Najnovije

Srbija

Beograd traži firme za „adaptaciju škola na klimatske promene“

Sekretarijat za zaštitu životne sredine traži firme za uređenje zelenih površina u dvorištima više škola u Beogradu, u cilju, kako se navodi, "adaptacije na klimatske promene".Posao obuhvata "izvođenje radova na adaptaciji na klimatske promene uređenjem zelenih površina u školskim dvorištima" u devet škola u Beogradu. Javna nabavka je podeljena na više partija (devet), a ukupna vrednost radova procenjena je na 40,3 miliona dinara. Projektom su obuhvaćene osnovne škole "Vuk Karadžić", "Mihailo Petrović- Alas", "Vojvoda Mišić", "Petar Petrović Njegoš",  "Siniša Nikolajević", "Banović Strahinja",  "Lazar Savatić",  "Stefan Dečanski",  "Boško Buha". Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha Radovi obuhvataju, između ostalog, nabavku sadnog materijala, ozelenjavanje, pripremne radove, betonske radove, obeležavanje sportskih terena,  stolarsko-bravarske radove. Za školu Petar Petrović Njegoš potrebna je izrada pešačke staze od malča, za školu  "Siniša Nikolajević"  izrada staza i terena od reciklirane gume, a za školu "Banović Strahinja" potreban i projekat elektroenergetskih instalacija.Rok za podnošenje ponuda je 12. oktobar. Beograd traži pomoć u nadziranju privatnog partnera koji upravlja deponijom u VinčiAkcionim planom adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti predviđeno je uređenje zelenih površina u školskim dvorištima kao jedna od značajnih aktivnosti na unapređenju zelenih površina grada i životne sredine u Beogradu, piše u dokumentaciji. U 2019. godini su izrađeni idejni projekti uređenja školskih dvorišta, što je finansirao Sekretarijat zazaštitu životne sredine. Sada se pristupa izvođenju radova za 9 od ukupno 10 projekata, navodi se. 

Svet

„Evergrande“ propustio rok za plaćanje kamate, tržišta u neizvesnosti

Prvi test za firmu Evergrande, koja je zapala u dužničku krizu, biće ove nedelje. Investitori će sa pažnjom posmatrati da li je kineski gigant nekretnina sposoban da plati kamate po osnovu obveznica ili ne. Firma bi u četvrtak trebalo da plati kamatu u vrednosti od 83 miliona dolara, prema podacima agencije S&P Global Ratings, piše CNBC.Drugo plaćanje kamate na sedmogodišnju obveznicu u američkim dolarima je sledeće srede."Ono što će se desiti u četvrtak biće značajan događaj za tržišta, na ovaj ili onaj način, možda i veći događaj od ishoda FOMC-a (Federal Open Market Committee) koji će biti samo nekoliko sati pre", rekao je Rej Atril iz Nacionalne banke Australije misleći na sastanak centralnih banaka SAD-a koji se sa pažnjom prati od strane investitora.Veliki broj analitičara ne očekuju da će kompanija Evergrande uspeti da izmiri svoje obaveze u četvrtak. Međutim, čak i da ne uspe, to neće odmah predstavljati neuspeh, osim ako ni u roku od 30 dana ne uspe da isplati obaveze. Šta je kompanija Evergrande i kako je zapala u krizu? Gigant nekretnina Evergrande postala je jedna od najvećih kineskih kompanija sa pozajmljenih više od 300 milijardi dolara, piše BBC. Prošle godine Peking je doneo nova pravila za kontrolu duga velikih investitora. Ove mere naterale su Evergrande da ponudi svoje nekretnine sa velikim popustima kako bi osigurali dalji priliv novca i nastavili sa poslovanjem. Sada se kompanija bori da isplati kamate na dugove.Ova nesigurnost dovela je do pada cena akcija Evergrandea za 85 odsto ove godine. Postoji više razloga zašto su problemi kompanije Evergrande ozbiljni: - veliki broj ljudi kupio je nekretnine od kompanije i pre nego što je izgradnja objekata uopšte počela. Ljudi su već uplatili depozite i izloženi su potencijalnom gubitku ukoliko dođe do kraha.- veliki broj kompanija sarađuje sa Evergrandeom. Firme koje se bave izgradnjom i dizajnom, ili dobavljači materijala su u riziku od velikih gubitaka, koji bi čak mogli da ih oteraju u bankrot- krah kompanije imao bi i potencijalni uticaj na kineski finansijski sistem."Finansijski krah bi imao dalekosežne posledice. Evergrande navodno duguje novac 171 banci u Kini  i 121 finansijskoj firmi",  rekao je Meti Bekink iz Ekonomist grupe za BBC. Ako Evergrande propadne, banke i drugi zajmodavci biće prinuđeni da pozajmljuju manje novca.Ovo bi moglo da dovede do kreditne krize, kada se kompanije bore da pozajmljuju novac po prihvatljivim kamatama.Kreditna kriza bi bila veoma loša vest za Kinu, jer kompanije koje ne mogu da uzimaju pozajmice teško rastu, i u nekim slučajevima su u nemogućnosti da nastave da rade.Takođe, propast Evergrandea mogla bi da uznemiri strane investitore koji će Kinu smatrati manje privlačnom za ulaganje.Potencijalna propast teško zadužene kompanije dovela je do predloga pojedinih analitičara da bi Peking mogao da "uskoči" i spasi Evergrande. "Umesto da rizikujemo da poremetimo lance snabdevanja i razbesnimo vlasnike nekretnina, mislimo da će Vlada verovatno pronaći način da osigura da osnovna delatnost ove kompanije opstane", rekao je Meti Bekink. Drugi i nisu toliko sigurni u ovo.U objavi na kineskoj aplikaciji i društvenoj mreži Vi čet (WeChat), uticajni kineski urednik Global tajmsa, novina koje su podržane od strane države, Hu Siđin (Hu Xijin) rekao je da Evergrande ne bi trebalo da se osnloni na to da će ga spasiti država, već bi kompanija trebalo da se spasi sama.Peking je ranije postavio cilj da će da obuzda korporativni dug. Ukoliko bi se Kina odlučila na ovako veliku  pomoć za Evergrande, to bi se smatralo lošim primerom. Kako je nastao Evergrande?Biznismen Hui Ka Jan osnovao je Evergrande, tada pod nazivom Hengda Group, 1996. godine u Guangdžou u južnoj Kini. Evergrande trenutno ima u vlasništvu 1300 projekata u više od 280 gradova širom Kine.Poslovi šire grupacije Evergrande se kreću od upravljanja bogatstvom, proizvodnje električnih automobila i proizvodnje hrane i pića. Poseduje i jedan od najvećih fudbalskih timova u zemlji - FC Gunagdžou. Hui Ka Jan ima lično bogatstvo od oko 10,6 milijardi dolara, prema Forbsu. 

