Najnovije

Srbija

Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha

Grad Beograd traži firmu za mapiranje divljih deponija, iz vazduha, u opštinama Palilula i Vožodvac.Plan je da se lociraju divlje deponije i izvrši analiza njihovog stanja kako bi se formirala baza podataka. Sekretarijat za zaštitu životne sredine raspisao je javnu nabavku za izradu projekta "Mapiranje divljih deponija iz vazduha na teritoriji GO Palilula i GO Voždovac". Procenjena vrednost javne nabavke je 1,8 miliona dinara. Projektni zadatak podrazumeva lociranje i analizu stanja divljih deponija na teritoriji Palilule i Voždovca, u cilju formiranja dinamičke baze podataka za praćenje statusa divljih deponija. Baza podataka bi se povezala i prikazivala na GIS-u.Jedan od zahteva za ponuđače je i da u bespilotnoj letelici u vazduhu - dronu, mora biti instaliran elektronski uređaj koji omogućava praćenje i određivanje lokacija divljih deponija. Neophodno je da se koristi najsavremeniji sistem praćenja objekata, GPS moduli sa implementiranim algoritmima za povećanje preciznosti za što tačnije lociranje objekta-deponija.  Sistem mapiranja treba i da poseduje mogućnost biranja najkraćih putanja do lociranih divljih deponija. Prikupljene informacije o poziciji drona se prikazuju na elektronskim mapama putem interneta ili specijalizovanih softvera. Prema podacima na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine na teritoriji Srbije locirano je 164 deponija koje koriste opštinska javno komunalna preduzeća za odlaganje otpada.

Srbija

Da li je sadnja šuma „magični štapić“ za rešavanje klimatskih pomena?

Mnoge akcije sadnje drveća su organizovane u proteklih par godina na teritoriji Srbije. Sadnja šuma je samo jedan početak života šume, sledeće pitanje koje se nameće da li će se ta šuma opstati i razviti se na pravi način. Ali pre nego što zasadimo nove šume, moglo bi se postaviti pitanje kako sačuvati postojeće šume.To bi dalo bolji rezultat jer su šume kompleksni sistemi čiji se razvoj ne završava ubacivanjem sadnice u zemlju.  „Nema dovoljno površine na planeti Zemlji da bi nas pošumljavanje spasilo“, kaže profesor Đurđević za podkast Klima 101.Fizički nije moguće da šume proizvedu toliko kiseonika, kako bi se nadoknadila količina fosilnih goriva koja se u svetu sagori u toku jedne godine. Trebalo bi da se svake godine pošumi jedan kontinent veličine Afrike, da bi se preradio vazduh koji je zagađen korišćenjem fosilnih goriva.Raznovrsnost šuma u Srbiji je jedna od najvećih u Evropi. Imamo oko 70 vrsta drvenastih vrsta.Zdravstveno stanje šuma u Srbiji je relativno dobro, međutim pojavljuje se tendencija oštećenja i sušenje stabala koja bi dovela do nestajanja nekih vrsta kao što je Hrast Lužnjak. Neke od posledica koje su sada  primetne je prerano opadanje žira ili njegovo odsustvo. Klimatske promene ne predstavljaju samo povišene temperature, već i smanjenje nivoa padavina i režim novioa podzemnih voda koje takođe su jedan od negativnih uticaja na šume. Dr Dejan Stojanović rekao je za podkast da je u Srbiji do pogršanja došlo u proteklih 10 godina upravo zbog ovih faktora.  

