Najnovije

Svet

Raste cena struje u Evropi, države dele pomoć za plaćanje računa

Očekuje se da će domaćinstva širom Europe naredne zime dobijati mnogo veće račune za struju zbog globalnog rasta njene cene i cene gasa, piše Poslovni.hr. Neke zemlje poput Francuske su već peduzele korake kako bi građanima dodelom besplatnih vaučera pomogle u plaćanju tih troškova.Francuska vlada planira jednokratno isplatiti po 100 evra za 5,8 miliona domaćinstva koja primaju vaučere za energiju kako bi im olakšala plaćanje većih računa za struju. Isplata tih sredstva očekuje se tokom decembra.Cene struje i gasa na globalnom nivou nastavljaju da rastu, pa su udruženja za zaštitu potrošača upozorila da bi tomoglo da znači "energetsko siromaštvo" za najranjivije socijalne kategorije u Evropi.Cene struje rastu u posljednje vrijeme u mnogim zemljama zbog pojačane tražnje za prirodnim gasom, ali i zbog skupljih dozvola za emisiju štetnih gasova.Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snageŠta sve plaćamo na računima za struju, a nema veze sa njenom potrošnjom?Čija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS Distribucije Proteklih nedelja cene struje su dostigle rekordnih 154,16 evra po MWh (megavat času), prema podacima španskog tržišnog operatera OMIE. Zbog toga je Vlada Španije usvojila paket kriznih mera kako bi obuzdala visoke cene struje i gasa, najavljujući ograničenje poskupljenja plina i zarade elektroenergetskih kompanija.Neprihvatljivo je da elektro-energetske kopanije profitiraju na višim cenama električne energije, izjavio je premijer španske vlade Pedro Sančez:"Oduzimaćemo ekstradobit energetskim kompanijama i preusmerićemo je potrošačima”, rekao je Sančez i dodao da će se posebna naknada za struju smanjiti sa 5,1 na 0,5 odsto.Zvanični Madrid očekuje da će ograničenjem zarade proizvođačima struje iz obnovljivih izvora tokom naglog rasta cena struje građanima u idućih šest meseci preusmeriti oko 2,6 milijardi evra.Što se tiče Srbije, potrošačka udruženja često naglašavaju da građani na računima za struju polovinu troškova, pa čak i više plaćaju za stavke koje nemaju nikakve veze sa njenom potrošnjom.

Lifestyle

Prošlog vikenda održana je manifestacija Ekomobilnost

Manifestacija ekomobilnost je trajala 2 dana, 17 i 18 na dve lokacije ispred Muzeja 25. maj i Kuće Kralja Petra I.17. septembra prvog dana manifestacije Ekomobilnost na lokaciji ispred kuće kralja Petra održana su 4 panela koja su se dotakla odnosa ekomobilnosti i različitih delatnosti kao i segmenata današnjeg društva i života.Prvi panel pod nazivom ,,Nove tehnologije u službi ekologije" koji je i otvorio manifestaciju bavio se uticajem motornih vozila na životnu sredinu. Moderator panela je bio Mlaned Alvirović, a učesnici ministarka za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Irena Vujović, Aleksandra Đurđević ispred Delta Auto, Robert Lukić kao predstavnik Toyota Srbija i Olivera Zlatić kompanija Enel PS. Govorilo se o podizanju svesti o samom značaju ekomobilnosti, edukaciji građana na tu temu, zatim da li je i koliko moguće voziti se bez lošeg uticaja na životnu sredinu. Bitna tema su bile i subvencije koje su 120 miliona dinara ove godine sa dodatkom od još 10. Zanimljiv podatak je da se čak 75% kupaca hibrida odlučuje na taj tip vozila upravo zbog subvencija zbog čega će jedan od ciljeva ministarstva biti ubrzanja procesa apliciranja i dobijanja subvencija. Velika opstrukcija razvoju ekomobilnosti je uvoz starijih polovnih automobila i trenutno je prosečno vozilo u Srbiji starije od 17 godina. U popularizaciji i razvoj ekomobilnosti u Srbiji uključene su sve 3 strane koje su uzele učešće na panelu: država, uvoznici automobila i proizvođači punjača i mreža punjenja.Drugi panel na temu uticaja novih finansijskih i tehnoloških rešenja na razvoj ekomobilnosti pod nazivom ,,Da li smo spremni za ekomobilnost?" kao moderator vodila je Adrijana Čortan, a učešće u istom su uzeli Stanko Čučković direktor prodaje British Motors, Slobodan Pešić direktor AUDI, Vuk Guberinić direktor Car:Go, Goran Koćić član veća gradske opštine Savski Venac i Aleksanda Imširagić pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine. Automobilizam ima značajan uticaj na zagađenje  vazduha u urbanim sredinama, ali on nije jedini. Ministarstvo je dužno da se bavi svim izvorima, a ne samo pojedinim. Jedan od glavnih razloga nešto sporijeg uvođenja ekomobilnosti u redovne prakse našeg društva je nedovoljno razvijena infrastruktura. Porsche procenjuje da će u narednoj deceniji dobar deo njihovih korisnika preći na električna vozila, ali ne očekuje se da to svi učine. Car:Go ima 350 vozila i kompanija planira da ih sve zameni električnim i hibridima, ali problem jr trenutno broj punjača kojih je svega 60 do 70 u državi i nadaju se da će se to promeniti. Opština Savski Venac ulaže napore da putem tribina i obuka poveća znanje i svest građana o upotrebi alternativnih tehnologija. Treći panel na temu ,,Mediji u službi ekomobilnosti" čiji je moderator bila Adrijana Čortan, a članovi PR struke srpske Asocijacije uvoznika vozila i delova Miloš Miošević Delta Auto, Aleksandar Andrić Toyota i novinari Darko Gigić SAT Media group i Aleksandar Tucaković RTS. Diskusije se povela na temu tzv. ,,žute trake" koju učesnici u saobraćaju mogu da koriste, ali najčešće nisu upućeni na koji način. Govorilo se i o prednosti hibrida, ali i o čestom nepoznavanju tog tipa vozila što dovodi do nezadovoljstva vozača performansama i potrošnjom i da bi bilo neophodno vršiti dodatnu obuku prilikom prelaska na vožnju hibrida. To bi bilo višestruko korisno jer bi se smanjila emisija štetnih gasova samim smanjenjem poteošnje goriva. Po rečima učesnika, ekomobilnosti je i bezbednost i ekologija jer su podjednako bitne stavke. Ovo o čemu pričamo nije budućnost već sadašnjost, ovo postoji u svetu, ulazi i kod nas. Budućnost je počela, budućnost je sada, složili su se učesnici.Četvrti i poslednji panel na temu uticaja sve većeg broja vozila na dva točka na razvoj ekomobilnosti pod nazivom ,,Infrastruktura, bezbednost i uslovi korišćenja vozila na dva točka" kao moderator je vodio Ignjat Kotlaja, a učestvovali su Zoran Bukvić ispred udruženja građana Ulice za bicikliste, Sveta Simić kompanija Motogrini, Vladimir Jevtić iz ABM (Asocijacija za bezbednost motociklista), Peđa Ezgeta Dualtron, Nikola Grujović Ooter Scooter i Đorđe Jovanović Xiaomi Srbija. Teme su bile o samom uvođenju električnih i dvotočkaša uopšte u saobraćaj kao i o njihovom položaju, bezbednosti i zakonskim regulativama. Bicikla i električni trotineti, skuteri i mopedi se kod nas još uvek tretiraju kao sportska i rekreativna, a ne prevozna sredstva. Zbog toga saobraćajna infrastruktura nije dovoljno razvijena niti definisana da bi obezbedila njihovo učešće u saobraćaju, a ni zakonske regulative nisu jasno definisane. Očekivanja i nade učesnika panela su da će se u narednim godinama položaj dvotočkaše promeniti na bolje.

