Najnovije

Srbija

Većina pozorišta u Srbiji u lošem stanju

Većina pozorišta u Srbiji, osim što nema dovoljno novca, radi u neuslovnim zgradama koje su u lošem stanju i slabo tehnički opremljene, navodi se u Strategiji razvoja kulture Srbije 2020-2029.Zbog nepovoljnih uslova rada, većina mladih umetnika i stručnjaka ne odlazi van Beograda ili Novog Sada, što je dovelo do toga da većina teatara u Srbiji nema potpuno profesionalne umetničke ansamble, ocenjuje se u dokumentu. Pozorišni sistem u Srbiji čini 36 profesionalnih pozorišta, 47 amaterskih pozorišnih trupa, 14 dečjih pozorišta, ali i umetnička udruženja i udruženja građana u ovoj oblasti, kao i brojni umetnici, saradnici i stručnjaci u kulturi. U sezoni 2017/2018. odigrano je 6698 pozorišnih predstava. Predstave je gledalo 1.387.257 građana.Najrazvijeniji pozorišni život ima Beograd (14 profesionalnih pozorišta, 5 amaterskih i 6 dečjih pozorišnih ustanova), potom Novi Sad, Subotica, Niš i Kragujevac, što čini više od polovine svih srpskih pozorišta.U ostalim delovima zemlje, ove ustanove kulture su neravnomerno raspoređene, što umanjuje dostupnost kvalitetnih umetničkih programa i predstava. Narodno pozorište preko tendera naručuje glumce

Srbija

JP Pošte Srbije sređuje Registar matičnih knjiga

Javno preduzeće Pošte Srbije održavaće i unaprediti Registar matičnih knjiga ove godine za oko 19 miliona dinara, nakon tendera koji je sprovelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.Javna nabavka sprovedena je kao pregovarački postupak, s obzirom da uslugu može da pruži jedino JP Pošte Srbije, kao vlasnik izvornog koda softvera, vidi se iz obaveštenja o pokretanju postupka.Ugovor sa rokom trajanja od godinu dana zaključen je krajem 2019. godine za tačno 19.166.666 dinara, stoji u obaveštenju objavljenom na portalu javnih nabavki.Registar matičnih knjiga je platforma za vođenje matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih u elektronskom obliku za sve jedinice lokalne samouprave na teritoriji Srbije.Pod unapređenjem Registra, koje će sprovesti Pošte Srbije, između ostalog se podrazumeva uspostavljanje servisa sa Ministarstvom zdravlja za prijem elektronske Potvrde o smrti, kao i servisa za vraćanje podataka iz matičnih knjiga potrebnih za popunjavanje Potvrde o smrti.Takođe će biti uspostavljen servis sa Ministarstvom zdravlja za prijem elektronske Potvrde o promeni pola, kao i servisa za vraćanje podataka iz matičnih knjiga potrebnih za popunjavanje Potvrde o promeni pola.Prema konkursnoj dokumentaciji, potrebnno je omogućiti upis činjenice o promeni pola na osnovu elektronske Potvrde o promeni pola kroz unos odgovarajuće naknadne zabeleške.Javna nabavka za održavanje i unapređenje Registra matičnih knjiga je nastavak realizacije projekta uspostavljanja Centralnog sistema za elektronsku obradu, skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga, koji je započet 2009. godine.Bivša državna sekretarka MUP-a u poslu od milijardu dinara