Srbija

„U Ečkoj kod Zrenjanina planiraju se stanovi za 3.000 radnika iz Kine“

Nevladina organzacija Građanski preokret pozvala je Skupštinu grada Zrenjanina da ne usvoji Odluku o planu generalne regulacije naseljenog mesta Ečka. Napominje se da je krajnji cilj te odluke da se omogući izgradnja petospratnica za 3.000 radnika kineske fabrike guma Linglong."Izgradnjom pet petospratnica na 30 hiljada kvadratnih metara, prenamenom šumskog zemljišta u građevinsko, i doseljavanjem više hiljada Kineza, selo Ečka, koje trenutno ima oko 3.500 stanovnika, bilo bi potpuno izmenjeno i u ambijentalnom i u demografskom smislu", naglašava se u saopštenju.Odlukom Gradskog veća u Zrenjaninu gradskoj skupštini je predloženo da po hitnom postupku usvoji takvu odluku, uprkos protivljenju stručnjaka da se poveća dozvoljena spratnost objekata koji se grade u zrenjaninskim selima."Iza svega se krije ustupak zahtevu kineske kompanije Linglong koja želi da izgradi kompleks od pet petospratnica i tamo naseli svoje radnike, a verovatno i kineske radnike graditelje budućeg auto-puta Beograd-Zrenjanin", naglašavaju u Građanskom preokretu.Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u ZrenjaninuKrivične prijave protiv kompanije Linglong zbog nelegalne gradnjeGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u Zrenjaninu PROTIV ODLUKE I NADLEŽNI URBANISTAOdgovorni urbanista iz Javnog preduzeća za urbanizam Zrenjanina Jelka Đorđević tokom javne rasprave iznela je, kako se dodaje suprotno mišljenje, od odluke koja je predložena.Razlog za to je što se povećanjem spratnosti u ravničarskom selu onemogućava očuvanje slike predela i narušava zaštitu od stvaranja pojačanih uticaja vetra. Zbog toga, kako se navodi, ni u jednom zrenjaninskom selu nije dozvoljena takva gradnja."S obzirom na to da se radi o zgradama na površini od 30 hiljada kvadratnih metara, procena urbanista je da se planira naseljavanje najmanje 2500 ljudi, a s obzirom na dosadašnju praksu stanovanja kineskih radnika u Zrenjaninu, realno je očekivati da ih u tom stambenom kompleksu bude oko 3000", tvrde predstavnici Građanskog preokreta.Naglašavaju i da se planiranom odlukom o Planu generalne regulacije naseljenog mesta Ečka, osim 30 hiljada kvadrata namenjenih za izgradnju Linglongovog stambenog kompleksa opredeljuje i dodatnih 44 hiljada kvadratnih metara za izgradnju stambenih objekata sa pet spratova.Građanski preojkret upozorava i da je tih 44 hiljada kvadrata trenutno šuma prve klase. Kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradi fabriku automobilskih guma, za šta je dobilabesplatno zemljište i milionske subvencije od države. I pored toga, krajem maja građevinski inspektor utvrdio je da je čak osam objekata te fabrike građeno bez dozvole.Pored toga, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) utvrdio je da je Linglongu nezakonito odobrena državna pomoć.