Srbija

Za fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerve

Iz budžeta Ministarstva privrede u budžetsku rezervu preneto je 1,08 milijardi dinara (oko 9,2 miliona evra) koje su zatim dodeljene Ministarstvu odbrane radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za izgradnju objekta posebne namene "Fabrika vakcina" sa pratećom infrastrukturom, pristupnim putevima i priključnim saobraćajnicama, navodi se u Rešenju Vlade Srbije.Novac koji će se koristiti za izgradnju fabrike vakcina je u budžetu prvobitno bio namenjen za subvencije privatnim preduzećima radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije.Iz istog dela budžeta novac se preusmeravao i za izgradnju i opremanje kovid bolnica u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, o čemu je Nova ekonomija pisala.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Kamen temeljac izgradnju fabrike vakcina kompanije "Sinofarm" položen je početkom septembra u zemunskom naselju Soko Salaš.Kako je tada preneto, fabrika u kojoj će se proizvoditi vakcina kineske kompanije zajedničko je ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.Institut za puteve iz Beograda je u junu ove godine dobio posao koji obuhvata izradu tehničke dokumentacije za opremanje lokacije, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i izgradnju pristupnih saobraćajnica na parcelama u Surčinu, Zemun polju i Bežaniji, kako je Nova ekonomija već pisala.Za ove poslove Institut bi trebalo da dobije 67 miliona dinara.Novosadska kovid bolnica: Cena izgradnje stalno rasla, posao dobijali odabraniU avgustu je beogradska Direkcija za građevinsko zemljište i izradnju dodelia posao opremanja lokacije za fabriku vakcina u Zemunu grupi ponuđača koju čine Ras Inženjering Niskogradnja, DC "Energocoop", Resa gradnja, Biodekor i preduzetnička agencija "GEO SPES".Javna nabavka je sprovedena kao pregovarački postupak bez javnog poziva, jednoj od najnetransparentnijih tenderskih procedura, a kao razlog za to navodi se da su u pitanju "radovi koji su značajni za suzbijanje epidemije koronavirusa".  Ukupna cena za izvođenje ovih radova je 1,66 milijardi dinara sa PDV-om (1,39 milijardi bez PDV-a).

Srbija

Pravda za rad na dan

Ministarka Darija Kisić danas predstavlja plan kako namerava da legalizuje bejbisiterke, čišćenje kuće ili kelnere iznajmljene samo za svadbe.Sindikati se protive ovakvoj inicijativi.

Srbija

Pokret Tvrđava: Preduzeće zagađuje Smederevo i bez vodne dozvole

Nadležne inspekcijske službe su ustanovile da preduzeće SWAN LAKE iz Kovina ispušta otpadne vode sa prekoračenim graničnim vrednostima više zagađujućih materija, kao i da uopšte nema vodnu dozvolu, čime je počinilo ozbiljan privredni prestup i prekršilo Zakon o vodama, saopštio je Pokret Tvrđava. Inspekcija je reagovala po prijavi Pokreta Tvrđava "usled smrada koji se u Smederevu oseća mesecima unazad"."Uvidom u izveštaje o ispitivanju otpadne vode, sačinjene od strane ovlašćenih laboratorija, utvrđeno je da ispitivani parametri otpadne vode koja predstavlja tehnološku otpadnu vodu – džibru, suspendovane materije, pH vrednost, hemijska potošnja kiseonika, biološka potrošnja kiseonika, ukupni fosfor i ukupni neorganski azot, prekoračuju granične vrednosti propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje",  navele su inpekcijske službe u odgovoru koji su dostavili Pokretu Tvrđava. Utvrđeno je i da nadzirani subjekat nije pribavio vodna akta odnosno Vodnu dozvolu u skladu sa odredbama Zakona o vodama kojim se utvđuju način, uslovi i obim, tako da je postupjući inspektor prosledio zapisnik o inspekcijskom nadzoru Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, navodi se u saopštenju. Predstavnici Pokreta Tvrđava su, početkom avgusta, nakon što se mesecima u Smederevu i okolini širio nesnosan smrad, izašli ne teren i obišli nekoliko lokacija pretpostavljajući da je izvor takvog zagađenja najverovatnije neka od deponija. Ispostavilo se da je u pitanju ispust za otpadne vode iz proizvodnje fabrike SWAN LAKE DOO, koja teritorijalno pripada opštini Kovin, ali se nalazi na samo nekoliko kilometara od centra Smedereva. Kako navode iz Pokreta Tvrđava reč je o fabrici koja se bavi proizvodnjom rafinisanog etil alkohola i tehničkog alkohola i koja kao sirovinu koristi melasu – kukuruz i da tokom 24 sata generiše 270 000 litara procesne otpadne vode, osnosno džibre, koja se sprovodi do taložnog polja.   

Srbija

Vrhovni kasacioni sud: Bankama dozvoljeno da ugovaraju troškove kredita

Vrhovni Kasacioni sud (VKS) je na sednici Građanskog odeljenja doneo pravni stav o dozvoljenosti bankama da ugovaraju troškove kredita, objavljeno je danas na sajtu suda, piše Beta. Advokat Bojan Mićanović rekao je Beti da je VKS na direktan način uneo pravnu nesigurnost kod građana i poništio sopstveni pravni stav od 22. maja 2018. godine.Objasnio je da je pravni stav vrsta odluke koju na sednici odeljenja donosi Vrhovni kasacioni sud i koji predstavlja obavezujuće uputstvo za postupanje u nižestepenim sudovima."Dakle, pravni stav koji je tri i po godine primenjivan je pao u vodu, pod pritiskom krupnog kapitala i bankarskog lobija. Pre nepuna dva meseca Skupština Srbije je pokušala da donese autentično tumačenje Zakona o obligacionim odnosima koji se primenjuje preko 40 godina i na mala vrata pogura banke da mogu nesmetano da ugovaraju troškove kredita po svom nahođenju", kazao je Mićanović.Građani tuže banke zbog troškova obrade kredita, sudovima preti blokadaKREDITNO ZADUŽIVANJE – KLJUČNA PITANJA I ODGOVORIAdvokati obustavljaju rad zbog skupštinskog tumačenja troškova kredita Po njegovim rečima, ovakvim postpanjem VKS je direktno ugrozio prava građana koji su tužili banke za troškove obrade kredita, puštanja kredita u tečaj, kao i druge troškove koje banka obračunava korisniku."Pored toga građani će morati da snose i troškove spora. Zakon o obligacionim odnosima je nedvosmisleno jasan po tom pitanju i propisuje da je kamata jedini trošak kredita. Do sada je sudska praksa bila jedinstvena po ovom pitanju i odluke su donosile u korist tužilaca – korisnika kredita, međutim ovakvom odlukom VKS sudovi će biti prinuđeni da donose odluke suprotne dosadašnjim, a građani koji su tužili banke biće nasamareni", naglasio je advokat Bojan Mićanović.Kako Beta saznaje, na istoj sednici VKS donet je i pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja, kao obaveze korisnika kredita, kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), gde se kaže da je takva odredba kod ugovora o stambenim kreditima pravno valjana.VKS je do sada po reviziji, kao vanrednom pravnom sredstvu, preinačavao odluke u kojima su donete odbijajuće presude, po tužbama za neosnovanost naplate premije osiguranja kod NKOSK, odnosno VKS je presuđivao u korist građana – korisnika kredita."VKS narušava suštinu pravnog sistema, a suština uređenog pravnog sistema se ogleda u pravnoj sigurnosti kojoj bi VKS kao najviša sudska instanca trebalo da teži. Ovakvim narušavanjem pravne sigurnosti u narodu se stvara utisak da se stavovi VKS mogu naručivati od strane različitih centara moći", zaključio je advokat Bojan Mićanović.

