Najnovije

Svet

Veće naknade za prolaz kroz Suecki kanal od februara

Predsednik Uprave Sueckog kanala (SCA) Osama Rabi izjavio je za televiziju Arabija da će naknade za plovidbu ovim kanalom biti povećane za šest odsto od februara 2022. godine, što će doprineti rastu godišnjih prihoda za 400 miliona dolara, prenosi Tanjug.Uprkos šestodnevnoj blokadi saobraćaja u oba smera u martu prošle godine, kada se džinovski brod Ever Given poprečno zaglavio u kanalu, SCA je u 2021. ostvario godišnji prihod od 6,3 milijarde dolara, najveći ikada zabeležen u istoriji tog kanala koji se smatra žilom kucavicom svetskog pomorskog prometa, piše egipatski Daily News, a prenosi Tanjug.

2022

Dugoročno posvećeni održivim ciljevima

Istraživanja su pokazala da čak 74 odsto ispitanika želi da učini više po pitanju reciklaže, što nije iznenađujući podatak, imajući u vidu da je na našim prostorima započeto prvo topljenje metala u svetu. U pitanju je svetski poznato arheološko nalazište sa ostacima iz 5300. do 4600. godine pre nove ere u Vinči, na Belom brdu. Na tom području je posejano seme industrijske revolucije i dan danas cirkulišu molekuli prvi put pretopljeni u Vinči, s obzirom koliko puta su se metali reciklirali kroz istoriju.O važnosti reciklaže, cirkularnoj ekonomiji, ali i o drugim važnim temama koje se tiču ove industrije, govori nam Nikola Narančić, direktor prodaje za jugositočnu Evropu i Tursku u kompaniji Ball.Ball korporacija je objavila ciljeve održivosti do 2030. godine s idejom da i kompanija i njeni partneri ostvare potpuno cirkularni sistem aluminijumske ambalaže za piće. Kakva je pozicija korporacije Ball u Beogradu kada je reč o održivosti, kao i o primeni koncepta cirkularne ekonomije u proizvodnji i upravljanju aluminijumom? Koji su vaši lokalni ciljevi?Ball Packaging se obavezao da do 2030. godine na globalnom nivou, zajedničkim radom sa partnerima iz industrije, trenutni procenat reciklaže aluminijumskih limenki u Evropi od 76 odsto poveća na 90 odsto, iako je limenka pakovanje za piće koje se već sada reciklira najviše na svetu. Prednost limenke u odnosu na druge vrste ambalaže za piće su brojne, ali je posebno važna činjenica da je 75% ikada proizvedenog aluminijuma na svetu i dalje u upotrebi. Zato je limenka jedan od najboljih primera cirkularne ekonomije na svetu, koja podrazumeva da se iskorišćeni proizvod posle procesa reciklaže može naći u ponovnoj upotrebi. Kako je potražnja za održivim proizvodima sve veća, kupci zahtevaju niskokarbonsku i cirkularnu ambalažu, a to možemo ostvariti aluminijumskom ambalažom koja se beskonačno reciklira uz visoku stopu reciklaže. U planu je inicijativa koja će za cilj imati smanjenje energetski zahtevnog procesa proizvodnje aluminijuma, kao i razvoj i promovisanje najboljih metoda, politike i postupaka za ostvarivanje potpuno cirkularnog sistema aluminijumske ambalaže za piće. Ball fabrika u Beogradu je sprovela pionirski poduhvat kao prva fabrika kod nas koja kompletnu proizvodnju realizuje uz pomoć 100% obnovljivih izvora energije. Ovakav vid proizvodnje uveden je istovremeno u sve Ball fabrike u Evropi i Severnoj Americi. U skladu sa tim, postavili smo cilj da ostvarimo nulte neto emisije CO2 pre 2050. godine i pređemo na 100% obnovljivu električnu energiju do 2030. godine u svim regionima gde Ball kompanija posluje. Za to nam je potrebna sva moguća podrška i u saradnji sa partnerima ćemo tokom naredne godine objaviti multiregionalna uputstva za reciklažu i smanjenje emisija CO2. Kao jedna od najvećih Greenfield investicija u Srbiji, kompanija Ball od 2005. godine kontinuirano doprinosi našoj privredi i životnoj sredini. Sa preko 180 miliona evra ulaganja u proizvodnju, zapošljava preko 250 radnika i godišnje proizvede više od 2 milijarde limenki od čega 80% izveze. Aktivno se zalaže za podizanje svesti o neophodnosti reciklaže kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan. Kako vidite budućnost limenke u Srbiji i regionu iz vaše perspektive, naročito po pitanju dizajna? Limenka je poput kreativnog platna, daje beskrajne mogućnosti za postizanje atraktivnosti - mogu da se štampaju u HD tehnici, mogu da menjaju boju u zavisnosti od položaja svetla. Proizvedene su i limenke koje svetle u mraku zahvaljujući štampi koja se na njoj nalazi. Bilo kakvo grafičko rešenje koje se osmisli, može da se realizuje kroz limenku.Dizajn ambalaže je od izuzetnog značaja za prodaju proizvoda, o čemu govori činjenica da ima moć da kupca ubedi na kupovinu za manje od 3 sekunde. Istraživanja govore da se oko 70% odluka o kupovini donosi na licu mesta, tokom kupovine, a pakovanje igra vrlo bitnu