Srbija

Traži se kupina više u celom svetu

Zalihe smrznute kupine su ove godine (zaključno sa julom) za trećinu manje nego prošle godine, piše u poslednjem izveštaju Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, a prenosi portal Agropress.To je i razlog zašto je kupina ove sezona bila drastično skuplja u otkupu u odnosu na ranije godine i gotovo dostigla cenu maline, piše ovaj portal.Tendenciju smanjenja količina beleže i malina i borovnica sa padom od 11 procenata u odnosu na 2020. godinu.Nema ko da bere kupine, niko neće da radi za male pare Iz grupe jagodastog voća, jedino jagoda beleži porast zaliiha (za 13 procenata). U američkim hladnjačama ove godine bilo je manje i bresaka (za 34 odsto) i jabuka (za 16 odsto).Zbog toga su i voćari u Srbiji imali veoma tešku godinu za sobom, kako je za "Politiku" ocenio dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu, a prenosi Agropress.Hladnjače pune domaćih jabuka, a marketi ih uvoze "Pozni mrazevi tokom cvetanja i oprašivanja, hladno i vlažno proleće, učestala pojava grada u većini proizvodnih regiona... Najzad, i dugotrajna suša praćena niskom relativnom vlažnošću ostavili su velikog traga na prinos i kvalitet celokupne voćarske proizvodnje u našoj zemlji", rekao je Leposavić.Prema njegovim rečima, najveći pad proizvodnje u odnosu na višegodišnji prosek zabeležen je kod kajsije, maline, breskve, šljive, jabuke i kruške. Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća Nažalost, to su voćke koje se najviše gaje kod nas. Kako kaže, šljiva i malina, koje se smatraju nacionalnim voćem Srbije podbacile su za 50 i više procenata."Višegodišnji prosek za šljivu kod nas iznosi od 450 do 500 hiljada tona. Ove godine je prepolovljen, dok je kod maline prosek od oko 70 hiljada tona i to je realna slika stanja za ovo voće", istakao je Leposavić.

2021

dm Ženska trka 2. oktobra na Adi Ciganliji

Kompanija dm drogerie markt naslovni je sponzor dm Ženske trke, koju organizuje Beogradski maraton u subotu 2. oktobra 2021. godine od 10.00 časova na Adi ciganliji. Kompanija i organizator pozivaju sve prip...

Svet

Fejsbuk lansirao pametne naočare

Kompanija Fejbsuk lansirala je svoje prve pametne naočare, koje će korisnicima omogućiti da slušaju muziku, obavljaju pozive, fotogarfišu, snimaju kratke videe, i dele ih na Fejsbukovim servisima putem aplikacije, piše Rojters. Lansiranje naočara predstavlja za Fejsbuk još jedan korak ka cilju da korisnicima, uz pomoć VR naočara, pruži pravi osećaj proširene stvarnosti.Naočare su napravljene u saradnji sa kompanijom Rej Bana "EssilorLuxottica", a cene početne linije naočara pod nazivom "Ray-Ban Stories" iznosiće 299 dolara.  Zakerberg sprema revoluciju: Neće nam treba titelefoni, ni televizoriOkulus VR, firma koju je Fejsbuk platio dve milijarde Gigant društvenih mreža ostvario je poslovne prihode od 86 milijardi dolara u 2020. godini, a najveću zaradu ostvaruje od oglasa. Kompanija se, međutim, u poslednje vreme odlučila i na velike investicije u proširenu i virtuelnu realnost. Glavni naučnik Fejbsuka rekao je da je prošle godine kompanija bila udaljena pet do deset godina od mogućnosti da na tržište lansira "prave" VR naočare, kroz koje će virtuelni objekti u očima korisnika izgledati kao stvarni.  Velike tehnološke kompanije kao Amazon, Alfabet, Gugl, Majkrosoft, Epl, i Snep, takođe su krenule u trku u razvoju pametnih naočara. Međutim ponuda Gugla, koja je bila među prvima, ukazala je na teškoće u prodaji takvih proizvoda kupcima, što zbog visoke cene, što zbog problema sa dizajnom. Fajsbuk, koji je, između ostalog, kritikovan zbog obrade korisničkih podataka, rekao je da neće pristupiti medijima koje koriste korisnici pametnih naočara bez njihovog pristanka.Kompanija je takođe rekla da neće koristiti sadržaj fotografija ili video zapisa snimljenih pomoću naočara i uskladištenih u aplikaciji "Facebook View" za personalizaciju oglasa. Rekla je i da će naočare biti oslobođene "iskustva oglasa". 

Svet

Završen Severni tok 2

Energetski gigant Gasprom saopštio je danas da je završio izgradnju Severnog toka 2, podvodnog gasovoda koji će spojiti Rusiju i Nemačku."Predsednik upravnog odbora, Aleksej Miler rekao je na sastanku Gasproma da je jutros završena izgradnja Severenog toka 2", navodi Gasprom.Zahvaljujući Severnom toku 2 udvostručiće se izvoz ruskog gasa u Evropu, kroz Baltičko more, a Moskva će ujedno uspeti da zaobiđe svog političkog neprijatelja Ukrajinu na glavnom putu gasa. Izgradnja gasovoda dugog 1200 kilometara započeta je pre pet godina, a projekat je do kraja osato "izuzetno ispolitizovan".Projekat vredan 11 milijardi dolara zaustavlje je krajem 2019. godine zbog uvođenja sankcija od strane predsednika SAD Donalda Trampa. Projekat je izazvao, između ostalog, kritike Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine. Rusija je navela da zalihe gasa neće biti puštene kroz Severni tok dok nemački regulatori ne daju zeleno svetlo. 

