Najnovije

Svet

Vlasnik Frikoma: Gajićemo morske plodove u laboratoriji

Britanska korporacija Nomad foods koja je vlasnik Frikoma i kompanije Ledo najavila je da će kroz saradnju sa američkom kompanijom BlueNalu razvijati proizvodnju morskih plodova iz laboratorijskih ćelija, objavila je novinska agencija Rojters.Nomad foods koji je i najveći evropski proizvođač smrznute hrane najavljuje da je njen cilj komercijalizacija laboratorijski odgojenih morskih plodova.Razlog za to je kako se dodaje da se zadovolji rastuća tražnja, ali i brojna nastojanja da se očuva dugoročna održivost prirodnih staništa ribe.Nomad foods i BlueNalu će sarađivati na istraživanju tržišta i uvidima u navike potrošača. Nastojaće i da procene šta je potrebno za dobijanje odobrenja od nadležnih regulatornih tela za njihove proizvode, kao i da će istražiti nove poslovne i proizvodne mogućnosti za evropsko tržište.Evropa je najveći uvoznik morskih plodova u svijetu, navodi se u izveštaju Evropske unije o takozvanoj "plavoj ekonomiji".Nomad Foods započeo je ulazak i na tržište naše regije akvizicijom Poslovne grupe zamrznute hrane od Fortenova grupe za 615 miliona evra. U grupi su Ledo plus, Ledo Čitluk i Frikom i još nekoliko manjih povezanih preduzeća.Britansko-američka kompanija kupuje Ledo za 600 miliona evra?Fortenova nastavlja pregovore o prodaji FrikomaFrikom dobio novog vlasnika

Svet

Danska „uvezla“ političare iz BiH

Na izborima za regionalne i komunalne organe u Danskoj koji treba da se održe 16. novembra učestvuje rekordan broj kandidata, čak 15 koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine, objavio je BH Glas. Ljudi poreklom iz BiH nalaze se na listama Liberalnih radikala, Socijaldemokratske partije, Konzervativne narodne partije, Danske liberalne partije, Partija "Danmark za sve ljude", Socijalističke narodne partije, Kraljevina Danska je po svome ustavnom uređenjem ustavna monarhija a vrhovni suveren danske državne zajednice (uključujući i Farska ostrva i Grenland sa visokim stepenom autonomije) formalno je danska Kraljevska kuća na čelu sa danskom Kraljicom Margaretom 2.Ipak, uloga danskog monarha je ceremonijalnog karaktera i sva zakonodavna vlast je u danskom državnom parlamentu, dok danska vlada, regioni i komune sprovode u praksu i zakonodavne odluke iz državnog parlamenta.Danski regioni imaju odgovornost za trenutno vrlo aktuelnu zdravstvenu oblast, regionalni razvoj, međugranična pitanja, klimu i ekologiju, kao i za saradnju danskih gimnazija i kultulne projekte na regionalnom nivou. Danske komune donose odluke koje se tiču školstva, gradskog razvoja i kulture, socijalnih pitanja, njege starijih osoba, rada udruženja.Građani Bosne i Hercegovine sa stalnim boravkom u Danskoj već godinama i kao birači i kao kandidati uzimaju učešća na ovim izborima sa veoma visokim demokratskim standardima. Lokalni i regionalni politički predstavnici biraju se na period od četiri godine.BiH ima uslove za "Open Balkan", ali ne i voljuEnergetska zajednica uvela sankcije Bosni i HercegoviniU BiH najavljeno ukidanje šalterskog plaćanja struje BH Glas napominje da je broj političkih kandidata na izborima u Danskoj rekordan po broju ljudi koji BiH smatraj matičnom državom, kao i da je to jedna od njihovih glavnih odlika. Oni će se od 14. septembra od 17 do19.30 sati u živom programu "BH Radija – Odense" svakog utorka do održavanja izbora 16. novembra direktno predstavljati.Politički kandidati poreklom iz BiH upravo su kandidati za lokalnu upravu u danskim komunama.Edin Hajder (Socijaldemokratska partija, Mariagerfjord Kommune, rodom iz Šipova), Kenan Bajrić (Liberalni radikali, Lolland Kommune, rodom iz Goražda), Almina Nikontović (Socijaldemokratska partija, Frederikshavn, rodom iz Trebinja), Miralem Garagić (Socijaldemokratska partija, Slagelse, rodom iz Rašljeva), Mirela Tanović (Konzervativna narodna partija, Kolding, rodom iz Mostara), Azra Hasanbegović (Socijaldemokratska partija, Vejle, rodom iz Bosanske Gradiške), Dino Selimović (Konzervativna narodna partija, Esbjerg, rodom iz Bileće), Harun Muharemović (Socijaldemokratska partija, Brøndby Kommune, rodom iz Brčkog), Faketa Kapetanović Leto (Socijaldemokratska partija, Mariagerfjord Kommune, rodom iz Počitelja), Petar Sočević (Partija "Danmark za sve ljude", Kopenhagen, rodom iz Čapljine), Vahida Hadžija Ajdarlar (Liberalni radikali, Kolding, rodom iz Kosova), Adnan Nikontović (Socijalistička narodna partija, Horsens, rodom iz Trebinja), Željka Šećerbegović (Danska liberalna partija, Herning, rodom iz Bosanske Krupe), Hirma Ljeskovica Bektaš (Socijalistička narodna partija, Esbjerg, rodom iz Srebrenice).Politički bh. kandidati za regionalnu upravu u danskim regionima:Meho Selman (Socijaldemokratska partija, Odense – Region Južne Danske, rodom iz Prijedora).