Srbija

Na Uneskovu listu kulturnog nasleđa će možda i domaća šljivovica

Prihvaćena je još jedna nominacija iz Srbije za Uneskovu listu nematerijlanog kulturnog nasleđa, u pitanju su običaji u vezi sa pripremom i konzumiranjem rakije šljivovice. Odluka za nominaciju donešena je u junu ove godine, a konačna odluka će se saznati krajem 2022. godine.Na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbija za sada ima četiri prihvaćena "brenda": krsnu slavu, kolo, guslanje i grnčariju iz Zlakuse.Predlog je Unesku uputio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji se nalazi u okviru Etnografskom muzeju.Danijela Filipović, kustoskinja iz Centra, kaže za Dnevnik da je optimista kada je u pitanju konačna odluka Uneska koja će uslediti za godinu i po dana, jer smatra da je predlog kvalitetno pripremljen i da ispunjava sve ono što Unesko zahteva. Optimizam uliva i činjenica da su prethodna četiri predloga iz Srbije prošla bez dopuna i dodatnih intervencija.Srbija će moći da nominuje sledećeg kandidata tek 2023. godine jer je Unesko od 2017. godine je pooštrio proceduru za upis na listu, tako da je sada moguć upis samo jednog elementa iz jedne države u periodu od dve godine.Pre desetak godina formirana je i nacionalna meža kao i Registar za očuvanje nematerijalnog  kulturnog nasleđa u kome se nalazi trenutno 53 elementa među među kojima su osim ona četiri koja je priznao i Unesko. Na listi se nalaze i izrada pirotskog kačkavalja, erski humor, sviranje na gajdama, naivno slikarstvo Slovaka...

Srbija

CINS: Funkcioneru SNS-a na aerodromu oduzeta slika Paje Jovanovića

Carinska kontrola Aerodroma Nikola Tesla je kod Nikole Kovačevića, gradskog sekretara i odbornika Srpske napredne stranke (SNS), u julu ove godine pronašla sliku "Stražar" slikara Paje Jovanovića plaćenu preko 140 hiljada evra, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Istom prilikom gradskom sekretaru za komunalne i stambene poslove Grada Beograda i odborniku u Skupštini opštine Rakovica oduzeto je i preko 15 hiljada evra.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Kovačević nije prijavio ni umetničko delo ni novac u kešu, jer je mislio da one ne podležu naplati carine, kako je objasnio.Ipak, kontrola je sačinila zapisnik o otkrivanju carinskog prekršaja. Kovačević tvrdi da nije pokušao da sakrije sliku, već da je prišao cariniku kako bi ga pitao šta da radi jer ima kulturno dobro.„Kao kada dolazite u Egipat i donosite delove piramide i kažete ’draga moja zemljo, evo doneo sam iz druge zemlje delove piramide’“, izjavio je za CINS.U punomoćju koje mu je dala supruga Milena piše da je on kupio sliku, a da je novac isplaćen sa njenog računa.Pored skupocene slike, kod Kovačevića je na aerodromu pronađeno i 15.550 evra u gotovini.Kako je preko granice bez prijave dozvoljeno preneti 10.000 evra, "Stražar" i 5.550 evra su, dok se slučaj ne reši, oduzeti.Raspisan tender za Muzej grada Beograda, uslov da je izvođač "gradio muzeje" Međutim, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić već dan nakon zaplene je najavio konačno odredište ove slike Paje Jovanovića. Vesić je na Fejsbuku objavio da će se ona ipak naći u Muzeju grada Beograda:„Kako bi naš narod rekao nije kome je rečeno nego kome je suđeno“.Naime, mesec dana pre nego što je otkrivena kod Kovačevića, slika Stražar je bila ponuđena na licitaciji u bečkoj aukcijskoj kući Doroteum. Vesić je nakon zaplene otkrio da je i Grad bio zainteresovan da je kupi. Na Fejsbuk profilu je napisao da je plan bio tajna, jer bi porasla cena da se za to saznalo:„Zato sam zamolio jednu zapadnu kompaniju koja posluje u Beogradu da kupi sliku i pokloni je Muzeju grada Beograda“. Ta firma je, dodaje, bila spremna da za Stražara izdvoji do 50.000 evra.Nikola Kovačević za CINS kaže da je Vesić spominjao da je reč o austrijskoj firmi Štrabag, te da on nije kupovao sliku za Grad.Ne zna da li je Vesić upućen da je on kupio Stražara i upućuje nas da to pitamo njega. Na pitanje zbog čega mu nije rekao da je kupac, odgovara:„Da li bi vi svakom vašem kolegi rekli nešto što vam se desilo? Pa ne bi svakom“.Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ocenjuje da je cela situacija „čudna“:„Prilikom ispitivanja ovog slučaja treba videti da li je postojao nekakav prethodni dogovor između tog gradskog sekretara i drugih gradskih čelnika da će on da kupi sliku za svoj novac pa da mu Grad to kasnije nadoknadi“.Tekst preuzet od Centra za istraživačko novinarstva Srbijje (CINS).

