnici ICT Hub tima, a posebnu pažnju takmičari će posvetiti i pripremi za prezentacije svojih predloga.Prijave su otvorene do 6. marta 2020. godine a više informacija o događaju, uslovima i načinu prijave nalaze se OVDE.

Srbija

CINS: Ziđin na sudu zbog zagađenja u Boru

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak protiv kompanije Ziđin Bor Koper (Zijin Bor Copper) zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh u novembru 2019. i januaru 2020, otkriva CINS. Ministarstvo je kompaniju kontrolisalo više puta, a najmanje pet puta je utvrdilo propuste otkako je rudarski basen privatizovan krajem 2018. Dok nadležni prebacuju odgovornost jedni na druge, životi 45 hiljada građana Bora su ugroženi.Inspektorka zaštite životne sredine Emila Tošić obišla je Ziđin i pronašla da su tokom 21. i 22. novembra prošle godine koncentracije sumpor-dioksida (SO2) išle i do 4,6 puta iznad zakonom propisanih. Pojedinih sati je količina SO2 u vazduhu bila 8,3 puta viša od dozvoljene, navodi se u izveštaju inspektorke. SO2 je gas oštrog mirisa koji dovodi do učestalog kašlja i nadražaja ždrela. Uzročnik je respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, a najviše šteti deci, starijima i osobama sa hroničnim bolestima pluća, izveštava CINS.U novembru 2019. više stotina građana protestovalo je ispred uprave kineske kompanije Ziđin u Boru zahtevajući da se reši problem aerozagađenja.Građani i aktivisti ukazali su da deca često oboljevaju od respiratornih problema, a od vlasti su zahtevali da primora rukovodstvo RTB Bor da poštuje propise.RTB Bor privatizovala je 2018. godine kineska kompanija Ziđin, koja je sada većinski vlasnik sa 63 odsto udela, dok Vlada Srbije ima 36,9 odsto udela.Još 300 miliona dinara za vaučere za odmor u Srbiji

Srbija

LIDL DOBITNIK BEST BUY NAGRADE ZA NAJBOLJI ODNOS CENE I KVALITETA

U okviru nezavisnog istraživanja Best Buy Award Private Label 2019/2020, koje je sprovela švajcarska organizacija ICERTIAS, kompanija Lidl Srbija dobitnik je priznanja u 21 kategoriji za najbolji odnos cene i kvaliteta, prema mišljenju, iskustvu i odabiru potrošača u Srbiji. Kompanija Lidl Srbija nagrađena je u 20 različitih kategorija proizvoda iz prehrambenog i neprehrambenog asortimana, na osnovu rezultata istraživanja koje meri zadovoljstvo građana kupovinom. Osim toga, Lidl je odabran kao najbolji i u opštoj kategoriji – „Nagrada za najbolji odnos cene i kvaliteta trgovačkih marki u Srbiji”.„Nema bolje preporuke od one koja dolazi od samih potrošača. Drago nam je da smo dobitnici značajnog priznanja i da su naši potrošači prepoznali posvećenost i istrajnost u tome da ponudimo najbolji odnos cene i kvaliteta. U saradnji sa proverenim domaćim i stranim dobavljačima, vodimo računa da proizvodi koje biramo budu prilagođeni željama i potrebama potrošača. Ova nagrada je ujedno i podsticaj da nastavimo da osluškujemo njihove potrebe“, istakla je Martina Petrović, rukovodilac korporativnih komunikacija Lidl Srbija. Prehrambeni proizvodi Lidl brendova za koji je većina potrošača u Srbiji rekla da donose najbolji kvalitet za uloženi novac su slane grickalice, keks, čokolada, žitarice za doručak, dvopek, kornfleks, konzervirana riba, zamrznuta hrana, sladoled, konzervirano voće, konzervirano povrće, testenina, sveže pakovano meso, bioproizvodi i energetski napici. Potrošači su odabrali i značajan broj Lidl brendova neprehrambenih artikala, kao što su hrana za pse i mačke, posuđe za kuću, oprema za domaćinstvo, sredstva za čišćenje, prašak za veš.Istraživanje u celoj Srbiji sprovedeno je u septembru 2019. godine od strane organizacije ICERTIAS na uzorku od 1.200 ispitanika koji su česti potrošači proizvoda privatnih robnih marki. Odgovarajući na pitanja u anketi otvorenog tipa koja je zahtevala od ispitanika da sami upišu ime kompanije, potrošači su prepoznali kvalitet, svežinu i pristupačnost ponude Lidl brendova u čak 21 kategoriji. Lidl u ponudi ima 1.600 pažljivo odabranih proizvoda, a osim Lidl brendova proverenog kvaliteta, ovaj savremeni diskontni lanac nudi i 350 proizvoda domaćih dobavljača.