Svet

Vrhovni sud Francuske traži da se Lafarge krivično goni zbog finansiranja terorizma

Vrhovni sud Francuske preinačio je odluku nižeg suda te države i naložio krivično gonjenje industrijskog giganta Lafarge zbog optužbi za saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti finansiranjem terorizma u Siriji, piše France24, prenosi Zero Hedge.Niži sud je prethodno odbacio optužbe protiv Lafarge.  Odluka Kasacionog suda Francuskoj značajan je korak unazad za proizvođača cementa, koji je optužen da je plaćao terorističkim grupama, uključujući ISIS, oko 13 miliona evra kako bi njihova fabrika u severnoj Siriji mogla da nastavi da radi urpkos višestranom građanskom ratu. Sud je presudio da bi kompaniju Lafarage trebalo krivično goniti zbog kršenja emabrga EU, finanisranja terorizma i dovođenja u opasnost života ljudi.Francuski vrhovni sud je obrazložio da neko može da čini zločine protiv čovečnosti, iako nema nameru da bude povezan sa počinjenim krivičnim delima. "Svesno plaćanje više miliona dolara nekoj organizaciji čija je jedina namena kriminalna delatnost, dovoljno je saučesniptvo, bez obzira što je druga strana delovala samo u u cilju zadovoljenja komercijalnih aktivnosti", naveo je sud. Nakon spajanja švajcarske grupe Holcim se Lafarge, kompanija je morala prizna da je sirijska podružnica te fabrike plaćala predstavnike da pregovaraju sa terosrističkim grupama kako bi im dozvolili rade u toj zemlji. Kompanija je odbaicla svaku odgovornost za to što je novac završio u rukama terorista.