Svet

Cena kafe na svetskom tržištu obara rekorde

Cene brazilske robusta kafe nastavile su da rastu ove nedelje na rekordno visokom nivou, piše Bloomberg. Razlog tome vremenske prilike u Brazilu, zemlji koja je najveći proizvođač kafe na svetu. Zalihe jeftinije vrste kafe robusta, koja se široko koriste za instant kafe, rasprodata su u Brazilu. Nakon suše i mraza uništeni su i usevi vrhunske sorte arabica koju koriste lanci kafića poput Starbaks. Lokalne pržionice se trenutno utrkuju u razmeni robuste i svakog dana dižu cene.Cene brazilske robusta Espirito Santo ove godine udvostručila se i sa 365 brazilskih reala (oko 57 evra) ta vreću od 60 kilograma popela se na 769 reala (oko 123 evra za istu količinu). Na to su iticale vremenske prilike u Brazilu kada su tokom jula i avgusta delove te zemlje u kojima se gaji kafa pogodili jako zahlađenje i desetkovalo ovogodišnji rod. Kasnije su usledile i velike suše.U kompaniji Friedberg Mercantile Group tvrde kako je više od polovine useva ubrano pre prvog mraza, ali da je izgubljen i veliki deo plodova koji je ostao neobran.Očekivano poskupljenje kafeOd danas veće akcize na gorivo, duvan, kafu i alkoholKorona-kriza nije poštedela ni tržište kafe Ranijih godina američki uvoznici bi brzo dopremali zalihe kafe iz Vijetnama, njenog drugog po veličini proizvođača u svetu. Međutim, ove godine javio se problem zbog ograničenja izazvanih pandemijom korona virusa, nedostatkom brodskih kontejnera, velikih troškova transporta, kao i zagušenja u brodskim lukama.Navodi se i da su američki uvoznici poput Starbucks-a zaštićeni ugovorima od velike promene u cenama. Ipak, neki već navode kako će se promene odraziti na njihovo poslovanje."Kako smo ušli u fiskalnu godinu, očekivali smo srednju jednocifrenu inflaciju troškova kao procenat naše ukupne cene prodate robe", rekao je finansijski direktor JM Smuckera Tucker Marshall. "Sada vidimo visoku jednocifrenu inflaciju troškova."Ranije ove godine upozorili smo da jeftine kafe više nema i da će uslediti globalni deficit te robe. Situacija na tržištu je takva da je poskupeo čak i jefitni pasulj.

Srbija

SHARE fondacija protiv legalizacije masovnog biometrijskog nadzora

Ukoliko se u parlamentu usvoje odredbe o masovnom biometrijskom nadzoru, predložene Nacrtom zakona u unutrašnjim poslovima, Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja sprovodi stalni, neselektivni nadzor građana u javnom prostoru, ocenila je SHARE fondacija Tehnologije masovnog biometrijskog nadzora, naprednih tehnologija koje omogućavaju prikupljanje i obradu velikih količina podataka o ličnosti u realnom vremenu, sa softverskim alatima za prepoznavanje lika, izuzetno su štetne po privatnost, sa potencijalno drastičnim posledicama po prava i slobode ljudi i nesagledivim uticajem na demokratsko društvo.Zbog toga su Ujedinjene nacije i Evropska unija već zauzele stav protiv primene masovnog biometrijskog nadzora u radu policije i drugih bezbednosnih službi država."Na upravo okončanu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, SHARE Fondacija je dostavila pravne komentare na odredbe kojima se reguliše masovni biometrijski nadzor u javnom prostoru i od nadležnih zatražila da bez odlaganja proglase moratorijum na upotrebu ovakvih tehnologija i sistema na teritoriji Srbije", navodi se u saopštenju tog udruženja građana.Iako skromno najavljena, sa predviđenim rokom od 20 dana, javna rasprava o spornom Nacrtu okupila je domaće i međunarodne organizacije u zajednički front protiv upotrebe savremenih tehnologija na štetu ljudskog društva.Spornim odredbama predviđeno je uspostavljanje sistema masovnog biometrijskog nadzora širom Srbije, a da nije utvrđena neophodnost predložene mere da se svi građani Srbije stalno tretiraju kao potencijalni kriminalci nesrazmernim zadiranjem u privatnost njihovih života."Posebno zabrinjava izostanak detaljne procene uticaja koju primena totalnog biometrijskog nadzora može imati na ranjive društvene grupe, ali i na novinare, građanske aktiviste i druge aktere demokratskog društva", zaključuje se u saopštenju.Komentari SHARE Fondacije na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima dostupni su OVDE.

Srbija

Ko je glavni u javnim preduzećima, a ko ih nadzire

Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, uz podršku National Endowment for Democracy, organizuje panel Ima li direktora u javnim preduzećima  u petak 24. septembra 2021. godine, u 10h. Live stream prenos biće omogućen na YT kanalu Nove ekonomije. Direktore javnih preduzeća, prema Zakonu o javnim preduzećima, imenuje Vlada Srbije nakon javnog konkursa. Period na koji se imenuje vršilac dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Ista osoba ne može biti dva puta postavljeno za vršioca dužnosti. U praksi, međutim, jedan isti direktor javnog preduzeća godinama je u VD statusu.   U Srbiji postoje i ona javna preduzeća koja od donošenja novog Zakona 2012. godine nikada nisu imala direktora koji je zakonski izabran. Takvi direktori ne mogu dugoročno brinuti o preduzeću jer u svakom trenutku mogu biti smenjeni.   Ovo v. d. stanje u kome se nalazi javni sektor potpuno je suprotno profesionalizaciji i korporativizaciji javnih preduzeća o kojima se skoro deceniju govori kao o prioritetu u ekonomiji.    ·      Kakve su posledice VD stanja u javnim preduzećima? ·      Šta je Vlada Srbije ponovo obećala u Strategiji državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Srbije?   ·      Da li nam je potreban novi zakon koji će urediti korporativno upravljanje u svim javnim preduzećima? ·      Zašto Vlada Srbije ne bira direktore na konkursu? ·      Kakvi su trendovi u lokalnim javnim preduzećima, dokle se stiglo sa unapređenjem sistema nadzora u lokalnim javnim preduzećima?   Govornici:    ·      Bojan Dimitrijević, Fiskalni savet  ·      Duško Vasiljević, Svetska banka  ·      Ana Jolović, Projekat reforme lokalnih finansija II u Srbiji  ·      Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbije    Moderator: Ivana Pavlović, novinar             

