Najnovije

Srbija

Joberty dobio anđeosku investiciju za izlazak na globalno tržište

Joberty, onlajn platforma IT poslova koja povezuje poslodavce i kandidate u transparentan eko-sistem, obezbedila je investiciju u ranoj fazi razvoja od strane anđela investitora, Kroog Ventures. Ulaganjem u iznosu od 350.000 $ ovaj projekat visokog potencijala dostigao je vrednost od čak 3.3 miliona $.Joberty je platforma koja omogućava zaposlenima u IT firmama da podele svoja iskustva u radu, kandidatima da pronađu posao koji odgovara njihovim potrebama, a IT kompanijama da pronađu relevantne kandidate za svoja radna mesta. Sa ovakvim pristupom, Joberty pruža široj zajednici priliku da steknu dodatni uvid u radnu etiku i kulturu IT kompanija, čime se povećava transparentnost IT zajednice koja se ubrzano razvija.Platforma osnovana 2019. godine ubrzo je prepoznata kao projekat izuzetnog potencijala, koji ima tendenciju da se proširi na tržišta širom sveta. Potencijal ovog projekta među prvima su podržali lideri u domaćem IT sektoru. „IT sektor u Srbiji doživljava svoju ubrzanu ekspanziju poslednjih nekoliko godina i beleži godišnji rast od 25%. U tom pogledu smatram da treba podržati ovakve IT projekte, koji dodatno osnažuju IT zajednicu u Srbiji i pružiti mogućnost takvim projektima da svoje usluge ponude na svetskom tržištu“, istakao je Vladan Balaban, predsednik M&I Grupe i jedan od osnivača Kroog Ventures fonda.Početni kapital biće iskorišćen za širenje Joberty platforme u regionu, na evropskom tržištu i šire. Platforma od osnivanja do danas broji preko 27.000 IT profesionalaca i 600 kompanija, uprkos mnogim problemima koje je izazvala pandemija Covida 19.„Naša misija u Joberty-ju je da osnažimo pretragu i pronalazak poslova u IT sektoru na najvećem broju tržišta. Prema većini procena, globalni zahtevi za IT poslovima premašiće nekoliko miliona, a u našem fokusu je da budemo na usluzi tim zahtevima“, rekao je Nikola Mijailović, osnivač Joberty-ja.Kompanije su već uočile prednosti korišćenja platforme – od mnogobrojnih potvrda kandidata u kojima navode Joberty kao izvor informisanja o radnim mestima, do okidača za donošenje odluke o prijavi na oglas na osnovu utisaka koje pročitaju na platformi. Takođe, firme navode da im upravo sa Joberty-a dolaze najrelevantniji kandidati.Više informacija o Joberty platformi možete pogledati ovde.Joberty Technologies doo:Joberty Technologies doo (Joberty) je onlajn platforma osnovana u avgustu 2019. godine, nastala kao startap. Cilj platforme je da omogući zaposlenima u IT kompanijama da podele svoja iskustva u radu, kandidatima da pronađu posao u IT industriji, a IT firmama da pronađu relevantne kandidate za svoja radna mesta. Cilj platforme je proširenje na region, ali i druge kontinente, posebno na tržite SAD-a. Više informacija o Joberty-u možete podgledati ovde.Kroog Ventures:Kroog Ventures je investiciona platforma fokusirana na evropske tehnološke startup projekte. Osnovan je početkom 2021. godine i investira u rane faze razvoja. Čine ga preduzetnici, tehnološki seniori i iskusni biznismeni. Kroog Ventures podržava startape ne samo finansijski, već i strateškom i operativnom potporom, kao i pristupom međunarodnoj mreži i tržištima kapitala.

Srbija

Koliko vredi srpski startap ekosistem?

Vrednost startap ekostistema u Srbiji, prema podacima iz Beograda i Novog Sada, iznosi 439 miliona dolara, podaci su novog izveštaja koji je objavio Startap Genom. Ukupne investicije u ranoj fazi iznose 50 miliona dolara.Od ekonomske reforme 2018. godine, Srbija i region oko glavnog grada, Beograda, izrasli su u jednu od glavnih lokacija za investicije u centralnoj i istočnoj Evropi, piše u Izveštaju. Kao snažne podsektorske oblasti navedeni su gejming industrija i blokčejn.U poslednjih godinu timovi iz Srbije, većim delom iz Beograda i Novog Sada, napravili su 41 igricu (40 odsto njih su za mobilne telefone).Gejming industrija u Srbiji zapošljava više od 2.000 ljudi, a trećina su žene.Industrija je ostvarila godišnji prihod od 120 miliona evra u 2020. godini, što je rast od 60 miliona evra u odnosu na 2018. godinu. Što se tiče blokčejna, navodi se da je Srbija postala jedna od vodećih destinacija za razvoj proizvoda zasnovanih na blokčejnu, zbog velikih talenata u oblasti inženjerstva i matematike.Neki od poslednjih uspeha u ovoj oblasti su  kupovina beogradske kompanije MVP Workshop od strane jedne od vodećih kripto-platformi "Celzijus", kao i investicija američke kompanije Accel od 15,3 miliona dolara u srpski Tenderly. Srbija je takođe domaćin Blokčejn samita. U izveštaju se pominje i Srpska blokčejn inicijativa za koji se navodi da je neprofitna, nevladina organizacija koja je posvećena promovisanju usvajanja blokčejna u zemlji.Fajnenšl tajms rangirao Srbiju na prvo mesto u svetu po broju stranih direktnih grinfild investicija dva puta u poslednje tri godine. Srbija stvara najviše poslova vezanih za strane direktne investicije na milion stanovnika, prema izveštaju IBM Global Location Trends za 2020. godinu, podsća Startap Genom. Svetske kompanije koje investiraju u Srbiju su Boš, Mišelin, Simens, Majkrosoft, Panasonik, Kuper tajers.Dinamika i znanje koji su sa investicijama došli u Beograd počeli su, kako se navodi,  da se prelivaju u lokalni startap ekostistem.Srpski inovacioni fond je uveo u međuvremenu nove programe, proširujući na taj način mogućnosti finansiranja srpskih startapova.Kao razloge za prebacivanje startapa u Beograd i Novi Sad Startap Genom navodi dobro obrazovanje u oblasti inženjerstva, poreske olakšice.  

