Najnovije

Srbija

Vreme: Rio Tinto tvrdi da je voda Jadra već lošeg kvaliteta

Podzemne vode u aluvijonu reka Korenita i Jadar, gde se nalazi ruda, su već lošeg kvaliteta, ali bi ih radovi dodatno pogoršali, piše u nacrtu Studije o uticaju na životnu sredinu koju je spremila kompanija Rio Tinto, a u koju je nedeljnik "Vreme" imao uvid.Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesi Kako piše "Vreme", Rio Tinto je spremio Studiju, ali nikada nije mogao da je podnese čekajući Ministarstvo životne sredine da donese odluku o tome kakvog sadržaja i obima bi ona trebalo da bude.Rio Tinto je, kako navodi, u februaru prošle godine utvrdio kako je voda iz 38 od 40 bunara mikrobiološki neispravna, a da je u pet bunara prekoračena količina bora od jednog miligrama po litru.Rio Tinto obećava platu od 1.000 evra i najveću stranu investiciju Aktivisti i meštani tvrde da se iz tih bunara uvek pila bistra voda, te da Rio Tinto priprema odstupnicu u stilu "nismo mi zagadili nego je već bilo zagađeno".Međutim, čak se i u nacrtu Studije kompanije navodi da "posledice izvođečnja radova na površini terena mogu biti pogoršamke posotjećeg kvaliteta podzemnih voda".I selo Klinovac kod Vranja leži na litijumu? Procene kompanije su i da bi, dok se rudnik gradi, suspendovane čestice u vazduhu mogle da petostruko nadmaše dozvoljene vrednosti. I kasnije, tokom rudarske aktivnosti, navodi se da bi "u uskoj zoni dužine oko 600 metara uz južnu granicu poseda zone rudarskih aktivnosti" ta vrednost mogla biti prekoračena.Prema dokumentu do kojeg je "Vreme" došlo, 2023. godine bi se otkopavale velike jalovine, a prva ruda bila bi izvađena 2025. godine. Rudnik bi trebalo da radi punih šezdeset godina. Tokom šest decenika otkopalo bi se 9,5 miliona tona materijala iz kojeg bi se dobijali litijum-karbonat, borna kiselina i natrijum-sulfat.Maksimalan broj radnika u samom rudniku bio 526 i ta brojka bi se dostigla 2030. godine, piše u internom dokumentu.

Svet

Gugl menja politiku privatnosti i na Android uređajima

Kompanija Gugl planira da razvije nove mere privatnosti koje će otkloniti mogućnost praćenja korisnika putem android aplikacija na mobilnim uređajima, prenosi CNN. To bi moglo dodatno da uzdrma kompanije poput Fejsbuka koje zarađuju od oglašavanja u digitalnom prostoru.Fejsbuk i ostale kompanije koje imaju značajne prihode od digitalnog opglašavanja, već su trpele gubitke zbog promene u politici privatnosti su već poremetile promene praćenja aplikacija koje je prošle godine uvela kompanija Epl (Apple).Gugl (Google) je u sredu saopštio kako će okončati višegodišnje napore sa ciljem da napravi reklame koje će ograničiti deljenje korisničkih podataka sa trećim stranama.Kako se objašnjava, to će funkcionisati bez pojedinačnih identifikatora koji omogućavaju programerima da prate aktivnosti korisnika u različitim mobilnim aplikacijama i omogućavaju im da prave oglase koji koriste podatke o njihovom ponašanju i o njihovim interesovanjima.Takođe, Gugl istražuje tehnologije koje bi smanjile mogućnost da se podaci korisnika prikupljaju bez njihovog znanja.Evropa bi mogla da ostane bez Fejsbuka i Instagrama zbog politike privatnosti Tehnološke kompanije se inače suočavaju sa sve većim zahtevima regilatora da svojim korisnicima obezbede privatnost. To je kako se podseća bilo dovoljno da se uznemire deoničari kompanija koje se oslanjaju na ciljano digitalno oglašavanje.Deonice Facebook-parent Meta, Snap-a, Tvitter-a i Pinterest-a inače su zabeležile novi pad vrednosti nakon najnovije najave Gugla da će menjati politiku privatnosti svojih korisnika na android aplikacijama..Neke su već pretrpele finansijske udae poslednjih nekoliko meseci nakon što je Epl ažurirao sproveo promene u svom softveru.Kompanija Meta, kako glasi novo ime Fejsbuka, nedavno je prijavila pad svoje tržišne vrednosti od preko 230 milijardi dolara, odnosnoi 26,4 odsto vrednosti.  Nova promena politike privatnosti, kako se dodaje, Fejsbuk bi mogla da košta 10 milijardi dolara do kraja godine. Fejsbuk Meta je ranije najavilio kako bi mogao da ugasi društvene mreže Fejsbuk i Instagram ukoliko joj ne bude omogućeno da prenosi prikupljene podatke između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

Srbija

Advokat: Koje su obaveze privrednika za zaštitu od požara?