Svet

Rezultati MOL Grupe za 2019. godinu: snažna EBITDA prevazišla očekivanja

Profit MOL Grupe tokom prethodne godine bio je niži za 17% u odnosu na 2018. godinu i iznosio je nešto više od 294 milijardi forinti (871,07 miliona долара), dok je neto prodaja proizvoda uvećana za 2%.U finansijskim rezultatima za prethodni kvartal i celu 2019. godinu navodi se da je zarada po akciji kompanije umanjena za 27% i da iznosi preko milion dolara.U saopštenju MOL Grupe navodi se da je celogodišnja EBITDA firme (profit pre nego što se oduzme kamata, porez na dobit i amortizacija) za 2019. godinu pala za 9% na 2,26 milijardi evra, što je što je ipak bilo iznad zadatih ciljeva.Dodaje se i da je većina makro pokazatelja u poslednjem kvartalu postala negativna, kao i da se na osnovu procenjenog šestomesečnog doprinosa iz ACG nalazišta u Azerbejdžanu tokom 2020. godine očekuje blagi rast EBITDA.Segment pronalaženja i proizvodnje nafte i gasa je u poslednjem kvartalu 2019. godine dostigao je 111 mboepd (hiljada barela ekvivalenta nafte po danu), što jeste bilo iznad projektovanih 110 mboepd, ali je na međugodišnjem nivou, zbog slabijeg spoljnog finansijskog okruženja, dodao 17% EBITDA nego lane.EBITDA od prerade smanjena je za 13%, na oko 866 miliona evra, što je odraz nižih marži rafiniranja i petrohemijskih proizvoda, dodaje se u saopštenju.Segment Consumer Services porastao je u poslednja tri meseca prošle godine za 30% EBITDA u lokalnoj valuti i za 24% u dolarima u poslednjem kvartalu 2019, a porastao je za 18% u celoj 2019."Dogovorili smo se da steknemo glavnu upstream (производну) imovinu u Azerbedžajnu, realizovali smo 50% našeg vodećeg Poliol projekta, dok je naš segment Consumer Services imao još jednu godinu postavljanja rekorda. Sa našim snažnim osnovama i uprkos sve većoj globalnoj neizvesnosti, gledamo u 2020. sa optimizmom. Uz pomoć nove imovine, očekujemo rast naše EBITDA do 2.5 milijardi dolara, zasnovan na srednjoročno baznom makro okviru sa Brent sirovom cenom od oko 60 dolara/bbl i sa pretpostavkom na konzervativniji pogled kada je u pitanju petrohemijska industrija. To će nam ponovo obezbediti dovoljno novčanog toka kako bismo pokrili naša ulaganja u strateške projekte.” prokomentarisao je predsednik Uprave i glavni izvršni direktor kompanije Žolt Hernadi.MOL GRUPA KUPUJE DEO STRATEŠKI VAŽNE NAFTNE INDUSTRIJE AZERBEJDŽANA

Srbija

Danas: Tenderi za dve godine poskupeli 5,5 puta

Cene rekonstrukcije centara za socijalni rad koje plaća Ministarstvo za rad na javnim nabavkama skočila je pet i po puta od 2017. godine, piše dnevni list Danas.Ministarstvo je početkom prošle godine odobrilo raspisivanje osam tendera za izradu projekta renoviranja ustanova iz svoje nadležnosti i za to obezbedila oko 100 miliona dinara, a šest od osam ovih javnih nabavki dobili su konzorcijumi u kojima su bile firme arhitekte Danila Grahovca, piše ovaj list.Kako navodi Danas, u tome su pomogli “dobro skrojeni uslovi” poput neophodnih prihoda i referenci, a jedan gerontološki centar tražio je čak i da ponuđač ima turističke i hotelske objekte u referencama.List navodi da je 2017. godine Ministarstvo za rad raspisalo centralni tender za projekte rekonstrukcije, sanacija, dogradnje ili renoviranja za 70 ustanova za 45,6 miliona dinara, što je gotovo upola manje od novca koji je prošle godine izdvojen za svega šest projekata.“Indikativan je primer Gerontološkog centra u Mataruškoj Banji, gde se 2017. odustalo od nabavke. Procenjena vrednost tada je za centar i još sedam ustanova iz tog dela Srbije iznosila ukupno 2,88 miliona dinara. Prošle godine Mataruška Banja je ‘samostalno’ ušla na spisak, ali je vrednost projekta za gotovo identične radove procenjena na oko 16 miliona dinara”, piše Danas.Međutim, na ovom tenderu se osim konzorcijuma sa Grahovcem javila još jedna, povoljnija ponuda, koju je Centar prihvatio.Grahovac se žalio, ali je odluku Centra potvrdila Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nakon čega je ministar Zoran Đorđević povukao novac za projekat, navodi Danas.Za azerbejdžanske firme ne važe javne nabavkeUmiremo od zagađenja, a to se može sprečiti