Srbija

Više od 60 srpskih firmi pozvano na poslovne sastanke sa nemačkim kupcima

Regionalni B2B projekat ove godine održava se u onlajn formatu od 28. septembra do 19. oktobra. Cilj projekta je da nemačke firme pronađu proizvođače iz traženih privrednih oblasti u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana.Projekat se sprovodi već sedmu godinu zaredom. Ove godine, zainteresovane nemačke kompanije dolaze pretežno iz metaloprerađivačkog sektora, zainteresovani za usluge livenja, kovanja, štancovanja i savijanja delova, kao i sektora brizganja plastike i elektronike. 62 kompanije iz Srbije predstaviće svoje poslovanje potencijalnim nemačkim partnerima.Događaj se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekomoniju i energetiku SR Nemačke u okviru Programa za razvoj stranih tržišta za mala i srednja preduzeća SR Nemačke. 

Svet

EU kažnjava Poljsku jer odbija da zatvori rudnike uglja

Vlada Poljske saopštila je da će njen rudnik uglja Turov nastaviti sa radom, uprkos kazni koju joj je zbog nepoštovanja sudske odluke o njegovom zatvaranju izrekla Evropska komisija, preneo je Rojters. Poljska će zbog  nepoštovanja odluke plaćati po 500.000 evra za svaki radni dan rudnika Turovo koji se nalazi na granici sa Češkom.Kaznu je u ponedeljak izrekao Sud pravde Evropske unije sa sedištem u Luksemburgu. Potom je usledio i zahtev Češke, koja se sa Poljskom spori upravo zbog tog rudnika i koji, kako tvrde njeni predstavnici, nanosi štetu njenim građanima i životnoj sredinj.Rudnik Turov proizvodi lignit i mrki ugalj više od 100 godina, ali se nedavno proširio prema češkoj granici. Procenjuje se da bi kazna EU mogla da primora Poljsku da se sa Česima ipak dogovori.Dve strane su tokom juna inače krenule u pregovore o tehničkim problemima rudnika, saniranju i ograničenjnu štete na rekama, zaštiti od buke i smanjenju aerozagađenja.EU: Potrošnja uglja smanjena 64 odsto za 30 godinaBugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentimaU dve godine proizvodnja i potrošnja uglja u EU opala za trećinu Poljska vlada smatra da će kazna evropskog suda loše uticati na te pregovore jer nije zasnovana na činjenicama i naglašava da je sporni rudnik važan izvor radnih mesta i električne energije. Češka je zbog Turova podnela žalbu Evropskoj komisiji, tvrdeći da je Varšava prekršila zakon EU kada je rudniku produžila vek trajanja.Kada je zvanična Varšava odbila da zatvori rudnik, Prag je zatražio se Poljska kazni sa pet miliona evra, za svaki dan rada rudnika Turovo. Sud se sa kažnjavanjem složio, ali je kaznu znatno smanjio, na pola miliona evra za svaki dan rada.Češka je pozdravila kažnjavanje Poljske, ali je istakla da i dalje želi da se spor reši prijateljski. Poljska ipak smatra da je kažnjena zbog toga što nije zatvorila rudnik preko noći i što svoje građane nije ostavila bez radnih mesta i električne energije.Mnoge zemlje EU već neko vreme razmatraju zatvaranje rudnika uglja i eletrana koje ga koriste za dobijanje struje. Razlog tome je nova energetska politika čiji je cilj smanjenje emisije CO2 (ugljen-dioksida).Srbija je zbog toga u nezavidnoj poziciji jer većinu svoje električne energije dobija sagorevanjem uglja pa joj od strane EU preti opasnost od naplate uvoznih taksi, koje su namenjene zemljama sa visokom emisijom CO2.

Srbija

Domaći startap Tapni dobio podršku Digitalne Srbije

Domaća startap kompanija Tapni dobila je donaciju u iznosu od dvesta hiljada evra od neprofitne organizacije Digitalna Srbija. Pored finansijskog ulaganja biće im pružena i mentorska podrška.„Ovakve investicije su izuzetno važne za domaći startap ekosistem jer pomažu da se reši jedan od najvećih problema koji imamo u Srbiji, a to je nedostatak sredstava za rano finansiranje. Ovim potezom ne želimo samo da podržimo jedan startap, već i da pokrenemo niz novih investicija davanjem primera drugima koji su se do sada radije odlučivali za tradicionalne oblike ulaganja, kao što su štednja ili kupovina nekretnina.“, kaže Nebojša Bjelotomić, vodeći investitor Digitalne Srbije.Startap Tapni je nastao sa ciljem da se skoro potpuno ukloni papirne vizitkartice iz upotrebe. Prislanjanjem bilo kog pametnog telefona na korisnikovu Tapni karticu, privezak ili nalepnicu, automatski se na ekranu uređaja pojavljuju njegovi kontakt podaci i profili na društvenim mrežama. Umrežavanje postaje jednostavno i brzo jer ne zahteva fizičku razmenu kartica što je jedan bonusa zbog trenutne situacije u svetu sa Covidom.Digitalna Srbija predstavlja grupu uspešnih poslovnih ljudi u domenu digitalne ekonomije koji žele da podrže startap timove na njihovom samom početku.