Inspekcija proverava zaštitu od požara požara jednom godišnje kod preduzeća svrstanih u prvu kategoriju (sa visokim rizikom), dok ostale firme (sa manjim rizikom) kontroliše jednom u dve godine. Nemanja Radević, advokat, sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i zastupanju privrednika kaže da u slučaju da uoči nepravilnosti, inspekcija nalaže preduzećima da sve nepravilnosti otklone u roku od 30 dana. Na primer, nepravilnosti kao što su ispitivanje instalacija uzemljenja i zaštite od statičkog elektriciteta, obuka svih radnika koji prilikom obavljanja svojih poslova rade sa zapaljivim i gorivim tečnostima. "Ako se privrednici ne pridržavaju Zakona o zaštiti od požara onda se može tretirati kao prekršaj ili u slučaju ozbiljnijih nepoštovanja kao privredni prestup. U zavisnosti od ozbiljnosti povrede, Zakon propisuje kao prekršaje - neobezbeđivanje tehnički opremljene i obučene vatrogasne jedinice sa potrebnim brojem vatrogasaca, sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara i stalno dežurstvo sa potrebnim brojem stručno osposobljenih za zaštitu od požara", kaže Radević.  Takođe, kazne se propisuju ako preduzeća nisu obezbedila adekvatnu opremu i aparate za gašenje požara, zatim ako nemaju Plan zaštite, ako nemaju istaknut plan evakuacije na vidljivom mestu i nisu donela pravila zaštite od požara. Takođe, i za neodržavanje instalacija u ispravnom stanju i neredovno kontrolisanje, neugradnju sistema za otkrivanje, dojavu požara i sistema za gašenje požara, kaže on."Privredniku je preti novčana kazna između 300.000 i 1.000.000 dinara kao i mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine. Preduzetnici se kažnjavaju novčanom kaznom između 150.000 i 500.000 dinara, a propisana je i odgovornost u slučaju da nije donet plan zaštite, ako nisu organizovane osnovne obuke zaposlenih u propisanom roku i praktična provera znanja zaposlenih", navodi Radević.Nadzor nad primenom Zakona o zaštiti od požara radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, sektor za vanredne situacije. Kategorije rizika"Organizacija zaštite od požara zavisi od stepena ugroženosti svakog objekta, pa su tako preduzeća u prvoj kategoriji obavezna da organizuju sprovođenje preventivnih mera zaštite, dužna su da obezbede tehnički opremljenu i obučenu vatrogasnu jedinicu sa potrebnim brojem vatrogasaca i da obezbede adekvatnu opremu i aparate za gašenje požara. Pri tome, sva oprema mora biti u vlasništvu preduzeća", kaže Radević.  Preduzeća razvrstana u drugu kategoriju imaju obavezu da pored organizacije preventivnih mera zaštite, organizuju i stalno dežurstvo sa potrebnim brojem stručno osposobljenih za zaštitu od požara kao i da obezbede adekvatnu opremu za gašenje požara.Trećoj kategoriji privrednika, kako on navodi, Zakon nalaže organizaciju sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara sa potrebnim brojem stručno osposobljenih za zaštitu i adekvatne opreme gašenje požara.