Srbija

Avgust na tržištu nekretnina: 20 odsto više ugovora nego 2019. godine

Tokom avgusta 2021. godine u  Srbiji je zaključeno 13.352 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što predstavlja povećanje od 10 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a u poređenju sa avgustom 2019. godine povećanje je 22,6 odsto. Količina novca na tržištu u avgustu iznosila je 457,5 miliona evra.Dominantan način plaćanja je bio gotovinski - u 86 odsto realizovanih prometa. Tokom avgusta 2021. godine u Srbiji je prometovano ukupno 14.584 nepokretnosti, od čega je 5.513  prometa zemljišta, 3.803 prometa objekata, 5.268 prometa posebnih delova objekata.Nema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u julu Zemljište se u 99 odsto prometa plaćalo gotovinom.Iz kredita se najčešeće plaćaju stanovi. U Srbiji je u avgustu 2021. godine 33 odsto stanova plaćeno kreditnim sredstvima.I pranje novca povećava cene nekretnina u Srbiji Kreditom se najčešće plaćaju stanovi u Gradu Beogradu (44 odsto), zatim Vojvodini (30 odsto), pa u  Južnoj i istočnoj Srbiji (26 odsto).Najmanji udeo kreditnog finansiranja stanova bio je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji.Posebni delovi objekata se češće plaćaju iz kredita od ostalih vrsta neporketnosti, što je u avgustu iznosilo 29 odsto od ukupnog broja prometovanih posebnih delova objekata. 

Lifestyle

Da li smo spremni za Ekomobilnost?

Ekomobilnost je dvodnevna manifestacija posvećena uticaju vozila na životnu sredinu sa posebnim osvrtnom na ulogu medija u širenju svesti i edukaciji na ovu temu i sa ciljem da nas upozori na stanje životne sredine i razmotri nove načine smanjenja zagađenja koje emituju prevozna sredstva. Ekomobilnost se održava 17. i 18. septembra sa početkom od 10 časova istovremeno na dve lokacije u Beogradu.  Prva lokacija je kuća Kralja Petra I gde je prostor rezervisan za ekološke dvotočkaše, klasične i bicikle na električni pogon, zatim mopede i električne trotinete.  Pored gore navedenih, izlagači su proizvođači i uvoznici elektropunjača kao i ostale kompanije koje se bave inovacijama u oblasti alternativnih, ekološkijih pogona i goriva.  Druga lokacija je plato ispred Muzeja 25. maj gde će biti prikazani najnoviji modeli putničkih vozila na električni i hibridni pogon.  U najavi je nekoliko premijera najnovijih modela koji su tek stigli na naše tržište.  U kući Kralja Petra predviđeno je održavanje panel diskusija o ekomobilnosti, o novim tehnologijama, zakonskim rešenjima, stimulacijama za prelazak na održivu mobilnost, strategijama razvoja biciklizma kao i tzv. sharing concept bicikala, električnih trotineta i automobila sa ciljem razvoja mikromobilnosti kod nas.  Na tribinama učestvuju predstavnici Ministarstva životne sredine,  Agencije za bezbednost saobraćaja, predstavnici Privredne komore Srbije, uvoznici vozila, novinari kao i gosti iz inostranstava.  Ulaz na obe lokacije je besplatan uz poštovanje svih epidemioloških mera.  Više o samoj manifestaciji može se naći na sajtu https://ekomobilnost.com/