Lifestyle

Oni su napustili Gugl i osnovali ove društvene mreže

Svetske kompanije nisu uvek donosile dobre odluke i procene. Zbog nekih sopstvenih pravila, često su gubili zaposlene koji su potom osnivali uspešne kompanije. Čuveni "Google" zbog svog nekadašnjeg "pravila" da u produkt sektoru mogu da budu samo inženjeri, izgubio je ljude koji su, nakon odlaska iz te firme, osnovali danas svetski poznate društvene mreže i postali milijarderi.1. Kevin Sistrom radio je dve godine za Gugl. Kako, zbog obrazovanja, nije mogao dalje da napreduje, dao je otkaz. Fotografija mu je bila hobi, pa je odlučio da osnuje društvenu mrežu za deljenje ovog medija, danas poznatu kao Instagram.                                                                     Kevin Systrom                                                  Foto: Wikimedia/Christopher Michael2. Biz Stoun (Kristofer Isak Stoun) za Gugl je radio od 2003. do 2005. godine kada napušta radno mesto, a godinu dana kasnije zajedno sa Evanom Vilijamsom i Džekom Dorsijem osniva društvenu mrežu Tviter (Twitter). Stoun je studirao na Univerzitetu u Masačusadsu, ali nema podataka da je ikada diplomirao.                                                                         Biz Stone                                                                  Foto: Wikimedia/Joi3. Ben Silberman takođe je napustio Gugl i upustio se u preduzetničke vode jer svoje ideje nije mogao da realizuje u okviru te kompanije. Verovatno zbog svog obrazovanja, završio je političke nauke na Jejlu, nije mogao da učestvuje u kreiranju Guglovih proizvoda. Decembra 2009. godine osniva društvenu mrežu Pinterest koja danas vredi preko milijardu dolara i broji preko 2000 zaposlenih.                                                                      Ben Silbermann                                                                 Foto: Wikimedia/AnyaKompanija Gugl, uprkos brojnim pokušajima, do danas nije uspela da osnuje ni približno popularnu društvenu mrežu poput Tvitera, Pinteresta, Instagrama. Osnovali su je ljudi koji su nekada pripadali toj kompaniji, a za koje ista nije imala sluha. Da je naučio lekciju dokazuje i to da se starog pravila o tome ko može da bude deo produkt tima više ne drže.

Svet

Energetska kriza u Evropi najviše ugrožava najsiromašnije

Zabrinutost Evrope je sve veća, zbog sve manjih količina i sve više cena gasa i koja će znatno uticati porast inflacije. Veleprodajne cene gasa i električne energije rastu širom Evrope, s mogućnošću da dalje povećaju već velike račune za komunalije i uvećaju nevolje ljudima koji su finansijski pogođeni pandemijom korona virusa, ukazuje Asošiejted pres, a prenosi BIF.Još jedan od uzroka povećanja cena gasa, navodi  Ziro Hedž,  je i smanjenje proizvodnje električne energije iz snage vetra jer ovo leto u Evropi nije bilo tako vetrovito.S obzirom da je snabdevanje gasom iz Rusije i drugih regiona ograničeno, Evropa nije bila u stanju da napravi zalihe prirodnog gasa kako to inače radi tokom leta. Evropske zalihe gasa su neobično niske za ovo doba godine, iako smo na pragu zime.  Sa porastom cena prirodnog gasa, skočile su i cene električne energije. Kontinent koji je bio na čelu "Zelene revolucije", koja je indirektno odgovorna za kolaps u infrastrukturi fosilnih goriva, odlučila je da ignoriše sve ostalo i usredsredi se na Rusiju.U izveštaju Fajnenšel Tajmsa se navodi da je Međunarodna agencija za energetiku (IEA)  zatražila da Rusija pošalje više gasa u Evropu kako bi pomogla u ublažavanju energetske krize.Koristeći stranicu iz knjige Hilari Klinton, neki predstavnici u industriji optužili su Gasprom za monopol, ruskog državnog izvoznika za gasovod, da ograničava prodaju gasa u Evropi.Aleksej Miler, izvršni direktor Gazproma, rekao je da kompanija ispunjava obaveze snabdevanja i da je spremna da poveća proizvodnju ako bude potrebno, ali da bi cene zimus mogle dodatno da porastu zbog pozemnih objekata.Poziv IEA-a za dodatnim ruskim gasom usledio je kada je ruski predsednik rekao razmatra da dozvoli Rosnjeftu, ruskoj državnoj naftnoj kompaniji, da gasom snabdeva Evropu.