Srbija

Nova: Užice se odreklo prihoda od zakupa autobuske stanice

Grad Užice je sa "Bečejprevozom" sklopio ugovor o javno-privatnom partnerstvu na rok od čak 25 godina i ovom prevozniku besplatno dao autobusku stanicu na korišćenje, piše list Nova. Pored cene usluge, koja je na godišnjem nivou za isti broj linija i polazaka veća za oko 40 miliona dinara, prevoznik je od grada besplatno dobio na korišćenje i autobuske stanice, čiji je zakup prethodnim ugovorom koštao 2,8 miliona dinara na mesečnom nivou. "Bečejprevoz" je u prethodnih pet godina vršio uslugu javnog prevoza u ovom gradu i upravljao autobuskom stanicom. Nova pravila: O javnom gradskom prevozu više nećemo moći da čujemo ništa loše?Potpisivanju ugovora prethodila je javna nabavka, a jedini ponuđač bio je Bečejprevoz, piše Nova. Vlasnik najveće firme koja se bavi prevozom u užičkom kraju "Gaga turs" Milan Radibratović rekao je za Novu da njegova firma nije mogla da učestvuje na tenderu jer je grad sve uslove prilagodio "Bečejprevozu". "Verujem da nijedna firma iz Srbije nije mogla doći da učestvuje, tender je tako podešen ili namešten.  Uslovi su javno dostupni, ali jedan možda najbolje svedoči mojim tvrdanjama, a to je uslov da je ponuđač u prethodnih pet godina, više od jedne godine upravljao autobuskom stanicom. Grad Užice je 2015. godine upravljanje stanicom dao 'Bečejprevozu', od tada nije bilo drugog upravljača", rekao je Radibratović. Iz javnog preduzeća "Užice razvoj" rekli su da je cena od oko 195 miliona, koju grad sada plaća prevozniku, definisana po pređenom kilometru na godišnjem nivou, i to za oko 1,15 miliona kilometara."Javni prevoz u Užicu odvija se na 16 linija, pet gradskih i jedanaest prigradskih. Za procenjenu kilometražu potrebno je angažovati 23 vozila, 16 solo-buseva i sedam mini-buseva", rekli su za Novu iz JP "Užice razvoj".Naveli su i da su svi uslovi važili i u prethodnom periodu što se tiče tehničkih stavri, sem što se jedinična cena za solo bus i mini bus razlikovala, a sada je izjednačena."Ranije je za solo bus iznosila 1,109 evra/km, a za mini bus 0,759 evra/km. Sada je za obe vrste vozila 1,297 evra/km",  kažu iz "Užice razvoj". GSP za novac kojim iznajmljuje minibuseve može da kupi duplo više svojihOno što nije isto, u odnosu na prethodni ugovor, je da je poslovni prostor autobuske stanice u koji ulaze poslovne prostorije, biletarnice, kancelarije, čekaonica, peroni, parkinzi ranije bio definisana posebnim ugovorom, a sada je objedinjen sa uslugom prevoza, piše Nova. Na 40 miliona, koliko sada na godišnjem nivou više vredi usluga prevoza, dodaje se 33,6 miliona dinara, jer prethodnim ugovorom iz 2015. godine zakup definisan na 2,8 miliona mesečno.U svakom slučaju prihod grada od izdavanja ovog prostora nije bio manji od 20 miliona.Član Gradskog veća zadužen za saobraćaj u Užicu Slobodan Šiljković tvrdi da grad svakako nije na gubitku već na dobitku, a izostanak naplate zakupa opravdava budućim uvođenjem elektronskog plaćanja karata u autobusima. "Zamilsili smo situaciju da je 'Bečejprevoz' dobio na tenderu vršenje usluge prevoza, a da je neko drugi dobio zakup autobuske stanice. Takav smo slučaj imali ranije kada je bilo velikih problema. Ogromni su rashodi onog ko plaća zakup autobuske stanice. Grad je na zahtev Bečejprevoza aneksima ugovora više puta smanjivao cenu zakupa kako prevoznik ne bi bio u minusu", rekao je Šiljković. 

Svet

Hajneken: Pivo će morati da poskupi

Holandska kompanija Hajneken, najveći evropski proizvođač piva, saopštila je da će visoke troškove sirovina, energije i transporta morati da nadoknadi poskupljenjem svog proizvoda, preneo je Bloomberg. Cena ječma koji se koristi za proizvodnju piva, kao i cena aluminijuma od kog se izrađuju limenke, porasle su za oko 50 odsto.Pored toga, očekuje se da će ostale sirovine poskupeti za 15 do 17 odsto i sve to bi kako se dodaje, moglo da smanji potrošnju piva."Mislim da nismo videli ovakva povećanja cena i troškova u čitavoj generaciji. Veliko pitanje je kako će to utiecati na razvijenija tržišta koja do sada nisu videla takve ciene", rekao je izvršni direktor Hajnekena Dolf van den Brink.Prema njegovim rečima, tržišta koja se već formiraju, pokazala su se kao otpornija na povećanje cena.Rukovodioci Hajnekena ocenili su da će pandemija uticati na prihode kompanije i u 2022. godini.LJUBLJANČANI NE DAJU DA SE PRESELI UNION PIVOJEDAN HOTEL SPASAVA SVE MALE PIVARE U SRBIJI (VIDEO) Uz sve to, kako se napominje, očekuje se i dugotrajan oporavak evropskog ugostiteljstva od pandemije korona virusa.Holandska kompanija, kako se napominje dalje cilja na maržu operativne dobiti (dobit bez obračuna kamata i poreza) od 17 odsto u sledećoj, 2023. godini.Hajneken je lane prodao 4,6 posto više piva nego godinu ranije, u svim regijama izuzev Azije.Povećanje cena i prelaz na skuplja piva povećali su neto prihod (prihod u koji su uračunate dažbine) kompanije za 12,2 odsto, na 21,9 milijardi evra. Operativna dobit porasla je 43,8 odsto, na 3,41 milijardu evra, ali je, kako se napominje i dalje niža nego predpandemijske 2019. godine.Kompanija Hajneken u svom vlasništvu poseduje i pivare u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.