Srbija

Kreditna linija od 25 miliona evra za mala i srednja preduzeća u Srbiji

Eurobanka u Srbiji i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisale su bilateralni ugovor o kreditnoj liniji u iznosu od 2,9 milijardi dinara za finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji, za investicije u trajna obrtna sredstva, kao i u stalnu imovinu, piše Beta. Ugovor su potpisali predsednik Izvršnog odbora Eurobanke Slavica Pavlović i generalna direktorka za centralnu i jugoistočnu Evropu EBRD Šarlot Ru."Eurobanka od samog početka svog poslovanja u Srbiji strateški podržava razvoj malih i srednjih preduzeća. Njihova uloga je od ključnog značaja za rast domaće ekonomije, naročito u ovim izazovnim vremenima. Pristup sredstvima iz ove kreditne linije, u vrednosti do 235 miliona dinara po projektu, omogućiće našim klijentima da dugoročno unaprede svoje poslovanje", izjavila je Pavlović.Ru je kazala da je EBRD zadovoljna što nastavlja saradnju sa Eurobankom Srbija i što zajednički mogu da plasiraju novu kreditnu liniju koja će podržati oporavak i razvoj lokalnih preduzeća."Povećanje dostupnosti našeg finansiranja u dinarskoj protivvrednosti značajno će koristiti lokalnim preduzećima jer na taj način nisu izloženi varijacijama kursa. Ovo će takodje doprineti jačanju poverenja u domaći finansijski sistem", istakla je ona.Eurobanka kontinuirano ulaže u finansiranje sektora malih i srednjih preduzeća. Dugogodišnji je partner i članica EBRD Programa za podsticanje trgovine od 2011. godine, a samo u poslednjih 10 godina plasirala je više od 1,4 milijardi evra u taj deo srpske privrede.

Srbija

Evo šta donosi novi model fiskalizacije

Rok za a novi model fiskalizacije obveznici u Srbiji treba da pređu u periodu od 1. novembra 2021. do 30. aprila 2022. godine, podseća portal Budiefiskalizovan. Kako podsećaju u Ministarstvu finansija privrednici zbog te reforme neće imati dodatnih troškova i dobiće subvencija, a kao fiskalni uređaj će moći da koriste tablete, računare i mobilne telefone."Od 15. oktobra preko sajta Poreske uprave, svaki poreski obveznik moći će da se prijavi ako želi da primi subvenciju Vlade Srbije (za novi model fiskalizacije). Rok do kada će moći da se prijave je kraj januara 2022. godine. To je 100 evra po prodajnom mestu, 100 evra po fiskalnom uređaju, pri čemu će oni koji nisu u sistemu PDV-a dobiti za 20 odsto veću subvenciju za kase zbog nemogućnosti da iskoriste ulazni PDV, kako bi taj trošak nadomestili", naveo je ministar finansija Siniša Mali.On je dodao da za privrednike neće biti dodatnih troškova prilikom uvođenja sistema, kao i da će ukupni iznos subvencija za ove namene iznositi šest milijardi dinara. Kako je napomenuo, novac će biti direktno uplaćivan svakom poreskom obvezniku kako bi se nabavio uređaj koji je neophodan za novi model fiskalizacije."Nema više godišnjih plaćanja servisiranja kasa, sertifikata, imamo efikasniji sistem, koji podrazumeva bolji rad Poreske uprave, a sa druge jednostavan sistem koji ide u korak sa vremenom", dodao je Mali.On je podsetio i da se krenulo sa kampanjom "Budi eFiskalizovan" pod sloganom "Čist račun duga ljubav". U okviru nje privreda i građani će se upoznavati sa novim sistemom i otkloniti sve eventualne nedoumice.Direktorka Poreske uprave Dragana Marković izjavila je da će novi model fiskalizacije povećati kapaciteti za analizu rizikakao i da je u junu već formiran tim za odobravanje elektronskih i fiskalnih računa, a objavljen je i tehnički vodič za proizvođače fiskalnih uređaja."Uspostavljen je i sistem za podršku poreskim obveznicima čija funkcija je uvođenje poreskih obveznika u novi model i obezbeđena je tehnička podrška za sve učesnike novog modela, otvaranjem mejl adrese budiefiskalizovan@gov.rs", kaže Marković.Dodaje da je nakon toga uspostavljen sistem za odobravanje elektronskih fiskalnih računa, kao i da se u narednim danima očekuju prve prijave za dobijanje odobrenja za upotrebu novih elektronskih uređaja.Elektronsko fakturisanje znači brže plaćanje i bolju naplatu PDV-aKo je u obavezi da izdaje elektronske fakture?Pomeren rok za primenu Zakona o elektronskom fakturisanju ŠTA ĆE BITI IZBAČENO IZ UPOTREBE?Na sajtu Poreske uprave, kako se dodaje, biće objavljen i spisak fiskalnih uređaja koji će moći da se koriste. Кorisnici fiskalizacije i obveznici imaće smanjene troškove,novi model ne podrazumeva duplu traku, godišnji servis, GPRS, a neće biti potrebni ni fiskalni moduli, naglasila je između ostalog direktorka Poreske uprave.Prema rečima Markovićeve od 1. oktobra posredstvom portala E-porezi, poreski obveznici će moći da prijavljuju lokacije svojih objekata u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje fiskalnog uređaja."Od 1. novembra svi oni koji su izvršili prijavu ovih lokacija dobiće u poreskom sandučetu na portalu E-porezi elektronski poziv za prijavu za dobijanje bezbednosnih elemenata koje će Poreska uprava deliti besplatno", naglasila je Marković.Кako je navela, prijem podataka iz fiskalnih uređaja omogućiće bolju analizu i lakše uočavanje nepravilnosti u radu poreskih obveznika ali i nove načine kontrole izdavanja fiskalnih računa jer će validnost računa biti proveravana jednostavnim skeniranjem QR koda na računu."Validnost poreskih računa moći će da provere ne samo inspektori Poreske uprave već i svi kupci u maloprodajnim objektima po dobijanju fiskalnih isečaka. Time ćemo svi zajedno doprineti poštovanju poreskih propisa i smanjenju sive ekonomije", navela je Marković.Ona je dodala da će podaci o prometu biti dobijani u realnom vremenu te da će biti uporedivi i na nivou teritorije, industrijske grane, vremena izdavanja, a raspolagaće se i za iznosima prosečnih prometa što je bitno za analizu u sektoru analize rizika Poreske uprave.Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije ranije je tvrdilo da je će uvođenje elektronskih faktura koje je deo novog načina fiskalizacije neće biti besplatno već će doneti privrednicima nove trošakove, naročito uvođenjem posrednika za usluge elektronskog fakturisanja.