Srbija

Novi Sad: Za duvački ansambl, umetnike i nemački bend preko 50 miliona dinara

Fondacija Novi Sad planira da angažuje trubače i Dejan Petrovića za ceremoniju otvaranja Evropske prestonice kulture. U okviru ove javne nabavke, koja je podeljenja na dve partije, planirano je  angažovanje umetnice Tamare Adamov Petijević za horsko pevanje i studijsko snimanje horskih pevačkih deonica i duvačkog ansambla Old Hat Orkestra.Procenjena vrednost ovih usluga je 21 milion dinara i u pitanju je pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Tamara Adamov Petijević i Old Hat Orkestra biće angažovani za predstavu otvaranja Evropske prestonice kulture. Predstava otvaranja nosiće naziv "ZENITEUM". Fondacija Novi Sad takođe će, bez raspisivanja javnog poziva, organizaciju horskog festivala u okviru projekta Raspevani mostovi poveriti Srpskoj horskoj asocijaciji.  Vrednost te  javne nabavke je 7 miliona dinara.  "Raspevani mostovi" organizuju se u okviru programskog luka "Dunavsko more" (most ljubavi) tokom 2022. godine.Srpska horska asocijacija će uputiti poziv za učešće svim horovima u zemlji koji su pod njenom ingerencijom, kao i onima koji deluju van granica Srbije.Reč je o petodnevnom horskom festivalu čija je realizacija planirana za drugu polovinu jula 2022. godine. Raspisana je i javna nabavka vredna 25 miliona dinara za realizaciju umetničkog programa programskog luka "Seobe" za koji je u planu angažovanje sastava "Original enigma voices".U pitanju je nemački muzički projekat koji su osnovali Mihaj Кrecu, Frenk Peterson i David Fajerštajn 1990. godine. Umetnički koncept projekta "Novi Sad – Evropska prestonica kulture" baziran je na osnovnim vrednostima Evropske unije, kao što su ljudska prava, multikuturalnost, interkulturalni dijalog, ekološka svest, mirovne politike. Ove vrednosti promovišu ideju otvorenog demokratskog društva baziranog na savremenom humanizmu, navodi se na sajtu NoviSad2022. Programski lukovi, odnosno tematske celine, izgrađeni su kroz povezivanje ove vrednosti sa istorijom, kulturom i identitetom Novog Sada, u osam tematskih celina, odnosno programskih lukova. 

Srbija

Advokat koji Vesiću ustupa kamper od države dobija milionske poslove

Advokat Nemanja Aleksić, za koga zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić tvrdi da mu je besplatno ustupio kamper za "pokretnu kancelariju", već tri godine pruža pravnu pomoć Kabinetu ministra za inovacije u saradnji sa ruskom državnom korporacijom Rosatom. Od oktobra 2019. njegova advokatska kancelarija je za ove poslove dobila 9 miliona dinara.Popovićev kabinet finansira udruženje blisko SNS-u, suma i dalje tajna Aleksić je poslednji ugovor sa Kabinetom sklopio u julu ove godine kada je na tenderu dobio posao vredan 3,6 miliona dinara, koji podrazumeva da će u narednih godinu dana pružati pravnu pomoć u pregovorima, sklapanju ugovora i realizaciji projekta izgradnje i osnivanja Centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije u Srbiji. Ovaj Centar trebalo bi da bude osnovan u saradnji sa ruskom državnom korporacijom Rosatom.Kancelarija Aleksić bi trebalo da pruža pravnu pomoć u vezi sa zaključivanjem Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Srbije o saradnji Centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije na teritoriji Srbije, kao i da učestvuje u pregovorima sa predstavnicima Kabineta ministra Nenada Popovića i Vlade Ruske Federacije.Za isti posao Advokatska kancelarija Aleksić je od Kabineta ministra Popovića dobila posao i 2019. i 2020. godine.U oktobru 2019. ovoj kancelariji je za šest meseci posla plaćeno 1,8 miliona dinara, a u junu 2020. godine ugovoren je posao za narednih godinu dana vredan 3,6 miliona dinara.Zašto Nadal i Federer nisu mogli da zakupe "Milan Gale Muškatirović" U oba slučaja radilo se o "podršci realizaciji međudržavnih sporazuma potpisanih između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, a u vezi sa saradnjom sa Državnom korporacijom "Rosatom".Kako je Vesić ranije objavio, kombi vozilo, odnosno kamper, u kome se nalazi "pokretna kancelarija Gorana Vesića" nije platio Grad već mu ga je besplatno ustupio njegov prijatelj, advokat Nemanja Aleksić iz Novog Sada.TS: Vesić krši Zakon o sprečavanju korupcijeOrganizacija Transparentnost Srbije (TS) je uputila gradskog upravi Beograda i Agenciji za sprečavanje korupcije više zahteva dostavljanje informacija u vezi sa “Pokretnom kancelarijom Gorana Vesića”.TS je, između ostalog, tražio informaciju o tome da li je Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula postupak protiv Gorana Vesića zbog kršenja Zakona o sprečavanju korupcije koji propisuje da javni funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije nakon što je na sajtu Grada objavljena vest u kojoj Vesić javno objašnjava da je primio poklon."Moj prijatelj, advokat Nemanja Aleksić iz Novog Sada, zakupio je ovaj kamper, platio svojim novcem, a onda ga je ustupio meni, ugovorom koji je potpisao, na besplatno korišćenje narednih nekoliko meseci, koliko želim, za početak tri meseca. Ova pokretna kancelarija ne košta građane Beograda ni jedan jedini dinar", rekao je Vesić prilikom obilaska Obrenovca, kako je objavio Beoinfo.Advokat Aleksić lažirao lekarski izveštaj i pretio novinarkiPodsetimo, advokat Nemanja Aleksić je u žižu javnosti dospeo nakon objavljivanja istraživačke priče redakcije BIRN u kojoj se navodi da je pokrajinski sekretar za zdravtsvo Zoran Gojković u decembru 2011. godine sačinio lekarski izveštaj o navodnoj povredi advokatice Marine Džepine iz advokatske kancelarije Aleksić, koji joj je bio potreban kako bi opravdala izostanak sa jednog suđenja.Obezbedili SNS-u vlast na Savskom vencu, pa dobijaju novac na državnim konkursima Gojković nije ni pregledao Džepinu, a izveštaj je overio potpisom i pečatom drugog lekara bez njegovog znanja. Zbog toga je pokrenut i sudski postupak, a osumnjičeni su Gojković, Aleksić i još dvoje advokata. Gojković je na sudu naveo da je "verovao svom prijatelju i da nije slutio da će izveštaj biti zloupotrebljen". Policija je kasnije utvrdila da Džepina nije ni povredila nogu.Advokat Nemanja Aleksić je u telefonskom razgovoru pretio novinarski BIRN-a da će "da se bavi njima", a nakon objavljivanja teksta novinarska agencija Tanjug je objavila da je kancelarija Aleksić podnela tužbu protiv redakcije BIRN-a.