Srbija

Umesto istine o ukradenoj deci – pare za novi auto

Vlada Srbije nije odustala od svoje verzije zakona o bebama za koje su sumnja da su nestala iz porodilišta Srbije, iako udruženja roditelja mesecima protestuju i zahtevaju da se od te verzije odustane jer ne pomaže da se utvrdi istina o nestaloj deci. Spornu odredbu po kojoj roditeljima sudija može da dodeli nematerijalnu štetu do 10.000 evra, što je vrednost novog auta, ukoliko sud ne može da utvrdi šta se dogodilo sa novorođenim nestalim detetom, roditelji su više puta ocenili kao pokušavaj da se novcem kupi ćutanje roditelja. U ponedeljak (danas) počinje skupštinska rasprava o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.  Sa druge strane, roditelji koji sumnaju da su im deca ukradena u porodilištu predlažu da stručni timovi zajedno sa roditeljima i civilnim sektorom napravi zakon koji će dovesti do istine gde su deca.Zakon takođe predviđa da roditelji u vanparničnom postupku (što je postupak u kojem utvrđujete nasledstvo), uz prilaganje dokaza maltene dokažu da im je dete nestalo. Sa druge strane, roditelji traže snažne istražne radnje, krivičnu odgovornost, procesuiranje  za odgovorne i utvrđivanje istine u svakom slučaju pojedinačno.Sporni Predlog zakona ušao je u skupštinsku proceduru bez javne rasprave u martu 2018. godine po drugi put (prvi put u novembru 2016. godine).Pomoćnika ministra pravde Čedomir Backović na gostovanju na RTS u novembru prošle godine najavio je i DNK analizu odnosno poređene kalupa uzetih prilikom obdukcija sa DNK roditelja. Međutim, roditelji traže da im se dozvoli paralelna, nezavisna analiza kalupa, u inostranstvu. Prema podacima iz medija, čak 6.000 roditelja u Srbiji sumnja da su im bebe ukradene odmah po rođenju i prodate porodicama u Evropi, a njih 1.500 je u prethodnih desetak godina pokrenulo tužbe i krivične prijave, od kojih nijedna nikada nije rešena, uz obrazloženje da su zastarele.Podsećamo, država sedam godina odugovlači da postupi po  presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine, koji je naložio državi da isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove Zorici Jovanović jer država ni posle 30 godina nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, koja je rođena kao zdrava na klinici u Ćupriji u oktobru 1983, a zatim tri dana kasnije navodno umrla. 

Srbija

Još 300 miliona dinara za vaučere za odmor u Srbiji

Vlada Srbije donela je odluku da izdvoji 300 miliona dinara za projekat dodele vaučera za odmor u ugostiteljskim objektima u Srbiji, objavljeno je u poslednjem broju Službenog glasnika.Od ove sume, 75 miliona dinara biće raspoređeno za „subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama“ a 225 miliona privatnim preduzećima.Novac je dodeljen, kako se navodi, „radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za finansiranje projekta dodele vaučera za subvencionisano korišćenje usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima izvan prebivališta korisnika vaučera“.Nova akcija podele besplatnih vaučera za odmor u Srbiji počela je 1. januara ove godine, prema pisanju medija.Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je prošle sedmice da je od tada podeljeno oko 100.000 vaučera, i najavio izdavanje dodatnih 60.000.Vaučerima se može platiti isključivo cena smeštaja, a ne hrane, pića i slično. Mogu se koristiti samo izvan mesta prebivališta korisnika vaučera.Kako je Ljajić najavio, građanima će na raspolaganu biti 1.416 ugostiteljskih objekata u destinacijama kao što su Vrnjačka, Prolom i Lukovska Banja, Zlatibor i Sokobanja.Biznismeni bliski SNS kupili hotele u Vrnjačkoj banjiPlaninka postala vlasnik Kuršumlijske banje za 1,4 miliona evra