Srbija

Komunalci će još čekati na nove uniforme, podnet novi zahtev za zaštitu prava

Nabavka uniformi za komunalne milicijaci ponovo je zaustavljena jer je podnet novi zahtev za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, objavljeno je na Sekretarijat za poslove komunalne milicije Beograda dodelio je prošle nedelje je dodelio ugovor za kupovinu uniformi u vrednosti 186,3 miliona dinara (oko 1,6 miliona evra) firmi MIM Commerce iz Beograda. Na tender su stigle još dve ponude, obe povoljnije od izabrane. ŠTA SVE GRAD KUPUJE: Kožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra Firma Yumco - Prizosi iz Vranja je ponudila da obezbedi uniforme za komunalne milicijace za ukupno 76,5 miliona dinara, što je skoro dva i po puta manje od cene koju će Beograd platiti.Preduzeće DES 2020 iz Šapca ponudio je cenu od 134,3 miliona dinara, za oko 50 miliona manje od izabrane.Tender za letnju i zimsku odeću za komunalne milicijace već se nalazio pod lupom Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Firme Yumco-prizosi, Less Textile i DES2020 su u junu ove godine podnele zahteve za zaštitu prava.Postupak po zahtevu DES2020 iz Šapca je okončan pre naručiocem, što znači da je ova kompanija predala zahtev gradu kao naručiocu i da je gradska uprava prihvatila neke od zamerki koje je "DES 2020" podneo te da zahtev zbog toga nije ni došao pred Komisiju na odlučivanje.Međutim, neke od zahteva druge dve firme, Yumco-prizosi i Luss textile, je Komisija prihvatila i zbog toga obustavila nabavku sve dok gradska uprava Beograda ne otkloni nedostatke.Beograd je zbog ovakve odluke morao i da nadoknadi takse koje su dve firme dale prilikom podnošenja zahteva po 120.000 dinara, odnosno ukupno 240.000 dinara.

Srbija

Privrednici negoduju zbog najavljene e-fiskalizacije

Najavljena e-fiskalizacija predstavljaće dodatno opterećenje za privrednike koji već posluju legalno i ne doprinosi suzbijanju ogromnog crnog tržišta koje država ne suzbija, saopštio je Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. To udruženje podseća da je trošak za subvencionisanje te reforme od strane države odjednom porastao sa tri na šest milijardi dinara."Stiče se utisak da su zakon o fiskalizaciji i njegova primena doneti nepromišljeno, na brzinu, bez dovoljnog učešća onih na koje se zakon odnosi. Pitanje je da li postoji  nečiji interes da se privrednicima prodaju novi uređaji", navodi se u saopštenju.Udruženje podseća i na podatke o subvenicijama za e-fiskalizaciju koji su izneti na javnom slušanju prilikom donošenja zakona o toj reformi.Ministarstvo finansija je prošle nedelje objavilo detalje o uvođenju novog modela za izdavanje fiskalinih računa, koji donosi QR kodove, ali i nove uređaje, poput tableta ili mobilnih telefona. Tada je takođe naglašeno da će privrednicima subvencionisati nabavku svega što je za to potebno.Prema rečima predstavnika Zaštitnika preduzetnika i privrednika, izgovor da će država subvencionisati e-fiskalizaciju je neprihvatljiv, jer vreme krize nije vreme da se novac privrednika i građana Srbije troši nepromišljeno.Evo šta donosi novi model fiskalizacijeUdruženje upozorava: Novi zakon u fiskalni sistem uvodi i paušalceMinistarstvo sprema novi zakon, čitaće fiskalne kase u realnom vremenuFiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne "Privrednici već imaju kase koje su povezane sa poreskom upravom, a proširenje obveznika koji su dužni da imaju uređaj na paušalne delatnosti kao što su obućari, moleri, frizeri i slično je apsurdna jer nema uticaja na visinu poreza koji se plaća", objašnjavaju u Udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.  Podsećaju da zbog te i ostalih aktivnosti ministarstva finansijakonstantno čini šteta stotinama hiljada privrednika i preduzetnika, budžetu i ekonomiji Srbije i šalje se poruka da je isplativije raditi na crno.Udruženje je inače u aprilu 2021. pozvalo Skupštinu Srbije da izvrši nadzor nad radom tog ministarstva i da smeni odgovorne. Ipak, kako se dodaje u saopštenju, Narodna skupština do danas nije odgovorio na taj zahtev domaćih privrednika. 