Srbija

Za nabavku servera PIO fond daje 19 miliona dinara

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje oglasio je nabavku servera čiju je vrednost procenio na 19 miliona dinara (161,5 hiljada evra).PIO fond kupuje tri servera za virtualizaciju, piše u specifikaciji. Od ponuđača se traži da je u prethodne tri obračunske godine ostvario poslovni prihod u ukupnom iznosu od minimum 38 miliona dinara, kao i da je ovlašćen od strane proizvođača za prodaju ponuđene opreme na teritoriji Srbije.Rok za podnošenje ponuda je 22. mart, a ugovor će biti dodeljen ekonomski najpovoljnijoj ponudi. 

Svet

Rekordne cene goriva u Crnoj Gori

Cene svih vrsta goriva u Crnoj Gori od juče u ponoć su na istorijskom maksimumu, više za tri i četiri centa, saopšteno je iz Ministarstva kapitalnih investicija, prenosi Biznis.rs.Tako će u naredne dve nedelje cena litra evrosupera 98 biti 1,58 evra, dok će evrosuper 95 koštati 1,54 evra, a evrodizel 1,42 evra po litru, piše Beta.Novim rastom cena, gorivo je premašilo rekordne vrednosti iz 2012. godine, do danas najviše koje su registrovane - 1,54 i 1,50 evra za benzin, i 1,38 evra za dizel.Nakon brašna, sad i gorivo: Vlada Srbije zamrzla cene benzinaU Crnoj Gori ne postoji zakonski osnov da vlada ograniči ili zamrzne cene goriva, kao što su to nedavno uradile Hrvatska i Srbija.Jedini način za niže cene goriva je da Skupština Crne Gore izmeni zakon o akcizama i smanji ove dažbine koje iznose 55 i 44 centa po litru ili da usvoji zakon kojim bi ovlastila vladu da zamrzne ili privremeno smanji iznose dažbina.Vlada Crne Gore povećala je 2017. godine akcize na gorivo za devet centi, i od tada su maloprodajne cene među višim u regionu, ali i od nekoliko država u Evropi.Novim cenama goriva nezadovoljni i vozači i poljoprivrednici

Svet

Kanada najavila zamrzavanje bankovnih računa demonstranata

Kanadski premijer Džastin Trudo pozvao se na Zakon o vanrednim situacijama kako bi suzbio proteste u toj državi, što znači da će, između ostalog, banke moći bez sudskog naloga da zamrznu račune bilo koga ko je povezan sa protestima.Pozivanje na Zakon o vanrednim situacijama je korak bez presedana u toj državi i dolazi u momentu kada demonstracije u Kanadi ulaze u treću nedelju. Zakon o vanrednim situacijama je donet 1988. godine i može biti koršićen u hitnim i kritičnim situacijama koje ozbiljno ugrožavaju živote, zdravlje i bezbednost Kanađana. Protesti u skladu sa zakonom ne spadaju u ove situacije, piše BBC. Trudo je rekao da će mera biti vremenski ograničena, racionalna i propocionalna i da neće biti raspoređivanja vojske. Policiji će biti dato "više alata" da uhapsi ili kazni demonstrante i zaštiti kritičnu infrastrukturu. Zamenica premijera Kristija Frilend rekla je da će banke bez sudskih naloga moći da da zamrznu račune bilo koga ko je povezan sa protestima. Dodala je i da za svakog ko je uključen u demonstracije može biti suspendovano osiguranje vozila. Kandska pravila vezana za finansiranje terorizma biće proširena kako bi obuhvatila kriptovalute i kraudfanding platforme. "Sve je u praćenju novca", dodala je Kristija Frilend. Protesti u Kanadi krenuli su prvenstveno kao skup kamionidžija protiv novog pravila da sve kamionidžije moraju da budu vakcinisane kako bi prešle amereičko-kanadsku granicu, ili da idu u karantin nakon povratka. Međutim ubrzo su prerasli u šire nezadovoljstvo kovid ograničenjima.U nedelju je policija rasturila proteste kod mosta Ambasador u Vindzoru, koji je ključna trasa za trgovinu između SAD i Kanade. Stotine demonstranata i dalje ostaje u glavnom gradu Kanade. 