Srbija

Pošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službe

Pošta Srbije raspisala je tender vredan 169,6 miliona dinara za sistem za unapređenje kurirskog servisa.Predmet javne nabavke su mobilni terminali, odnosno ručni kompjuteri sa mobilnim štampačem za poštansku delatnost.Pošta, između ostalog, nabavlja po 600 mobilnih terminala, terminalnih štamača, olovake za pisanje po ekranu, torbice za štampače, zaštitna stakla za uređaje, rezervne baterije. U dokumentaciji je detaljno su opisane karakteristike koje treba da poseduje mobilni terminal.  Između ostalog njegova maksimalna težina sa baterijom treba da bude 250 grama, minimalna veličina ekrana 5 inča. Ekran uređaja treba da bude osetljiv na dodir i treba da poseduje takozvani "gorilla glass". Rok za podnošenje ponuda je 29. septembar 2019. godine. 

Srbija

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv Matijevića

Komisija za zaštitiu konkurencije je po službenoj dužnosti pokrenula postupak protiv privrednog društva "MAT-Real Estate" iz Novog Sada  zbog toga što je ova kompanija kupila akcionarsko društvo "Radijator" koje je bilo u stečaju, a da prethodno nije zatražila odobrenje Komisije.Firma "MAT-Estate" nalazi se u vlasništvu biznismena Petra Matijevića (70 odsto) i Zore Matijević (30 odsto) i registrovana je za upravljanje nekretninama za naknadu.Manja konkurencija, više cene Za istu delatnost sada je registrovano i preduzeće "Radijator" koje se ranije bavilo proizvodnjom kotlova i radijatora za centralno grejanje. U Rešenju objavljenom na sajtu Agencije 31. avgusta upisano da celokupno vlasništvo nad "Radijatorom", koje je do tada bilo u akcijskom kapitalu, prelazi u ruke kompanije "MAT-Real Estate".Firma "MAT-Real Estate" je u junu 2021. godine, kako je objavio portal 021, kupila autobusku stanicu ATP Vojvodina koja, od kada je izgrađena, nikada nije služila svojoj nameni.U novembru 2020. godine Petar Matijević je kupio imovinu na beogradskom Savskom nasipu koja je pripadala građevinskoj firmi Rad International. Meso iz laboratorije: Tehnologija koja će definisati 2021. godinu Biznismen Petar Matijević u vlasništvu je Industrije mesa "Matijević", kao i firmi "MPZ-Agrar" i "MPZ Agrar dva" koje su registrovane za gajenje žita i koje u svom vlasništvu imaju niz drugih poljoprivrednih preduzeća iz Vojvodine. Posredstvom firmi koje ima u vlasništvu, Matijević upravlja i brojnim drugim firmama koje se bave nekretninama, štampom, tehničkim ispitivanjem i slično.

