„Nismo mi proroci, ali jasno je da su ljudi ugroženi, te da bez obzira na turističke letove u svemir, svet nema odgovore na mnoge zdravstvene teme, ali i na glad, sve prisutnije siromaštvo, sveo...
Ministrastvo unutrašnjih poslova Srbije dobilo je od Opštine Budva urbanističko-tehničke uslove za rekonstrukciju svog hotela "Beograd" u Bečićima, pišu Vijesti. Sekretarijat za urbanizam Opštine Budva izdao je UT uslove, kao prvi papir neophodan u daljoj proceduri, od izrade idejnog rješenja, pa do prijave gradnje."Imajući u vidu da je u okviru urbanističke parcele izgrađeno više objekata, neophodno je uraditi Elaborat originalnih terenskih podataka o izvršenim radovima na terenu, snimanje objekta i etažne razrade “, navodi se u rešenju u koje su Vijesti imale uvid.Hotel, u koji šest decenija nije značajno ulagano, se nalazi na jednoj od najatraktivnijih lokacija, na samoj obali u Bečićima.Hotel je zbog višegodišnjeg neinvestiranja doveden na dve zvezdice."Beograd" je izgrađen šezdesetih godina prošlog veka. Reč je projektu poznatog crnogorskog arhitekte Budvanina Vladislava Plamenca, koji je projektovao, između ostalih, i najpoznatije budvanske hotele "Avala", "Mogren", "Palas",Od otvaranja "Beograd" je zbog restorana, terase koja celom dužinom izlazi na šetalište, činjenice da je na samoj plaži i da je sakriven u velikom parku od dva hektara, bio omiljeno mesto u kojem je letovala tadašnja državna administracija SFRJ.
Kompanija Atrium planira sruši tri stara trgovačka centra u Varšavi Atrium Reduta, Atrium Targovek i King Cross, preneo je portal Properity forum. Rušenje će se sprovrsti zbog namere kompanije da oronule tržne centre izgrađene devedesetih godina prošlog veka pretvori u stambeni prostor.Gradske vlasti poljske prestonice slažu se sa namerom kompanije Atrium, ali napominju da promena prostornih planova može da traje od dve do tri godine. Slažu se i u oceni da su tri stara objekta relikt nekog drugog vremena.Plan je da se na višim spratovima budućih objekata izgrade staanovi za iznajmljivanje, dok će se na nižim nalaziti prostori namenjeni za uslužne delatnosti i maloprodaju. U planu je i gradnja hotela i kancelarija na lokacijama koje se nalaze blizu glavnih saobraćajnica.Aktuleni prostorni planovi ipak, na tim mestima kako se dodaje, predviđaju objekte namenjene za trgovinsku delatnost. Gradskim vlastima je upravo zbog toga potrebno vreme kako bi se to izmenilo.Atrium u Varšavi inače već gradi nove stanove za iznajmljivanje pored svog tržnog centra Promenade.Stručnjak: Beograd nema previše tržnih centaraTržni centri usmeravaće prodaju na onlajn poslovanjeAko se otvaraju kafići i tržni centri, zašto ne bi i škole
U Evropskoj uniji 7,2 odsto građana pati od hronične depresije, što je mali rast u poređenju sa 2014. godinom, za 0,3 procentna poena, pokazali su podaci Eurostata za 2019. godinu. Od svih država EU, Slovenija ima najveći udeo građana koji pate od hronične depresije, 15, 1 odsto. Na drugom mestu se nalazi Portugal sa udelom od 12,2 odsto građana koji pate od hronične depresije i Švedska sa 11,7 odsto.Najmanji udeo građana koji pate od hronične depresije u populaciji EU ima Rumunija, 1 odsto, zatim Bugarska 2,7 odsto i Malti 3,5 odsto.Nurijel Rubini upozorava - 10 godina depresije i duga nakon pandemijePsiholog: Cilj terapije je da naučimo da tugujemoPrema podacima iz 2019. godine, veći je bio udeo žena nego muškaraca sa prijavljenom hroničnom depresijom u zemljama članicama Evropske unije.Najveći udeo žena sa hroničnom depresijom u populaciji EU zabaeležen je u Portugalu, 16,4 odsto, pa u Sloveniji, 16 odsto.Slovenija je takođe zemlja sa najvećim udelom muškaraca sa hroničnom depresijom - 14,3 odsto. Iza je Švedska sa 10 odsto muškaraca koji pate od hronične depresije i Nemačka sa 9,9 odsto.