Srbija

Državni sekretar: Zaposlili smo 18.000 zdravstvenih radnika

Prethodnih godina je zaposleno 18.000 zdravstvenih radnika i odobreno 9.000 specijalizacija, a udeo nemedicinskog osoblja smanjen je sa 28% na manje od 20% sa tendencijom potpunog izdvajanja nemedicinskih delatnosti iz zdravstva, kazao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić na predstavljanju Specijalnog izdanja NALED-ove publikacije Siva knjiga zdravstva.  „Angažovanje privatnog sektora u zdravstvenom sistemu je nešto na čemu radimo poslednjih godinu dana i sigurno da postoji veliki prostor za unapređenje tog odnosa naročito u segmentima gde postoje liste čekanja“, dodao je Vekić, navodi se na sajtu NALED-a.Podsećamo, istraživanje Nove ekonomije je pokazalo da je za pet godina (2014-2018) broj zaposlenih u zdravstvu smanjen za gotovo 10.000 ljudi, što je utvrđeno na osnovu podataka Instituta Batut i Fiskalnog saveta. U tom smanjenju, broj zdravstvenih radnika smanjen je za 3000, doktora medicine skoro 1000 manje, i administrativno i tehničko osoblje smanjeno je za nešto oko pet hiljada ljudi.Sindikat lekara i farmaceuta: Godišnje nam odlazi pet odsto lekara  Kako se navodi na sajtu NALED-a, šef Kancelarije Svetske banke Stiven Ndegva naglasio je da je ta institucija dosad odobrila četiri projekta u sektoru zdravstva i od 2013. Srbiji su na raspolaganje stavljena sredstva u iznosu od 54 miliona evra. Među nekoliko ključnih rezultata poslednjih godina on je istakao da su jedinične cene najčešće korišćenih lekova smanjene 27%, a upotreba antibiotika za 38%. Ipak, građani Srbije izdvajaju 40% novca za zdravstvo direktno iz svog džepa i to je jedan od najvećih troškova među zemljama regiona. Taj trošak je potrebno smanjiti poboljšanjem usluga, a to u velikoj meri podrazumeva i veću integraciju privatnog sektora u zdravstveni sistem. Siva knjiga zdravstva je značajna jer otvara dijalog na tu temu, a prilika za unapređenje sistema jeste i izrada novog plana optimizacije mreže zdravstvenih ustanova – rekao je Ndegva.     

Svet

EU dostigla rekordni suficit u trgovini uslugama

Članica Evropske unije su državama izvan tog ekonomskog bloka tokom 2018. godine izvezle usluge u vrednosti od 945 milijardi evra, dok je uvoz usluga u EU tokom iste godine blago opale na 795 milijardi, prenosi Eurostat.To znači da je, prema poslednjim dostupnim podacima, EU dostigla rekordni pozitivan trgovinski bilans uslugama vredan 149 milijardi evra, dodaje kancelarija za statistiku EU.Najvažniji partneri za razmenu u tercijarnom sektoru bile su Sjedinjene Američke Države, u koje je "otišla" skoro petina svih usluga, a iz kojih je uvezena četvrtina (24%) svih neopipljivih dobara. Na drugom mestu po važnosti nalazi se Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je uvezlo 21% usuga nastalih u EU, a izvezlo tačno 20% usluga.Na trećem mestu je Švajcarska, koja je bila primalac 11% EU izvoza i koji je na zajedničko evropsko tržište plasirao 7% usluga čiji je izvor bio izvan Unije."Poslednjih godina naglo se povećava vrednost svetske trgovine uslugama. Ovaj obrazac se takođe primetio širom EU, pri čemu je vrednost izvoza u protekloj deceniji porasla za 73%, a vrednost uvoza za 59%", navodi se u saopštenju Eurostata.