Srbija

Hobi više podstiče preduzetništvo od fakulteta u Srbiji

Studenti u Srbiji do preduzetničkih ideja uglavnom dolaze baveći se hobijem ili drugim aktivnostima u slobodno vreme, čak u 30 odsto slučajeva. Sa druge strane, samo u 14 odsto slučajeva do ideje su došli pohađajući nastavu na fakultetu. Okruženje na fakultetu ne deluje u dovoljnoj meri podsticajno za razvoj novih preduzetničkih ideja, navodi se u istraživanju "Studentsko preduzetništvo u Srbiji – uloga fakulteta u razvoju preduzetništva mladih" . Istraživanje je pokazalo da u čak 74 odsto slučajeva, fakulteti ne pružaju podršku studentima u razvoju svojih preduzetničkih ideja.Istraživanje je sprovedeno od strane istraživačkog tima FEFA koji su činili profesor i studneti.U 18 odsto slučajeva, studenti dobijaju podršku fakulteta, ali smatraju da ona može biti i veća. Samo u 8 odsto slučajeva, studenti dobijaju od fakulteta svu podršku koja im je potrebna.Većina studentskih ideja spada u domen razvoja softvera i elektronike, zdravstva i veterine i poljoprivrede i prehrambene industrije.Skoro dve trećine studenata  koji su učestvovali u istraživanju je izjavilo da namerava da u nekom trenutku svog života pokrene sopstveno preduzeće, dok je 19 odsto studenata kategorično izjavilo da to ne želi, a 18 odsto studenata još nema jasan stav o tome.Među studentima u Srbiji, koji su zainteresovani za preduzetništvo, 60 odsto njih još nema jasnu viziju o tome kada bi se to moglo desiti. Kod ovih studenata je prisutna želja da jednog dana budu preduzetnici, ali ne i konkretna ideja ili plan čime bi se njihovo preduzeće bavilo. Fakultet  mora da predstavlja ekosistem, gde će kroz nastavu, studentske projekte i komunikaciju studenata i nastavnika da se razvija inovativno razmišljanje i podstiču novi poslovni, istraživački, umetnički i drugi poduhvati, piše u istraživanju. Preduzetnički ekosistem koji je potrebno izgraditi na fakultetima, morao bi da podrazumeva i način za vođenje evidencije o studentima zainteresovanim za preduzetništvo, kao i pružanje neophodne podrške u vidu saveta, kontakata i materijalnih resursa fakulteta.Globalni indeks preduzetništva: Srbija na 67. mestuPrema Globalnom indeksu preduzetništva koji obuhvata 137 zemalja, Srbija je u 2019. zauzela 67. mesto i u odnosu na prethodnu godinu, napredovala je za 7 pozicija. Globalni indeks preduzetništva predstavlja meru kvaliteta i dinamike preduzetništva i njime se objašnjava kakvu ulogu ima preduzetništvo u ekonomskom razvoju. Globalni indeks preduzetništva ima 14 podindeksa (startap veštine, prihvatanje ineksa, podrška društva, umrežavanje, ljudski kapital, konkurencija....).Prema većini podindkeska Srbija se nalazi ispod proseka Evropske unije, dok se iznad proseka nalazi samo po podindeksu startap veština.Istraživanje o studentskom preduzetništvu FEFA je sprovela tokom 2019. i 2020. godine na uzorku od 529 studenata državnih i privatnih univerziteta širom Srbije. Odgovori su prikupljani anonimno putem javno dostupne onlajn ankete. U školskoj 2019/20. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Srbiji, upisano je 241.968 studenata. Od ukupnog broja upisanih, 104.058 studenata je muškog pola, a 137.910 ženskog pola.

2021

Da šume bude više. Da se lepše diše!