ulogu u lancu prodaje. To je prvi utisak, prva komunikacija proizvoda sa potencijalnim kupcem, a ono što sledi je kvalitet. Dizajn je tu da privuče, da učini proizvod atraktivnijim, dok kvalitet zadržava kupca, stvara vernost i dugoročnu konzumaciju. Idealan balans atraktivnosti i kvaliteta doprinosi boljem pozicioniranju brendova na tržištu. Ball u Srbiji kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan već godinama širi svest o neophodnosti reciklaže. Da li domaći potrošači prepoznaju ekološke prednosti limenke? Kakva forma edukacije se pokazala najboljom?Neprofitna organizacija za reciklažu limenki, Recan fondacija, preko 15 godina radi na podizanju svesti javnosti o neophodnosti i svim benefitima reciklaže, podržavajući međunarodni program „Svaka limenka se računa“, koji podrazumeva partnerstvo između proizvođača limenki, pića, reciklažne industrije i organizacija za zaštitu životne sredine. Zahvaljujući aktivnostima fondacije i kontinuiranim regionalnim kampanjama, oko 1.000 lokacija je uključeno u sistem. Ono što se pokazalo veoma korisnim u pogledu reciklaže, jeste direktno uključivanje konzumenata. Jedan od primera je pixelata, autentično umetničko delo, mural od iskoriščenih limenki, koje kreiraju sami potrošači. Već godinama, na različitim muzičkim festivalima i dešavanjima širom države i regiona, pixelata ima svoje ponosno mesto i zajedno sa fondacijom, podiže svest o značaju reciklaže među stanovništvom, a naročito mlađom populacijom. U stalnom traganju za inovativnim rešenjima za odlaganje i reciklažu limenki za piće, postavljeno je deset pametnih presa u IDEA objekatima u Beogradu. U pitanju su mobilni uređaji koji recikliraju limenke i pripremaju ih za dalju preradu, smanjujući time zapreminu otpada za 90% u odnosu na početno stanje. Zahvaljujući mogućnosti da se povežu sa ostalim pametnim uređajima, prese donose građanima dodatne benefite: za reciklirane limenke skupljaju se bodovi i ostvaruju se popusti na kupovinu, pored onog osnovnog - očuvanje sredine u kojoj živimo. Deo globalne strategije Ball je povećanje učešća žena u proizvodnji. Koliko su proizvodne linije u Srbiji blizu ovog cilja?  U svakodnevnoj komunikaciji se susrećemo sa raznim titulama, gde bez obzira na nivo pozicije i tip zanimanja, vrlo često pročitamo „operater“, „menadžer“, „saradnik“. Kada je oglas za posao u pitanju, istraživanja su pokazala da se propuštaju talenti zbog rodne nesenzitivnosti jezika. Ball Beverage Packaging EMEA planira da poveća učešće žena u poslovima u proizvodnji na 25%, a u Rusiji je već i zaposlena prva direktorka fabrike, što se desilo prvi put u istoriji ove industrije.Rekao bih da idemo ka novoj, osvešćenijoj industriji, gde „maning“ više nije „maning“ već „staffing“. Važno je da je problem prepoznat, da rešenje postoji i da će sigurno biti i generalno usvojeno.Nedavno je završena javna rasprava o izmenama zakona o upravljanju otpadom u Srbiji. Kakva je Vaša pozicija kad je reč o upravljanju ambalažnim otpadom? Kako reciklažna industrija da premaši trenutnu stopu reciklaže? Ball ima ambiciozan ciljeve vezane za ratu reciklaže limenke od 90% do 2030. godine na svim tržištima na kojima posluje. U skladu sa tim naša kompanija podržava uspostavljanje efikasnih sistema koji mogu da dovedu do tog rezultata, kao što je uspostavljanje modernog depozitnog sistema koji obuhvata sve jednokratne ambalaže za piće. Takođe, smatramo da uz optimizaciju sistema produžene odgovornosti proizvođača sa podizanjem kapaciteta i efikasnosti sortiranja i reciklaže, postavljanje “on the go” infrastrukture za reciklažu, možemo značajno poboljšati reciklažnu stopu.Trenutno je u toku rad radne grupe za Ambalažni otpad u okviru koje se raspravlja o izmenama Zakona o upravljanju ambalažnim otpadom i Ball je deo te radne grupe gde ćemo preneti naša iskustva sa drugih tržišta kao i iskustva iz projekta koje trenutno radimo u Srbiji – Uspostavljanje pametnog sistema za reciklažu sa GIZ-om. Kovid pandemija je pojačala pitanje zdravstvene bezbednosti limenki. Kako ste kao industrija odgovorili na ovaj izazov?Jedna od velikih prednosti limenke je jednostavna i bezbedna upotreba, koja je došla do izražaja u ovom periodu pandemije i u potpunosti ispunila svoju svrhu - jednostavna konzumacija koja ne zahteva dodatno posuđe i laka za držanje, a pri tom vrlo prilagodljiva temperaturi koja konzumentu odgovara i svuda može da se ponese. Izuzetno bezbedna, nju je nemoguće polomiti ili razbiti. Takođe, čuva sadržaj od uticaja svetla i kiseonika, i ono sto je mozda najbitnije, štiti planetu kao potpuno ekološki proizvod koji se može beskonačno reciklirati.