Srbija

Bivša državna sekretarka MUP-a u poslu od milijardu dinara

Bivša državna sekretarka MUP-a Milena Vuković, čija je firma BPS Security dobila posao obezbeđivanja policijskih objekata, takođe je vlasnica kompanije BPS Corporation koja je u konzorcijumu sa nekoliko drugih kompanija dobila posao vredan skoro milijardu dinara.Konzorcijum od osam firmi, među kojima je BPS Corporation, zaključio je 14. januara ugovor sa Elektroprivrednom Srbije o održavanju higijene za potrebe tehničkih centara EPS-a na dve godine, po ceni od 930 miliona dinara.Nosilac posla je kompanija Emporio Team, a osim BPS-a u konzorcijumu su preduzeća Telus (u vlasništvu Telekoma Srbija), Goodhouse, BMK, Tisten Group, DIZ Higijena i Coopservice BMK.Za poslove Milene Vuković prvi put se čulo prošle sedmice kada je Insajder objavio da je BPS Security dobio posao obezbeđenja od MUP-a za najmanje 60 miliona dinara, u konzorcijumu sa još tri firme.U tom konzorcijumu bila je i kompanija Tisten Group, koja je takođe nastupila u konzorcijumu sa BPS Corporation u javnoj nabavci EPS-a od 930 miliona dinara.Nosilac posla, kompanija Emporio Team, u novembru prošle godine dobila je posao rekonstrukcije i održavanja sistema javnog osvetljenja u Jagodini, zajedno sa kompanijom Resalta, koja se dovodi u vezu sa premijerkom Anom Brnabić. Resalta je slovenačka firma čiji je suvlasnik investicioni fond na čijem je čelu nekadašnji poslodavac premijerke Brnabić. Prema istraživanu BIRN-a, Resalta je jedna od nekoliko kompanija bliskih srpskim i mađarskim vlastima koje dobijaju skoro sve poslove na uvođenju LED osvetljenja u Srbiji.Kompanija Coopservice BMK u suvlasništvu je italijanskog Coopservice international i BMK iz Srbije, čiji je većinski vlasnik Bogdan Mamuzić. Dnevni list Danas pisao je 2013. godine da su Mamuzićeve kompanije bile privilegovane prilikom dodele poslova od Uprave za javne nabavke Vlade Srbije, što su iz ovog preduzeća oštro demantovali.DIZ Higijena je 30 odsto u vlasništvu Ljiljane Krivošević, a 70 odsto u vlasništvu kompanije Marera Property Management iz Beograda.Vlasnik 60 odsto Marera Property Management-a je RWM Holdings, a 40 odsto Marera Holdings, obe sa Kipra, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.Jedva čekamo da se rešimo najboljih studenataZa azerbejdžanske firme ne važe javne nabavke

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković

Srbija

NBS utvrdila pravila za registar korisnika novčanih doznaka

Guverner Narodne banke Srbije utvrdio je uslove o vođenju jedinstvenog registra korisnika novčanih doznaka, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Jedinstveni registar korisnika novčane doznake sadrži podatke o korisnicima platne usluge izvršavanja novčane doznake, odnosno o platiocima i primaocima plaćanja.U registru korisnika novčane doznake ne vode se podaci o iznosima platnih transakcija.Platilac je fizičko lice koje pružaocu platnih usluga izdaje platni nalog za izvršenje platne transakcije, bez obzira na to da li platilac ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Isto je definisan i primalac plaćanja. Pružalac platnih usluga označava banku, platnu instituciju, instituciju elektronskog novca i javnog poštanskog operatora kada pružaju platnu uslugu izvršavanja novčane doznake.Narodna banka Srbije vodi Jedinstveni registar korisnika novčane doznake u elektronskom obliku, na osnovu podataka koje joj dostavljaju pružaoci platnih usluga.Podaci iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake nisu javno dostupni i na njih se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pružanje platnih usluga koje se odnose na poslovnu tajnu, kao i odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.Organima i licima koji su ovlašćeni da vrše uvid u podatke iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake, Narodna banka Srbije obezbeđuje taj uvid isključivo putem posebnog aplikativnog rešenja, na osnovu primljenog zahteva potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom. Sudovima i drugim nadležnim organima ovi podaci mogu se, osim putem posebnog aplikativnog rešenja, davati i na osnovu pismenog zahteva, u skladu sa zakonom.Pružalac platnih usluga dužan je da do 15. juna 2020. godine dostavi podatke za sve korisnike novčane doznake koji su do 1. juna 2020. godine koristili platnu uslugu izvršavanja novčane doznake.  