Srbija

Civilni sektor zabrinut zbog izmena Zakona o unutrašnjim poslovima

Nacrt zakona o unutrašnim poslovima predviđa proširenje policijskih ovlašćenja i na prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lika što predstavlja opasnost po privatnost građana, saopštila je organizacija Partneri Srbija. Konkretno, radi se o ovlašćenju za korišćenje tzv. sistema za automatsko prepoznavanje lica.Uvođenje ovog sistema MUP predlaže bez prethodno sprovedene analize potencijalnih rizika po prava građana i  bez šire društvene rasprave o potrebi, prednostima i manama jednog ovakvog sistema, navode.Organizacija Partneri Srbija ukazala je na činjenicu da Nacrt sadrži više spornih odredbi koje mogu imati štetan uticaj na prava i slobode građana Srbije, pre svega na pravo na privatnost.Kako ocenjuju, posebno zabrinjava odredba Nacrta da se sistemi za obradu podataka, uključujući i onaj za automatsko prepoznavanje lica, mogu povezati sa odgovarajućim sistemima drugih državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, ali i bilo kog drugog pravnog lica.Time bi se biometrijski podaci građana stavili na raspolaganje širokom krugu korisnika gde bi kontrola njihovog korišćena i zaštite postala gotovo nemoguća."Ovo posebno zabrinjava imajući u vidu činjenicu da je najveći broj povreda privatnosti građana, uključujući i one masovne, u našoj zemlji dolazilo upravo iz javnog sektora".MUP planira nadzor sa 8100 kamera, nepoznato da li već koristi softver za prepoznavanje lica Policajcima zabranjeno objavljivanje fotografija koje "narušavaju ugled" MUP-aNIN: Ugovori MUP-a ukazuju na trgovinu uticajemSporna je i odbredba Nacrta zakona koja zabranjuje objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja čime se pruža dodatna zaštita privatnosti ovlašćenih službenih lica, dok se u privatnost građana invanzivno zadire upotrebom novih sistema obrade podataka, navodi se u saopštenju. Partneri Srbija navode i da je, zbog prepoznatih rizika po prava i slobode građana, globalni trend zabrana ili ograničavanje ovakvih sistema, kao i da  međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, pozivaju na ograničenje i oprez prilikom korišćenja sistema za automatsko prepoznavanje lica.Pored ovih odredbi, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) ukazao je Nacrt predviđa i to da pravo na upotrebu pojma "Policija" osim MUP-a, sindikata koji deluju u okviru njega, i Ministarstva odbrane, ministar može odobriti i drugim subjektima. "U praksi ovo bi moglo da znači da ako ministar želi da organizovanu grupu za nasilno suzbijanje protesta proglasi policijom, to može da uradi, bez ikakvog ograničenja", navodi se u saopštenju BCBP-a.Zbog toga BCBP traži od Ministarstva unutrašnjih poslova da razmotri komentare pristigle od organizacija u javnoj raspravi i spreči potencijalnu štetu koja bi nastala usvajanjem Nacrta.O Nacrtu novog zakona oglasilo se i Nezavisno udruženje novinara Srbije koje je navelo da će ukoliko bude usvojen u trenutnoj formi urušiti dostignuti ljudskih prava između ostalog pravo na slobodu govora i pravo na privatnost.Navode da odrede predstavljene u Nacrtu zakona mogu pogubno uticati i na ugrožavanje tajnosti novinarskih izvora što razvija efekat autocenzure i onemogućava rad novinara, pre svega onih koji istražuju i izveštavaju o korupciji i organizovanom kriminalu.Odredbe u suprotnosti sa ciljevima u Medijskoj strategiji koja je predvidela pojačavanje zaštite novinarskih izvora, što ovakvim predlozima može odvesti samo u suprotnom smeru, navodi NUNS.NUNS ocenjuje da je rad na ovom Nacrtu Zakona protekao prilično netransparentno i da zainteresovane strane uprkos programu javnih rasprava koji je objavljen na sajtu MUP -a, nisu bile obaveštene o istom.   