Srbija

U Hrvatskoj prvi slučaj flurone, kombinacije gripa i korone

U Nastavnom zavodu za javno zdravlje "Dr. Andrija Štampar" u Zagrebu je registrovan prvi slučaj flurone, kombinacije gripa i korone kod 27-godišnje pacijentkinje, potvrđeno je za portal Jutarnji.hr. Prema informacijama iz Zavoda, radi se o kovidu-19 i virusu gripa A, odnosno tzv. svinjskog gripu soja H3N2.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme "S obzirom na to da imamo multipleks PCR test kojim se dijagnostikuje koronavirus, a koji je ujedno osetljiv i na virus gripa, onda u uzorku možemo otkriti oba virusa, što se i dogodilo prvi put kod testirane mlađe pacijentkinje. Danas radimo tzv. tipizacijski test koji ćemo onda poslati u HZJZ, referentni centar za respiratorne bolesti", objašnjava prof. dr. Jasmina Vraneš, rukovoditeljka službe za kliničku mikrobiologiju Nastavnog zavoda za javno zdravstvo Andrije Štampar.Dodaje da je inače naziv flurona nastao od naziva za grip i koronu te da se ove sezone ipak može očekivati da će se češće dijagnostikovati ovakvi slučajevi.Epidemiološkinja Hrvatskog zavoda za javno zdravlje Dijana Majer istakla je da flurona u Hrvatskoj komplikuje situaciju i da se simptomi dve infekcije preklapaju, pa ih je teško razlikovati, piše Radio-televizija Srbije (RTS)."Grip ima teže simptome, brže se javljaju. Temperatura je 39, prisutni su bolovi u mišićima. Kod kovida su blaži simptomi i bolest postepeno napreduje. Jedna i druga kombinacija zavise od pojedinca, od toga da li je vakcinisan i od komorbiditeta. Nije isto hoće li je dobiti mlađa ili starija osoba", objasnila je doktorka Majer.Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra Istakla je da je u svakom slučaju preporučena vakcinacija i protiv koronavirusa i protiv sezonskog gripa.Šta je flurona i kada je nastala?Flurona predstavlja istovremenu zarazu koronavirusom i sezonskim gripom. Naziv ove pojave nastao je upravo kombinacijom reči "korona" i reči "flu" , što na engleskom jeziku znači grip, piše RTS.RTS podseća da je prvi slučaj flurone potvrđen u Izraelu u četvrtak. Registovan je kod porodilje u bolnici u izraelskom gradu Petah Tikva.Direktor ginekološkog odeljenja bolnice u Petar Tikvi Arnon Vižnicer rekao je da je porodilja bila pozitivna na koronavirus i grip čim je primljena u bolnicu, što je kasnije potvrđeno još jednim testiranjem na oba virusa.Zaražena žena je bila nevakcinisana protiv koronavirusa i protiv gripa, ali je imala samo blage simptome i puštena je iz bolnice u dobrom stanju.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Ovo je prvi dokumentovani slučaj istovremene infekcije koronavirusom i virusom gripa, ali zdravstveni stručnjaci veruju da je bilo i drugih koji nisu zvanično potvrđeni. Izveštaja o pacijentima sa gripom i kovidom 19 bilo je u SAD već u proleće 2020. godine.Izraelsko ministarstvo zdravlja istražuje slučaj i pokušava da utvrdi da li bi kombinacija dva virusa mogla da izazove ozbiljnije simptome.Stručnjaci upozoravaju da istovremena zaraza gripom i nekim drugim respiratornim virusima svakako slabi telo i imunski sistem.Čak i kada se ne nalaze istovremeno u jednom telu, pojava dva virusa u istom periodu može napraviti ozbiljne probleme zdravstvenim sistemima koji su već opterećeni. U Izraelu je poslednjih nedelja zabeležen porast broja obolelih od sezonskog gripa. Prošle nedelje je 1.849 Izraelaca sa gripom primljeno u bolnice, uključujući 605 dece i 124 trudnice i porodilje.Zato zdravstvene vlasti u Izraelu strahuju od pojave "blizanačke epidemije" (twindemic), odnosno istovremene epidemije koronavirusa i sezonskog gripa. Strahuje se da bi veliki broj slučajeva gripa i kovida 19 mogao da preoptereti bolnice, što je prošle godine sprečeno rigoroznim epidemijskim merama širom sveta.

Svet

Vrednost dolara dostigla petogodišnji maksimum

Vrednost američkog dolara dostigla je najviši nivo u skoro pet godina u odnosu na japanski jen, a porasla je i prema drugim glavnim valutama, podstaknuta rastom prinosa na državne dužničke obveznice SAD, jer se trgovci klade da će Federalne rezerve ranije podići kamate uprkos sve većem broju zaraženih koronavirusom, prenosi Rojters.Dolar je porastao na čak 115,815 jena, na najviši nivo od 1. januara 2017. godine, pošto su prinosi na američke dugoročne obveznice skočili tokom za 12,5 baznih poena na 1,6420 odsto, što je prvi put od 24. novembra 2021. godine.Tržišta novca su bez izuzetka uračunala procene o prvom povećanju referentne stope u SAD do maja, kao i još dva povećanja do kraja 2022. godine.Dolarski indeks, koji meri vrednost valute u odnosu na jen i pet drugih glavnih parametara, održao se blizu jednonedeljnog maksimuma od 96.328 poena, dostignutog u ponedeljakEvro se trguje za 1,1302 dolara, što znači da se oporavio sa jednonedeljnog minimuma od 1,12795 dolara.Britanska funta je skliznula na 1,34685 dolara, a australijski dolar se takođe kretao blizu dvonedeljnog minimuma od 0,7184 američkih dolara.

Srbija

DRI: Nepravilnosti u Pošti, od javnih nabavki do službenog automobila

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je više nepravilnosti u vezi sprovođenja javnih nabavki u JP "Pošta Srbije", ali i u vezi korišćenja službenog automobila u tom preduzeću.Okkriveno je i da obračuni i isplate naknada po ugovorima za rad van radnog odnosa nisu vršenu u skladu sa Ugovorom o radu, a da zapošljavanje nije bilo u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. U postupku revizije su utvrđene nepravilnosti koje se odnose na planiranje i određivanje procenjene vrednosti javnih nabavki za 18 postupaka, navodi DRI. "Preduzeće nije dokazalo da je procenjena vrednost nabavki u iznosu od 416,7 miliona dinara zasnovana na sprovedenom ispitivanju, istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuju proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i slično, kao i provere da je procenjena vrednost validna u vreme pokretanja postupka javne nabavke."Prilikom korišćenja službenih automobila od strane članova Кabineta, direktora i određenog dela poslovodstva, Pošta nije vršila kontrole u pogledu urednog popunjavanja putnih naloga za korišćenje službenih automobila od strane članova Кabineta direktora i određenog  dela poslovodstva, kojima bi se potvrdilo da su isti korišćeni u poslovne svrhe.DRI ukazije i da preduzeće nije sačinjavalo naloge za službeni put.U izveštaju se ukazuje i da je "isto imenovano lice" više od četiri godine obavljalo funkciju vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća "Pošta Srbije", Beograd, što nije u skladu sa  Zakona o javnim preduzećima.Tim zakonom je naime propisano da period obavljana vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.Preduzeće nije zaključilo Ugovor za nabavku usluga transporta novca i obezbeđenja transporta u iznosu od 205,17 muliona dinara u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i internim aktom Preduzeće je izvršilo nabavku usluga transporta  novca i obezbeđenja transporta u ukupnom iznosu od  192,96 miliona dinara po ugovoru od 2. oktobra 2017. godine, koji nije  zaključen u skladu Pravilnikom o  bližem uređivanju postupka javne nabavke. Po isteku Ugovora, Preduzeće je nabavilo usluge transporta novca i obezbeđenja transporta u ukupnom  iznosu od 12,21 milion dinara, na osnovu Aneksa I  Ugovora od 6. oktobra 2020. godine, a da nije poštovalo načela Zakona o javnim nabavkama, na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke. 

