Koliku platu sada imaju lekari?

Foto: Nova ekonomija

Zdravstvenim radnicima su od početka 2022. godine plate uvećane za osam odsto. To znači da je osnovna plata lekara i dalje ispod 100.000 dinara (850 evra), a da specijalisti u kliničkim centrima još uvek imaju osnovnu platu manju od 1.000 evra.

Iako su svi medicinari dobili procentualno isto povećanje zarade, njihove osnovice (na osnovu kojih se računaju plate) nisu isto uvećane. Razlog tome je što zdravtsveni radnici od 2019. godine imaju različite osnovice - najvišu imaju medinske sestre i tehničari, zatim lekari, biohemičari i stomatolazi, a najmanju osnovicu imaju ostali zaposleni u zdravstvu, najčešće nemedicinski radnici.

Koliko su stvarno plaćeni lekari

Kada je od početka 2022. godine uvećana plata u zdravstvu, osnovica plate lekarima je porasla sa 3.937 dinara na 4.252 dinara, medicinskim tehničarima i sestrama sa 4.191 dinara na 4.526 dinara i ostalim zaposlenima sa 3.760 dinara na 4.061 dinara.

To znači da su lekari dobili osnovcu veću za 315 dinara, medicinski tehničari veću za 335 dinara, a ostali zaposleni uvećanu za 301 dinar.

Ovako dobijene osnovice zatim se množe sa koeficijentom koji pripada određenoj grupi zdravtsvenih radnika.

U platu zdravstvenih radnika uračunat je i korektivni koeficijent, koji se množi sa osnovicom i osnovnim koeficijentom i on zavisi od radnog učinka. On neće biti obuhvaćen računicom Nove ekonomije.

Ostajemo li dužni lekarima?

Takođe, na osnovnu platu zdravstveni radnici mesečno dobijaju i dodatne naknade za dežurstva i noćni rad, a plata im ukupno može biti uvećana i zbog minulog rada, kao i ukoliko se nalaze na rukovodećim pozicijama.

Dakle, pre poslednjeg povećanja plate, doktor medicine, stomatologije ili farmaceut biohemičar su imali osnovnu platu (bez korektivnog koeficijenta) 88.787 dinara, a nakon povećanja 95.890 dinara. Lekari su dobili okvirno povećanje od 7.100 dinara.

Lekari specijalisti koji rade u kliničkim centrima imali su osnovnu platu 102.884 dinara, nakon povećanja 111.955 dinara. To je povećanje od okvirno 9.000 dinara.

I sa povećanjem plata, lekari i dalje nedovoljno zarađuju

Medicinske sestre i tehničari koji imaju četvrti stepen stručne spreme i rade u bolnicama su pre povećanja zarada imali platu od 54.946 dinara, a nakon povećanja 59.342 dinara. Plata im je veća za oko 4.400 dinara.

Nemedicinski radnici, kao što su tehnički radnici, kuvari, vozači, daktilografi i slično, pre povećanja zarada su, kada se pomnoži koeficijent i osnovica, imali platu od 33.768 dinara. Pošto je to manje od minimalne zarade, njima je doplaćivano do minimalca.

Nakon povećanja njihova mesečna zarada je 36.467 dinara što je tek sada iznad minimalne zarade.

Osim pobrojanih kategorija, u zdravstvu rade i zaposleni koji imaju veće, ali i manje koeficijente, pa samim tim i veće i manje plate.

Rešava li 10.000 dinara probleme sa platama u zdravstvu?

Na primer, fizički radnici bi, prema računici, trebalo da i nakon povećanja plata imaju zaradu od 24 hiljade dinara što znači da će im se ponovo doplaćivati do mininalne zarade.

Sve ovo ukazuje da sistem zarada u zdravstvu, pa i u celom javnom sektoru, nije dobro postavljen, na šta ukazuje i Fiskalni savet u svojim analizama

Osim što je iznosu zarada gotovo nemoguće ući u trag jer se one računaju sa više različitih osnovica, problem je i što je sistem zarada tako postavljen da oni najkvalifikovaniji i najstručniji lekari nisu dovoljno nagrađeni.

Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu?

Fiskalni savet je u okviru svoje analize iz jula 2019. godine konstatovao da bi trebalo raditi na značajnijem povećanju plata upravo najstručnijeg kadra, jer, kako objašnjavaju, „ukoliko Vlada želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, potreban je dovoljno širok raspon zarada“. To, kako dodaju, trenutno nije slučaj, niti se tako nešto planira.

„Prosečna zarada u opštoj državi trenutno je oko 20 odsto viša nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora relativno mali – lekar specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. To za posledicu ima da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa prosečnim i ispotprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene, koji onda javni sektor napuštaju“, piše u analizi Fiskalnog saveta.

Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (4)

  • Milena

    Radim kao sestra 36 godina na klinici! Od toga 20 godina intenzivne nege! Nikada situacija nije bila kao danas! Lekari se javljaju na konkurse a sestara nigde! Naravno za platu od 60 hiljada mladi nece da rade! Tuzno! Pre podne onoliko posla a radi jedna sestra a pet lekara na odeljenju! Nije cudo sto odlaze! Ili preko ili kod privatnika koji im daje duplo vecu platu za laksi posao!!! Neka razmisle.ko ce davatinterapiju i negovati pacujente!!!zalosno!!!

  • Valdo

    Uz drzavnih 1000e, vecina uzme jos 2000e mesecno od privatno posla I mita, tako da su u proseku oko 3000e mesecno. Tako da spadaju medju najbogatije slojeve srpsko drustva.

  • Budjoni

    Što manje plate, to veće kuverte plave. Zdravstvenu papazjaniju napravili da bi imali mito i korupciju. Dokle god vam uzimaju doprinose za zdravstvo, bez vašeg uticaja na plaćanja na usluge bilo državne ili privatne, gde većina iz državnog sektora radi i u prvitanom biće tako. Izračunajte doprinose za 40 godina i zaboleće vas glava od miliona a kad vam treba kod privatnika i u kešu iz slamarice. Gde se dedoše pare, niko da se pita još od druga Tita. Mala plata, al sigurna za vrbovanje klijenta u privatnim klinikama. Reformisati zdravstvo; Da nije važno gde se lečiti, već je važno da to mora i treba da plati vaše osiguranje pa kolko košta da košta. Od takve reforme svi beže ka djavo od krsta, zbog lajavih krelaca koji žive na vašoj grbači.

  • Zora Rakic

    I treba da budu dobro plaćeni. U pitanju je zdravlje.

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.