Lifestyle

Da li je i kada Miloš Obrenović rekao: „Evo mene, eto vas – rat Turcima“

Generacijama se prenosi da je podižući u Takovu Drugi srpski ustanak knjaz Miloš izgovorio one poletne reči ističući sebe samog „Evo mene, evo vas - rat Turcima!“ Međutim, današnjim medijskim rečnikom rečeno, ova istorijska istina nastala je tako što su je pronosili tadašnji, a i potonji „senzacionalistički i tabloidni izveštači“. Zato pravi, profesionalni istraživački novinar mora da nađe dobro obavešteni izvor. U ovom slučaju biće to dobri stari Vuk Stefanović Karadžić koga, izgleda, ne čitaju pažljivo (svi) oni koji se mnogo hvale da to rade.Elem,  da proverimo da li beše Vuk ima nešto o tim rečima kodže Miloša, što su bezmalo postale poslovica. A kad je nešto poslovica, tu je negde blizu i legenda, a iza brda već i - mit. Za početak treba precizirati -  pomenute reči nije izgovorio Miloš kao knjaz, već kao knez rudnički, što je tada bio. Kako se selio Arsenije III Čarnojević: Ništa nije bilo kao na slici Paje JovanovićaKnjazom je postao tek kad je ustanak uspeo i pošto mu ni saborci, ni Turci nisu došli glave. Već on mnogima od njih. Ili druga stvar - kad se govori o ustanicima, uvek se samo ističe njihov patriotizam i slobodarstvo, a o tome da su nahijski kneževi kao inspiratori bune zapravo bili nekakva „lokalna samouprava“ i „poreznici“ turske države, nema reči ni koliko kod Vuka.Elem, je li Miloš ono rekao i kad? Jeste, ali po svoj prilici sutradan po takovskom zboru srpskih knezova, nahijskih gradonačelnika i poreznika, a svakako ne u Takovu, a to mnogo govori i o Milošu i o taktici Drugog ustanka.Čitamo dakle Vukov članak „Hadži-Prodanova buna i Drugi srpski ustanak“ uz kratko pojednostavljeno podsećanje na kontekst: po propasti Karađorđevog ustanka, u godinama, naročito mesecima pred proleće 1815. godine, odnosi srpske i turske uprave se sve više kvare. Nahijski kneževi su sve nezadovoljniji ponašanjem svojih „pretpostavljenih“ i to nezadovoljstvo ide ka domunđavanju o novoj buni, ustanku, ali i ka odmetanju, hajdučiji ili saradnji sa hajducima. Tako se i desila poznata Hadži-Prodanova buna koju su Turci silom smirivali, ali i oslanjanjem na Miloša. On se kao junak Prvog ustanka bio nekako nametnuo za vođu, a konačno, piše Vuk, „Miloš je uz ovu bunu dobio čast i poverenije kako kod Sulejman-paše i kod ostali Turaka, tako i kod naroda Srpskoga“. Kako su se stvari i potom, tokom razoružavanja Srba, pogoršavale, uz nečuvene zulume (pečenje čoveka na ražnju, npr.) mnogi su na njega navaljivali da se dižu ponovo, pogotovo posle ubistva Stanoja Glavaša. Miloš je, s druge strane, uviđao da Sulejman-paša ne drži reč i već se opredelio za ustanak, ali ga je odlagao što zbog hladnoće, što zato da otpremi „brata Jefrema u Ostružnicu“ da proda još jednu turu volova, a i da se dobije vreme i sakupi para za novi ustanak. A otkupljivao je i zarobljenike, njih „šezdeset duša“.U to vreme Miloš je nekoliko puta uzmicao uz Rudnik gradeći nekoliko kuća jednu za drugom, sve dublje u planinu i dalje od puteva. Oko njega skućile su se i mnoge druge vođe pobuna. Bili su uz njega „i još mlogi kojekakvi momci koji su očekivali smrt od Turaka; pa su onde kao čuvali Miloševu kuću, a upravo su kod njegove kuće čuvali i krili svoje glave. I da ne bi u kakvo podozrenije pali bili su pokupovali nekoliko trnokopa, pa su danju na lepom vremenu od besposlice krčili i sadili šljive...“Konak kneza Miloša više neće biti isti (VIDEO)Sad ono glavno: „Miloš na cveti u jutru dođe u Takovo i onaj dan onde kod crkve učini skupštinu, i stane se već javno dogovarati s narodom i s kmetovima, šta će se sad činiti i sav sabor nađe da drukčije nikako biti ne može nego da se biju s Turcima dok svi ne izginu; i što je najčudnije i sami starci i kmetovi, koji su svagda bili protivni buni i oni sad pristanu i poviču da nema drugoga spasenija... Miloš onda im na to odgovori da će im on biti starešina, ako će oni njega slušati i između sebe se kao braća paziti...“

Lifestyle

Kako i zašto je Karađorđe ubio Teodosija

Knez orašački je imao plan da Karađorđe bude istovremeno i vođa i žrtveni jarac, ako stvar ne pretegne na srpsku stranu, ali ga je Vožd prozreo, prezreo – i lično ubio. U jednom istorijskom spisu Vuka Karadžića stoji kako se idući na Beograd Karađorđe ulogorio na Vračaru „na dan jahanja od Grada“, dakle kalemegdanske tvrđave.Znamo da je i od današnjeg Vračara do grada tada postojala šuma, šikara, nekoliko reka (pa i Đorđu Genčiću su se još potkraj devetnaestog veka čudili što se odlučio da svoju vilu –  sada na uglu Beogradske i Krunske – podigne „daleko od grada, među vinogradima na Vračaru).Za Vukov zapis o dugom jahanju do Kalemegdana sam ipak pomišljao – da nije možda neki prepisivač, urednik ili štampar nekim čudom „dan hoda“ pretvorio u „dan jahanja“. Kad sam to pomenuo jednom drugu koji obožava da se izražava u definicijama, rekao mi je otprilike ovo: e, kolega, drugačiji su onda bili pojmovi o destinacijama, a i naši preci se nisu baš pretrzali od žurbe, znaš li da je prvi konak kad se krene na jugozapad iz Beograda bio - već u selu Banjica.Dobra je ovo anegdota, ali istina je i da se ne zna pouzdano šta se tada sve, a šta sada, zove Vračarom. Nije li to bio i onaj deo koji se sada po voždu zove Voždovcem, da li je tačno da je pepeo Svetog Save rasut ne kod Hrama, nego u današnjem Tašmajdanu – gde je Vračar i „gde je bio nekad“, zanimljivo je pitanje...Ali, još zanimljivija je „veza“ između samog izbora Karađorđa za vođu ustanka i jednog dramatičnog raspleta kad se potom ulogorio na tom „neznasetačnogde“ Vračaru. Ponovo za svedoka pozivamo Vuka i njegove istorijske zapise. Kada je dogorelo do nokata zbog „daijskog“ zuluma i kad su posle seče, srpski knezovi – podvlačimo, tada predstavnici sultanove legalne vlasti – odlučili da se ipak bore protiv dahija, ali ako može i uopšte protiv turske vlasti koju su i sami predstavljali „onda se ove Šumadinske četobaše stanu razgovarati i dogovarati između sebe ’Ko će biti starješina’. Ni jedna kuća ne može biti bez starješine, a kamo li toliki narod.“Predlagali su Stanoja Glavaša, a on je odbio jer je „ajduk koga ajduci slušaju“, ali „sav narod nijesu ajduci, pak će ljudi sutra reći: kuda ćemo mi za ajdukom.“ Onda su predlagali kneza orašačkog Teodosija, ali i on je odbio sa perfidnijim razlogom.Piše Vuk o Teodosijevom odbijanju: „ ...te on, uzevši na stranu nekolicinu od knezova, ne pokazavši pravi uzrok zašto se svi odriču, govoreći ’Bog s vama, braćo! Kako ću ja kao knez narodni, biti starješina ajdučki četa? Ako sjutra Turska vojska rupi u Srbiju, kako ću ja izaći pred Turke?... kad me zapitaju ko pobi ovolike Turke... Ajduke i ovu momčad mi možemo lasno predati, ali kad se mi nazovemo poglavice ajdučke, nas ne može predati niko. Nego za sad neka bude starješina Kara-Đorđije, koji je kod Turaka ionako poznat kao ajduk; pa ako Turska vojska odma stigne u Srbiju i Turci opet obladaju, on s ajducima neka bježi u šumu, a mi ćemo izaći pred Turke i bacićemo krivicu na njega i na ostale ajduke, pak ćemo mi poslije njemu lasno izvaditi buruntiju i predati ga kao ajduka; ako li se što drugačije okrene, i ako ovo se pretegne, mi ćemo vladati i zapovedati, narod je nama svakojako u rukama.“Dakle, Teodosije je imao plan da Karađorđe bude istovremeno i vođa i potencijalni žrtveni jarac, ako stvar ne pretegne na srpsku stranu, a da u svakom slučaju kneževi zadrže – kneževstva.Na kraju su ubedili Karađorđa, ali je on kad se prihvatio „starješinstva“ odmah počeo „suditi i zapovjedati“. I nije - sada bi se reklo „verbalno pretio“ – nego poče „iz pištolja gađati“ i tako oglašavati „starešinstvo svoje po svoj Srbiji“. A Teodosija je prozreo, možda i prezreo.Knezovi i ostali poglavari koji su izabrali Karađorđa, kako piše Vuk, „gotovo da im bude sluga“ ubrzo su videli „da starješinstvo donosi čest i slavu i bogatstvo i onda se svaki stane kajati što nije on starješina“. Zbog toga su se i svađali, ali niko nije bio tako kivan kao Teodosije, jer mu, uza sve, „Crni Đorđije malo po malo i naiju Kragujevačku... uzme pod svoju vlast...“