Srbija

Uz dobra vrata, nema zime

Na izmaku još jedne godine koju je na globalnom svetskom nivou obeležila borba protiv koronavirusa, retke su kompanije, van medicinskog sektora, koje su uspele bez problema da posluju s uspehom. U Srb...

Srbija

MK Group dobitnik nagrade Poslodavac godine

 MK Group je dobitnik priznanja Poslodavac godine koje dodeljuje Srpska asocijacija menadžera (SAM). Nakon prošlogodišnjeg priznanja za najodgovorniju kompaniju u Srbiji, ova prestižna nagrada udruženja menadžera još jednom pokazuje da se u Srbiji i te kako cene znanje, trud, profesionalizam i odgovornost, vrednosti koje već decenijama karakterišu poslovanje MK Group.„Velika je čast u ovakvom društvu biti proglašen za poslodavca godine, što govori o tome da su ljudi u našem fokusu i potvrđuje našu viziju da uz razvoj poslovanja stvaramo vrednost za zaposlene i društvo u celini”, izjavio je Mihailo Janković, generalni direktor MK Group i dodao: „Naša dugoročna ambicija je da kreiramo pozitivan i motivišući radni ambijent koji podstiče rast i razvoj svakog zaposlenog u MK Group, a nagrada Srpske asocijacije menadžera još jedna je potvrda da smo u ostvarenju tog cilja uspešni i da ćemo nastaviti i dalje da radimo na stalnom razvoju zaposlenih i jačamo našu organizaciju kako bismo svi zajedno rasli“.MK Group zapošljava 6000 ljudi u čitavoj Jadranskoj regiji, a prema poslednjem istraživanju koje je kompanija sprovela, čak 80% zaposlenih je ponosno što radi u MK Group i preporučilo bi je kao poslodavaca. Samo u toku 2021. realizovano je preko 10 strateških radionica za 30 lidera na nivou sistema, kao i MK Menadžerska akademija za više od 200 zaposlenih. Za najtalentovanije agronome, nosioce digitalizacije u poljoprivredi, sproveden je program „Digitalna akademija“ u cilju jačanja digitalnih veština i sposobnosti, dok se internim takmičenjem „Lansiraj ideju“ već 4 godine zaredom nagrađuju zaposleni koji prijave najbolja biznis rešenja. Kompanija kroz različite programe kontinuirano radi na osnaživanju zaposlenih, a posebno žena. Od ukupnog broja zaposlenih, 50% čine žene, dok ih je trećina u Odboru direktora.

Srbija

NZS objavila poziv za učešće u sufinansiranju mera i programa zapošljavanja

Nacionalna služba za zapošljavanje pozvala je organe autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava da učestvuju u sufinansiranju mera i programa aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini. Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave koja u okviru pokrajinskog, odnosno lokalnog planskog dokumenta u oblasti zapošljavanja, obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određene mere aktivne politike zapošljavanja može podneti zahtev Nacionalnoj službi za učešće u finansiranju te mere, piše u saopštenju."Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava", navodi NZS.Učešće pokrajina i lokalnih samouprava planirano je u sufinansiranju sledećih mera aktivne politike zapošljavanja:- stručna praksa,- pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem,- pripravništvo za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem,- sticanje praktičnih znanja,- obuka na zahtev poslodavca za nezaposlene,- subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih,- subvencija za samozapošljavanje,- javni radovi. Zahtevi se mogu podneti nadležnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, najkasnije do 28. februara 2022. godine.Informacije o učešću u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini, kao i Obrazac Zahteva za učešće nalaze se na veb strancii NZS. Učešće pokrajina i lokalnih samouprava u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentom planirano je u skladu sa Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine. Lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom, odnosno sa pokrajinskim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja, navodi NZS.  