Srbija

Solidarnost i donacije običnih ljudi spasavaju od izvršitelja

Združena akcija Krov nad glavom saopštila je da je u protekla tri dana sakupila 143.500 dinara pomoći za Nenada Butuliju iz Ruskog Sela kod Kikinde, kome preti zaplena dve ovce zbog duga Srbijagasu od 60.000 dinara. U saopštenju te organizacije se navodi da je Nenad Butulija plućni bolesnik, koji skromno živi od povremenih fizičkih poslova i socijalne pomoći od 8.000 dinara. Terapija, koja mu je potrebna košta 3.500 dinara, a komunalne dugove je plaćao redovno dok je bio zaposlen. Krov nad glavom dodaje da je javna prodaja zakazana od strane javnog izvršitelja Lazara Sekulića, koji je nadležan za područje Višeg i Privrednog suda u Zrenjaninu i da je za dve ovce određena početna cena od 21.000 dinara."Odlukom izvršitelja na aukciji je trebala da se proda i svinja procenjana na 30.000 dinara, ali je nju Butulija već ranije prodao da bi platio dugove za struju i vodu", navodi se u saopštenju. Humanitarnu akciju je pokrenuo subotički ogranak organizacije u utorak, 18. februara, a većina donacija je bila vrednosti između 200 i 1.000 dinara."[To] pokazuje da se uključio veliki broj običnih ljudi, koji su pokazali solidarnost i želju da pomognu", navode iz Krova nad glavom. Boris Telečki iz Združene akcije Krov nad glavom Subotica rekao je za Novu ekonomiju da je prezadovoljan ovom akcijom, za koju je ocenio da pokazuje da su ljudi spremni da pokažu empatiju i pruže solidarnu pomoć. On je dodao i da je na ovom primeru "potvrđena teza da smo prepušteni sami sebi i da država ne vodi računa o najugroženijima", kao i da je Nenadu Butuliji pozlilo i da se trenutno nalazi u bolnici, a aktivisti će ga posetiti i odnetu mu novac. "Trenutno samo međusobna solidarnost može da pomogne u ovakvim slučajevima, a za sistemsko rešenje ćemo morati da se borimo, na prvom mestu inicijativom za ocenu ustavnosti zakona o izvršenju", kazao je Telečki.Danas se u celom svetu obeležava Svetski dan socijalne pravde, koji je pre 13 godina ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija kako bi podsećala društvo da je ona moguća jedino ako građani pokazuju odgovornost prema najranjivijim društvenim grupama.Ustavni sud je nedavno doneo odluku u kojoj se poziva na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i kojom poništava presudu u jednom od poznatijih slučajeva iseljenja u prethodnih nekoliko godina, jer je takvom presudom prekršen član 8. kojim je garantovano pravo na dom, više o tome na linku OVDE.  V. Vuksanović PROČITAJTE JOŠ: Sve što treba da znate o izvršiteljima, a niko vam nije rekao

Srbija

Kompaniji besplatno zemljište vredno 15 miliona dinara

Opština Temerin dodeliće privatnom preduzeću TIM-COP, koja se bavi proizvodnjom opreme za distribuciju i upravljanje električnom energijom, besplatno građevinsko zemljište vredno skoro 15 miliona dinara. Komisija za kontrolu državne pomoći odobrila je ovaj ugovor, kojim se dodeljuje zemljište veličine oko tri hektara u radnoj zoni „Ilandža“, rešenjem od 18. februara.Tržišna vrednost tog zemljišta iznosi 14.797.570 dinara, odnosno nešto više od 126.000 evra, navodi se u rešenju Komisije.Nacrtom ugovora predviđeno je da TIM-COP do kraja 2024. izgradi nove proizvodne objekte okvirne površine 20.000 kvadratnih metara i uloži najmanje pet miliona evra u materijalnu i nematerijalnu imovinu.Proizvodni pogon o kom je reč služiće za proizvodnju izduvnih sistema za automobile.Takođe, TIM-COP se obavezao da do 2022. godine zaposli najmanje 188 radnika na neodređeno vreme, navodi se u rešenju.Kompanija će biti u obavezi da zadrži novootvorena radna mesta u Temerinu najmanje pet godina od implementacije investicionog projekta.Ombudsman ispituje Inspektorat za rad zbog pogibije radnika