Svet

Grupe sa Balkana sve aktivnije u dopremanju kokaina iz Latinske Amerike

Trgovci drogom iz zemalja Zapadnog Balkana sve su aktivniji u nabavci velikih količina kokaina u Latinskoj Americi. Aktivnost ovih grupa u Latinskoj Americi nije skroz novi fenomen, ali se njihov domet i značaj na ovoj teritoriji proširio i svrstao ih među "glavne igrače", navodi se u izveštaju koji je objavio Europol. Povećana fragmentacija kriminalog miljea u Kolumbiji podstakla je stvaranje novih saveza među kriminalnim grupama i stvorila nove šanse za kriminalne organizacije iz Evrope da uspostave nove kontakte sa dobavljačima kokaina iz Južne Amerike.Neke od ovih grupa, posebno one iz Albanije i sa Zapadnog Balkana postale su posebno istaknute u nabavci velikih količina kokaina direktno na izvoru, bez posrednika. Kako bi olakšale svoje "poslovanje", ove grupe imaju stalne stanovnike u Latinskom Americi, bilo u zemljama proizvodnje, bilo u zemljama koje se koriste kao glavan tranzitne tačke za drogu na putu ka Evropi. U julu 2016. godine u Peruu je uhapšen srpski državljanin, sa sedištem u Argentini, koji je navodno bio poveezan sa Grupom Amerika. On je iz Argentine navodno orkestrirao trgovinu velikim količinama kokaina u Holandiju i Španiju. Postoji mogućnost da je u Peruu pokušao da uspostavi veze sa trgovcima drogom u luci Kalao. Ranije su organizacije sastavljene od državljana zemalja Balkana, kao što su Hrvatska i Srbija, prvenstveno bile prisutne u zemljama iz kojih je kokain polazio za Evropu, kao što su Argentina, Urugvaj i Brazil. Sve više organizacije iz balkanskih država prisutne su i u zemljama proizvodnje kokaina, pre svega u Peruu, gde mogu da se povežu sa lokalnim kriminalnim grupama koje direknto kontrolišu proizvodnju kokaina. Rastući uticaj kriminalnih mreža koje su poreklom sa Zapadnog Balkana potvrđuju i inofrmacije o uhapšenima, koje se prikupljene od slučaja do slučaja. Informacije ukazuju da iako državljani nekih od zemalja u regiona ne čine veliki broj uhapšenih, one imaju tendenciju da budu uključene u trgovinu većih razmera. 

Svet

Gde ulagati u 2021. godini?

Prethodnih godinu i po dana svedoci smo brojnih promena na globalnom tržištu. Pandemija je uticala ne samo na lični život svakog od nas, već i na brojne industrije. Kompanije koje nisu umele da se adaptiraju na nove uslove su otišle u stečaj, dok su one agilnije višestruko profitirale u izmenjenim okolnostima.Građani suočeni sa finansijskom krizom gube poverenje u vlade svojih zemalja koje nisu uspele da se izbore sa pandemijom na odgovarajući način. Smanjuje se poverenje u banke i državne penzione fondove, a raste interesovanje za druge oblike ulaganja novca. Kako su podsticaji za štednju i kamatne stope izuzetno mali ili čak nepostojeći, mnogi se okreću ulaganju ušteđevine u profitabilnije poduhvate. Najpopularniji među njima su pasivni prihodi, koji ne oduzimaju dragoceno vreme vlasnicima kapitala. Trendovi koji su obeležili ovu, a verujemo da će i naredne godine su investiranje u kriptovalute, plemenite metale i akcije.KriptovaluteKriptovalute su uvele pravu revoluciju u finansijski svet, kao jedina valuta koja postoji isključivo u digitalnom obliku i omogućava vlasniku iste da plaća putem Interneta bez posredstva banke. Takođe su veoma značajne kao investicija, jer im je vrednost značajno porasla tokom prethodnih nekoliko godina. Oni koji se prvi put susreću sa kriptovalutama često su zbunjeni i preplavljeni informacijama o hiljadama različitih valuta, kao što su Bitcoin, Ethereum, Dogecoin, Tether, Cardano, Solana ili Polkadot. Najpoznatiji među njima je svakako Bitcoin, prva kriptovaluta kreirana 2009. godine koristeći blockchain tehnologiju. Procenjena tržišna vrednost ove valute je preko 856 milijardi dolara, pa ne čudi podatak da većina ljudi odlučuje da kupi Bitcoin umesto drugih kriptovaluta jer veruje da će se tendencija rasta nastaviti i u budućnosti. Iako njegova vrednost fluktuira tokom meseca i dalje je daleko najvrednija kriptovaluta na svetu. Vrednost samo jednog novčića na današnji dan iznosi preko 46 hiljada američkih dolara. Blockchain tehnologija koju koristi omogućava anonimne i direktne transakcije, pritom vodeći računa o bezbednosti.Plemeniti metaliU vreme ekonomskih previranja i finansijskih kriza, cena plemenitih metala poput zlata, srebra i platine raste. Prethodnu godinu obeležio je rast cene zlata od 24%, što je ujedno i najveći godišnji rast od 2010. godine. Iako je cena zlata u blagom padu otkako su Američke Federalne rezerve najavile pooštravanje monetarne polike i dalje je drastično veća nego pre dve godine. Na rast cene zlata uticao je porast tražnje, ali i opravdan strah od inflacije koja bi mogla da nastupi nakon pandemije. Pored zlata, primetan je porast cena srebra i platine, što se objašnjava oporavkom mnogih industrijskih grana, ali i problemima sa isporukom, što ih čini teže dostupnim. Najavljena ulaganja u zelenu energiju u SAD će takođe uticati na rast tražnje za srebrom u godinama koje slede. Cene platine i paladijuma u uskoj su vezi sa industrijskom aktivnošću, jer se koriste prvenstveno u industriji automobila i električnih uređaja. Samim tim, teže je proceniti kretanje njihovih cena u narednom periodu.AkcijeBerza je pretrpela korenite promene otkako je počela pandemija. Stagnacija privredne delatnosti, udružena sa pesimističnim prognozama uticala je na drastičan pad cene akcija u mnogim industrijama, na čelu sa ugostiteljstvom, hotelijerstvom, avionskim transportom, industrijama zabave, događaja i sporta. Nakon početnog šoka u martu prošle godine, neke od navedenih delatnosti zabeležile su rast cene akcija, ali ne do nivoa na kojem su se nalazile pre. Sa druge strane, globalna zdravstvena kriza uticala je na procvat drugih industrija, poput dostave hrane, on-line kupovine, kurseva, fitnes opreme i društvenih igara. Uzimajući navedene trendove u obzir, možemo primetiti dve strategije ulaganja na berzi – kratkoročnu i dugoročnu. Neki su uložili u akcije restorana, hotela, avionskih kompanija i zabavnih parkova dok je njihova vrednost bila značajno niža kako bi je prodali čim dostigne pređašnji nivo. Drugi su odabrali ulaganje na dugi rok, u industrije koje će nastaviti da rastu i nakon pandemije, kao što je npr. on-line kupovina. Prilikom odabira akcija potrebno je istražiti ne samo tekuća makroekonomska kretanja, već i novonastale navike potrošača kako biste imali potpuniju sliku o budućim trendovima.Svaki od navedenih oblika investiranja nosi sa sobom specifične prednosti i mane, te je na vama da procenite koliko ste spremni da rizikujete da biste ostvarili novčanu dobit. Pre bilo koje investicije savetuje se da prikupite što više informacija i iskustava, kao i da konsultujete stručno lice u oblasti finansijskog savetovanja.