Srbija

Stevan Cvetković (Gajbica): Onlajn dostava voća i povrća sporije raste

Prodaja svežeg voće, povrća i ostalih prehrambenih namirnica u okviru e-trgovine raste sporije u odnosu na drugu robu koja se prodaje „online“, kaže Stevan Cvetković, osnivač i vlasnik „online“ prodavnice Gajbica.rs.„Kupci i dalje žele da vide hranu koju kupuju pre nego što je kupe. Iako je e-komerc grana trgovine koja u Srbiji brzo raste, prodaja svežeg voća i povrća raste najsporije. Ali, primetno je da se i te navike menjaju. Sporo, ali menjaju se. Ipak, u našoj “online” prodavnici raste prodaja u poslednjih godinu dana”, kaže Cvetković.Rast “online” prodaje prehrambene robe, takođe, usporava i to što veliki broj ljudi i dalje radi od kuće, što smanjuje potrebu za uslugom dostave prehrambenih proizvoda. “Jednostavno, mnogi ljudi sa kojima smo razgovarali nakon nekoliko sati rada za računarom kod kuće, ne propuaštaju priliku da odu do obližnje prodavnice i “protegnu noge”. Dakle, više slobodnog vremena smanjuje potrebu za ovakvom uslugom”, kaže vlasnik ove online platforme koja je osnovana krajem novembra 2019. godine. Nakon toga, nekoliko meseci, počela je pandemija 2020. godine, što je bila prilika za razvoj  e-prodaje, ali na početku usled nedostatka znanja i isukutsva u novom poslu kojim su počeli da se bave, kako on kaže, nisu najbolje iskoristili priliku koja im se ukazala početkom pandemije.“Najviše porudžbina imali smo tokom vanrednog stanja i “zaključavanja” 2020. godine. Tada smo morali da ograničavamo broj porudžbina dnevno zbog nedostatka logističkih kapaciteta. Ipak, u 2020. smo mnogo naučili, nažalost na sopstvenim greškama, ali „stali smo na noge“ prošle godine i krenuli da rastemo iz meseca u mesec“, kaže Cvetković. Sa početkom pandemije pojavio se veliki broj malih „online“ prodavnica koje su pokušale da iskoriste priliku za dostavu prehrambenih proizvoda na kućnu adresu. „Ipak, mislim da su u ovom segmentu najviše profilitrali veliki igrači, trgodinski lanci koji imaju u ponudi „online“ narudžbine. Velike trgovinske kompanije su u svoju postojeću infrastrukturu i resurse lako mogle da uposle i e- kupovinu, uz minimalna dodatna ulaganja. Marketing kapaciteti i budžeti ovih kompanija su, takođe, na visokom nivou, i teško je takmičiti se sa njima bez neke jedinstvene ponude za kupce. Zato su se mnoge male „online“ prodavnice ugasile brzo nakon što su nastale“, kaže on.Najveći njihovi kupci su kompanije koje nabavljaju voće i grickalice.„Kompanije najčešće naručuju voće oko 90 odsto voća u odnosu na druge namirnice koje dostavljamo kancelarijama. Pokušavamo kompanijama da pružimo malo zdravije varijante grickalica i užina lokalnih proizvođača, a prihvatanje ovakvih proizvoda je malo sporiji process”, kaže on. Digitalna pijacaPrvi put su krajem 2021. godine počeli sa prodajom novogodišnjih paketa i imau u planu, kako kaže, da razvijaju i taj segment prodaje. “Cilj nam je bio da prodamo 500 poklon paketa u decembru i malo smo premašili plan, ali znamo da ovih proizvoda može da se proda mnogo više pred novogodišnje praznike”, kaže vlasnnik e-platforme koja ove godine, prema njegovom planu, treba da se transformiše iz „online“ prodavnice u „online“ pijacu. Na toj platformi platformi proizvođači će dobiti svoju digitalnu tezgu.„To praktično znači da će proizvođači dobiti svoj digitalni prostor koji će moći da vode, uređuju i promovišu uz našu pomoć. Ideja je da dostavu proizvoda malih proizvođača omogućimo u celoj Srbiji, sa mini logističkim centrima u većim gradovima“, najavljuje on.  Svetske trendove u e-trgovini prehrambenih proizvoda, kako navodi, diktiraju kineske kompanije. „Na primer, kompanija Miss Fresh, insipirisala nas je sa svojim mini „warehouse“ sistemom, koji im omogućava da porudžbine velike kilaže, dostavljaju u roku od sat vremena, pomoću električnih rikši i bicikala sa kargo nadogradnjom“, kaže Cvetković, navodeći da i oni teže to da postignu.

Srbija

Petrović: Siromašniji već trpe inflaciju od 10 do 15 odsto

Siromašna domaćinstva već sad trpe inflaciju od 10 do 15 odsto, iako je u novembru rast svih cena na godišnjem nivou bio 7,5 odsto, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, prognozirajući da nestašica verovatno neće biti ako zamrzavanje cena osnovnih proizvoda traje samo 60 dana.Proizviđačima bi u tako kratkom roku trebalo da bude važnije da zadrže učešće na tržištu, čak i po cenu eventualnih gubitaka, kaže Petrović u intervjuu za list "Nova". Međutim on dodaje da ukoliko se ta mera produži, a cene inputa nastave da rastu, nije isključeno da će doći do nestašica.Petrović naglašava da ubrzanje inflacije u Srbiji ima veoma izraženu socijalnu dimenziju jer su u poslednjih godinu dana najviše poskupeli hrana i energenti, a to su proizvodi na koje siromašni građani troše najveći deo svog dohotka."Korak u dobrom smeru napravljen je time što su penzije i plate u javnom sektoru ipak ostale pod kontrolom, što je važno sidro za ekonomsku stabilnost", smatra Ptrović.On ocenjuje da kada se sve uzme u obzir, ima mesta za umereni optimizam kao i da to znači da će se tokom 2022. godine inflacija postepeno usporavati i tako će se sačuvati ekonomska stabilnost uz privremeni rast od 4 do 4,5 odsto.