Kompanija Strauss Adriatic već godinama postavlja standarde u ekspertizi proizvodnje kafe, ali i konstantno radi na poboljšanju održivog razvoja, kao i brizi o očuvanju životne sredine, svesna sve većeg značaja ekoloških poslovnih inicijativa. Jedan od prioriteta kompanije jeste podizanje svesti o važnosti održivog poslovanja ne samo među zaposlenima, već i među partnerima i potrošačima. O tome svedoči i činjenica da se u zaštiti životne sredine kompanija rukovodi principima standarda ISO 14001. Borivoje Petrović, menadžer održavanja kompanije Strauss AdriaticBorivoje Petrović, menadžer održavanja, ističe da je kompanija još pre deset godina prva počela da koristi kafenu plevicu kao biomasu za grejanje kompletnog pogona i administrativnog dela fabrike u Šimanovcima. Kafena plevica predstavlja nusproizvod iz procesa prerade kafe i kao takva je ranije predstavljala otpad i bila neiskorišćena, tako da otkriće njene toplotne moći i njena primena predstavljaju kuriozitet kojim se rešava problem odlaganja otpada i pronalazi njegova nova namena.Inicijalna investicija je iznosila 100.000,00 eura, a samo tokom prve sezone napravljena je ušteda od 83.000,00 eura čime je otplaćeno 80% investicije. Troškovi grejanja su se drastično smanjili, jer smo uvođenjem ovog sistema grejanja sveli potrošnju TNG-a na minimum. Korišćenje briketa plevice kao energenta pruža ne samo finansijski već i ekološki benefit jer je njihovom upotrebom smanjena emisija ugljen dioksida za čak 11%, a sami produkti sagoveranja biomase su bez štetnog uticaja na okolinu i rešava se pitanje odlaganja otpada. Godišnjom preradom sirove kafe dobija se oko 120 tona kafene plevice koja greje fabriku, nastavlja Petrović. Kafena plevicaPredlog za upotrebu kafene plevice je stigao od jednog od zaposlenih u kompaniji i predstavlja izuzetan primer primene Kaizen-a, japanske poslovne filozofije koju kompanija primenjuje, a koja se zasniva na principu da sve aspekte poslovanja treba stalno unapređivati, uz optimalnu upotrebu svih raspoloživih resursa i sa akcentom na razvoju ljudskih kvaliteta. Kako Kaizen predstavlja kontinuiran proces, fokusiran na konstantna poboljšanja, briga o životnoj okolini je okosnica poslovanja fabrike u Šimanovcima. U želji da se poboljšaju uslovi rada, poveća produktivnost i bezbednost, uredi prostor kao i da se poboljša komunikacija među zaposlenima, kompanija Strauss Adriatic je jedna od retkih u Srbiji koja već duži niz godina primenjuje Kaizen poslovnu filozofiju. Zaposleni se motivišu da daju predloge, podstiču se da predlažu najbolja rešenja za određene probleme sa kojima se susreću tokom radnog procesa, od menadžera na visokim pozicijama do osoblja za održavanje higijene prostorija. Reklo bi se da se briga o zaštiti životne sredine tu završava, ali ona zapravo tu tek počinje.Borivoje Petrović ističe da su samo tokom ovog leta završena dva „zelena“ projekta. Najpre je instalirana još jedna solarna elektrana od 66 kW instalisane snage, tako da je sada ukupni kapacitet instaliranih solarnih panela 109kW, a završen je i projekat rekuperacije toplotne energije na sistemu za klimatizaciju proizvodnog pogona te su obezbeđeni dodatni efekti uštede i obezbeđeni bolji uslovi za rad zaposlenih. Solarni paneli na Doncafé fabrici u ŠimanovcimaGrejanje na kafenu plevicu je bio prvi u nizu izuzetnih ekoloških projekata koji su okrenuti održivom poslovanju i „zelenim“ ciljevima. Na krovu Doncafé fabrike u Šimanovcima su instalirane dve solarne elektrane koje imaju kapacitet da proizvedu skoro 100kW solarne energije. Ostatak električne energije koji koristimo iz mreže je iz 100% obnovljivih izvora za šta kao potvrdu na godišnjem nivou dobijamo sertifikat od EPS-a. Ovakva ,,zelena’’ električna energija ima nešto višu cenu nego regularna, ali bez obzira na to naše je opredeljenje da svojim delima dajemo primer drugima i da budemo pokretač u ovoj oblasti. S tim u vezi, postali smo član Zelene alijanse, grupe koju je oformila Privredna komora Srbije, a koja za cilj ima razvoj cirkularne ekonomije i deljenje pozitivnih primera prakse. Započeli smo projekat zamene dela voznog parka vozilima sa hibridnim pogonom. Najviše se menjamo „iznutra“. Plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu, kao što su čaše i slamčice, izbačeni su iz upotrebe. Za svakog zaposlenog su obezbeđene personalizovane EcoCareCup čaše od šećerne trske i instalirana je presa za plastične flaše, a pojedinačne kante za otpatke u kancelarijama su zamenjene onima za sortiranje otpada, napominje Borivoje Petrović. On dodaje da kontinuiranim ulaganjem u zaštitu životne sredine, kompanija istovremeno radi na unapređenju energetske efikasnosti. Vodeći računa o emisiji štetnih gasova, potrošnji vode, utrošku energije i generisanju komunalnog otpada, poštuju se visoko postavljeni standardi Strauss Grupe, čiji je deo.