Srbija

Građanske organizacije reagovale na promotivni tekst Rio Tinta

Organizacije građanskog društva Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i Podrinjski anti korupcijski tim (PAKT) tvrde da PR tekst kompanije Rio Tinto Projekat JADAR - Činjenice su važne koji je objavljen u domaćim medijima obiluje manipulativnim podacima i dovodi javnost u zabludu."Jedino što je u navedenom tekstu tačno jeste da kompanija razvija projekat skoro već dve decenije. Te dve decenije obeležene su: netransparetnošću, nepoštovanjem zakona, manipulacijama, saradnjom sa svim vlastima iza zatvorenih vrata i pritiscima i ucenama meštana", piše u saopštenju.Dodaju da se i pored toga kompanija "drznula" da obavesti javnost kako se prava istina može pročitati samo na njihovom sajtu, a da su sve ostalo "pogrešne interpretacije".Podsećaju da je Rio tinto prvi put obavestio javnost kako je sarađivao sa 40 univerzitetskih profesora, ali da im ni nakon 6 meseci od postavljenog pitanja još nije saopštila njihova imena jer se pravda zaštitom podataka o ličnosti. Podsećaju da objavljivanje imena profesora nikako ne mogu da budu prikrivana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i pitaju se da li je to "činjenica ili pogrešna interpretacija Rio Tinta".Rio Tinto opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat "Jadar"Projekat JADAR - Činjenice su važneŠta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesi Kompanija, kako se dodaje u saopštenju u pomenutom tekstu "lamentira" na obimnoj dokumentaciji koju je kako kažu njeni predstavnici, javnosti nemoguće predstaviti u celosti."Međutim, prilikom naučne rasprave u SANU od 'silne' dokumentacije predstavnici kompanije nisu imali odgovore na mnoga pitanja naših cenjenih akademika, a podsećamo da je to bila prilika da se istraživanja predstave i naučni pogledi brane. Lepe želje i obećanja pala su u vodu za samo dva dana naučnog skupa u SANU", ocenjuju PAKT i Koalicija za zaštitu životne sredine.U saopštenju se dodaje kako kompanija vrlo vešto propušta da u PR tekstu obavesti javnost da je pre naučnih studija i analiza u procesu dobijanja dozvola i saglasnosti prekršeni mnogobrojni zakoni: Ustav,  Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o šumama, Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o studiji procene uticaja na životnu sredinu.Udruženja ocenjuju kako je krajnje neprihvatljivo da se Ustavni sud skoro devet meseci ne izjašnjava u vezi sa 1600 inicijativa koje su podneli građani i udruženja sa ciljem da se oceni ustavnost Uredbe Vlade Srbije kojom je proglašen Prostorni plan područja posebne namene za Projekat Jadar.U tim inicijativama se traži obustava svih pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu pomenute uredbe.

Srbija

Penzioneri i korisnici PIO fonda danas dobijaju 50 evra

Na račune penzionera, invalida rada i korisnika privremene naknade kod PIO fonda danas će leći po 5.900 dinara iz trećeg paketa državne pomoći. Ministar finansija Siniša Mali poručio je za RTS da će do kraja dana svima leći novac na račun. Naveo je i da su neki penzioneri već juče dobili tu novčanu pomoć."S obzirom na to da smo već juče dali nalog za plaćanje, neki penzioneri su novac već dobili juče. Tako da onaj koji nije dobio, dobiće danas. Negde oko 1,7 miliona penzionera i korisnika penzija, dakle tu su i korisnici porodičnih penzija i tako dalje, će ovaj novac dobiti", rekao je Mali.Penzionerima isplata 50 evra pomoći od 22. septembraMali je rekao i  da će svi punoletni građani u novembru dobiti još 30 evra pomoći za koje nije potrebno da se ponovo prijavljuju.Takođe, u decembru će biti isplaćena i pomoć od 20 evra za koju prijava kreće15. novembra i traje do kraja tog meseca.Kome sve i koliko Srbija duguje?Za pomoć od 20 evra moći će da se prijave i oni koji su u međuvremenu postali punoletni i oni koji se ranije nisu prijavljivali za pomoć "30 plus 30".