Svet

Svetska banka ukida Duing biznis listu zbog mahinacija sa rangiranjem

Svetska banka obustaviće objavljivanje Duing biznis liste zbog otkrivenih nepravilnosti, objavilo je rukovodstvo ove institucije.Svetska banka ostaje čvrsto posvećena unapređivanju uloge privatnog sektora u razvoju i pružanju podrške vladama u kreiranju regulatornog okruženja koje to podržava, dodaje se u saopštenju."Ubuduće ćemo raditi na novom pristupu proceni poslovne i investicione klime", piše u saopštenju.Kristina Georgieva, generalna direktora MMF-a, koja je istragom Svetske banke optužena da je učestvovala u veštačkom poboljšanju ranga Kine na listi, demantovala je ove navode, prenosi Fajnenšl Tajms.Optužbe se odnose na period dok je Georgieva bila izvršna direktorka Svetske banke. U izveštaju koji je izradila američka advokatska kancelarija Wilmer Hale za potrebe odbora direktora Svetske banke, navodi se da je Georgieva i njen najbliži saradnik vršili direktne pritiske kako bi se izmenili podaci koji se tiču Kine, u cilju poboljšanju pozicije na Duing biznis listi. Ti pritisci su se dešavali u trenutku kada je banka pokušavala da poveća svoj kapital gde je Kina trebalo najviše da doprinese, za šta se Georgieva zalagala.Revizija je utvrdila da su napori Georgieve imale ključnu ulogu u promeni kineskih podataka.Predmet revizije bili su i podaci za Azerbejdžan, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.

Srbija

Srbija emitovala prvu zelenu evroobveznicu, dug veći za milijardu

Prvi put u svojoj istoriji Srbija je emitovala zelenu evroobveznicu u iznosu od jedne milijardi evra, ročnosti sedam godina, saopštila je NBS.Kako je saopštila Narodna banka Srbije, evroobveznica je emitovana po "najnižoj kuponskoj stopi ikada" zabeleženoj od 1 odsto i stopi prinosa od 1,26 odsto, uz tražnju investitora koja je tokom aukcije premašila 3 milijarde evra.Srbija je, inače, juče na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala dve emisije evroobveznica u evrima (dual-tranche).Pored zelene,  emitovana je i petnaestogodišnja konvencionalna evroobveznica u evrima u iznosu od 750 miliona evra, po kuponskoj stopi od 2,05 odsto i stopi prinosa od 2,3 odsto, što je evroobveznica najduže ročnosti koju je Srbija do sada emitovala, a za kojom je tražnja investitora premašila nivo od 2,5 milijardi evra, dodaje NBS.Emisijom zelene obveznice Srbija je postala jedna od malobrojnih evropskih zemalja i jedina evropska država van Evropske unije koja je emitovala zeleni instrument, navodi NBS.Prikupljena sredstva biće iskorišćena isključivo za finansiranje ili refinansiranje novih i postojećih rashoda usmerenih na postizanje još održivijeg rasta naše ekonomije, putem ulaganja u oblasti obnovljive energije, energetske efikasnosti, saobraćaja, održivog upravljanja vodama i sprečavanja i kontrole zagađenja."Кoliko su današnje emisije bile uspešne, govori i to što je Srbija tokom dana od početnih uslova uspela da snizi kamatne stope za petinu, odnosno 20 odsto (odnosno 0,35 procentnih poena) kod zelene sedmogodišnje obveznice i za 13 odsto (odnosno 0,30 procentnih poena) u slučaju konvencionalne petnaestogodišnje obveznice", naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.Vlada Srbije se sprema za emitovanje zelenih obveznicaNemačka prikupila 6,5 milijardi evra od prvih zelenih obveznicaMinistar finansija Siniša Mali rekao je da je Srbija prva zemlja u razvoju i regionu koja je emitovala zelenu obveznicu, a sredstva će se koristiti isključivo za zaštitu životne sredine."Sa tim novcem gradićemo železničku mrežu, kanalizaciju, jer smo obećali da će svako domaćinstvo imati priključak, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Iskoristićemo taj novac i za energetsku efikasnost, odnosno zamenu stolarije, za solarne panele. Time dajemo ogroman signal celoj međunarodnoj zajednici da je Srbija u potpunosti posvećena zelenoj agendi. U budućnosti ćemo još više novca uložiti u te namene", objasnio je on gostujući na Pinku.