(1)-270x152.jpeg)
Film o popularnom jugoslovenskom šansonjeru Tomi Zdravkoviću premijerno će biti prikazan 15. septembra u centru Sava, a sa medijima se, nakon projekcije u jednoj kafani u Skadarliji, družila ekipa koja je mesecima radila na filmu."Ideja da snimimo film o Tominom životu došla je pre skoro sedam godina i ono što je meni interesantno da niko, kome sam rekao šta želim da radim, nije pitao zašto snimaš film o njemu", rekao je na konferenciji za medije reditelj i producent filma Dragan Bjelogrlić.Film prati život Tome Zdravkovića od detinjstva u Pečenjevcima kod Leskovca, poznanstva sa Silvanom tada Barjaktarević, a kasnije Armenulić, snimanja ploče za "Jugoton", uspeha u Jugoslaviji, do njegovog samog kraja, teške bolesti, lečenja i smrti na VMA 30. septembra 1991. "Uloga Silvane zahtevala je i moj rad na akcentu, znamo da je ona iz Bosne, ali meni nije to bilo komplikovano, ijekavicom govori tatina familija, mada se dešavalo da ponekad ne izgovorim ijekavicom, pa smo kasnije dodavali gde je zaboravljeno, ali mi akcenat u suštini nije bio problem", rekala je Tamara Dragičević.Za potrebe filma, muzička ekipa napisala je pesmu, koju u filmu izvode Silvana i Toma. Pesma "Sudbino prokleta", do snimanja filma, nije postojala, ali se cela ekipa potrudila da kod publike stvori utisak kao da su je već negde čuli. "Na snimanju ovog filma, svi smo izašli iz neke zone komfora i radili nešto što je do tada bilo potpuno nepoznato. Hvala svima što su prepoznali da sam ja taj koji treba da igra Tomu uprkos tome što mi ne ličimo, niti ja umem nešto da pevam, morao sam Tomu "da donesem" nekim drugim sredstvima. Bilo je kompleksno, ali se stvorio tim", rekao je na konferenciji za medije glumac Milan Marić, protagonosta filma o Tomi Zdravkoviću.Pored Tamare Dragičević i Milana Marića, u filmu glume i Petar Benčina, Andrija Kuzmanović, a Miku Antića, prijatelja Tome Zdravkovića, tumači Marko Janketić, dok Zorana Radmilovića igra Radomir Nikolić. Veliko iznenađenje je mlada glumica Sanja Marković koja tumači lik Gordane, Tomine treće supruge.
.jpg){kind=small}
Grad Beograd traži firmu za mapiranje divljih deponija, iz vazduha, u opštinama Palilula i Vožodvac.Plan je da se lociraju divlje deponije i izvrši analiza njihovog stanja kako bi se formirala baza podataka. Sekretarijat za zaštitu životne sredine raspisao je javnu nabavku za izradu projekta "Mapiranje divljih deponija iz vazduha na teritoriji GO Palilula i GO Voždovac". Procenjena vrednost javne nabavke je 1,8 miliona dinara. Projektni zadatak podrazumeva lociranje i analizu stanja divljih deponija na teritoriji Palilule i Voždovca, u cilju formiranja dinamičke baze podataka za praćenje statusa divljih deponija. Baza podataka bi se povezala i prikazivala na GIS-u.Jedan od zahteva za ponuđače je i da u bespilotnoj letelici u vazduhu - dronu, mora biti instaliran elektronski uređaj koji omogućava praćenje i određivanje lokacija divljih deponija. Neophodno je da se koristi najsavremeniji sistem praćenja objekata, GPS moduli sa implementiranim algoritmima za povećanje preciznosti za što tačnije lociranje objekta-deponija. Sistem mapiranja treba i da poseduje mogućnost biranja najkraćih putanja do lociranih divljih deponija. Prikupljene informacije o poziciji drona se prikazuju na elektronskim mapama putem interneta ili specijalizovanih softvera. Prema podacima na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine na teritoriji Srbije locirano je 164 deponija koje koriste opštinska javno komunalna preduzeća za odlaganje otpada.