Srbija

Dan državnosti Srbije obeležava se uz proteste protiv iskopavanja litijuma

Ispred Palate Srbija na Novom Beogradu, gde se održava dodela odlikovanja povodom Dana državnosti, održava se i protest nekoliko ekoloških organizacija koje traže da se zakonski trajno zabrani iskopavanje bora i litijuma, preneo je N1.Aktivisti su oko podneva, iz više pravaca, u manjim grupama, blokirali Bulevar Nikole Tesle i Bulevar Mihajla Pupina na Novom Beogradu.  Kordon policije ih, međutim, sprečavao da priđu Palati Srbija.Na raskrsnici Ulice antifašističke borbe i Bulevara Mihaila Pupina došlo je do incidenta, kada je automobil koji je pokušao da probije blokadu udario mladića koji je učesnik protesta.Demonstranti su zatim prišli mladiću koji je sa haube automobola pao na kolovoz i on im je rekao da je dobro i da nije ozbiljnije povređen.Direktor kampanje "Kreni-promeni" Savo Manojlović je, komentarišući "jurnjavu" sa policijom rekao da je to "slika buduće Srbije", gde su, kako je istakao, slobodni građani napolju, a "kriminalci zatvoreni" u objektu koji će policija čuvati.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? U jednom trenutku je došlo do napetosti kada je Dragan Simović iz Gornje Dobrinje probio policijski kordon, policija ga je zadržala, potom pustila."Pokušali smo da probojemo blokadu, došli smo k'o ljudi, od prošlog četvrtka kampujemo, došli smo im na noge, ja to kao domaćin ne mogu da razumem. Sram ih bilo. Meni kad dođe nego pred kuću, hoću rukav da mu pocepam da uđe, da popijemo kafu, rakiju..."Istakao je da ih predstavnici vlasti izbegavaju, već nekoliko dana dok traje njihov protest u kampu koji su napravili ispred Predsedništva Srbije."Niko našu muku da ne čuje. Sramota, niko našu muku da ne čuje", dodao je Simović.Manojlović je na početku protesta kazao da su se ekološki aktivisti odlučili na blokadu kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog toga što predsednik Repbulike Aleksandar Vučić nije poslušao grašane koji su pet dana kampovali ispred Predsedništva."Postoji još šansa da se Narodna skupština ne raspusti danas. Vlada Republike Srbije može danas po hitnom postpuku da predloži Zakon, a sutra Skupština da ga usvoji", kazao je Manojlović obraćajući se novinarima na blokadi u Bulevaru Nikole Tesle.

Lifestyle

Luksuzna putovanja vozom, kao u romanu Agate Kristi

Kompanija Belmond za luksuzne turističke aranžmane početkom juna organizuje dvodnevno putovanje od Reimsa u Francuskoj do Venecije, preneo je portal Food And Wine. Reč je o luksuznom putovanju namenjenom ljubiteljima šampanjca, ali i atmosfere iz dela Agate Kristi.Svako ko je čitao roman ili gledao film Ubistvo  u Orijent ekspresu, snimljen prema delu Agate Kristi, odmah je proveo nekoliko minuta sanjajući o tome da krene na to legendarno putovanje vozom.Belmond je inače još 1982. godine pokrenuo je svoju Venice Simplon Orient Express turu, vozeći svoje goste od Londona do Venecije i dalje u svojim starinskim vagonima.Putovanje će početi u nedelju, 5. juna, u Remsu, u Francuskoj, gde će se proslaviti 250 godina Kuća šampanjca Veuve Clickuot, koja je osnovana daleke 1772. godine.Nakon posmatranja izlaska sunca nad gradom, gosti će obići njene podrume, a posle toga ukrcaće se u voz. Sledećeg jutra gosti mogu da gledaju još jedan nezaboravan izlazak sunca i protežu noge na stanici u Insbruku, kada uđu u Austriju.Luksuz, mir i nasladaZarade ima, a luksuza nema Kada voz stigne u Veneciju, svi će biti odvezeni čamcem do hotela Cipriani, koji je u vlasništvu kompanije Belmond.U pitanju je putovanje od svega dve noći, koje košta kao da traje bar deset puta duže.Cena karte za kabinu sa dva mesta je 8.430 dolara po osobi, a za jednokrevetnu kabinu 14.280 dolara. Ukoliko, primera radi, neki bogat par želi romantično putovanje „na visokoj nozi“, karta za njih će po osobi koštati skoro 30.000 dolara.Belmond je inače postao deoje francuska luksuzna modna kuća i kompanija visoke klase, Louis Vuitton, pre skoro tri godine.

Svet

Luj Viton podiže cene zbog rasta cena proizvodnje

Čuveni svetski modni brend Luj Viton najavio je povećanje cena nekih proizvoda na globalnom niovu zbog rasta troškova proizvodnje i inflacije, prenosi agencija Rojters.Cene će biti veće u radnjama Luj Vitona širom sveta i povećanje se odnosi na kožne proizvode, modni "aksesorajz" i parfeme, prenosi Rojters izjavu PR-a te modne kuće.Odluka o povećanju cena, doneta je zbog promene troškova proizvodnje, repromaterijala, transporta kao i inflacije.