Lifestyle Empple

Empple festival: Hajde da pričamo o employer branding-u

U Srbiji se 1.oktobra prvi put organizuje Empple - employer branding festival pod sloganom “Sve počinje sa ljudima”. Oržava se u hibridnom obliku, pa će 100 učesnika imati priliku da prati uživo program iz Barrel House prostora u Beogradu, dok će ostatak publike biti online.Empple je nastao sa ciljem promocije i podsticanja zdravih employer branding praksi i sa željom da se skrene pažnja na employer branding kao struku koja ima značajan doprinos biznisu. Festival je zamišljen da se sastoji iz 3 celine – edukacije, dodele nagrada i networking-a.Edukativni deo obuhvataće predavanja 7 employer branding stručnjaka. Ana Jeličić, Barbara Zych, Chris Fitzner,  James Ellis, Nikola Jovanović, Susanna Rantanen i Tomas Reneau preneće publici svoje znanje i uvide o relevantnim employer branding temama. Kompletnu agendu, kao i biografije predavača možete pronaći na zvaničnom sajtu. Deo predavanja će biti na engleskom jeziku, dok će domaći predavači pričati na srpskom. PredavačPozicijaNaziv predavanjaAna JeličićPartner and Senior Facilitator @DesignThinkers Academy AdriaticPrimena Design Thinkig-a u oblikovanju iskustva zaposlenih Barbara ZychCEO @Employer Branding InstituteData-driven employer branding: how to start?Chris FitznerRecruitment Marketing Manager @AppianActivating Your Employer Brand In A Brand New Talent MarketJames EllisEmployer Brand Nerd @RokuWhat Does Employer Brand Want?Nikola JovanovićOsnivač i Senior konsultant @Tuturutu ConsultingVaši zaposleni i cancel kulturaSusanna RantanenCo-founder & CEO @Employee Experience Agency EmineCandidate Journey of the Information Era as the basis for modern employer brandingThomas ReneauEmployer Branding Manager @Ritchie Bros.Unleashing the superpowers of your team bursting silos and bringing Employer Branding to life: how might we increase diversity by 20%Kako dobre prakse ne bi ostale tajna u okviru festivala biće organizovana Empple dodela nagrada. Ove godine će zainteresovane kompanije/pojedinci mogli su da prijave radove u okviru 11 kategorija. Konkurs za prijavu radova je zatvoren i pobednici će biti proglašeni na samom festivalu. U cilju deljenja znanja, 22. oktobra će za sve učesnike biti organizovan online showcase događaj na kome će pobednici predstaviti svoje radove.Svi online učesnici imaće priliku da učestvuju u networking sesijama, vođenim diskusijama na aktuelne employer branding teme kao što su: Deficitarni kadrovi i šta sad; Agencije i kompanije: Šta ko radi?; Kako mladi razmišljaju i kako da se prilagodite njihovoj perspektivi; Employer branding kroz digitalne medije; Liderstvo u organizacijama i uticaj na employer brend; Zašto su zajednice značajne za razvoj employer brenda…ModeratorPozicijaTema Online Networking sesijeIsidora MaksimovićSavetnik za brendiranje poslodavaca @InfostudDeficitirani kadrovi i šta sad?Mia PopićFounder & Director @SinergijaLiderstvo u organizacijama i uticaj na employer brendNataša DespotovićPredsednica Aiesec-a u Srbiji @AiesecKako mladi razmišljaju i kako da se prilagodite njhovoj perspektivi?Dušan VukanovićCo-founder @Benefiti.rsBenefiti zaposlenih - trendovi, potrebe, kako i šta (ne)raditiMilica VujčićCommunity Developer @HR KutakZašto su zajednice značajne za razvoj employer brenda?Marko TadićBusiness Development Manager @NetokracijaEmployer branding kroz digitalne medijeValentina Čolić MihajlovićChief of Research and Development @AFATalent paradoksMiloš SkokićMenadžment partner / Direkcija projekata / Kreativna direkcija / Direkcija produkcije / Scenariji @ŽiškaAgencije i kompanije: Šta ko radi?Za osmišljavanje i realizaciju Empple festivala pobrinule su se Katarina Šonjić, Nikolina Božanović i Angelina Simić. Prva je organizaciji pomoć prijatelja pružila kreativna agencija Žiška, dok su kao sponzori festival podržale kompanije A1, HR Lab, Coca – Cola HBC, Degordian, Centili, Erste banka i FitPass.Online i uživo karte za Empple festival su u prodaji na zvaničnom sajtu festivala. 

Jorgovanka Tabaković

Srbija

Ako ste plaćali CarGo u devizama, NBS šalje predlog o priznanju prekršaja

Ako ste u proteklih nekoliko godina kupovali kredita za korišćenje CarGo aplikacije putem servisa PayPal, stići će vam od Narodne banke Srbije predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja, piše Netokracija.rs.Na osnovu podataka do kojih je došao NBS tj. Sektor za devizne poslove i kreditne odnose sa inostranstvom, uočeno je da su fizička lica izvršene usluge prevoza u Republici Srbiji plaćali u devizama, suprotno članu 34. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju, piše portal pozivajući se na veliki broj korisnika CarGo koji su dobili ovaj sporazum. "Kada ste putem PayPala vršili dopunu kredita za vožnju, prekršili ste zakon jer ste transakciju izvršili u devizama sa domaćom kompanijom CarGo Technologies doo.Netokracija navodi da su rešenjem koje se ovih dana šalje na adrese korisnika koji su načinili prekršaj predviđene kazne od 5.000 do 150.000 dinara. Ocenjuje se da je NBS blagonaklona prema korisnicima jer se uz opomenu šalje i Sporazum o priznanju krivice koji je dovoljno potpisati kako bi se izbegla novčana kazna.Narodna Banka Srbije u ovom je slučaju zauzela, prema našem mišljenju, ispravan i fer stav jer je mali broj korisnika znao da je u prekršaju. Uostalom, to i sama NBS navodi u rešenju koje šalje građanima Srbije, piše Netokracija.Gde Srbija čuva zlato

Srbija

Danas počinju prijave: Subvencije od 5.000 dinara za kupovinu bicikala

Sekretarijat za zaštitu životne sredine pozvao je stanovnike Beograda da se prijave za subvencije za kupovinu bicikala u iznosu od po 5.000 dinara.Sekretarijat je raspisao javni poziv za pružanje podrške građanima za kupovinu bicikla kao ekološki prihvatljivog transporta - "Kupuješ bajk, uštedi 5.000".Ukupna sredstva za ovu namenu u budžetu grada Beograda iznose 10 miliona dinara, od čega je devet miliona dinara određeno za pružanje podrške građanima.To znači da opredeljena sredstva za podršku nabavke bicikala može dobiti najviše 1.800 građana. Raspodela sredstava za kupovinu bicikala poverena je Udruženju "Jugo cikling kampanja" iz Beograda. Pravo učešća na Javnom pozivu imaju sva fizička lica koja imaju važeću ličnu kartu sa prebivalištem na administrativnoj teritoriji Grada Beograda, u trenutku odnošenja prijave.Zainteresovana fizička lica se mogu prijaviti na Javni poziv u periodu od 22. septembra 2021. godine u 7 časova do 24. septembra u 24 časa.Prijavljivanje se vrši popunjavanjem traženih podataka putem aplikacije koja je dostupna isključivo na sajtu Jugo cikling kampanje – www.bicikl.info.Bicikl mora da bude kupljen od domaćih proizvođača, mora da bude nov, za decu ili odrasle, i da se pokreće pomoću pedala. Takođe, sredstva se ne mogu dodeliti za kupovinu električnog bicikla.