Srbija

Srbija se zadužuje još 70 miliona evra za prugu Subotica-Horgoš

Srbija planira da se zaduži 70 miliona evra kod OTP banke za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).Kredit se odobrava na rok od 84 meseca (sedam godina), piše u Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja rekonstrukcije i modernizacije ove železničke pruge.Srbija se ugovorom obavezuje da plaća kamatu po obračunatoj nominalnoj kamatnoj stopi formiranoj primenom referentne kamatne stope šestomesečni EURIBOR-a uvećane za fiksnu maržu od 1,85 odsto godišnje. Datum plaćanja rate/kamate je 15. april i 15. oktobar svake godine. Sredstva zajma se mogu povlačiti u roku od 18 meseci nakon stupanju na snagu ugovora o kreditu.Kako napraviti održivu železnicuPojekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin) je proglašen projektom od posebnog značaja za Srbiju. Кomercijalnim ugovorom koji je potpisan 12. juna 2021. godine, predviđena je ugovorena vrednost Projekta do 10,2 milijarde.Projekat se finansira delom iz budžeta Srbije, a delom iz kredita između Zajmodavca i Srbije.Ugovorom o kreditu predviđen je iznos od 70 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, dok će država kao finansijer projekta izvršiti avansno plaćanje u iznosu od 20 odsto od prihvaćenog ugovorenog iznosa. Država daje 200 miliona dinara za otpis duga Srbija VozaU obrazloženju zakona  se navodi i da je projekat rekonstrukcije modernizacije pruge Segedin - Reske - Horgoš - Subotica - Baja je od izuzetnog značaja za Srbiju i Mađarsku. Na teritoriji Srbije nalaze se dve deonice, Subotica - Horgoš - Državna granica (Reske) u dužini od 26,63 km i deonica Subotica - Državna granica (Čikerija) u dužini od 11,90 kilometara. 

Lifestyle

Bjelogrlić o „Tomi“: Velike nacije prave filmove o „malim“ ljudima

Dragan Bjelogrlić, reditelj i producent filma "Toma", koji je nedavno krenuo da se prikazuje u bioskopima širom Srbije, rekao je Novoj ekonomiji zbog čega je rat, raspad Jugoslavije, zauzeo značajno mesto u filmu o poznatom srpskom šansonjeru. "Nekako se samo to nametalo. Toma je voleo Jugoslaviju, to je bila zemlja u koju se on rado vraćao. Nije moglo drugačije nego da se to poveže. To je neki intiman odnos, moj i ljudi koji su radili film, prema tom vremenu i prema toj državi. To vreme nije bilo davno, desilo se pre trideset godina. Iako sada to deluje kao davna epoha, mnogi od nas se sećaju tog vremena. Ljudi koji su činili to vreme, nikad se neće ponoviti", rekao je Bjelogrlić.Toma Zdravković je preminuo 30. septembra 1991. godine neposredno pred početak rata u Jugoslaviji. U filmu su jasno dočarana njegova dva straha - strah od smrti i strah od rata. Interesantno je da drugi strah, strah od rata, Toma navodi kao najveći u intervjuu za "TV reviju" daleke 1972. godine. Na pitanje Nove ekonomije da li će snimiti poseban film o Silvani Armenulić, koja je u filmu "Toma" glavna sporedna uloga, Bjelogrlić kaže:"Očekujem, najpre, da će ovaj film ohrabriti mnoge da prave filmove, ne samo o Silvani, nego i drugim ljudima značajnim za kulturu, umetnost, pop kulturu. To je privilegija velikih nacija, da ne prave filmove samo o velikim istorijskim događajima i ličnostima, nego o "malim" ljudima koji su činili naše živote. Bilo bi mi drago ako sam ovim filmom motivisao mlađe kolege da hrabro ulaze u biografije takvih ljudi", dodaje Bjelogrlić. Film o Tomi Zdravkoviću: Kad na snimanju zastane knedla u grlu (VIDEO)

knjige

Lifestyle

Nova ekonomija poklanja KNJIGE

Kao što kažu da jedna jabuka dnevno donosi zdravlje organizmu, tako i knjiga pozitivno utiče na mentalno stanje, a i uspešno se bori protiv usamljenosti. Zato smo odlučili da našem najsrećnijem čitaocu svakog dana poklonimo jednu knjigu.Pravila za učešće:U komentaru objave ostavite link ka tekstu sa našeg sajta koji vam se dopao. Na taj način ste izvršili prijavu. Ne zaboravite da možete ostaviti samo jedan komentar dnevno na post objavljen toga dana. Možete učestvovati svakog dana. Dobitnika proglašavamo na dnevnom nivou.Dobitnik će biti lično kontaktiran i obavešten o detaljima preuzimanja poklona. Poklon knjigu možete preuzeti lično na adresi Bulevar despota Stefana 12, na prijavnici zgrade.Srećno,redakcija Nove ekonomije