Srbija

Auto Čačku 150 hiljada evra za vozila sanitarne inspekcije

Ministarstvo zdravlja je firmi Auto Čačak dodelilo ugovor za nabavku vozila za potrebe sanitarne inspekcije u vrednosti od 147,5 hiljada evra, objavljeno je na sajtu ove institucije.Nabavka je sprovedena direktnom pogodbom (direct selection), što je zatvoreni nekonkurentni postupak.GSP Beograd iznajmljuje automobile od biznismena bliskog SNS-u Na sajtu Ministarstva zdravlja nije objavljeno koliko je vozila kupljeno, kao ni koji su bili uslovi, već postoji samo obaveštenje da je ugovor dodeljen.Nabavka je sprovedena u okviru projekta "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19".Novac za sprovođenje ovog projekta je Srbija dobila u maju 2020. godine kada je zadužila kod Svetske banke u iznosu od 100 miliona dolara (92 miliona evra).Projekat je zvanično počeo 10. decembra 2020. i trajaće do 31. maja 2022. godine.Podsetimo, sanitarna inspekcija je, zajedno sa komunalnom inspekcijom i komunalnom milicijom zadužena za kontrolu pridržavanja protivepidemijskih mera.Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja" Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine.Od ove firme vozila nabavljaju brojne institucije, opštinske uprave i javna preduzeća.U septembru 2021. godine Javno komunalno preduzeće "Beograd-put" je kupilo deset novih kamiona za zimsku službu ukupne vrednosti 159,7 miliona dinara (blizu 1,4 miliona evra).Opštine Nova Varoš i Čajetina, kao i Dom učenika srednjih škola "Patrijarh Pavle" iz Beograda su krajem jula u roku od nedelju dana kupili po jednu novu luksuznu limuzinu od firme Auto-Čačak. Početkom 2020. sa kompanijom Auto Čačak sporazum o zakupu vozila vredan oko 20,8 miliona dinara sklopio je i Grad Beograd. Krajem avgusta Auto-Čačak kupio je, kao jedini ponuđač, Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara. 

Srbija

PIO fond raspisao tender za isplatu penzija vredan 700 miliona dinara

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) raspisao je tender za uslugu gotovinske isplate penzija, novčanih nakanada i novčane pomoći. PIO fond je nabavku procenio na 710 miliona dinara. Posao ponuđača biće da organizuje gotovinsku isplatu u poslovnoj jedinici koja je teritorijalno najbliža kućnoj adresi u mestu prebivališta primaoca penzije, kao i da organizuje gotovinsku isplatu putem dostave na kućnu adrese primaoca penzija. Ponuđač treba da raspolaže jedinstvenom mrežom na koju su povezane sve lokacije na kojima će se vršiti isplata, piše u kriterijumima za dodelu ugovora. Ta mreža podrazumeva minimum hiljadu računara povezanih i umreženih na takav način da obezbeđuju obradu podataka za isplatu putem naloga za isplatu, reklamacije kao i obavljanje drugih poslova vezanih za naloge za isplatu na kućne adrese, a za obim posla koji obuhvata obradu oko 500.000 naloga za isplatu mesečno. PIO fond traži i da ponuđač raspolaže organizacionim jedinicama koje pokrivaju celu teritoriju Srbije, osim teritorije Kosova i Metohije.To znači da svaka opština koja na svom području ima više od dva naseljena mesta mora da ima minimum dve organizacione jedinice, svaki grad minimum četiri organizacione jedinice, a Beograd minimum 150 organizacionih jedinica. Sto miliona za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumenata PIO fondaPIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evraPosao izabranog privrednog subjekta je i da vrši elektronsku obradu podataka za gotovinsku isplatu, obezbedi gotovinu za uplatu, otvori evidencione partije za gotovinsku isplatu, vrši knjiženje penzija na evidencione partije radi gotovinske isplate i po utvrđenoj dinamici vrši gotovinsku isplatu u poslovnoj jedinici i na kućnu adresu.Takođe treba da formira evidenciju, mikrofilmuje, skenira, arhivira neisplaćene naloge za gotovinsku isplatu, izvrši povraćaj sredstava PIO fondu na ime neisplaćenih sredstava za gotovinsku isplatu, sačini spisak korisnkika kojima nije izvršena gotovinska isplata sa razlogom neuručivanja.Jedan od kriterijuma za dodelu posla je i da ponuđač ima minimum 1000 angažovanih lica na poslovima elektronske obrade podataka za isplatu putem naloga, štampanja naloga i spiskova, formiranja evidencije naloga, reklamacijama u vezi sa isplatom, isplatom u poslovnoj jedinici.Potrebno je i minimum 100 angažovanih lica na poslovima formiranja evidencije i elektronske obrade podataka, štampanja, sečenja, sortiranja, pakovanja i distribucije naloga zajedno sa spiskovima u nadležne poslovne jedinice, mikrofilmovanja i arhiviranja isplaćenih naloga, elektronske obrade podataka za anulirane neisplaćene naloge i drugim poslovima u vezi sa gotovinskom isplatom. Rok za dostavljanje ponuda je 7. februar 2022. godine. 