Srbija

Integrisana SIM kartica dostupna u Vipu

Jedna od poslednjih inovacija iz sveta digitalnih tehnologija, eSIM, od pre nekoliko dana dostupna je u Vipu, saopštila je ova kompanija. Kako se navodi, ova tehnologija koristi već ugrađeni čip u samom uređaju koji menja tradicionalnu SIM karticu. Jedna od prednosti eSIM-a je što korisnicima omogućava da elektronski promene ili dodaju operatora, direktno sa telefona u realnom vremenu, bez potrebe da nabave novu SIM karticu. Osim toga, omogućava upotrebu dva ili više brojeva u jednom telefonu i lako prelaženje između njih.U saopštenju piše da na srpskom tržištu ovu tehnologiju već podržavaju najnoviji iPhone modeli telefona: iPhone XS, XR, XS Max, 11, 11 Pro i 11 Pro Max, u kojima se eSIM koristi kao sekundarna kartica. Pored ovih, postoje i određeni telefoni koji ce uskoro stići i na naše teržište, poput Motorole RAZR, koji podržavaju isključivo eSIM.  Zahvaljujući specifičnosti eSIM čipa, koji je već ugrađen u sam uređaj, ova tehnologija se već nalazi i u nizu drugih uređaja za koje je potrebno internet povezivanje, kao što su pametni satovi, razni IoT i smart home uređaji, a koriste je i neki proizvođači automobila. Za krajnje korisnike to znači jednostavnije dodavanje novih uređaja (koji podržavaju eSIM) u postojeći paket ili novog broja  bez odlaska u poslovnicu čak i dok su u inostranstvu.Korisnici telefona koji podržavaju eSIM mogu brzo i jednostavno da aktiviraju uslugu na svom telefonu, a sve što je potrebno da bi završili podešavanja jeste skeniranje QR koda koji dobiju od operatora. Ceo proces traje svega par minuta. 

Srbija

Vlada pomaže Sportskom društvu Radnički sa 30 miliona dinara

Vlada Srbija izdvojila je iz tekuće budžetske rezerve 30.000.000 dinara na ime finansijske pomoći Sportskom društvu „Radnički” Beograd.Novac je prethodno raspodeljen Generalnom sekretarijatu Vlvade. Prema podacima sa Vikipedije i sajta Radničkog, Sportsko društvo Radnički osnovalo je 15ak radnika raznih struka na prvom spratu Građevinsko-zanatske škole u Kraljice Natalije, 20. aprila 1020. godine. Najistaknutiji član Radničkog je poznati košarkaški trener Dušan Duda Ivković.Detaljnije o istoriji Radničkog pročitajte ovde.  

Srbija

eSIM – integrisana SIM kartica dostupna u Vipu

Jedna od poslednjih inovacija iz sveta digitalnih tehnologija, eSIM, od danas je dostupna u Vipu. Ova tehnologija koristi već ugrađeni čip u samom uređaju koji menja tradicionalnu SIM karticu. Osim unapređenog korisničkog iskustva eSIM pruža i dodatni sloj sigurnosti i pouzdanosti, a velike stvari od ove kartice se tek očekuju, kako je proizvođači uređaja i operatori budu prihvatali.Jedna od prednosti eSIM-a je što korisnicima omogućava da elektronski promene ili dodaju operatora, direktno sa telefona u realnom vremenu, bez potrebe da nabave novu SIM karticu. Osim toga, omogućava upotrebu dva ili više brojeva u jednom telefonu i lako prelaženje između njih.Na našem tržištu ovu tehnologiju već podržavaju najnoviji iPhone modeli telefona: iPhone XS, XR, XS Max, 11, 11 Pro i 11 Pro Max, u kojima se eSIM koristi kao sekundarna kartica. Pored ovih, postoje i određeni telefoni koji ce uskoro stići i na naše teržište, poput Motorole RAZR, koji podržavaju isključivo eSIM.  Zahvaljujući specifičnosti eSIM čipa, koji je već ugrađen u sam uređaj, ova tehnologija se već nalazi i u nizu drugih uređaja za koje je potrebno internet povezivanje, kao što su pametni satovi, razni IoT i smart home uređaji, a koriste je i neki proizvođači automobila. Za krajnje korisnike to znači jednostavnije dodavanje novih uređaja (koji podržavaju eSIM) u postojeći paket ili novog broja  bez odlaska u poslovnicu čak i dok su u inostranstvu.Korisnici telefona koji podržavaju eSIM mogu brzo i jednostavno da aktiviraju uslugu na svom telefonu, a sve što je potrebno da bi završili podešavanja jeste skeniranje QR koda koji dobiju od operatora. Ceo proces traje svega par minuta. Promotivni tekst.