Srbija

Da li ukidanje Duing biznis liste baca sumnju u napredak Srbije?

Iako se u izveštajima Svetske banke ne navodi da je bilo pritisaka da se poboljša pozicija Srbije na Duing biznis listi, kao što je bio slučaj sa nekim zemljama, jedna od zamerki metodologiji ove liste jeste da se u pojedinim dimenzijama prati samo postojanje de jure regulatornih rešenja bez konkretnog ispitivanja kako to rešenje funkcioniše u praksi, kaže za Novu ekonomiju docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Svetozar Tanasković.On dodaje da se način na koji je Srbija gradila svoju poziciju na listi više zasnivao na fokusiranom rešavanju problema u vezi sa konkretnim inidkatorima koje je DB lista pratila."Time je praktično i zanemarena poenta liste koja treba da predstavlja indikator da li se nalazite na pravom putu dok smo je mi shvatili kao suštinski cilj koji treba da dosegnemo," kaže Tanasković.Tanasković objašnjava da je problem sa Duing biznis listi to što je rangiranje zemalja na ovoj listi počelo da se percepira i promoviše kao rezultat rada i svojevrsni cilj, umesto kao sredstvo pomoću kojeg je moguće uočiti problematične tačke u sistemu nakon čega bi se moglo adekvatno reagovati."U takvom okruženju pojedine zemlje su formirale i timove čiji bi zadatak bio izmena regulatornog okvira unutar onih dimenzija polsovnog okruženja koje Duing biznis lista prati", objašnjava Tanasković.To je imalo za posledicu značajno unapređenje pozicije na listi što je u javnosti zatim prezentovano kao napredak zemlje na sveobuhvatnom planu privrednih reformi, dodaje."Pristup koji je Srbija imala zajedno sa drugim zemljama koje su aktivno radile na poboljšanju pozicije na listi ulazeći duboko u metodologiju i pojedinačne pokazatelje po meni predstavlja pogrešan prostup iz pozicije čemu Duing biznis lista služi."Problem je, kaže Tanasković, što je vremenom ovaj indikator kao i drugi slični, postao cilj reformi umesto putokaz u kom smeru bi trebalo fokusirati napore ka unapređenju poslovnog ambijenta."Rezultati su na kratak rok očigledni, ali se bojim da se po pitanju dugoročne konkurentnosti poslovnog ambijenta Srbija ipak nije toliko približila razvijenim zapadnim tržišptvima koliko je to u medijima bilo potencirano na osnovu Duing biznis liste.Podsetimo, Svetska banka je objavila da je nakon procesa interne revizije u vezi sa neregularnostima u objavljenim Suing biznis liste za 2018. i 2020. godinu donela odluka da prekine dalje objavljivanje izveštaja o rangiranju zemalja po lakoći poslovanja.Zaključci revizija su pokazačlu da su Kina, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Azerbejdžan korigovani tako što su nakon preliminarnog izveštaja, članovi rukovodstva Svetske banke i lideri tima zaduženog za publikovanje Duing biznis izveštaja vršili pririske na ostale članove da se pronađu načini kako bi se ovim zemljama određenmi rezultati popravili i poboljšala pozicija na rang listi.Otkrivši sve ove nereglarnosti koje ukazuju na značajan etički deficit u procesu prikupljanja podatak i publikovanja Duing biznis izveštaja, usled narušenog poverenja u ispravnost rangiranja Svetska banka je odlučila da prine dalje objavljivanje izveštaja, objašnjava Tanasković.Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović je, povodom odluke Svetske banke da prestane sa objavljivanjem Duing biznis liste, najavila da će se Zajednička grupa za unapređenje pozicije Srbije na toj listi rekonstruisaiti i prerasti u radnu grupu za bolje poslovno okruženje i privlačenje novih investicija.

Srbija

Američke stipendije za srpske srednjoškolce

Otvorene su prijave za međunarodni program FLEX kulturne razmene za učenike koji organizuje Američki savet za međunarodno obrazovanje.Program je predviđen za učenike koji bi želeli da provedu jednu školsku godinu u SAD kao stipendisti Vlade SAD. Rok za prijavljivanje je 15. oktobar 2021. Za školsku 2022-23. godinu mogu se prijaviti učenici koji sada pohađaju 8. razred osnovne, prvi ili drugi razred srednje škole u Srbiji.U periodu od 2005. do danas kroz program je prošlo skoro 800 učenika.Za više informacija o uslovima i procesu prijave možete pronaći na linku. 