Srbija

„Emisije sumpor-dioksida u Srbiji šest puta veće od predviđenih“

Emisija sumpor-dioksida iz termoelektrana u Srbiji je u 2020. godini bila šest puta veća nego što je predvidjeno Nacionalnim planom za smanjenje emisija, koji je uskladjen sa Direktivom o velikim ložištima Energetske zajednice (EZ), rekao je bivši direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač. On je kaoj razlog ovolike emisije štetnih gasiva naveo nedostatak filtera u radu termoelektrana koji su ugrađeni samo u tremoelektrani u "Kostolcu B", ali četiri godine ne rade."Emisije sumpor-dioksida su u 2020. godini iz termoelektrana bile šest puta veće nego je to predvidjeno Nacionalnim planom smanjenja emisija, a samo emisije iz "Kostolca B" su skoro dvaput veće od onih koje je vlada odobrila za sve termoelektrane u Srbiji", rekao je za Betu Kopač, kome je mandat direktora Sekretarijata EZ istekao pre mesec dana.On navodi da su emisije azotnih oksida i prašine manji problem i ne prevazilaze vrednosti predvidjene Nacionalnim planom, a moguće sankcije za Srbiju zbog toga su gubitak prava glasa u EZ, što je štetno za ugled zemlje, kao i manjak investicija u sektor energetike.Kopač je rekao da ga je raspad sitema termoektrane "Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu pre mesec dana iznenadio, ali da ne zna dovoljno o tome i da ne želi da komentariše sve uzroke.Odgovarajući na pitanje da li će zemlje Zapadnog Balkana od 2025. godine plaćati takse za emisiju ugljen-dioksida Kopač je istakao da je Evropska unija (EU) uvela trgovanje pravima za emisiju štetnih gasova, kao i da očekuje, da će sve zemlje Zapadnog Balkana ići putem EU i uvesti plaćanje prava na emitovanje ovih gasova, a pre svega ugljen-dioksida.Dodao je da je cena prava na emitovanje u EU sada oko 70 evra za tonu ugljen-dioksida, ali da bi ta cena na Zapadnom Balkanu odmah uništila konkurentnost industrije i prouzrokovala socijalne nemire, zbog toga Srbija treba postepeno, ali konstantno i predvidljivo da uvodi te takse jer bez toga neće moći da ubedi EU da je ozbiljna država.Odluka o tome kako će potrošiti tako sakupljen novac je, kako je rekao Kopač, suvereno pravo Srbije. "Ja sam uvek propagirao potrošnju tog novca za mere energetske efikasnosti, obnovljive izvore energije, za tranziciju regija s rudnicima uglja", rekao je Kopač.Na pitanje šta znači da će zemlje koje budu poštovale taj mehanizam imati preferencijalni tretman pri izvozu, a da će u suprotnom plaćati i taksu na izvoz robe, Kopač je rekao da se još ne zna kako će izgledati mehanizam granične adaptacije, kojeg usvaja EU, ali iz izjava zvaničnika je jasno, da Evropa ne želi da kažnjava, nego stimuliše trgovinske partnere, da uvedu mehanizam plaćanja emisija ugljen-dioksida."Preračunaće se koliko je uglja prosečno u nekom proizvodu, a proizvod je i električna energija i obračunaće se cena za emisije koje bi inače plaćao neki proizvodjač istog proizvoda unutar EU na takvu prosečnu vrednost uglja", objasnio je Kopač.Na pitanje da li je Srbija ispunila sve obaveze koje je od nje zahtevala EZ za vreme njegovog mandata, Kopač je rekao da Srbija nije odgovorila pozitivno na te zahteve i da još nije uspešno završeno razdvajanje delatnosti u "Srbijagasu", filteri u termoelektranama još nisu ugradjeni, a da ima i drugih problema.Kopač je rekao da veruje da će Srbija, bez obzira na energetsku krizu, do 2050. godine ugasiti termoelektrane jer su sve stare i do tada će biti istrošene, a da se nove ne grade.Po pitanju energetske krize Kopač je naveo da je energija je bila nenormalno jeftina i to nije moglo dugo da traje."Pored toga ceo svet ide u tranziciju, ka dekarbonizaciji, to je ogroman tehnološki pokret, a ne kriza. Neko to mora da plaća, a sve se to odražava u ceni energije", ističe on.Dodao je da očekuje da će cene energenata pasti krajem zime, ali da nikad neće više biti tako niske kao što su bile pre poskupljenja. Što će se prema njegovim rečima reflektovati i na cenu struje za domaćinstva u Srbiji jer je sada daleko ispod troškova za proizvodnju. "Razumem, da je to politički osetljivo za sve, posebno pre izbora", rekao je Kopač.Ocenio je da je prva posledica energetske krize inflacija jer cene gasa i nafte utiču na cenu hrane i transporta i da će jedini pobednici na duge staze biti zemlje koje neće više zavisiti od uvoza nafte, gasa ili uglja, koji polako odlazi u prošlost zbog procesa dekarbonizacije. "Sad je vreme za intenzivne investicije u obnovljive izvore energije i u mere energetske efikasnosti", rekao je Kopač.

papiri

Srbija

Sto miliona za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumenata PIO fonda

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) raspisao je tender za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumentacije u papirnom obliku. PIO fond je javnu nabavku procenio na 100 miliona dinara.Okvirna godišnja planska količina dokumentacije koju treba obraditi iznosi oko 10.000.000 dokumenata. Radi se o dokumentaciji koja se nalazi u 42 organizacione jedinice PIO fonda. Sa stanovišta obrade u pitanju je dokumentacija srednjeg i lošijeg kvaliteta. Dokumentacija je do formata A3, jednostrana i dvostrana u približno istoj srazmeri, navodi naručilac. "Zbog važnosti dokumentacije, u toku obrade, neophodno je obezbediti visok nivo bezbednosti i zaštite iste u skladu sa postojećim zakonima i standardima. Dokumentacija se ne sme iznositi iz zemlje", navodi Naručilac. PIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evra Među kriterijumima za izbor ponuđača piše da je potrebno da je u prethodne tri obračunske godine ostvario poslovni prihod u ukupnom iznosu od minimum 100 miliona dinara. Potrebno je i da (ponuđač) raspolaže (kao vlasnik, zakupac ili korisnik po drugom osnovu) sa najmanje dva dostavna vozila sa zatvorenim tovarnim prostorom i mogućnošću satelitskog praćenja vozila, kao i sa magacinskim prostorom od minimum 100 metara kvadratnih. Traži se i da raspolaže sa dva uređaja Archive Writer, najmanje 4 produkciona dokument skenera, i minimalno tri uređaja za razvijanje mikrofilma ili jednim uređajem koji istovremeno može razviti 3 role mikrofilma.Rok za podnošenje ponuda je 7. februar. 

Svet

Prihodi Huaveja opali za 29 odsto u 2021.