Video

(Video) Veća lista čekanja, punija privatna ordinacija

Zakonska odredba kojom se lekarima omogućava istovremeni rad i u privatnom i u državnom sektoru je legalizovanje konflikta interesa i jedan od glavnih krivaca za postojanje listi čekanja, ocenio je za Novu ekonomiju doktor Draško Karađinović,koordinator udruženja Doktori protiv korupcije. Zbog toga i izostaje motivacije da se liste čekanja u državnom zdravstvu smanjuju. On dodaje da u javnosti nedostaje debate o zdravstvu, a da političke elite, kao i određeni zdravstveni krugovi nemaju interesa da privatno zdravstvo uključe u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja jer na taj način sebi osiguravaju monopol.Zbog čega u Srbiji i dalje postoje liste čekanja za brojne intervencije, a na neke od njih se čeka i više godina?Zdravstveni sistem je nereformisan, ostao je taj koncept iz vremena socijalističkog, državnog uređenja sa jedne strane, sa druge strane doneti su vrlo štetni zdravstveni zakoni. Prvo 2005. godine, a sada i prošle godine, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdrasvtvenom osiguranju, samo su to reciklirana rešenja iz 2005. godine. Stvaraju velike krupne probleme u funkcionisanju zdravstva posebno u ovom novom, drugačijem, konkurentnom privrednom okruženju.Vi imate jednu neverovatnu odredbu, član 60, koji omogućava državnim lekarima da rade privatno. Pa kako onda da nemate liste čekanja u državnim bolnicama? Jer samim tim što vi možete da radite privatno, što ste u tom legalnom konflitku interesa, što je neverovatan primer uopšte u javnom sektoru, lekari su jedini koji mogu da rade privatno u istoj delatnosti.To recimo profesorima, sudijama, carinicima nije dozvoljeno. Imate tu situaciju da nemate uopšte motivacije posebne da se te liste čekanja u državnom sektoru smanjuju. Što je veća lista čekanja u državnom sektoru to je punija ta privatna ordinacija popodne. Zbog toga imamo tu situaciju da građani dva puta plaćaju istu uslugu, jedanput kroz zdravstveni doprinos, a drugi put, pošto ne mogu da dobiju uslugu tamo gde su platili, u domu zdravlja ili bolnici, onda odu privatno i ponovo plate kod tog istog lekara koji prepodne radio i u državnoj ustanovi. Tako da je to isto sistemski problem.Infrastrukturni pomak je napravljen, prave se nove bolnice, kupuje se nova oprema međutim to ne može da bude rešenje. Bazično postoji taj konflikt interesa koji je legalizovan, to je ono što ne može ni na koji način da smanji te liste čekanja.CEO INTERVJU SA DR KARAĐINOVIĆEM POGLEDAJTE U VIDEU NA KRAJU TEKSTAŠta je prepreka za uključivanje privatnog sektora u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja? Zato što prvo to nije interes ni političkih elita, kao ni određenih zdravstvenih krugova u državnom zdravstvu, jer ništa nema slađe nego monopol. Monopol je najbolja moguća stvar za jedan udoban i komforan život, za jednu sinekuru. To je jedna simbioza između političkih elita i birokratskog aparata u Ministarstvu zdravlja, u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje... Oni nalaze milion razloga zašto je to nemoguće.Međutim mi smo često imali te debate, pogledajte Slovačku, pogledajte Češku, uspešne tranzicione zemlje. Vi imate demonopolizaciju finansiranja zdravstva. Imate u Slovačkoj tri obavezna zdravstvena fonda, ne jedan, nego