Carić (Erste): Banke visoko likvidne, aktivno pripremaju pomoć privredi i građanima

Domaće banke će pojačati kreditiranje kompanija koje su pogođene trenutnom zdravstvenom krizom, moratorijum na otplatu dugovanja neće značajno uticati na njihovu likvidnost, a trenutno nema potrebe da Narodna banka Srbije (NBS) preduzima druge mere za očuvanje sistema, rekao je predsednik Izvršnog odbora Erste Banke Slavko Carić .

Carić je tokom onlajn razgovarao sa predstavnicima medija istakao da Udruženje banaka Srbije ima intenzivnu komunikaciju sa NBS o nedavno uvedenim merama (poput moratorijuma na otplatu kredita), preporukama za ponašanje banaka u kriznoj situaciji, kao i merama za povećanje obima finansiranja bankarskog sektora.

Napomenuo je i da se intenzivna komunikacija odvija sa Ministarstvom finansija o paketu mera koji podrazumeva povećanje kreditne aktivnosti banaka ka kompanijama koje će biti oštećene zbog aktuelne situacije sa korona virusom.

On je ocenio da je moratorijum na plaćanje kredita pre svega namenjen građanima i kompanijama koji zbog aktuelne situacije ostaju bez prihoda ili su im prihodi dramatično smanjeni.

„Oni sigurno treba da iskoriste ovu meru, jer im omogućava da nemaju odliv likvidnosti koji bi išao na servisiranje kredita. S druge strane, onima koji su ostali sa istim prihodima kao i pre krize više se isplati da nastave da svoje kreditne obaveze izmiruju kao i dosad. Prema tome, ovo nije pitanje kalkulacije, već likvidonosnog opstanka svakoga ko za sebe treba da donese odluku“, rekao je Carić.

Na pitanje kako će se vanredno stanje odraziti na mala i srednja preduzeća, Slavko Carić je napomenuo da odgovor varira od industrije do industrije.

„Sigurno će za sve one koji su zaduženi mera moratorijuma biti dobrodošla, tako da neće imati obavezu da plaćaju kredite. Nadam se da će inicijativa za odgađanje raznih vrsta poreza takođe uroditi plodom. Zajedno sa Ministarstvom finansija baš za takva preduzeća – mala i srednja – pripremamo paket mera koji bi im likvidonosno pomogao, po pojedinačnom zahtevu, kreditima koji bi bili dati na duži rok, dve do tri godine, da premoste ovih 60 do 90 dana dok se situacija ne normalizuje.

On je napomenuo da je u mnogim zemljama praksa da država garantuje ili 100 odsto ili do maksimuma ukupne izloženosti povrat sredstava bankama koje bi davale takve kredite.

Ocenio je da nije preporučljivo, u pogledu stabilnosti finansijskog sistema, da se takav rizik prenese u potpunosti na banke, navodeći prakse iz zemalja regiona kao dobre primere.

Kada je reč o likvidnosti banaka, Carić je naglasio da je ona u ovom momentu izuzetno visoka. Podsetio je da su se sve banke od 2010. pripremale za neku potencijalnu novu krizu, tako da su im pokazatelji likvidnosti i adekvatnosti kapitala na veoma visokom nivou.

„Ovih 90 dana prestanka plaćanja kredita neće napraviti kritičan problem za bankarski sektor u celini. Po prvim simulacijama, likvidnost bankarskog sektora će nakon toga ostati na nivou od odličnog ka zadovoljavajućem“, napomenuo je Carić.

On je podsetio da je NBS ove nedelje organizovala dve aukcije. Na jednoj se kroz devizni svop, banke koje imaju višak devizne likvidnosti mogu zadužiti kod NBS po izuzetno povoljnim uslovima za dinare, a na drugoj banke koje imaju višak državnih hartija od vrednosti mogu da ih založe sa jako malim umanjenjem i dobiju likvidnost od NBS.

„Za sada nema potrebe da NBS preduzima dodatne mere, poput umanjenja obavezne rezerve. NBS ima veliku lepezu neiskorišćenih mogućnosti za pružanje likvidnosti. Osim toga, devizne rezerve NBS su oko 13,7 milijardi evra, više nego što su ikada bile, tako da mi kao zemlja i bankarski sektor imamo i deviznu likvidnost koja je visoka, naročito imajući u vidu da su dramatično umanjeni uvoz u Srbiju i spoljnotrgovinska aktivnost, pa je i odliv deviznih rezervi umanjen. Dakle, u ovom momentu imamo veliku količinu i dinarske i devizne likvidnosti“, rekao je Carić.

Kada je reč o aktuelnoj instrukciji NBS o isplati penzija, Carić je istakao da će se Erste Banka maksimalno potruditi da svim svojim klijentima koji su penzioneri izađe u susret u što kraćem roku. Podsetio je da pogotovo u vreme digitalizacije banke nisu opremljene tehnički, a i kad je reč o ljudstvu, da pakuju novac u koverte i šalju ih na adrese građana, te da moraju da vode računa i o bezbednosti u tom kontekstu.

„Ono što možemo da uradimo je da motivišemo naše starije sugrađane i klijente da što više koriste kartice kao mnogo bezbedniji način plaćanja, digitalne kanale i beskontaktno plaćanje. Na raspolaganju im je i opcija instant plaćanja, tako da svako može da prebaci novac kome god treba, na brz i jednostavan način. Imamo sve mogućnosti da gotovinu, koja predstavlja rizik, u što većoj meri izbacimo iz opticaja“, zaključio je Carić.