Mnoge akcije sadnje drveća su organizovane u proteklih par godina na teritoriji Srbije. Sadnja šuma je samo jedan početak života šume, sledeće pitanje koje se nameće da li će se ta šuma opstati i razviti se na pravi način. Ali pre nego što zasadimo nove šume, moglo bi se postaviti pitanje kako sačuvati postojeće šume.To bi dalo bolji rezultat jer su šume kompleksni sistemi čiji se razvoj ne završava ubacivanjem sadnice u zemlju. „Nema dovoljno površine na planeti Zemlji da bi nas pošumljavanje spasilo“, kaže profesor Đurđević za podkast Klima 101.Fizički nije moguće da šume proizvedu toliko kiseonika, kako bi se nadoknadila količina fosilnih goriva koja se u svetu sagori u toku jedne godine. Trebalo bi da se svake godine pošumi jedan kontinent veličine Afrike, da bi se preradio vazduh koji je zagađen korišćenjem fosilnih goriva.Raznovrsnost šuma u Srbiji je jedna od najvećih u Evropi. Imamo oko 70 vrsta drvenastih vrsta.Zdravstveno stanje šuma u Srbiji je relativno dobro, međutim pojavljuje se tendencija oštećenja i sušenje stabala koja bi dovela do nestajanja nekih vrsta kao što je Hrast Lužnjak. Neke od posledica koje su sada primetne je prerano opadanje žira ili njegovo odsustvo. Klimatske promene ne predstavljaju samo povišene temperature, već i smanjenje nivoa padavina i režim novioa podzemnih voda koje takođe su jedan od negativnih uticaja na šume. Dr Dejan Stojanović rekao je za podkast da je u Srbiji do pogršanja došlo u proteklih 10 godina upravo zbog ovih faktora.
Zalihe smrznute kupine su ove godine (zaključno sa julom) za trećinu manje nego prošle godine, piše u poslednjem izveštaju Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, a prenosi portal Agropress.To je i razlog zašto je kupina ove sezona bila drastično skuplja u otkupu u odnosu na ranije godine i gotovo dostigla cenu maline, piše ovaj portal.Tendenciju smanjenja količina beleže i malina i borovnica sa padom od 11 procenata u odnosu na 2020. godinu.Nema ko da bere kupine, niko neće da radi za male pare Iz grupe jagodastog voća, jedino jagoda beleži porast zaliiha (za 13 procenata). U američkim hladnjačama ove godine bilo je manje i bresaka (za 34 odsto) i jabuka (za 16 odsto).Zbog toga su i voćari u Srbiji imali veoma tešku godinu za sobom, kako je za "Politiku" ocenio dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu, a prenosi Agropress.Hladnjače pune domaćih jabuka, a marketi ih uvoze "Pozni mrazevi tokom cvetanja i oprašivanja, hladno i vlažno proleće, učestala pojava grada u većini proizvodnih regiona... Najzad, i dugotrajna suša praćena niskom relativnom vlažnošću ostavili su velikog traga na prinos i kvalitet celokupne voćarske proizvodnje u našoj zemlji", rekao je Leposavić.Prema njegovim rečima, najveći pad proizvodnje u odnosu na višegodišnji prosek zabeležen je kod kajsije, maline, breskve, šljive, jabuke i kruške. Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća Nažalost, to su voćke koje se najviše gaje kod nas. Kako kaže, šljiva i malina, koje se smatraju nacionalnim voćem Srbije podbacile su za 50 i više procenata."Višegodišnji prosek za šljivu kod nas iznosi od 450 do 500 hiljada tona. Ove godine je prepolovljen, dok je kod maline prosek od oko 70 hiljada tona i to je realna slika stanja za ovo voće", istakao je Leposavić.
Kompanija dm drogerie markt naslovni je sponzor dm Ženske trke, koju organizuje Beogradski maraton u subotu 2. oktobra 2021. godine od 10.00 časova na Adi ciganliji. Kompanija i organizator pozivaju sve prip...