tri. U Češkoj imate pet. Znači pacijent, osiguranik, prvo tamo ne plaća doprinose nego premiju, to je opet sad posebna priča. Sa zdravstvenom karticom bira i osiguranje, obavezno, od ta tri ili tih pet i posle toga bira lekara i bolnicu. Pa kome je onda u interesu da postoje liste čekanja? Nikome. Međutim, kod nas je model takav kakav je, postoje snažni interesi da sve ostane isto i to dovodi do toga da je potrošnja za zdravstvo 4 do 5 procenata bruto domaćeg proizvoda veća nego u susednim postkomunističkim zemljama. Milijardu i po, do dve milijarde evra, mi plaćamo više nego što bi trebalo. Problem je tu. Na te milijardu i po, dve, veliki broj lobija i interesnih grupa parazitira i zbog toga je sistem ovakav kakav je, statičan i nepokretan. Gde onda odlazi taj novac?Pa plaćate više. Vi hoćete da uradite biohemijsku analizu. Je l možete da je uradite u domu zdravlja? Možete, ali da čekate i ko zna kada će biti gotova, a oko domova zdravlja koliko hoćete imate privatnih biohemijskih laboratorija. To se presipa, dva puta se plaća ista usluga. Vi kada trošite 10-11 BDP više, a vaši susedi troše 5-6 posto BDP shvatite koliko ste vi u stvari hendikepirani. Vi dva puta više plaćate zdravstvenu uslugu. Taj novac bi mogao da bude mnogo pametnije iskorišćen, recimo kroz neke investicione cikluse, međutim model je takav da sa jedne strane ne postoji želja da se menja, sa druge strane, javnost čini mi se nije spremna da razgovara razmatra probleme zdravstva, školstva, penzionog sistema, a to je država.Mi pričamo o nekim ipak perifernim temama i slična su razmišljanja i u trenutnoj vlasti i u opoziciji koja je do pred par godina bila vlast i ona se isto ponašala na ovaj način. S tim što ipak treba reći razliku, sadašnja vlast je ipak napravila neki infrastrukturni pomak, to se mora priznati. Grade se bolnice, kupuje se oprema. Međutim, u suštini, građanin to ništa ne oseća.Često se kao veliki problem zdravstva pominje i nedostatak kadra, pre svega lekara. Da li vi to vidite kao deo problema?Ne vidim to kao problem. Ako pogledate statistike, a mi to redovno gledamo, videćete da Srbija ima suboptimalni broj lekara na 100.000 stanovnika. Evropska unija ima 330, Srbija ima 300. Znači, nije to problem. Srbija ima mnogo manje medicinskih sestara, od proseka u Evropskoj uniji. Srbija ima više kreveta od proseka u Evropskoj uniji. Prema tome, to nije opravdanje i to nije način na koji se može obrazložiti ovo postojanje listi čekanja i ova nesređenost u zdravstevnom sistemu. Sa jedne strane, između 400 i 800 lekara svake godine napusti Srbiju, to je po nekim slobodnim procenama, ne postoje zvanične statistike.Država lije krokodilske suze što naši mladi školovani kadrovi odlaze. Stvar se isto vrlo jednostavno rešava. Uvedite stimulativne platne razrede. Jer kada pogledate koliko je plaćen lekar ili specijalista napolju, to su 4 do 5 puta prosečne plate, ne minimalne. Vi imate ovde prosečnu platu 400 evra, vi kada biste platili lekara 1.600 evra, specijalistu 2.000 ili 2.500 evra, odjedanput bi se taj odlazak smanjio. Međutim, država nije spremna da uvede platne razrede što je verovatno opet nasleđe socijalističke prošlosti i žele za uranilovkom i želje da svi budemo jednaki. Prema tome, kadrovi prema meni nisu problem.Za Novu ekonomiju: Katarina Baletić