SBB fondacija saopštila je danas da u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započinje veliku akciju pošumljavanja i tim povodom poziva sve zainteresovane lokalne samouprave, upravljače zaštićenih područja, udruženja građana i druga pravna lica koja se bave zaštitom životne sredine, da prijave lokacije za pošumljavanje.Za akciju pošumljavanja kandidati mogu da prijave lokacije širom Srbije, u gradovima i okolini, na kojima može da se posadi minimum 500, pa do nekoliko hiljada stabala. Akcija počinje tokom novembra u okviru projekta SBB fondacije „Ne prljaj. Nemaš izgovor“.„Trenutna pošumljenost naše zemlje je oko 30%, a veliki uspeh u zaštiti životne sredine smatraće se ukoliko do 2030. godine postignemo evropski prosek od oko 40%. Samo udruženi možemo da smanjimo negativne efekte klimatskih promena, obezbedimo čistiji vazduh, sprečimo nestanak ugroženih vrsta i sačuvamo prirodu za buduće generacije. Zato ovog puta tražimo partnere koji imaju znanje i mogućnost da posade veći broj sadnica, koje ćemo mi obezbediti i pomoći im u sadnji.“ rekla je Jovana Lukić, CSR direktorka United Grupe i direktorka SBB fondacije.Prijave traju do 11. oktobra u 16 časova na sajtu neprljajnemasizgovor.rs.SBB fondacija će zajedno sa stručnjacima iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije odabrati pobednike konkursa, vrste drveća prema prijavljenoj lokaciji, kao i broj sadnica.

Srbija

Kovid bolnica u Novom Sadu otvorena, ali se i dalje odvaja novac za njenu izgradnju

Za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu obezbeđeno je dodatnih 55,1 milion dinara, piše u Rešenju Vlade Srbije.Novac je prebačen iz budžeta Ministarstva privrede koji je bio namenjen za subvencije privatnim preduzećima radi prevencije i ublažavanja poslednica nastalih usled pandemije.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Nakon što je ovaj novac preusmeren u budžetsku rezervu, on je raspoređen Ministarstvu odbrane za izgradnju i opremanje objekta bolnice do 600 kreveta sa pratećom infrastrukturom, pristupnim objektima i priključnim saobraćajnicama u Novom Sadu.Cena izgradnje i opremanja kovid bolnice u Novom Sadu je konstantno rasla, a poslove su dobijale firme u pregovaračkim postupcima bez konkurencije, o čemu je Nova ekonomija pisala.U novosadsku kovid bolnicu primili 216 medicinara, na konkursu tražili više od 1.100 Najpe je u rebalansu republičkog budžeta iz aprila ove godine namenjeno 2,45 milijarde dinara (oko 2,85 miliona evra) za izgradnju zgrada i građevinskih objekata bolnice, dok je u okviru razdela Ministarstva zdravlja, koje je zaduženo za opremanje bolnice opremom i mašinama, za ove namene opredeljeno 1,05 milijardi dinara (8,9 miliona evra).Takođe, poslednja dva meseca iz budžeta Ministarstva privrede je dodatnih 2,3 milijardi dinara (oko 19,5 miliona evra) rešenjima Vlade Srbije prebačeno za izgradnju i opremanje kovid bolnice u Novom Sadu.

Srbija

Šta je najviše poskupelo u Srbiji?

Potrošačke cene u avgustu 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,3 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane za 4,6 odsto u proseku, saopštio je Republički zavod za statistiku.Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu 2021. godine, u odnosu na jul 2021. godine, u proseku su povećane za 0,9 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u avgustu 2021. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (2 odsto), Transport (0,9 odsto), Rekreacija i kultura (0,8 odsto).Cene hrane globalno rastu, poskupljenje se oseća i u SrbijiCene nekretnina ne rastu samo u Srbiji Cene iz grupa Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana povećane su 0,4 odsto, a iz grupe Restorani i hoteli 0,3 odsto.U grupama Alkoholna pića i duvan, Obrazovanje i Zdravstvo cene su porasle za 0,2 odsto. Pad cena je zabeležen u grupi Odeća i obuća za 0,8 odsto. 