-615x345.jpeg.webp)
Kompanija Fejbsuk lansirala je svoje prve pametne naočare, koje će korisnicima omogućiti da slušaju muziku, obavljaju pozive, fotogarfišu, snimaju kratke videe, i dele ih na Fejsbukovim servisima putem aplikacije, piše Rojters. Lansiranje naočara predstavlja za Fejsbuk još jedan korak ka cilju da korisnicima, uz pomoć VR naočara, pruži pravi osećaj proširene stvarnosti.Naočare su napravljene u saradnji sa kompanijom Rej Bana "EssilorLuxottica", a cene početne linije naočara pod nazivom "Ray-Ban Stories" iznosiće 299 dolara. Zakerberg sprema revoluciju: Neće nam treba titelefoni, ni televizoriOkulus VR, firma koju je Fejsbuk platio dve milijarde Gigant društvenih mreža ostvario je poslovne prihode od 86 milijardi dolara u 2020. godini, a najveću zaradu ostvaruje od oglasa. Kompanija se, međutim, u poslednje vreme odlučila i na velike investicije u proširenu i virtuelnu realnost. Glavni naučnik Fejbsuka rekao je da je prošle godine kompanija bila udaljena pet do deset godina od mogućnosti da na tržište lansira "prave" VR naočare, kroz koje će virtuelni objekti u očima korisnika izgledati kao stvarni. Velike tehnološke kompanije kao Amazon, Alfabet, Gugl, Majkrosoft, Epl, i Snep, takođe su krenule u trku u razvoju pametnih naočara. Međutim ponuda Gugla, koja je bila među prvima, ukazala je na teškoće u prodaji takvih proizvoda kupcima, što zbog visoke cene, što zbog problema sa dizajnom. Fajsbuk, koji je, između ostalog, kritikovan zbog obrade korisničkih podataka, rekao je da neće pristupiti medijima koje koriste korisnici pametnih naočara bez njihovog pristanka.Kompanija je takođe rekla da neće koristiti sadržaj fotografija ili video zapisa snimljenih pomoću naočara i uskladištenih u aplikaciji "Facebook View" za personalizaciju oglasa. Rekla je i da će naočare biti oslobođene "iskustva oglasa".
Erste Social Finance Holding, zajednički poduhvat Erste Grupe i ERSTE Fondacije, nedavno je predstavio „kvazikapital”, inovativni instrument socijalnog finansiranja. Ova nova prilika za finansira...
Energetski gigant Gasprom saopštio je danas da je završio izgradnju Severnog toka 2, podvodnog gasovoda koji će spojiti Rusiju i Nemačku."Predsednik upravnog odbora, Aleksej Miler rekao je na sastanku Gasproma da je jutros završena izgradnja Severenog toka 2", navodi Gasprom.Zahvaljujući Severnom toku 2 udvostručiće se izvoz ruskog gasa u Evropu, kroz Baltičko more, a Moskva će ujedno uspeti da zaobiđe svog političkog neprijatelja Ukrajinu na glavnom putu gasa. Izgradnja gasovoda dugog 1200 kilometara započeta je pre pet godina, a projekat je do kraja osato "izuzetno ispolitizovan".Projekat vredan 11 milijardi dolara zaustavlje je krajem 2019. godine zbog uvođenja sankcija od strane predsednika SAD Donalda Trampa. Projekat je izazvao, između ostalog, kritike Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine. Rusija je navela da zalihe gasa neće biti puštene kroz Severni tok dok nemački regulatori ne daju zeleno svetlo.
Vrhovni sud Francuske preinačio je odluku nižeg suda te države i naložio krivično gonjenje industrijskog giganta Lafarge zbog optužbi za saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti finansiranjem terorizma u Siriji, piše France24, prenosi Zero Hedge.Niži sud je prethodno odbacio optužbe protiv Lafarge. Odluka Kasacionog suda Francuskoj značajan je korak unazad za proizvođača cementa, koji je optužen da je plaćao terorističkim grupama, uključujući ISIS, oko 13 miliona evra kako bi njihova fabrika u severnoj Siriji mogla da nastavi da radi urpkos višestranom građanskom ratu. Sud je presudio da bi kompaniju Lafarage trebalo krivično goniti zbog kršenja emabrga EU, finanisranja terorizma i dovođenja u opasnost života ljudi.Francuski vrhovni sud je obrazložio da neko može da čini zločine protiv čovečnosti, iako nema nameru da bude povezan sa počinjenim krivičnim delima. "Svesno plaćanje više miliona dolara nekoj organizaciji čija je jedina namena kriminalna delatnost, dovoljno je saučesniptvo, bez obzira što je druga strana delovala samo u u cilju zadovoljenja komercijalnih aktivnosti", naveo je sud. Nakon spajanja švajcarske grupe Holcim se Lafarge, kompanija je morala prizna da je sirijska podružnica te fabrike plaćala predstavnike da pregovaraju sa terosrističkim grupama kako bi im dozvolili rade u toj zemlji. Kompanija je odbaicla svaku odgovornost za to što je novac završio u rukama terorista.