Svet

Koga najviše pogađa zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku

Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku koji se odnosi se na ljude iz non-EU država stupa na snagu 1. marta, a najveća promena odnosi se na ljude sa srednjom stručnom spremom koji bi da se zaposle u Nemačkoj, navodi se u blogu Nemački kutak. Odnosno, ljude bez univerzitetske diplome mogu da konkurišu za vizu za traženje posla.Kako se ističe, u medijima u regionu bilo je vesti da se tim  zakonom ukidaju vize za Nemačku, da može brže do vize, da  postoje posebne stvari za građane Bosne i Hercegovine, Srbije i ostalih država bivše Jugoslavije, da može bez vize da se dođe radi posla u Nemačku, ali to nije tačno. Niko neće na osnovnu svog državljanstva „brže i lakše“ do vize i posla u Nemačkoj. Kako državljani iz država bivše Jugoslavije, tako i građani preostalih non-EU država.Do novog zakona definicija kvalifikovane radne snage nije bila dovoljno precizno definisana. Ono što je bilo sigurno je da su visokokvalifikovani odnosno ljudi sa univerzitetskom diplomom.Novim zakonom se to menja pa se u kvalifikovani snagu ubrajaju i ljudi bez univerzitetske diplome koji imaju srednju stručnu spremu: strukovno školovanje za programera, strukovno školovanje za stomatološku sestru. Takođe, kod nekih zanimanja moći će bez diplome ukoliko možete da dokažete više od 5 godina radnog iskustva za dati posao. Primera radi, programer bez diplome za dovoljnim radnim iskustvom (koje može da dokaže) biće smatran kvalifikovanom radnom snagom.Zbog toga novi zakon najviše pogađa ljude za srednjom stručnom spremom. Za akademce se skoro ništa nije promenilo. Za akademce postoji još od 2012. godine „lakši i brži put“ odnosno Plava karta.Ono što se menja još zakonom je priznavanje neunivezerzitestke diplome i profesije za koje ne treba „licenca za rad“. Primera radi, diploma za kuvara. Da bi mogli da provere ko je kvalifikovani radnik, zakon predviđa inicijativu, ali ne i obavezu, „lakšeg i bržeg poređenja diploma“.  

Srbija

Stručnjaci za ICT sve traženiji u EU

Svako deseto preduzeće u Evropskoj uniji je tokom 2018. godine pokušalo da unajmi stručnjake za informacione i komunikacione tehnologije (ICT), a tačno 58% tih kompanija je imalo poteškoće da n...