Kineski telekomunikacioni gigant Huawei (Huavej) rekao je u petak da očekuje da će prihod za ovu godinu iznositi oko 99 milijardi dolara, što je pad od 28,9 odsto u odnosu na pre godinu dana.Kompanija je patila od američkih sankcija, nestašice poluprovodnika i globalnog pada potražnje za pametnim telefonima.Procena za celu 2021. godinu pokazuje da je prihod Huaveja za drugu polovinu godine opao u odnosu na onaj iz prvih šest meseci, sa 50,4 milijarde dolara na 49,3 milijarde dolara.Kompanija je prijavila prihod od 140,2 milijarde dolara u 2020. godini, što je povećanje od 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je daleko sporije od povećanja od 19,1 odsto na godišnjem nivou prijavljenog za 2019. godinu, sa prihodom od 135,1 milijarde dolara.Saopštenje je usledilo kao deo interne novogodišnje poruke rotirajućeg predsednika Huaveja Guo Pinga.U pismu se ne navode razlozi za pad očekivanih prihoda, ali se navode "ozbiljni izazovi" iz "nepredvidivog poslovnog okruženja, politizacije tehnologije i rastućeg pokreta za deglobalizaciju", prema verziji na engleskom jeziku koju je video CNBC.Guo je dodao da je "protekle godine naš posao operatera ostao stabilan, naše preduzeće je doživelo solidan rast, a naše poslovanje s uređajima se brzo proširilo na nove poslovne domene".Za sledeću godinu, Guo je rekao da ciljevi kompanije uključuju povećanje napora da se izgrade i privuku talenti, kao i razvoj tehnologija u oblasti automobilizma.Prošle nedelje, Huavej je najavio da će prvi električni automobil sa operativnim sistemom HarmonyOS verovatno početi da se isporučuje krajem februara.Podaci objavljeni za prvu polovinu 2021. godine pokazuju da su dva najveća poslovna segmenta, potrošač i operateri, zabeležila oštar pad u odnosu na prethodnu godinu. U 2019, godini, administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa stavila je Huavej na crnu listu koja je ograničavala američke kompanije da prodaju tehnologiju kineskoj kompaniji, navodeći zabrinutost za nacionalnu bezbednost. Huavei je negirao da predstavlja takvu pretnju.Iako se ta ograničenja nisu ublažila, druge tenzije između Huaveja i vlade SAD su se pojavile.Finansijski direktor Meng Vandžou, ćerka osnivača Ren Džengfeja, vratila se na posao u sedište kompanije u Šenženu ove jeseni nakon što je postigla sporazum sa vladom SAD u vezi sa optužbama za prevaru.Meng se borila protiv ekstradicije u SAD iz Vankuvera, gde je uhapšena u decembru 2018. godine. Većinu poslednje tri godine provela je u kućnom pritvoru, pri čemu su joj uslovi kaucije od 7,9 miliona dolara omogućili da izađe napolje tokom dana sa sigurnosnim praćenjem.

Srbija

U Srbiji 70.000 manje glasača nego u junu 2020.

Ukupan broj glasača u Srbiji, koji će glasati na predstojećem referendumu, iznosi 6.510.233, objavila je Republička izborna komisija. To je za oko 74.000 manje nego u junu 2020. godine kada su se u Srbiji održavali parlamentarni izbori. "Ukupan broj glasača u Republici Srbiji, na dan 31. decembar 2021. godine, je 6.510.233", objavljeno je u Službenom glasniku.U junu 2020 (na dan 18. jun 2020) konačan broj birača u Srbiji bio je 6.584.376.Referendum u januaru, RIK odredio pravila za sprovođenjeNovi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbamaU Srbiji će se 16. januara održati ustavni referendum na kome će građani odlučivati o tome da li će biti usvojene izmene Ustava.Referendumsko pitanje biće  "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije", a odgovaraće se sa "da" ili "ne"."Promena Ustava se odnosi samo na onaj deo koji se tiče uređenja vlasti, odnosno načina izbora sudija i tužilaca i nema nikakve veze ni sa pitanjem preambule, odnosno pitanja Kosova i Metohije jer je naš stav o tome potpuno jasan, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, a naročito nema nikave veze sa raznim drugim pitanjima koja se politizuju u poslednje vreme", rekao je ranije predsednik Skupštine Ivica Dačić.

Svet

Tesla isporučila skoro milion automobila u 2021.

Kompanija Tesla je isporučila rekordnih 936.172 vozila 2021. godine, kako je navedeno u njenom izveštaju, što predstavlja povećanje od 87 odsto u odnosu na 499.550 isporučenih vozila u 2020. godini, prenosi The Verge.Kompanija je uspela da isporuči 308.600 automobila samo u poslednjem kvartalu 2021. godine, u odnosu na 241.300 isporuka u trećem kvartalu. Od tih isporuka, 11.750 je bilo za modele S i X, dok je 296.850 bilo za modele 3 i Y. Oba modela su činila većinu isporuka tokom cele godine sa 936.172 pošiljki, u poređenju sa 24.964 isporuke S i X modela.Kompanija Tesla je ranije izjavila da planira da poveća isporuke za oko 50 odsto svake godine, i iako nije dostigao milion isporuka, ipak je premašila svoj godišnji cilj rasta. U novembru je interni memorandum otkrio da je izvršni direktor Tesle Elon Musk rekao svojim zaposlenima da prestanu da žure sa isporukom do kraja kvartala i da se umesto toga fokusiraju na smanjenje troškova.Nestašica čipova koja je u toku, dovela je do toga da veliki broj proizvođača automobila pumpaju kočnice, uključujući Teslu. Prošle godine Tesla je prepravila sopstveni softver kako bi ublažila uticaj nestašice, a takođe je morala nakratko da zatvori proizvodnju u svojoj fabrici u Kaliforniji u februaru. Neki kupci su čak prijavili da u njihovim vozilima nedostaju USB portovi, potencijalno zbog nestašice.Uprkos svemu ovome, vrednost Tesle je u oktobru premašila 1 bilion dolara, nakon što je kompanija za iznajmljivanje automobila Hertz dodala 100.000 Tesla u svoju flotu. Kompanija je čak imala i najprofitabilniji kvartal ikada u trećem kvartalu 2021. godine, ali to se može promeniti, s obzirom na to da zarada za poslednji kvartal 2021. još nije objavljena.