2021

Podrška talentima kroz stipendije, donacije i programe usavršavanja

Mozzart asistira obrazovnim ustanovama, a studenti izlaze kao pobednici! Regionalni lider u oblasti igara na sreću već duži niz godina pruža podršku akademcima kroz niz akcija, sponzorstava, stipendiranje onih sa desetkama u indeksu… O društvenoj odgovornosti ove kompanije može se pročitati u diplomskim radovima, a ovakav vid pomoći  univerzitetskoj zajednici dobija najviše ocene i u samom Rektoratu. Podrška mladim talentima nije izostala ni tokom krize zbog korona virusa. Kompanija Mozzart je u prethodne dve godine pomogla brojnim nadama da nastave usavršavanje, a među njima su studenti Stefan Đorđević (diplomirani fizičar i inženjer elektrotehnike, završio je dva fakulteta u roku sa svim desetkama), Veselin Manojlović (upisao doktorske studije na Oksfordu, gde proučava matematičko modelovanje evolucije tumora i rizika za obolevanje od raka),  Matija Glišić (student prestižnog francuskog koledža „Ecole Polytechnique“)…Mozzart je nedavno imao jedno bronzano partnerstvo, ali i ono je zlata vredno za studente ako se posmatra kroz prizmu kontinuirane podrške Case Study Show-u od 2017. godine. Ovaj projekat Studentske organizacije ESTIEM omogućava akademcima da se lakše prilagode korporativnom svetu, a kroz edukaciju i rešavanje studije slučaja stiču neophodne veštine za ulazak na tržište rada.Violinistkinja Sofija GlavičićDonacije su dobili i balerina Teodora Vujkov, koja je otišla na master studije u Lisabon, zatim violinistkinja Sofija Glavičić, karatistkinja Emilija Antanasijević, mladi sedmogodišnji kompozitor Andrej Stojanović, kome su obezbeđena sredstva za kupovinu klavira...Uoči starta nove akademske godine, iz ove kompanije poručuju da se spremaju novi projekti i veliki programi podrške za najveće talente naše zemlje.

Srbija

„Humanko“: Novi kutak za najugroženije građane u Novom Sadu

Udruženje građana „Patrija“ pokrenulo je inicijativu „Humanko“ kako bi pomogli najugroženijim sugrađanima gde mogu pronaći sve neophodne stvari za život. Tu bi mogli takođe mogli mogu da se informišu o tome gde mogu da dobiju dodatnu pomoć i podršku koja im je potrebna. Na prvoj akciji, koja je održana u Novom Sadu, se pored garderobe prikupljala se i plastika, čijom će reciklažom biti prikupljena sredstva za opremanje Humanka.Trenutno se nalaze u dvorištu Omladinskog centra „CK 13“. Nadaju se da će Grad prepoznati rad i značaj Humanka i da će pomoći kako bi se ovaj projekat razvio. Tome bi takođe doprinelo kada bi se nalazili na vidljivijem mestu i bili dostupniji svima.Ideja je da cela akcija funkcioniše kao automat, gde će ljudi moći sa žetonima da dolaze i da koriste kutak.Prilikom davanja žetona imali bi mogućnost da stupe u komunikaciju sa njima i porazgovaraju o njihovim problemima.“Pitali smo naše korisnike šta im je potrebno, ali smo i obavili razgovore sa ljudima koji bi potencijalno koristili Humanka. Razmišljali smo kako možemo da radimo na zadovoljenju egzistencijalnih potreba, ali i tih drugih potreba i pružanja podrške kao što je savetovanje u vezi sa socijalnim pitanjima i psihološka potreba, kako bi se ljudi bolje osećali. Gledali smo kako bismo mogli sa drugim ljudima u zajednici, organizacijama i insitucijama da ostavarimo neku saradnju, pa smo tako slali informacije”, rekla je jedna od pokretačica inicijative Dragana Nešić.U narednom periodu planiraju još dve akcije koje će, nadaju se, biti održane na prometnijim mestima u Novom Sadu gde će ljudi moći da donesu plastiku, ali i doniraju novac ukoliko žele da pomognu rad Humanka.Udruženje “Patrija” radi sa socijalno ugroženim građanima. Kroz svoj rad primetili su da im nisu ugrožene samo osnovne potrebe, već im često nedostaju i hobiji kojima bi kreativno koristili svoje slobodno vreme. Zato su rešili da pokrenu inicijativu “Humanko”, rekla je Nešić.

Srbija

Beograd daje pet miliona za mobilnu aplikaciju o javnom prevozu

Sekretarijat za javni prevoz Beograda je raspisao javnu nabavku za izradu mobilne aplikacije namenjenu putnicima u javnom gradskom prevozu, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.Procenjena vrednost javne nabavke je 4,17 miliona dinara bez PDV-a, što je 5 miliona dinara sa obračunatim PDV-om (blizu 42,6 hiljada evra).Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evraAplikacija treba da pruži informacije o redu vožnje i linijama javnog prevoza, kao i da pruži informacije putnicima o mogućnostima kombinovanja različitih vidova prevoza i linija javnog linijskog prevoza putnika, piše u tehničkoj specifikaciji.Predviđeno je da aplikacija pruža i podatke o toliko koliko je pešačenja potrebno za dolazak na stajalište gradskog prevoza.Aplikacija treba da bude primenjiva putem mobilnog telefona i interneta, da nosi oznaku sekretarijata i da obuhvati savremene elemente sličnih aplikacija sekretarijata, odnosno direkcija, za javni prevoz u Evropi, piše u specifikaciji.Rok za podnošenje ponuda je 28. septembar, a nakon potpisivanja ugovora odabrana firma trebalo bi da implementira informacioni sistem za maksimalno 180 dana.Zaustavljena nabavka novih autobusa za GSP, podnet zahtev za zaštitu prava Implementacija obuhvata dve faze. U okviru prve, potrebno je da se izradi detaljna specifikacija aplikacije i grafičkog rešenja, kao i sistemske podrške u centru, dok druga faza obuhvata programiranje, implementaciju i puštanje u rad sistemske podrške.Druga faza podrazumeva i integraciju sa postojećim sistemima Sekretarijata i puštanje u rad mobilne aplikacije za Android i iOS platformu.