Srbija

Radio Požega: Kinezi olakšali žalbe zbog radova na autoputu

Građani koji žive blizu gradilišta deonice autoputa od Preljine do Požege, moći će lakše da se žale zbog eventualnih problema na gradilištu, javio je Radio Požega. Odeljenje za rešavanje njihovih žalbi i prijava je osnovao izvođač radova China communications construction company.Kako se dodaje, radovi na izgradnji deonice autoputa E 763 od Preljine do Požege kreću uskoro, pa izvođač poručuje da tokom izvođenja radova može doći do "povremenog uznemiravanja lokalnog stanovništva".Iz tog razloga je kako se dodaje, formirano odeljenje koje će u saradnji sa lokalnom samoupravom i javnim preduzećima rešavati sve eventualne pritužbe lokalnog stanovništva na aktivnosti koje se sprovode na gradilištu.Pritužbe se mogu uputiti lično u prostorijama građevinskog kampa koji se nalazi pored petlje Pakovraće, putem elektronske pošte na adresu zahtevicccc@gmail.com ili telefonom na brojeve: 066/809-06-26 i 066/809-06-27.Deonica na autoputu od Beograda do Požege, Preljina-Pakovraće otvorena je pre nekoliko nedelja.Ona obilazi grad Čačak, sve do ulaska u Ovčarsko-Kablarsku klisuru, gde se vozači sve dok se ne završi ostatak deonice do Požege, ponovo vraćaju na staru magistralu.Uskoro putarine i na putevima nižeg redaKoridori uzimaju kredit od 430 miliona evra za Moravski koridor

Srbija

U Banatu otkriven veliki pomor zaštićenih ptica

Blizu ribnjaka Sutjeska, u mestu Banatski Despotovac, članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica pronašli su 64 leša divljih ptica. One su, kako se ocenjuje, najverovatnije ubijene i među njima su strogo zaštićene vrste, mišar i velika bela čaplja, kao i one koje su zaštićene lovostajem, siva čaplja i veliki vranac."Ubijanjem ovako velikog broja ptica načinjena je ogromna ekološka šteta biodiverzitetu Srbije i celog regiona. Ptice koje su usmrćene bile su na zimovanju u Srbiji, a mogle su da dođu iz raznih evropskih država", objašnjava Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.On podseća da se Srbija se kroz potpisivanje nekoliko međunarodnih sporazuma obavezala na zaštitu ptica, posebno ptica selica, pa takvi slučajevi predstavljaju i kršenje međunarodnog prava.Kako se dodaje, naneta je i neprocenjiva šteta poljoprivredi jer su mišari poznati kao prirodni saborci protiv namnožavanja glodara na oranicama."Bez njih će se miševi i volunarice prenamnožiti, a naši paori će biti prinuđeni da kupuju i koriste nove količine otrova na njivama, istovremeno ugrožavajući bezbednost hrane, voda, ljudi i divljih životinja", pojašnjava Knežević.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica SrbijeKako se precizira, pronađena su 34 leša strogo zaštićenog mišara (Buteo buteo), kao i 21 leš strogo zaštićene velike bele čaplje (Ardea alba). Pronađene su i ptice koje su zaštićene lovostajem: sedam leševa sive čaplje (Ardea cinerea) i dva leša  velikog vranca (Phalacrocorax carbo).Buka terenskih vozila ugrožava divlje ptice na Fruškoj goriU Srbiji se pojavio novi par retkih ptica "Prema tragovima ljudskog kretanja, ostacima municije kao što su patroni za sačmarice i povredama koje su vidljive na pticama osnovano sumnjamo da su ubijene", kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Prema njegovim rečima, na tom području nalazi se i gnezdo orla belorepana (Haliaeetus albicilla), gnezdo mišara (Buteo buteo), par crnih žuna (Dryocopus martius), koje su strogo zaštićene vrste.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica SrbijeNavodi se da se na suprotnoj obali Tamiša nalazilo prenoćište velikih vranaca koji su verovatno posećivali i obližnje ribnjake, kao i da je to mogao da bude razlog za odmazdu nad pticama.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zahteva hitnu reakciju pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine, policije i tužilaštva. Kako je ubijanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih ptica krivično delo, očekuje se hitno pokretanje istrage i pronalazak odgovornih za ovaj nezapamćen pomor.

Srbija

Jednokratne pomoći: Znak stabilnosti ili praksa sa kojom se mora prestati?