Svet

Instagram testira novu opciju za pregled sadržaja

Beskrajno listanje postova koji obično ne interesuju korisnike Instagrama  uskoro bi moglo da bude prošlost, piše portal The Verdge. Instagram upravo zbog toga testira rešenje za te probleme svojih korisnika koja bi mogla da se nalazi u okviru opcije "Favorities".Programer koji se bavi razvojem mobilnih aplikacija Alesandro Paluzi, objavio je na Instagramu kako se trenutno testira ta opcija koja će svim korisnicima omogućiti da odrede sadržaje koji su im na toj društvenoj mreži prioritetni.Instagram kako se navodi trenutno ređa sadržaje koji se korisnicima prikazuju na početnoj stranici. Kriterijum su najnoviji i najdeljeniji sadržaji kao i verovatnoća da će neku objavu lajkovati ili komentarisati.Instagram od danas zabranjen za mlađe od 13Fejsbuk pooštrava kazne za grupe koje krše pravilaFejsbuk onemogućio čitanje i deljenje vesti u Australiji Ipak, često se dešava da Instagram ponekad pogrešno proceni signale, pa zapravo pokazuje objave kore korisnici ne žele d avide. Zbog toga bi nova opcija bila vrlo korisna i poboljšala bi samu aplikaciju.Ipak, trenutno nije poznato da li će ta opcija i zaživeti jer se kompanija tim povodom nije oglašavala.Instagram je pre četiri godine već testirao drugačiju opciju koja je omogućavala da korisnici pre objavljivanja izaberu naloge koji će moći da pregledaju neku objavu.To se kasnije transformisalo u popularnu "close frinends" (zatvori prijatelje) opciju koja je smeštena u Stories.

Srbija

Zanima vas karijera u gejmingu? Ovo su otvorene pozicije u Nordeusu

Kompanija Nordeus oglasila je na svom sajtu više otvorenih pozicija za posao. Nordeus, između ostalog, traži junior UI dizajnera, poslovnog analitičara, data naučnika. Otvorene su i pozicije u oblasti ljudskih resursa, za posao UX dizajner, kao i sistem-inženjera. Nordeus se približava društvu "100 naj" po dobitiNeće biti nove Silicijumske doline, evo koji su novi startap gradovi Srpska gejming kompanija Nordeus osnovana je 2010. godine, i bavi se razvojem računarskih igara. Autori su poznatog fudbalskog menadžera Top Eleven.Početkom juna objavljeno je da je jedna od najvećih kompanija u inudstriji video-igara Take-Two Interactive kupila Nordeus za 378 miliona dolara. 

Svet

Evo ko najbolje plaća radnike u Hrvatskoj

Najviša prosečna mesečna neto plata koja je prošle godine isplaćena u Hrvatskoj iznosila je čak 36.330 kuna (oko 4.855 evra), objavio je portal časopisa Lider. Hiljadu najvećih hrvatskih kompanija, kako se navodi u publikaciji koja je objavljena uz zadnji broj Lidera 2020. godine isplaćivalo je prosečnu neto platu od 7.282 kune (973 evra).Navodi se da je od deset kompanija u toj zemlji koje najbolje plaćaju svoje radnike samo jedna je u domaćem vlasništvu, Atlantic grupa.Prema godišnjim finansijskim izvještajima, najviša prosečna neto plata među 1000 najvećih kompanija u Hrvatskoj prošle godine isplaćivana je u kompanijama MicrosoGlaxoSmithKline i Medtronic Adriatic.Te dve kompanije se takođe nalaze u prvih 10 kompanija koje imaju najveću isplaćenu zaradu u Hrvatskoj. To kako se dodaje pokazuje kako je prošla pandemijska godina bila najbolja za svetske farmaceutske kompanije.Microsoft Hrvatska je IT kompanija koja je sa najvećom prosečnom neto platom u Hrvatskoj u iznosu od 4.855 evra "za dlaku" prestigla  tri farmaceutske multinacionalne kompanije u Hrvatskoj Roche, Boehringer Ingelheim i Novo Nordisk.Kad ćemo prestići hrvatski BDPHrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenihHrvatska obala ove godine pobedila konkurente Na osnovu podatka o prosečnoj plati u hiljadu kako se naglašava, moglo bi da se zaključi kako se više isplati rad u najvećim kompanijama jer je u njima isplaćena plata koja je 22 odsto veća od proseka realnom sektoru (bez banaka i zaposlenih u državnoj službi).Takođe, kako se podseća, to je 519 kuna (osam posto) više od prosečne hrvatske plate u prošloj godini.Iznos minimalnbe zarade u Srbiji, prema najnovijem predlogu vlade od sledeće godine trebalo bi da bude oko 35.000 dinara (297 evra). Tokom juna 2021. godine prosečna neto zarada u Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku bila je oko 65.000 dinara (551 evro).Top 10 kompanija sa najvećom prosečnom platom u Hrvatskoj:- Microsoft Hrvatska – 36.330 kuna (4.855 evra)- ROCHE, Zagreb – 36.211 kuna (4.840 evra)- Boehringer Ingelheima – 35.585 kuna (4.756 evra)- Novo Nordisk – 33.746 kuna (4.510 evra)- Fortenova grupa – 32.826 kuna (4.387 evra)- Whirlpool Hrvatska – 31.914 kuna (4.265 evra)- Atlantic grupa – 31.462 kuna (4.205 evra)- GlaxoSmithKline, Zagreb – 31.179 kuna (4.167 evra)- Medtronic Adriatic – 31.147 kuna (4.163 evra)- Samsung – 31.101 kuna (4.157 evra)