Sekretarijat za poslove komunalne milicije Beograda dodelio je ugovor za kupovinu uniformi u vrednosti 186,3 miliona dinara (oko 1,6 miliona evra) firmi MIM Commerce iz Beograda. Na tender su stigle još dve ponude, obe povoljnije od izabrane. Firma Yumco - Prizosi iz Vranja je ponudila da obezbedi uniforme za komunalne milicijace za ukupno 76,5 miliona dinara, što je skoro dva i po puta manje od cene koju će Beograd platiti.Preduzeće DES 2020 iz Šapca ponudio je cenu od 134,3 miliona dinara, za oko 50 miliona manje od izabrane.Ponuda Yumco-prizosi je odbijena kao neprihvatljiva jer nisu dostavljeni svi potrebni uzorci i nije dostavljen izveštaj o ispitavanje boje materijala izdat od akreditovane laboratorije, kao ni laboratorijski izveštaj o ispiutivanju materijala za neke od komada odeće.Za jaknu nije dostavljen izveštaj o ispitavanju materijala iz koga se može utvdiri da li je boja postojana kada se pere na stepeni.Na košunjama nisu našiveni delovi u džepovima za koji bi trebalo da se zakače mikrofoni radio stanice i male kamere. Na torbici nije bilo lastiš gume za olovke, a postojao je i samo jedan džep iako su konkursnom dokumentacijom zahtevana dva.Čarape su bile crne umesto tamno place.Na zimskoj jakni je vertikalni džep, a zahetvan je blago ukošen.Ponuda firme DES 2020 iz Šapca je odbijena takođe jer za neke od stavki nisu odstavljeni uzorci, kao ni izveštaji o ispitavanju "french blue" boje niti izveštaji o ispitavanju materijala, a za neke od stavki nije priložena deklaracija o sastavu ni dokument proizvođača.Sa druge strane, članovi komisije ispred Sekretarijata za poslove komunalen milicije su zaključili da "sva ponuđena dobra ponuđača MIM Commerce ispunjavaju sve zahtevane tehničke karakteristike".Međutim, upravo neke od stavki zbog kojih su jefitiniji ponuđači odbijeni našle su se i na listi zahteva koji su Yumco-prizosi i firme Less textile ranije podnele Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki jer su smatrale da javna nabavka nije u skladu sa zakonom.Yumco-prizosi je u zahtevu naveo da je naručilac odredio minimalni rok koji je zakon prisao kada se sprovodi otvoreni postupak javne nabavke za nabavke čija je procenjena vrednost iznad evrospkih standaradan dok je istovremeno "nametnuo veliki broj obaveza za ponuđače koji se ogledaju u dostavljanju velikog broja izveštaja o ispitavanju materijala, a zatim i veliki broju uzoraka, te je kroz sadržinu predmetnog zahteva pYumco takođe navodi da je naručilac vršio značajne izmene konkursne dokumentacije i da je u sva tri navrata izvršio minimalna zakonski dozvoljena produženja roka za podnošenja ponuda, iako je od njega zahtevano da rok produži za dana. Dodaju da su ponuđači, zbog brojnih izmena bili prinuđeni da pripremaju uzorke ispočetkaNaručilac je umesto svetlno plave boje tkanine propisao koordinate boja, što je dodatno zakomplikovalo već i onako složenu pripremu ponuda jer je za proizvodnju tkanine sa traženim koordinatama potrebno više vremena.Republička komisija je donela odluku da s obzirom na to da propisi ne uslovljavaju kompanije da objavljaju delatnost samo u slučaju ukolko su u Registar priovrednih subjekatra upisani za tu delatnost, što je bio jedan od uslova za učešće na tenderu, te da je on supriotan zakonu i da je Grad dužan da konkursnu dokumentaciju izmeni u osporenom delu.Komsiija je konstatovala da utvrđivanje ispunjenosti tehničkih karakteristika "vizuelnim pregledom" ne predstavlja precizno i jasno predviđen način ocenjivanja ponuda i u vezi sa tim, u konkretnom slučaju, sam postupak stručne ocene ponuda, ne može viti sproveden na zakonit način s obzirom na to da se ne može zaključiti koje tehničke karaktreistike ponuđenih dobara će se utvrditi pregledom istihNeki od uslova podrazumevali su i tačne dimenzije određenih delova odeće (čičak trake na jakni, vratnog izreza na majici, džepa na košulji...), a da nije pojašnjeno da li će utvrđivanje ispunjenosti tehničkih karakteristika obuhvatati i merenje uzoraka i na koji način.Beograd nije dozvolio da je ovlašćeni predstacnici ponuđača prisustvuju vizueltnom pregledu uzoraka, pa je Republička komisija propisala da je naručilac dužan da u roku od dva dana omogući uvid u dokumentaciju i kopiranje iste kako bi ponuđači mogli da izvrše uvid i u priložene uzorke kako bi proverili da je naručilac na pravilan način izvršio pregled i ocenu dostavljenih uzoraka te da bi eventualne uočene nepravilnosti mogao da ospori podnošenjem zahteva za zaštitu prava.Beograd je bio dužan da u roku do 25 dana otkloni manjkavosti predmetne konkursne dokumentacije, da je obajvi na Portalu javnih nabavki i svojoj internet strancii i da produži rok za ponodošenje ponuda koji mora biti primeren i objavi obaveštenje o tome.Beograd je morao da nadoknadi takse koje su Yumco-prizosi i Luss textile platiti prilikom podnošenja zahteva i da plati po 120.000 dinara, odnosno ukupno 240.000 dinara.