Srbija

Spajanje domova zdravlja i bolnica je korak unazad

Reforma zdravstva treba da ide ka modelu vaučerizacije koji bi podrazumevao da građanin sa svojom zdravstvenom knjižicom sam bira lekara u mestu u kojem živi, bilo u državnom, bilo u privatnom sektoru, kaže doktor Draško Karađinović, predsednik udruženja Doktori protiv korupcije za serijal Nove ekonomije #DaVasPoslušamo. Karađinović se slaže da državne apoteke ne bi trebalo da više budu u nadležnosti lokalnih samouprava, ali da model privatizacije ne treba da podrazumeva mogućnost preuzimanja apotekarskih ustanova od strane veledrogerija jer su to privredna društva sa svojim komercijalnim interesima.Nedavno je doneta Uredba o planu mreže koja prvi put predviđa osnivanje zdravstvenih centara koji bi objedinili dom zdravlja i opštu bolnicu na teriotiriji jedne opštine. Prema uredbi trebalo bi da bude osnovano oko 30 ovakvih zdravstvenih centara. Šta bi trebalo ova promena da znači za pacijente. U čemu će se razlikovati usluga koju će oni dobijati?To je uredba koja se bazira na članovima novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je usvojen prošle godine. Ta uredba, kao i zakon, ponovo vrši centralizaciju zdravstvene zaštite. To je jedan model koji je postojao ranije, u vreme socijalizma i meni se čini da je to jedan korak unazad i još jedan dokaz da u stvari ne postoji reformski kapacitet. Mi ponovo grupišemo domove zdravlja koji su primarna zdravstvena zaštita sa bolničkim sektorom, sa tim opštim bolnicama. Znači svaki okrug ima jednu opštu bolnicu i sada mu mi pripajamo primarnu zdravstvenu zaštitu, to jeste dom zdravlja. To je model koji ne postoji napolju, nigde u inostranstvu. To je jedan model koji je potpuno arhaičan i ne verujem da će doneti išta novo. Problem je ovde što mi nismo ušli u reformu primarne zdravstvene zaštite, domova zdravlja. Reforma bi trebalo da ide preko modela vaučerizacije. To znači da građanin sa svojom zdravstvenom knjižicom, zdravstvenom karticom sam bira lekara  na nivou lokalne samouprave gde živi, da li u državnom, da li u privatnom sektoru. Očigledno da se ne ide u tom pravcu i očigledno da se ponovo vraćamo u neke etatističke modele zdravstva koji ne mogu doneti nikakav kvalitativni pomak.Ministarstvo zdravlja je objasnilo da bi to osnivanje zdravstvenih centara značilo da ukoliko, na primer, pacijentkinja dođe u dom zdravlja kod svog ginekologa koji je trenutno odsutan, da će ona svoj pregled moći da završi u bolnici gde rade tri ginekologa. Šta je tu problematično, zbog čega to nije dobro rešenje?Zbog čega pacijent sa svojom zdravstvenom karticom ne može da ide kod privatnog ginekologa u svom gradu u kom živi? To je u Srbiji apsolutno tabu tema. To je taj princip vaučerizacije, vaša zdravstvena kartica je u stvari vaučer, ona nosi sa sobom novac iz zdravstvenog fonda. Vi sa tom karticom birate lekara gde ćete se lečiti. To ne može u Srbiji, nažalost. U 2020. godini to u Srbiji nije moguće... Imamo i dalje taj nasleđeni birokratsko etatizovani model zdravstva. Ako se sećate dom zdravlja se nekada, u doba socijalizma, nazivao fabrikom zdravlja i taj model razmišljanja je ostao. Tu postoje normalno i snažni interesi da sve ostane na ovom nivou na kom je sada i u ovom modelu u kakvom sada postoji. Dom zdravlja kao takav je u suštini kao jedno veliko komunalno preduzeće koje građani finansiraju preko republičkog fonda, a rukovodioci doma zdravlja su partijski aparačici koji s time raspolažu shodno svojim interesima i shodno interesima stranke koja ih je tu postavila. Taj model ne može danas da funkcionište. U socijalizmu je sve bilo državno i tada je to imalo neku logiku. Danas je sve drugačije.Uporedili ste sada dom zdravlja sa komunalnim preduzećem. Domovi zdravlja i opšte bolnice više nisu u nadležnosti lokalnih samouprava, ali je to negde na liniji onoga što je rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić da ni apotekarske ustanove više ne treba da budu u nadležnosti lokalnih samouprava, jer bi grad trebalo da se bavi upravo samo komunalnim delatnostima. Kakav je vaš stav povodom privatizacije Apoteke Beograd?Apsolutno se slažem. Apotekarska ustanova, to je isto bio oblik komunalnog preduzeća, slično kao dom zdravlja. I šta se tu dešavalo? Sa jedne strane vi imate ogromna finansijska sredstva, vi ste državna apotekarska ustanova. Podsetiću da, lekovi na recept, u Srbiji su 400-500 miliona evra godišnje, što u državnom, što u privatnom sektoru. Znači radi se o ogromnim sredstvima, a imate državne apotekarske ustanove koje su gomilale ogromne gubitke. Verovatno se sećate slučaja, Zrenjanin, Kruševac, da ne nabrajam dalje. Apsolutno je jasno da je taj model totalno prevaziđen i ovaj način odvajanja i transformacije apotekarske ustanove u Beogradu i ostalim gradovima je potpuno opravdan. Jedino je pitanje modela. Mislim da opet tu ne radimo kako treba. A kako bi trebalo?Ja samo podsećam da je Evropski sud pravde 2008. godine na zahtev italijanske i nemačke farmaceutske komore jasno stavio na znanje da je apotekarska delatnost zdravstvena delatnost i da nju mogu da obavljaju diplomirani farmaceuti ili, kako kažemo, apotekari. Ovim modelom je predviđeno da veledrogerije, koje su u stvari trgovačka preduzeća između proizvođača lekova i distribucije, preuzmu državne apotekarske ustanove i sada imamo problem. Sa jedne strane imamo komercijalni interes jer veledrogerija je komercijalno preduzeće koje ima komercijalni entitet, koja ima svoj profitni karakter i logiku, a sa druge strane smatramo da je apotekarska delatnost zdravstvena delatnost. I to je prvi problem i o tom problemu se, kažem, izjasnio Evropski sud pravde 2008. godine kada je rekao da je apotekarska delatnost zdravstvena delatnost i da nju mogu da rade samo apotekari. Prema tome nije moguće da veledrogerija kao komercijalno preduzeće, što se verovatno planira u Srbiji, preuzme apotekarske ustanove. Drugi problem je što vi, ako dozvolite da veledrogerije, opet kao privredno društvo, preuzme i maloprodaju i distribuciju vi stvarate onda vertikalnu integraciju, a to je nedozvoljeno, između proizvođača i distributera. Međutim, čini mi se da javnost uopšte sa time nije upoznata i o tome se ne razmišlja uopšte. A moguće je i da su pritisci veledrogerija već tako snažni da će i taj model koji je suprotan evropskim standardima proći ovde kod nas u Srbiji.Katarina Baletić 