Srbija

Obustavljen tender: Putevi Srbije „potcenili“ izgradnju puta do Golupca

Putevi Srbije obustavili su tender za prostorni plan i idejni projekat izgradnje brzih saobraćajnica Golubac-Donji Milanovac-Brza Palanka i Kladovo-Negotin. Jedina ponuda koja je stigla je za više od 2 milijarde prevazilazila procenjenu vrednost javne nabavke. Putevi Srbije doneli su odluku o obustavi postupka javne nabavke za Izradu prostornog plana i Studije opravdanosti sa idejnim projektom izgradnje za igradnju brzih saobraćajnica na pravcima Golubac-Donji Milanovac-Brza Palanka i Kladovo-Negotin.Jedinu ponuda stigla je od grupe ponuđača Hidroprojekat Saobraćaj, NR GEO Inženjering, Saobraćajni fakultet, Institut za arhitekturu i urbanizam, Građevinski fakultet i Makspro. Njihova ponuda je iznosila 2,7 milijarde i prevazilazila je procenjenu vrednost javne nabavke za 2,2 milijarde.Putevi su javnu nabavku procenili na 500 miliona dinara.Naručilac je javni poziv objavio 2. avgusta, a do isteka roka stigla je samo jedna ponuda.  Trasa planiranog koridora sastavljena je od budućih deonica:Golubac – Кožica, Кožica – Boljetin, Boljetin - Stara Oreškovica, Stara Oreškovica - Brza Palanka i Кladovo – Negotin.Okvirna granica Prostornog plana obuhvata delove teritorije opština Golubac, Majdanpek, Кladovo i Negotin

Srbija

Beograd traži pomoć u nadziranju privatnog partnera koji upravlja deponijom u Vinči

Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda planira da angažuje firmu za stručni nadzor nad realizacijom Ugovora o javno-privatnom partnerstva u pružanju usluge tretmana i odlaganja komunalnog otpada u deponiji Vinča, vidi se iz objavljenog prethodnog informativnog obaveštenja.Na računima Infostana ubuduće i firma čija deponija se zapalila u VinčiFirma koju izabere grad bi trebalo da nadzire realizaciju ugovora koji je Grad Beograd zaključio sa konzorcijumom koju čine francuska kompanija SUEZ Group, japanske firme I-Environment Investments limited i zajedničko preduzeće Beo Čista Energija, kao i da sastavlja izveštaje koji će sadržati preporuke gradskoj upravi "u vidu optimizacije procesa relaizacije Ugovornih partnera, sadržaja i elemenata ključnih događaja, tekućih Ugovornih obaveza obe strane". Izveštaj treba da sadrži i pregled aktivnosti privatnog partnera u proteklom periodu, kao i buduće planove, analizu aktivnosti na gradilištu i spisak nedostataka i oblasti povećanog prioriteta.Pružanje usluge stručnog nadzora planirana je za period od tri godine (2022-2024).Zbrinjavanje porodica sa deponije Vinča iz budžetske rezerve, a planirano godinama unazad Podsetimo, na deponiji u Vinči je u avgustu ove godine izbio požar zbog koga su se dim i neprijatni mirisi osećali na teritoriji celog Beograda. Ugovor o javno-privatnom partnerstvu zaključen je 2017. godine za narednih 25 godine, a privatni partner biće u obavezi da izgradi postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije iz otpada, kako je tada najavio tadašnji gradonačelnik Siniša Mali."Pored toga, privatni partner biće u obavezi da izvrši sanaciju postojeće komunalne deponije u Vinči, čime će se rešiti decenijski problem neadekvatnog odlaganja i odsustva tretmana otpada. Obaveza privatnog partnera Grada Beograda je i izgradnja nove sanitarne deponije, u skladu sa visokim standardima i direktivama Evropske unije, kao i izgradnja postrojenja za tretman građevinskog otpada," rekao je Mali.