Severna portugalska pokrajina Tras-os-Montes planira eksploataciju litijum na površinskom kopu. Međutim, lokalno stanovništvo, u ovom retko naseljenom i ekonomski siromašnom regionu, se ne slaže sa ovim planom.Idilični predeo u blizini sela Kovas de Baroso je u opasnosti zbog moguće eksploatacije litijuma, piše Dojče vele. Litijum je ključna sirovina za baterije u električnim automobilima, čija bi veća eksploatacija doprinela smanjenju globalne emisije ugljen dioksida i zavisnost Evrope od uvoza litijuma. Portugalska Vlada je odlučila da pretvori zemlju u velikog igrača u rudarenju litijuma. Procenjuje se da Portugal ima 10 odsto rezervi litijuma u celoj Evropi.Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolaraProđoh Levač, prođoh litijum: Australijska kompanija dobila dozvolu za istraživanjeProblem je to što se, nažalost, najveći deo ovog metala nalazi u prelepim predelima kao što je Kovas de Baroso. Samim ti najavljena eksploatacija litijuma je plodno tlo za konflikte. Predsednik lokalne grupe aktivista Nelson Gomeš kaže da je inicijalni plan da se litijum vadi sa četiri lokacije u ovom delu zemlje.On navodi da će reke biti preusmerene, a ceo pejzaž i ekološki balans uništeni. Kaže da se u ovom delu Portugala vekovima bave održivom poljoprivredom.Organizacija za poljoprivredu i hranu proglasila je ovaj predeo svetskom poljoprivrednom baštinom, zbog održivih poljoprivrednih metoda koje se tamo primenjuju.Portugalska Vlada međutim ukazuje na širu sliku. Pre tri godine usvojen je nacionalna staregija za litijum vredna nekoliko milijardi evra. Vlada očekuje da radovi na rudniku krenu najkasnije sledeće godine.
Nemci se ne plaše korone. Pomalo iznenađujuće, ali zdravstveni problemi danas nisu na vrhu liste problema Nemaca, piše DW.Nemce najviše brine rast javnog duga i broj jedan strah je rast poreza, pokazalo je godišnje istraživanje sprovedeno u ime R+V, jedne od najvećih osiguravajućih kompanija u zemlji. Studija je anketirala ljude u Njemačkoj o njihovim najvećim strahovima o temama kao što su politika, ekonomija, životna sredina, porodica i zdravlje od 1992. Po kojoj ceni se zadužuje Srbija? Prošle godine, kompanija je otkrila da se Nemci plaše Donalda Trumpa - a 2019, istraživači su rekli da su Nemci manje uplašeni nego ikada ranije.Godinama u Nemačkoj nije bilo novog zaduživanja države. To je građanima dalo osećaj da žive u fiskalno zdravoj zemlji - sve dok se nije rašila pandemija koronavirusa.Od tada Nemačka ponovo ima veliki dug. Sredinom aprila 2021. savezni parlament Bundestaga odobrio je kredite u ukupnom iznosu od 240 milijardi evra ) za fond za oporavak od COVID-a-što je rekordna cifra. Ukupni dug Nemačke sada je porastao na 2,2 triliona evra, što je takođe najveći rekord svih vremena.Više od pola anketiranih ili 53 odsto se pribojava da će porasti porezi da bi država mogla da servisira javni dug.Na drugom mestu su rastući troškovi života, a na trećem migranti. Zatim sledi strah od zagađivača u hrani i da neće imati ko da brine o njima kad ostare.
Biblioteka "Janko Veselinović" iz Koceljeve sprovodi pregovarački postupak za angažovanje estradne umetnice Zorice Brunclik u okviru Festivala zimnice, piše u obaveštenju.Procenjena vrednost nabavke je 963.600 dinara bez PDV-a, odnosno 8.200 evra.Organizacioni odbor Festivala zimnice je doneo odluku da na festivalu u Koceljevi 25. septembra 2021. godine nastupi Zorica Brunclik.Voditeljka TV Pink ostala bez angažmana za motivacione govore nakon pisanja Nove ekonomije "U pitanju je nabavka koju može da izvrši samo određeni ponuđač", piše u obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka.Navodi se da je potencijalni ponuđač "Srebrna planeta" iz Valjeva jedina koja ima pravo da ugovori muzički nastup Zorice Brunclik na manifestaciji "Festival zimnice u Koceljevi 2021. godine".Prosečna zarada u opštini Koceljeva je u junu 2021. godine, što su poslednji dostupni podaci, bila 47.551 dinar. To znači da će građani Koceljave za jedan nastup Zorice Brunclik dati oko 20 svojih prosečnih zarada.