Srbija

Projekat JADAR – Činjenice su važne

Naša kompanija razvija projekat Jadar blizu dve decenije. To su dve decenije naučnog i inženjerskog rada, istraživanja, proračuna, modelovanja i projektovanja u kojima je učestvovalo preko 300 stručnih i posvećenih kolega, kao i više stotina spoljnih saradnika iz 40 internacionalnih kompanija i sa 10 instituta i fakulteta Beogradskog univerziteta - uključujući 40 univerzitetskih profesora. U tom periodu analizirano je preko 38.000 uzoraka rude, ispitano više od 23.000 parametara za analizu zemljišta, vode, vazduha i buke, obavljeno preko 700 testova potencijalnog otpada. Digitalni model rudnog tela kreiran je od 22 miliona pojedinačnih ćelija. Samo jedna od projektnih baza podataka sadrži preko 21 hiljadu dokumenata kreiranih od strane našeg tima u prethodnom periodu.  Ovako obimnu naučno tehnološku bazu je teško u punom svetlu predstaviti zainteresovanoj javnosti, ali ju je, nažalost, izuzetno lako pogrešno interpretirati. Zato, ovim tekstom kompanija Rio Sava Exploration nastoji da uputi sve građane na izvore iz kojih se mogu tačno informisati, i gde će dobiti detaljne i obrazložene podatke. Jer mi verujemo u to da su naučne činjenice važne.Na Internet strani www.riotintoserbia.com možete pronaći detalje o projektu Jadar, odgovore na najčešća pitanja i netačne informacije, niz prezentacija, i posebno ističemo video zapise sa 4 Otvorena sastanka. Na njima su, putem Interneta, brojni eksperti predstavili najintresantnije teme i odgovarali na pitanja javnosti u vezi sa projektom. Nastavićemo sa komuniciranjem odgovora i nadalje i putem naše facebook strane na www.facebook.com/JadarProjekat.Uz puno poštovanje i podržavanje prava na kritički stav, smatramo da je za donošenje mišljenja o razvoju i uticaju ovako kompleksnog projekta neophodno uputiti se u sve raspoložive materijale i informisati se iz relevantnih izvora. Koristeći informacije iz naučnih studija i analiza koje su već prezentovane javnosti, u nastavku ćemo i ovom prilikom izneti činjenice kao odgovor na netačne navode sa skupa 11. septembra i iz prethodnog perioda. Za odgovore na sve ostale tvrdnje molimo sve zainteresovane da posete našu internet stranicu.Detalji tehnološke šeme prerade rude nisu poznati, a poseban rizik procesa je agresivno tretiranje sumpornom kiselinom Koncentrat naše rude neće se agresivno tretirati sumpornom kiselinom – kiselina se dodaje u fazi digestije da se održi pH3, a temperatura procesa je ispod 100 stepeni, što je temperatura na kojoj je ova kiselina stabilna. To je razlog što se u pomenutom postupku NE stvara zasićena vodena para koja sadrži tragove sumporne kiseline, što je potvrđeno i pilot testiranjima i brojnim proverama. Sam proces, je takav da neće i ne može biti ostataka sumporne kiseline u bilo kom od otpadnih tokova (otpad neće biti “kiseo”), niti će sumpor napustiti proces u obliku gasa sumpor-dioksida, pošto u reakcijama koje se odvijaju u procesnom postrojenju ne dolazi do generisanja tog gasa.Biće uništen biodiverzitet, stanište 130 endemskih i zaštićenih vrstaPovršine projektovane za podzemni rudnik i postrojenje za preradu iznose nešto preko 200 hektara (za indutrsijske zone u Srbiji opredeljeno preko 20.000 hektara). To je visokourbanizovan prostor, na kojem nisu identifikovane endemske vrste (karakteristične samo za lokalni prostor), a sve identifikovane vrste se mogu naći širom zapadne Srbije. Što se tiče lokacije prostornim planom opredeljene za odlagalište otpada – Štavice, to područje jeste bogatog biodiverziteta i to je studija Biološkog fakulteta pokazala. Iz tog razloga, kompanija ima u planu da uloži dodatna sredstva i sledeće godine nastavi istraživanja na ovom području, kako bi se kreirale i primenile najsavremenije mere u konzervaciji vrsta, a uticaji sveli na minimum.  To je i jedan od razloga za pokretanje postupka izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene za uvođenje alternativne lokacije Severni pogon i aktivan rad na rešenjima za ponovno iskorišćenje industrijskog otpada, kako ovo odlagalište nikada ne bi bilo formirano.U Drinu će se vraćati destilovana voda Tvrdnja sa protesta da će se iz postrojenja ispuštati destilovana voda, je neistinita, jer na kraju procesa prečišćavanja voda prolazi kroz proces REMINERALIZACIJE, čime se obezbeđuje prisustvo esencijalnih mineralnih materija u vodi pre ispuštanja u reku Jadar. Netačan je i suprotan navod da će se ispuštati neprečišćena voda koja će svojim sastavom ugroziti vodotokove i vodosnabdevanje nizvodno do Šapca i Beograda. Projektom je predviđeno da kvalitet prečišćene vode odgovora propisanom kvalitetu vode reke Jadar (II klasa, kao i reka Drina), čime se osigurava da ispuštanje otpadnih voda ni na koji način ne može ugroziti propisani kvalitet reke, u skladu sa EU i domaćom regulativom koja se odnosi na očuvanje kvaliteta vodotoka. Investiciona vrednost postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je blizu 40 miliona USD, a bazira se na naprednoj i široko primenjenoj tehnologiji.Generisanje otpadaVažno je naglasiti da je otpad od prerade jadarita u čvrstom stanju, što je u donosu na uobičajeni tečni otpad rešenje sa značajno manjim uticajem. Takođe, zbog čvrstog stanja otpada (suvi otpad) nije opravdana bojazan javnosti da će zagađivati vodotokove i podzemne vode. Mere protiv otprašivanja otpada se testiraju u najmodernijim vazdušnim tunelima, što je nova praksa za ove prostore. Po količini otpada, rudnik se rangira među niže do srednje rudničke operacije, a u EU postoje rudnici koji za dve godine rada generišu otpadnog materijala koliko će Jadar za čitav životni vek.  Sa otpadom će se pažljivo rukovati u skladu sa standardima u Srbiji i EU standardima. Rio Tinto primenjuje  i  D5 standard za upravljanje otpadom koji je često u nekim segmentima strožiji od regulativa određenih zemalja. Takođe, deo smo Globalnog industrijskog standarda za upravljanje otpadom. 

Srbija

Er Srbia od oktobra ponovo relaciji Kraljevo-Beč

Er Srbija planira da od 12. oktobra obnovi letove između Aerodroma Morava kod Kraljeva i Beča, preneo je portal Exyuaviation. Letovi će biti dva puta nedeljno, svakog utorka i četvrtka, do 30. decembra."Putnicima iz centralne i zapadne Srbije omogućavamo direktne letove za Beč sa trećeg aerodroma u Srbiji. Naš cilj je da im u narednom periodu olakšamo organizovanje putovanja i ponudimo tradicionalno dobru uslugu, kao i svim našim putnicima", rekao je predstavnik Er Srbije Boško Rupić.Letovi između Kraljeva i Beča prvi put su uvedeni u decembru 2019, a obustavljeni u martu 2020. godine kada je počela pandemija koronavirusa.Letove subvencioniše Vlada Srbije i prvobitno je planirano da se odvijaju tokom cele godine.Aerodormoima Konstantin Veliki u Nišu i Morava u Kraljevu upravlja preduzeće Aerodromi Srbije. Tom preduzeću komisija za Kontrolu državne pomoći nedavno je odobrila državnu pomoć u iznosu od 670 miliona dinara.Beogradski aerodrom Nikola Tesla, Vlada Srbije pre nekoliko godina dala je pod dugogodišnju koncesiju francuskoj kompaniji Vansi.Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinaraKako će Er Srbija platiti svoje dugoveEr Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners

Svet

Italija prva uvodi obavezne „kovid propusnice“ za sve zaposlene

Italijanska vlada je usvojila neke od najrigoroznijih anti-kovid mera na svetu, tako što je uvela obavezu za sve zaposlene da obezbede dokaz o vakcinaciji, negativnom testu ili nedavno preležanom virusu, piše Rojters.Nova pravila stupaju na snagu 15. oktobra.Fajzer vakcina dobila potpuno odobrenje u SAD, korak bliže uslovnoj vakcinacijiSvaki radnik koji ne dostavi važeće zdravstveno uvereneje biće suspendovan bez plate, ali ne može da bude otpušten, rekli su zvaničnici italijanske vlade novinarima nakon usvajanja mera.Ljudi koji zanemare uredbu i dođu na posao bez obzira na to suočiće se sa novčanom kaznom od 600 do 1.500 evra. Sankcija za poslodavce biće 400-1000 evra.Neke od država Evropske unije su uvele obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike, ali nijedna od njih nije uvela tzv. "zelenu propusnicu" (Green Pass) za sve zaposlene. Na taj način, Italija je postala test za ceo kontinet, ocenjuje Rojters.Propusnica je prvobitno zamišljena da olakša putovanja po Evropii, ali je Italija takođe bila među grupom zemalja koje su brzo postavile uslov za ulazak u muzeje, teretane i restorane u zatvorenom prostoru.Može li Sud u Stazburu da propiše obaveznu vakcinaciju?Poslednjih nedelja u celoj Italiji je bilo povremenih protesta protiv sve većeg pritiska da se građni vakcinipu, ali su većina političkih partija, kao i glavna unija poslodavaca, podržale obaveznu vakcinaciju za zaposlene jer se nadaju da bi to moglo da spreči nov zatvaranja. Sindikalni lideri traže da se radnicima koji odbiju da se vakcinišu pruži mogućnost besplatnog testiranja, što bi im omogućilo da ostanu na poslu.Vlada je ovaj zahtev odbila, ali je rekla da će testiranje za potrebe posla biti 15 evra, što je značajno ispod trenutne cene.Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajniceItalija beleži najveći broj smrtnih slučajeva, čiji je uzrok kovid-19, u Evropi, a ispred nje je jedino Ujedinjeno Kraljevstvo.Oko 74 odsto stanovništva Italije je primilo makar jednu dozu vakcine, a 68 odsto građana je potpuno vakcinisano.Italijanska zdravstvena fondacija "Gimbe" je u svoj izveštaju objavila da je većina zaraženih koji su na bolničkom lečenmju nevakcinisana. Izveštaj pokazuje da je vakcinacija uticala da se broj smrtnih ishoda smanji za 96,3 odsto, hospitalizacija za 93,4 odsto, a potreba za lečenjem na intezivnoj nezi za 95,7 odsto.