Srbija

Evo koliko studente u Beogradu košta najam stanova

Prema istraživanju koje je sproveo portal Indomio.rs okvirne cene stanova za izdavanje u atraktivnim beogradskim opštinama za studente kreću se od 270 evra za garsonjere i jednosobne stanove, dok veći i prostraniji stanovi kreću se od 450 do 500 evra. Poređenja radi, tokom ove godine bogradskim studentima je za iznajmljivanje stana potrebno od prosečnih 6,47 evra po kvadratu na Opštini Voždovac do  8,33 evra po kvadratu na Opštini Stari Grad.Cene iznajmljivanja stanova u Beogradu nisu pretrpele veće promene u odnosu na 2020. godinu, pa je tako zabeležen rast cena na Novom Beogradu i Vračaru, dok su na drugim opštinama prosečne cene ostale vrlo slične onima u prvoj pandemijskoj godini.U drugim univerzitetskim gradovima, poput Novog Sada i Kragujevca, situacija je dosta drugačija jer lokacija nije primarni kriterijum pri izboru. Zbog toga su i cene najma po kvadratu u oba ta grada značajno manje. Za iznajmljivanje stana u Novom Sadu potrebno je izdvojiti 6,25 evra po kvadratu gledano na nivou celog grada, dok je u Kragujevcu ta cena još niža, prosek je 4,21 evro po kvadratu.I pranje novca povećava cene nekretnina u SrbijiNema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u juluCene nekretnina ne rastu samo u Srbiji Približavanjem prvog oktobra i početkom nove univerzitetske godine jedno od glavnih pitanja koje okupira dobar deo stanovništva u Srbiji upravo je rentiranje stanova za studente. Primarni kriterijumi prilikom odabira budućeg doma su finansije i lokacija.Iako se situacija sa koronavirusom menja na dnevnom nivou, a informacije o tome na koji način će ubuduće raditi obrazovne ustanove prate ove promene, to nije mnogo uticalo na dinamično tržište nekretnina za rentu u glavnom gradu, dodaje se između ostalog u saopštenju. Prema poslednjoj odluci, studenti Beogradskog Univerziteta pohađaće nastavu prema kombinovanom modelu primenjenom individualno na svaki fakultet prema specifičnim potrebama, pa će u skladu sa tim, beogradski studenti neminovno morati da žive barem delimično na teritoriji prestonice. Tradicionalno najpopularnije opštine za koje su studenti zainteresovani su u centru grada: opština Stari Grad, Vračar, Voždovac, Novi Beograd i delovi opštine Savski Venac.Nesigurna situacija u vezi sa modelom školovanja, kako se ocenjuje, nije previše uticala na samo tržište: dinamika funkcioniše po sličnom principu kao i prethodnih godina, rentiranje stanova pojačano je već od sredine avgusta.

Svet

Budimpešta dobila spomenik posvećen tvorcu bitkoina

U parku Grafisoft (Graphisoft) na obali Dunava, gde se nalazi i poslovno središte glavnog grada Mađarske otkriven je spomenik aninomnom tvrocu kriptovalute bitkoin Satošiju Nakamotu, preneo je portal Bug.hr. Inicijatori akcije su na taj način želeli da mu se zahvale na finansijskom suverenitetu koji je kako naglašavaju obezbedio ljudima.Reč je o bisti koja slavi "neznanog junaka" koji je 2009. godine pod pseudonimom Satoshi Nakamoto objavio prvi whitepaper, odnosno tehničku dokumentaciju bitkoina. Samim tim u kriptozajednici Satoshi se smatra pokretačem celog ekosistema koji se zasniva na blokčejnu (blockchain).Mađarima je to bilo dovoljno da mu, prvi u svetu, podignu spomenik. Pokretač projekta Andras Grfi (Győrfi), ujedno i urednik internet portala sa vestima iz kriptosveta Kripto Akademia."Ko god da su on ili ona bili, bitkoin danas stvara vrednost, a to pogotovo čini tehnologija blockčejn. Satoši Nakamoto stvorio je nezavisnu valutu oslobođenu posrednika koja je ljudima pružila finansijski suverenitet. Podigli smo ovaj kip kako bismo se podsetili da je hrabrost vrlina. Moramo nastaviti da sanjamo o velikim stvarima", rekao je Grfi.Kineski rudari kriptovaluta traže novi domBritanija zabranila najveću onlajn berzu kriptovalutaŠest najpopularnijih kriptovaluta Satošijeva bista je zlatne boje i prikazuje stereotipnog hakera sa kapuljačom. Umesto lica statua ima bezizražajni generički lik, ističući anonimnost tvorca bitkoina.Autori biste kažu da su statui namerno dali lice u obliku ogledala, kako bi prolaznici u njemu mogli da vide svoj draz i dobiju osećaj "da smo svi mi Satoši".U istom se parku u Budimpešti već nalaze spomenici Steveu Džobsu osnivaču kompanije Epl (Apple) i Rubikovoj kocki. U blizini je predstavništvo Majkrosofta Microsofta i brojnih mađarskih startapa.