Konferencije Srbija Konferencija

Umiremo od zagađenja, a to se može sprečiti

Naš odnos prema životnoj sredini je zabrinjavajuć, nema reakcija na klimatske promene koje nas više pogađaju nego druge zemlje, a ulaganja države u zaštitu životne sredine su nedopustivo mala, rečeno je danas na debati „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“ koju je u Vukovoj zadužbini organizovala grupa nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet  i Južne vesti) uz podršku Ambasade Švedske.„Naš odnos prema životnoj sredini je razočaravajuć, a to se vidi iz položaja resornog ministarstva. To ministarstvo je potisnuto u treći red zato što je u stalnom sukobu interesa sa drugim ministarstvima“, ocenio je prof. dr Vladimir Stevanović, redovni član SANU u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka. On je kazao da bi veću energiju trebalo uložiti u podizanje znanja i svesti građana o životnoj sredini, promovisanje vrednosti skromnosti i štedljivosti u korišćenju prirodnih resursa, po ugledu na skandinavske zemlje.Govoreći o problemu gradova u Srbiji koji su biološki gledano paraziti biosfere, on je rekao da iz gradova izlazi samo otpad i zagađenje.Taj parazitizam može da bude sveden na razumnu meru prečišćavanjem vazduha, vode, sađenjem zelenih površina, predložio je Stevanović.Kako je rekao, projekti izgradnje ne treba da budu megalomanski.„Ovaj čuveni Beograd na vodi, ta skalamerija, piramida faraonska, ima kanalizaciju koja ide u Savu. To je Beograd na prljavoj vodi“, ocenio je on.„Verujem da ne postoji oblast u kojoj Srbija više zaostaje za okruženjem i svetom nego što je to životna sredina, ocenio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.Prema njegovim rečima, zaštita životne sredine nije prioritet vlasti, i „ovo što gledamo je više predstava nego ozbiljno opredeljenje“.Prema analizama Fiskalnog saveta, više od tri miliona građana Srbije ispušta otpadne vode u septičke jame, polovina vodovoda ne obezbeđuje vodu ispravnu za piće,  dok 2,5 miliona građana udiše vazduh koji nije zdrav.Projekcije Saveta kažu da je u zaštitu životne sredine potrebno uložiti 8,5 milijardi evra u narednih 10- 15 godina.Ako ulažemo u stadione, nema para za ekologiju „To jeste veliki novac, ali je dostižan ako se u budžetu svake godine sve više izdvaja za životnu sredinu. To znači da sadašnji prioriteti treba da odu u drugi plan. Previše se ulaže u sektor bezbednosti. Možda je to potrebno, ali onda nema para za druge sektore. Ako izdvajamo za stadione, ulepšavanje gradova, nećemo imati para za ekologiju“, naveo je Vučković.Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku upozorio je da će klimatske promene praviti Srbiji još veće probleme budući da smo u delu sveta u kome su te promene vidljivije, ali da nema veće akcije kad je reč o ublažavanju tih efekata.On je rekao da ekonomski razvoj Srbije može biti ugrožen u nivou 1-2 odsto BDP-a zbog povećanih rizika klimatskih promena kao što su suše, poplave ili požari.Ništa nismo naučili iz poplava 2014. godine„Mi kao društvo treba da budemo fokusirani na prilagođavanje na klimatske promene, ali iz šokova koje smo doživeli u sušama 2012, poplavama 2014, ništa nismo naučili. Veliki infrastrukturni projekti se grade bez ideje da klima neće biti ista, a kad se nešto pravi treba da se pravi sa idejom da će poplave biti veće nego 2014“, ocenio je Đurđević.Povodom nedavno formirane radne grupe Vlade Srbije koja će se baviti zagađenjem,  stručnjak za klimatske promene Danijela Božanić  pozdravila je osnivanje te grupe i kazala da tu radnu grupu doživljava kao krizni štab. Međutim, nijedna od predloženih mera ne deluje kao mera kriznog štaba za rešavanje problema zagađenja, već su sve mere dugoročne.Kako je navela, kad se u Srbiji govori o zagađenju ističu se tri izazova, nizak vodostaj, temperaturna inverzija i kotline.„Leti kad osećamo neprijatan miris to opravdavao niskim vodostajem, a ne činjenicom da nemamo prečišćavanje otpadnih voda“, rekla je ona. Kako je navela, u Srbiji se prečišćava od 8 do 16 odsto otpadnih voda, a u Indiji 30 odsto.Smrti zbog zagađenja vazduha se mogu sprečitiElizabet Paunović, konsultant za Svetsku zdravstvenu organizaciju rekla je da najveći pojedinačni uticaj na zdravlje u Srbiji ima zagađenje vazduha zbog čega je svake godine 6.400 prevremenih smrti.„Ove prevremene smrti u odnosu na broj stanovnika su vrlo visoke. To su smrti koje se mogu merama sprečiti, kao povreda na radu“, kazala je ona.Ona je upozorila da se zbog klimatskih promena i povećanja temperatura Srbija danas suočava sa bolestima sa kojima se ranije nije suočavala, poput groznice Zapadnog Nila.