Svet

Da li će Severni tok 2 oboriti cenu gasa u Evropi?

Zvanični Kremlj saopštio je da bi brzo puštanje u rad gasovoda Severni tok 2 ublažilo strah od nestašice prirodnog gasa u Evropi naredne zime, preneo je Fajnenšl tajms. Očekuje se i da se njegovim puštanjem u rad značajno izbalansiraju cene gasa koje su od početka godine četiri puta veće.U Moskvi naglašavaju da tome prethodi uslov da Nemačka brzo odobri rad gasovoda. Ipak, to bi moglo da potraje nekoliko meseci. Severni tok 2 ide preko Baltičkog mora do Nemačke i predstavljao bi alternativa gasovodu koji ruski gas u Evropu dovodi preko Ukrajine.Rusija je prošle nedelje saopštila da je gasovod dugačak 1.230 kilometara završen, uprkos višegodišnjem protivljenju Sjedinjenih Američkih Država i mnogih istočnoevropskih zemalja. Nemački regulatori moraju odobriti rad gasovoda, što bi moglo potrajati nekoliko meseci.Ukrajina je optužila Rusiju da pokušava da uceni Evropu odobravanjem Severnog toka 2, pogotovu imajući u vidu male zalihe gasa u skladištima.Nemačka i SAD postigle dogovor o Severnom toku 2Nemačka u izgradnji Severnog toka 2 ne mari za američku politikuZavršen Severni tok 2 Ruska državna kompanija Gazprom je prema svojim kupcima u Evropi ispunio je do sada ispunila sve dugoročne obaveze, ali nije isporučivala dodatne količine preko Ukrajine i u više navrata odbila je da proda dodatne količine na aukcijama.Na cene prirodnog gasa uticala je i tražnja u Aziji i Latinskoj Americi, dok je evropska proizvodnja opala usled održavanja odloženog prošle godine zbog pandemije koronavirusa. Ako počne da radi, Severni tok 2 moći će da šalje 55 milijardi kubika gasa u Evropu svake godine i udvostručiće izvozne kapacitete Rusije.Gasprom je nagovestio da će količine koje će ići u Evropu ostati na približno istom nivou, kao i da je snabdevanje gasom na ruskom tržištu povećano za 14,8 odsto. Zemlje u jugoistočnoj Evropi, uključujući Tursku, Rumuniju, Srbiju i Bugarsku, poslednjih godina su zabeležile porast u potrošnji nakon puštanja u rad gasovoda Turski tok.

Svet

Teslin auto salon uskoro i u Zagrebu

Američki milijarder i vlasnik kompanije Tesla Ilon Mask uskoro će svoj prodajni salon otvoriti i u Zagrebu, prenosi Jutarnji list. Tesla Motors je prošle godine več otvorio prvi pop-up store, odnosno izložbeni salon, u zagrebačkom trgovačkom centru Avenue Mall.Američka kompanija o tome zasad nije objavila nikakve informacije, ali u salonskom prostoru u sklopu nekad najvišeg nebodera u Zagrebu užurbano se radi. Na toj lokaciji se nalaze i dve nove Tesline punionice i njegov poster."Tačno je da Tesla Motors planira da otvori prvu trgovinu u Hrvatskoj i to u Zagrepčanci u Zagrebu. Poster je već na zidu, ispred su postavljena dva punjača, radovi na unutrašnjem uređenju su u punom jeku i po svemu sudeći prva trgovina Tesle u Hrvatskoj mogla bi biti otvorena krajem septembra, odnosno početkom oktobra", kaže vlasnik prvog Tesla vozila u Hrvatskoj Saša Cvetojević.On objašnjava da da će u Zagrebu otvoriti prodajni salon kakav kompanija ima i u drugim državama. Navodi da kompanija ne objavljuje podatke o svojoj prodaji na lokalnom tržištu. Izuzetak je bio jun mesec kada je Tesla objavila da je u Hrvatskoj prodala 111 svojih vozila.Tesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobilaTesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinomBroj letova sa "Nikole Tesle" sve bliži pretpandemijskom nivou "Poznato je da je prodaja u vreme subvencionisanja bila jako dobra. Električna vozila se izvan sezone subvencija slabije prodaju pa je tako i sa Teslom", kaže Cvetojević.Pre novembra 2020, kad je Tesla Motors otvorio pop-up store u Zagrebu, najbliže prodajno mesto Tesla je imala u Ljubljani. Do sada su u Zagrebu mogla da se kupe tri modela: Model 3, X i S.Od oglašenih radnih mesta, Tesla Motors lani je tražio Sales & Delivery Managera i Tesla Advisora. Novih oglasa za radna mesta u Hrvatskoj za sada nema.Cvetojević ističe da Tesla Motors u Hrvatskoj planira da izgradi kompletnu infrastrukturu koju ima i u drugim državama.  Što se tiče punjača, za elektro vozila, Tesla ima dve vrste, brze superpunjače i klasične AC destinacijske punjače.Hotelima, trgovačkim centrima, Tesla na primer nudi besplatnu instalaciju destinacijskih punjača.

Srbija

Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinara

Komisija za konotrolu državne pomoći odobrila je državnu pomoć od 670 miliona dinara Aerodromima Srbije za upravljanje Aerodormom "Konstantin Veliki" u Nišu. Davalac državne pomoći je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a iz budžeta Srbije u 2020. godini društvu Aerodromi Srbije dodeljena je subvencija u ukupnom iznosu od 670 miliona dinara, od čega iznos subvencije za upravljanje aerodromom "Кonstantin Veliki", Niš iznosi 335 miliona dinara, navodi se u rešenju Komisije. Кomisija je ocenila da finansiranje delatnosti upravljanja Aerodromom "Кonstantin Veliki" Niš u 2020. godini, predstavlja državnu pomoć koja se dodeljuje u obliku naknade za obavljanje delatnosti od opšteg ekonomskog interesa, navodi se u rešenju.Komisija je u martu pokrenula prethodni postupak u vezi dodele sredstava "Aerodoromima Srbije" radi utvrđivanje postojanja državne pomoći kao i ocene usklađenosti državne pomoći.