Hoće li još jedna fabrika u stečaj?
Vlada Srbije predložila je više izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije kojima će, ako budu usvojene, biti dopunjen sadržaj izveštaja o imovini, proširena radnja krivičnog dela vezanog za neprijavljivanje imovine. Novim rešenje se predlaže i veći krug pravnih lica koji imaju obavezu da Agenciji za sprečavanje korupcije dostave određene podatke i dopuna pojma korupcije. Zakon o sprečavanju korupcije usvojen je u maju 2019. godine. Predlog je da se krug pravnih lica, koja imaju obavezu prijavljivanja Agenciji određenih podataka, proširi na sva pravna lica u kojim javni funkcioner ili član porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije.Ovo se odnosi na pravna lica koja učestvuju u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti. Preložena je i dopuna sadržine izveštaja o imovini koji podnosi javni funkcioner, tako što se propisuje obavezna prijava gotovog novca, digitalne imovine i dragocenosti, kao i druge pokretnu imovine čija vrednost prelazi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.Radnja krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini se proširuje i na neprijavljivanje prihoda ili davanje lažnih podataka o prihodima. Predložene su i izmene u delu koji se bavi obavljanjem drugog posla ili delatnosti od strane javnog funkcionera za vreme vršenja javne funkcije.Prema novom predlogu javni funkcioner, čija javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, ne može da obavlja drugi posao ili delatnost. Trenutno rešenje propisuje da ja funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.Takođe se, kako piše u predlogu, u cilju veće transparentnosti, predlaže se vođenje posebne evidencije od strane Agencije o predmetnim pravnim licima, kao i javna dostupnost podataka iz te evidencije.Ako zakon bude usvojen biće dopunjen i sa pojam korupcije pa će ona podrazumevati odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga.Propisuju se i dodatni uslovi za izbor direktora Agencije, na taj način što se pored već predviđenih "posedovanje posebnih znanja i iskustva u oblasti sprečavanja korupcije".Menja se i trajanje mandata zamenika direktora Agencije koji će se izmene usvoje trajati do izbora novog direktora, umesto, kako je sad predviđeno, do prestanka mandata direktora.Takođe se zameniku direktora Agencije daju ovlašćenja da od dana prestanka mandata direktora, pa do stupanja na dužnost novog direktora Agencije, on vrši funkciju direktora.Novim predlogom se dopunjuje član koji se bavi nedozvoljenim uticajem na javnog funkcionera u Agenciji, odnosno uvodi se definicija nedozvoljenog uticaja na javnog fukncionera u Agenciji. "Nedozvoljen uticaj podrazumeva svaki uticaj koji nije zasnovan na zakonu ili drugom propisu, kojim se utiče na zakonito i pravilno postupanje javnog funkcionera agencije u vršenju javne funkcije".Plan je i da se povećaju minimumi novčanih kazni za prekršaje na 100.000 dinara, sa dosadašnjih 50.000.Izmenama se preciziraju i pravila za ograničenje za zasnivanje radnog odnosa i poslovne saradnje za javnog funkcionera, po prestanku javne funkcije."Lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije, ne može, bez saglasnosti Agencije, da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je javni funckioner vršio javnu funkciju", piše u predloženim izmenaa-.Pored toga, precizira se da Agencija u postupku davanja saglasnosti bivšem javnom funkcioneru, za zasnivanje radnog odnosa i poslovne saradnje, naročito ceni koja ovlašćenja je imao taj javni funkcioner u vršenju javne funkcije.Novim predlogom se preciziraju pravila za Agenciju za izricanje mera protiv javnog funkcionera koji povredi Zakon. Кao posebnu činjenicu koju Agencija ceni pri izricanju mera za povredu zakona uvodi se i činjenica da li je javni funkcioner postupio po prethodno izrečenoj meri opomene do isteka roka koji mu je u odluci određen. U obrazloženju piše da su razlozi za izmene i dopune koje se predlažu sadržani u Preporuci XII Drugog izveštaja o usklađenosti Republike Srbije u Četvrtom krugu evaluacije Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO), čiji je Republika Srbija član. U navedenoj preporuci iz predmetnog izveštaja iz oktobra 2020. godine, izrečene su konkretne primedbe na Zakon, koje bi trebalo uvažiti, piše. Pored toga i Agencija za sprečavanje korupcije je ukazala na određene odredbe Zakona koje bi trebalo precizirati u cilju njegove bolje i pravilnije primene, pa su i iz toga razloga izvršene određene intervencije u tekstu Zakona.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