U toku poslednje dve godine, za vreme pandemije, Srbija je izvojila 8,7 milijardi evra, što je preko 18 odsto BDP-a, za pomoć privredi i građanima, rekao je ministar finansija Siniša Mali u Skupštini Srbije."Svako obećanje koje smo dali ispunili smo u dinar i u dan i pokazali koliko nam je država jaka i odgovorna, koliko su nam jake i stabilne finansije," rekao je Mali obrazlažući Predlog zakona o dopunama Zakona o Privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije COVID-19, preneo je Fonet.Zakon koji je nakon obrazloženja Skupština usvojila predviđa da se mladima uplati dodatnih 100 evra u narednim mesecima.Podsetimo, mladi su početkom februara već dobili jednokratnu pomoć od 100 evra.Iako ministar ističe da su dodele jednokratnih pomoći znak da su državne finansije stabilne, stručnjaci skreću pažnju da na njihove loše strane.Socijalna politika se i u 2022. godini jednim delom sprovodi preko neselektivnih davanja velikim grupama stanovnika, što je praksa s kojom se mora prestati, upozorava Fiskalni savet.Ovo telo je u prethodnim godinama u više navrata analizirao neselektivne isplate identičnih iznosa svim punoletnim građanima ili svim penzionerima. Sve analize su pokazale da ova praksa nije dobra.Međutim i u ovogodišnji budžet je uračunata jednokratgna pomoć od 20.000 dinara za sve penzionere nezavisno od njihovog materijalnog statusa.Ova isplata će državu koštati skoro 300 miliona evra.Umesto ovakvih davanja, stvarno efikasna i fiskalno odgovorna socijalna politika bi podrazumvela da se finansijska pomoć isplaćuje samo socijalno ugroženim stanovnicima.Fiskalni savet podseća da je Vlada početkom 2020. godine usvojila krovni Zakon o socijalnoj karti kojim se predviđa da se na jednom mestu objedine svi relevatni podaci o materijalnom statusu građana.

Srbija

U Srbiji manje goveda, svinja, koza

Broj goveda u Srbiji smanjen je za tri odsto od 1. januara do 1. decembra 2021. godine u odnosu na isti period 2020, a broj svinja za 3,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Broj koza je smanjen za 3,6 odsto dok je broj ovaca povećan za 0,6 odsto, a živine za 0,7 odsto.Goveda se najviše gaje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, 45,6 odsto a svinje u regionu Vojvodine, 42,3 odsto.U odnosu na desetogodišnji prosek (2011–2020), ukupan broj goveda manji je za 5,1 odsto, svinja za 6,5, koza za 6,7 i živine za 9,5 odsto, a veći je broj ovaca za 1,8 odsto.

Svet

Kompanije iz Srbije na prehrambenom sajmu Gulfood

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije peti put zaredom organizuju učešće i predstavljanje srpskih kompanija na najvećoj i najznačajnijoj specijalizovanoj izložbi prehrambene industrije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i regionu Golfskog zaliva - Gulfood, saopštila je Razvojna agencija Srbije (RAS). Proizvodne i izvozne kapacitete predstaviće petnaest kompanija iz Srbije.Na sajmu će učestvovati: Master fruits Beograd, PIK Bečej, Tisa coop Kanjiža, Cmana Krnjevo, Yumis Niš, Zdravo organic Selenča, BMN malinas Požega, ITN group Beograd, Budimka Požega, Damar confit Beograd, Fruct company Udovice, Mlekara Šabac, Tropic trade Beograd, Mlekara Ub, Mirax agrar Beograd, objavljeno je na sajtu RAS.Posetioci sajma Gulfood, potencijalni poslovni partneri, uvoznici i distributeri, moći će da se upoznaju sa širokim asortimanom najkvalitetnijih proizvoda iz Srbije od svežeg i prerađenog, smrznutog, pasterizovanog i konzerviranog voća i povrća, mlečnih proizvoda, smrznute i dimljene ribe i morskih plodova, proizvoda na bazi tartufa, ajvara, meda, supa, začina, čajeva, voćnih sokova i kašastih voćnih nektara, kvalitetnih voćnih džemova i marmelada, navodi se u saopštenju.Gulfood se održava na prostoru od 100.000 kvadrata, a godišnje ga poseti više od 70.000 posetilaca iz oko 100 zemalja.U okviru prezentacija poslovnih programa planirani su susreti proizvođača, izvoznika i distributera i predstavnika vodećih maloprodajnih trgovinskih lanaca."Posetioci sajma uglavnom su predstavnici maloprodajnih lanaca i uvoznici, više od polovine je sa Srednjeg istoka, oko 20 odsto iz Azije, oko 10 odsto iz iz Afrike, dok je nešto manji procenat posetilaca iz Evrope i Amerike", saopštio je RAS.Kompanije prehrambenog sektora iz Srbije promovisaće proizvodne programe i izvozne potencijale u jednoj od glavnih hala Trade Centre Arena rezervisanoj za nacionalne paviljone.Ove godine registrovano je 4.000 izlagača iz 120 zemalja sveta, a pored Srbije u okviru nacionalnih paviljona predstaviće se kompanije iz Italije, Francuske, Belgije, Nemačke, Rusije, Austrije, Španije, Holandije, Kipra, Grčke, Bugarske, Rumunije, Turske, Tunisa, Saudijske Arabije, SAD, Kanade, Brazila, Perua, Meksika, Indije, Egipta, Japana.