Srbija

Novi Zakon o zaštiti od buke: Javni skupovi moraju da se najave 20 dana unapred

Predlogom Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini predviđeno je da se javni skupovi i druge aktivnosti na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, koje mogu dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti buke, moraju najaviti 20 dana unapred.Lokalna samouprava će odlukom određivati ulice, delove ulica i naselja i druge lokacije namenjene za te svrhe, kao i mere zvučne zaštite u vreme održavanja. "O održavanju javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i u zatvorenom prostoru, koje mogu dovesti do prekoračenja propisanih graničnih vrednosti buke odlučivaće jedinice lokalne samouprave", navodi se u obrazloženju zakona.Novi Zakon pokušaće da reši i problem sa ugostiteljskim objekatima, pa je predloženo da merenje buke poreklom iz ugostiteljskih objekata može da vrši komunalni milicionar jedinice lokalne samouprave. Kako piše u predlogu, preventivne mere zaštite od buke odnose se, pre svega, na oblast planiranja i izgradnje, pa je tako potrebno da se u prostornim i urbanističkim planovima obezbede i mere i uslovi zaštite od buke.To se naročito odnosi na međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata, kao i akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja. Beograd izgubio spor zbog buke u Cetinjskoj, odštetu plaćaju građaniNovim zakonom će se uvesti obaveza izrade strateških karata za sve aglomeracije (deo teritorije sa preko 100.000 stanovnika) kao i za glavne puteve, glavne pruge, glavne aerodrome u Srbije.Strateške karte za aglomeracije (Niš, Subotica, Novi Sad, Beograd, Kragujevac) izrađivaće jedinice lokalne samouprave. Do sada ja strateška karta urađena samo za Niš, pa novi propis predviđa da za ostale četiri starteška karta bude izrađena do 30. juna 2024. godine. Za glavne puteve, glavne pruge i glavne aerodrome u Srbiji strateške karte će raditi pravna lica koja su vlasnici i koncesionari glavnih puteva, glavnih pruga i glavnih aerodroma, za šta će, takođe, imati rok do 30. juna 2024. Propisano je i donošenje akcionih planova za zaštitu od buke, na osnovu podataka iz karata.Kako rešiti buku iz kafićaMerenje buke u životnoj sredini vršiće ovlašćeno pravno lice, odnosno stručne organizacije, koje za to moraju da poseduju akreditaciju i ovlašćenje od strane Ministartstva. Novina je to se predlaže i mogućnost da se ovim stručnim organizacijama oduzmu ovlašćenja. Pravno lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da obezbedi merenje buke koju emituje i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, kao i da primenjuje mere zaštite od buke.U kaznenim odredbama predviđene su sankcije za prekršaje za pravna lica, kao i za odgovorna lica u organu uprave, lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja. Pored izrečene novčane kazne za prekršaj pravnom licu se može izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji je izvor buke, ali i mera zabrane vršenja delatnosti na tri godine za pravno lice i godinu dana za fizičko lice.

Srbija

Banke neće naplaćivati sudske troškove za već pokrenute postupke

Banke neće naplaćivati troškove sudskih procesa koji su protiv njih pokrenuti u vezi sa naplatom troškova kredita, saopštilo je Udruženje banaka Srbije."Što se tekućih sporova tiče, banke su iskazale načelnu spremnost da u slučaju svakog povoljnog ishoda spora ne naplaćuju od druge strane (tužilaca) troškove koje su same imale u vezi vođenja svakog pojedinog spora, kao od strane koja je izgubila spor, već da ti troškovi ostanu na teret banke", piše u saopštenju.KREDITNO ZADUŽIVANJE – KLJUČNA PITANJA I ODGOVORI Predmeti u kojima je doneta i izvršena presuda protiv banaka, takođe neće biti predmet bilo kakve pravne akcije banaka protiv klijenata, dodaje se.Ističu da očekuju da se nakon stava Vrhovnog kasacionog suda stavi račka na jedan period koji je, kako kažu, bio iscrpljujući i za banke i za klijente.Stavovima koje je doneo VKS naš pravosudni sistem približio se pravosudnim sistemima Evropske Unije i zemalja regiona, u kojima je identičan stav još ranije zauzet i na šta smo već duže vrem ukazivali", piše u saopštenju.Podsetimo, Vrhovni kasacioni sud je prošle nedelje doneo pravni stav kojim je zaključio da je bankama dozovljeno da ugovaraju i naplaćaju troškove kredita.

Policijski automobil

Srbija

Umesto privrednicima, 450 miliona dato MUP-u za uniforme i „penale“

Ukupno 450 miliona dinara (oko 3,8 miliona evra) iz budžetske rezerve dodeljeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) za nabavku uniformi i za izvršenje naloga prinudne naplate po osnovu izvršenih sudskih presuda, piše u rešenju Vlade Srbije.Novac je najpre bio namenjen za subvencije privatnim preduzećima radi ublažavanja posledica pandemije, ali je iz budžeta Ministarstva privrede preusmeren u sredstva tekuće budžetske rezerve odakle je raspoređen MUP-u.Za fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerve Kako piše u rešenju, 250 miliona dinara namenjeno je za stavku "materijal", što se najverovatnije odnosi na uniforme, dok je 200 miliona dinara predviđeno za novčane kazne i penale po rešenju sudova.Za "materijal" je u budžetu MUP-a već opredeljeno blizu 2,5 milijardi dinara, a za kazne i penale oko 1,05 milijardi dinara.Državna izdvajanja za kazne, penale i srodne naknade predstavljaju rastući rizik za javne finansije, zaključak je Fiskalnog saveta iz juna ove godine."U periodu od 2009. do danas Republika Srbija je na ime kazni i penala isplatila već preko 120 milijardi dinara, tj. preko 1 milijardu evra", piše u mišljenju Fiskalnog saveta.Za propuste države 200 miliona evra iz budžeta Isplate po ovom osnovu su na kraju 2010. iznosile svega 4 milijarde dinara, a taj iznos je vremenom narastao na premko 20 milijardi dinara u 2020. i postoji opasnost da bi ovakav trend mogao da se nastavi u  budućnosti, dodaje se.