Srbija

Komtrejd sređuje birački spisak Srbije

Kompanija Comtrade System Integration pobedila je na tenderu za održavanje i unapređenje biračkog spiska koji je sprovelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.Comtrade je posao dobio kao jedini ponuđač u otvorenom postupku, po ceni od 6.980.000 dinara – samo 20.000 manje od procenjene vrednosti nabavke, koja je iznosila sedam miliona dinara.Posao obuhvata, između ostalog, unapređivanje sistema kontrola prilikom kreiranja zahteva za upis novih birača ili promene kada su u pitanju lični podaci, navodi se u konkursnoj dokumentaciji.Osim jedinstvenog biračkog spiska, Comtrade će u narednih godinu dana, koliko traje ugovor, takođe održavati i Registar političkih stranaka.Ugovor je zaključen 24. januara 2020. godine.Bivša državna sekretarka MUP-a u poslu od milijardu dinara

Srbija

U Srbiji zaposleno manje od 200 igrača

Socijalni položaj igrača u Srbiji predstavlja gorući dugogodišnji problem zbog nerešenog pitanja radnog staža i statusa igrača, ocenjuje se u Predlogu strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. godine koja je ušla u skupštinsku proceduru. Kako se navodi, ustanove kulture su primorane da angažuju honorarne saradnike kao izvođače tekućeg repertoara, jer stalno angažovani stariji igrači više nisu u mogućnosti da izvršavaju svoje radne obaveze. Zaposlenih igrača u Republici Srbiji ima manje od 200, pa se nameće potreba da se razmotri promena starosne granice za odlazak igrača u penziju, njihova prekvalifikacija, kao i poboljšanje njihove zdravstvene zaštite, stoji u strategiji.Ocenjuje se da je najznačajniji napredak u oblasti umetničke igre ostvaren  u finansijskom pogledu, to jest u izdvojenim budžetskim sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, koja su u proteklom periodu višestruko uvećana. U okviru ustanova kulture deluje samo pet ansambala (Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo” i Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije „Venac” i Pozorište na Terazijama u Beogradu). Oni prvenstveno obuhvataju klasičan balet i narodnu igru, osim Pozorišta na Terazijama koje uglavnom izvodi mjuzikle i ima manji profesionalni igrački ansambl. Dobra polazišta za unapređenje ove oblasti jesu postojanje tradicije klasičnog baleta, kao i rad značajnih stvaralaca u oblasti savremene igre i velikog broja amatera koji se bave najrazličitijim formama igre, što predstavlja široku osnovu za potencijalne profesionalne igrače."Naš sistem obrazovanja igrača neophodno je izmeniti i osavremeniti, jer su, između ostalog, tri niže i srednje baletske škole smeštene u Beogradu, Pančevu i Novom Sadu, i tako nedostupne za najveći broj dece i mladih u Republici Srbiji", ocenjeno je u Strategiji. Odnedavno radi i prva akreditovana visokoškolska ustanova u oblasti umetničke igre, koja za sada ne može u potpunosti da zadovolji potrebe u ovoj oblasti.Dodaje se da je u jačanju savremene plesne scene i formiranju nove publike posebno važnu ulogu imao je Beogradski festival igre, osnovan 2004. godine. Festival je dao značajan doprinos pozicioniranju ove umetničke grane, stvarajući novu, mladu publiku i popularišući umetničku igru.Udruženje baletskih igrača Srbije od 1996. godine organizuje Festival koreografskih minijatura čiji je cilj podsticanje rada mladih koreografa savremenog plesnog izraza, dok udruženje Stanica – servis za savremeni ples, već nekoliko godina organizuje međunarodni festival „Kondenz”, kao i brojne obrazovne programe namenjene koreografima i igračima.