Srbija

Novi Sad raspisao tender za poligon za ekstremne sportove (FOTO)

Novosadska uprava za građevinsko zemljište i investicije je raspisala tender za izgradnju poligona za ekstremne sportove u tom gradu. Procenjena vrednost radova je 25 miliona dinara bez obračunatog PDV-a.Poligoni bi treba da budu pogodni za različite sportove i da imaju dva dela. Foto: Projektna dokumentacija, primer rešenjaPrvi je pumptrack poligon koji je namenjen za sve uzraste za vožnju bicikala, trotinera, skejtborda i rolera, ali i prilagođen korisnicima sa posebnim potrebama, u invalidskim kolicima, piše u projektnom zadatku.Foto: Projektna dokumentacija, pumptrackDrugi deo je "parkour" rekreacioni park. "Parkour" je način kretanja u urbanoj sredini i savladavanja prepreka trčanjem, skakanjem i penanjem. Ovaj park bi trebalo da sadrži prečke za preskakanje, lopte za preciznost, pauk kavez, kao i preciznu šipku, navodi se u tenderskoj specifikaciji.Foto: Projektna dokumentacija, parkourPlan je da poligon bude izgrađen kod "Češkog magacina" i Studentskog doma "Nikola Tesla" na Limanu na površini od oko 2.600 kvadrata.Lokacija se nalazi na zaštićenom podrčju nasipa gde je dozvoljeno graditi samo otvorene sportske terene, parkinge i u pojedinim delovima plitku podzemnu infrastrukturu.Foto: Projektna dokumentacija, prikaz lokacijeUprava Novog Sada u postupku javne nabavke traži firmu koja bi ceo projekat uradila po principu "ključ u ruke", odnosno koja bi izradila projeka, obezbedila opremu i izgradila poligon.

Svet

Industrijske sirovine na minimumu: Nedostaju, metali, energenti, kafa…

Nedostatak osnovnih sirovina koje se koriste u poroizvodnji otežava oporavak proizvodnje u svetu i podstiče opšti rast cena, piše Financial Times. Nedostaju aluminijum, bakar, litijum-karbonat, energenti i kafa.Nestašice prati visoka globalna inflacijom (opšti porast cena), poremećaji u snabdevanju. U isto vreme mnog ekonomije se oporavljaju od pandemije, što dodatno podstiče tražnju.U Evropi su kako se navodi cene gasa i dalje visoke zbog geopolitičkih tenzija izmešu Ukrajine i Rusije. Širom kontinenta, skladišta gasa su popunjena ispod proseka na oko 35 odsto kapaciteta.Rizik od nestašice energenata do kraja zime u ovom trenutku je mali, ali tokom leta treba obezbediti nove količine kako bi se sprečilo da isti problemi ostanu i sledeće zime, ocenjuju analitičari.Na tržištu poljoprivrednih proizvoda rezerve kvalitetnije arabika kafe, koja se koristi za espreso, pale su na najniži nivo u poslednje 22 godine. Njena cena je na desetogodišnjem maksimumu od od 2,59 dolara po funti (453 grama) i duplo je veća nego pre godinu dana.Globalna Citigroup banka procenjuje da će porasti i tražnja za litijumom, koji se koristi u izradi baterija. Ta ponuda će ove godine premašiti ponudu za šest odsto zbog sve veće prodaje električnih vozila.Cena litijum-karbonata porasla je za više od 400 odsto tokom prošle godine, na više od 50.000 dolara po toni. Sa ograničenim zalihama, analitičari očekuju "ekstremne cene" kako bi se suzbila tražnja i tržište dovelo u ravnotežu.Zalihe bakra na glavnim robnim berzama iznose nešto više od 400.000 tona, što je manje od sedmodnevne globalne potrošnje.Zalihe aluminijuma su takođe niske, jer su topionice u Evropi i Kini bile prinuđene da smanje kapacitete zbog poskupljenja energenata. Aluminijum je prošle nedelje dostigao najveću cenu za 13 godina i košta više od 3.200 dolara po toni.U Americi najviša inflacija u poslednjih 40 godinaInflacija u evrozoni dostigla novi rekord Među drugim uzrocima nestašice sirovina su, kako se dodaje, manjak investicija u nove rudnike i naftna polja, kao i loše vremenske prilike.Međunarodna agencija za energetiku je prošle nedelje upozorila da bi cene sirove nafte, kojima se već trguje po cenama iznad 90 dolara po barelu, mogle i dalje da rastu. Istovremeno, njeni izvoznici okupljeni u grupu OPEC trude da ožive proizvodnju.Zalihe sirovina su kako se dodaje niske, ne samo u skladištima za razmenu, već i u celom lancu snabdevanja. Potrošačke cene u najvećoj svetskoj ekonomiji, Sjedinjenim Državama, prošlog meseca su porasle najbrže u poslednje četiri decenije za 7,5 odsto.