Srbija

Uniforme za komunalce 1,6 miliona evra, bilo i duplo manjih ponuda

Sekretarijat za poslove komunalne milicije Beograda dodelio je ugovor za kupovinu uniformi u vrednosti 186,3 miliona dinara (oko 1,6 miliona evra) firmi MIM Commerce iz Beograda. Na tender su stigle još dve ponude, obe povoljnije od izabrane. Firma Yumco - Prizosi iz Vranja je ponudila da obezbedi uniforme za komunalne milicijace za ukupno 76,5 miliona dinara, što je skoro dva i po puta manje od cene koju će Beograd platiti.Preduzeće DES 2020 iz Šapca ponudio je cenu od 134,3 miliona dinara, za oko 50 miliona manje od izabrane.Ponuda Yumco-prizosi je odbijena kao neprihvatljiva jer nisu dostavljeni svi potrebni uzorci i nije dostavljen izveštaj o ispitavanje boje materijala izdat od akreditovane laboratorije, kao ni laboratorijski izveštaj o ispiutivanju materijala za neke od komada odeće.Za jaknu nije dostavljen izveštaj o ispitavanju materijala iz koga se može utvdiri da li je boja postojana kada se pere na stepeni.Na košunjama nisu našiveni delovi u džepovima za koji bi trebalo da se zakače mikrofoni radio stanice i male kamere. Na torbici nije bilo lastiš gume za olovke, a postojao je i samo jedan džep iako su konkursnom dokumentacijom zahtevana dva.Čarape su bile crne umesto tamno place.Na zimskoj jakni je vertikalni džep, a zahetvan je blago ukošen.Ponuda firme DES 2020 iz Šapca je odbijena takođe jer za neke od stavki nisu odstavljeni uzorci, kao ni izveštaji o ispitavanju "french blue" boje niti izveštaji o ispitavanju materijala, a za neke od stavki nije priložena deklaracija o sastavu ni dokument proizvođača.Sa druge strane, članovi komisije ispred Sekretarijata za poslove komunalen milicije su zaključili da "sva ponuđena dobra ponuđača MIM Commerce ispunjavaju sve zahtevane tehničke karakteristike".Međutim, upravo neke od stavki zbog kojih su jefitiniji ponuđači odbijeni našle su se i na listi zahteva koji su Yumco-prizosi i firme Less textile ranije podnele Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki jer su smatrale da javna nabavka nije u skladu sa zakonom.Yumco-prizosi je u zahtevu naveo da je naručilac odredio minimalni rok koji je zakon prisao kada se sprovodi otvoreni postupak javne nabavke za nabavke čija je procenjena vrednost iznad evrospkih standaradan dok je istovremeno "nametnuo veliki broj obaveza za ponuđače koji se ogledaju u dostavljanju velikog broja izveštaja o ispitavanju materijala, a zatim i veliki broju uzoraka, te je kroz sadržinu predmetnog zahteva pYumco takođe navodi da je naručilac vršio značajne izmene konkursne dokumentacije i da je u sva tri navrata izvršio minimalna zakonski dozvoljena produženja roka za podnošenja ponuda, iako je od njega zahtevano da rok produži za dana. Dodaju da su ponuđači, zbog brojnih izmena bili prinuđeni da pripremaju uzorke ispočetkaNaručilac je umesto svetlno plave boje tkanine propisao koordinate boja, što je dodatno zakomplikovalo već i onako složenu pripremu ponuda jer je za proizvodnju tkanine sa traženim koordinatama potrebno više vremena.Republička komisija je donela odluku da s obzirom  na to da propisi ne uslovljavaju kompanije da objavljaju delatnost samo u slučaju ukolko su u Registar priovrednih subjekatra upisani za tu delatnost, što je bio jedan od uslova za učešće na tenderu, te da je on supriotan zakonu i da je Grad dužan da konkursnu dokumentaciju izmeni u osporenom delu.Komsiija je konstatovala da utvrđivanje ispunjenosti tehničkih karakteristika "vizuelnim pregledom" ne predstavlja precizno i jasno predviđen način ocenjivanja ponuda i u vezi sa tim, u konkretnom slučaju, sam postupak stručne ocene ponuda, ne može viti sproveden na zakonit način s obzirom na to da se ne može zaključiti koje tehničke karaktreistike ponuđenih dobara će se utvrditi pregledom istihNeki od uslova podrazumevali su i tačne dimenzije određenih delova odeće (čičak trake na jakni, vratnog izreza na majici, džepa na košulji...), a da nije pojašnjeno da li će utvrđivanje ispunjenosti tehničkih karakteristika obuhvatati i merenje uzoraka i na koji način.Beograd nije dozvolio da je ovlašćeni predstacnici ponuđača prisustvuju vizueltnom pregledu uzoraka, pa je Republička komisija propisala da je naručilac dužan da u roku od dva dana omogući uvid u dokumentaciju i kopiranje iste kako bi ponuđači mogli da izvrše uvid i u priložene uzorke kako bi proverili da je naručilac na pravilan način izvršio pregled i ocenu dostavljenih uzoraka te da bi eventualne uočene nepravilnosti mogao da ospori podnošenjem zahteva za zaštitu prava.Beograd je bio dužan da u roku do 25 dana otkloni manjkavosti predmetne konkursne dokumentacije, da je obajvi na Portalu javnih nabavki i svojoj internet strancii i da produži rok za ponodošenje ponuda koji mora biti primeren i objavi obaveštenje o tome.Beograd je morao da nadoknadi takse koje su Yumco-prizosi i Luss textile platiti prilikom podnošenja zahteva i da plati po 120.000 dinara, odnosno ukupno 240.000 dinara.

Svet

Rat zbog litijuma u portugalskim brdima

Severna portugalska pokrajina Tras-os-Montes planira eksploataciju litijum na površinskom kopu. Međutim, lokalno stanovništvo, u ovom retko naseljenom i ekonomski siromašnom regionu, se ne slaže sa ovim planom.Idilični predeo u blizini sela Kovas de Baroso je u opasnosti zbog moguće eksploatacije litijuma, piše Dojče vele. Litijum je ključna sirovina za baterije u električnim automobilima, čija bi veća eksploatacija doprinela smanjenju globalne emisije ugljen dioksida i zavisnost Evrope od uvoza litijuma. Portugalska Vlada je odlučila da pretvori zemlju u velikog igrača u rudarenju litijuma. Procenjuje se da Portugal ima 10 odsto rezervi litijuma u celoj Evropi.Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolaraProđoh Levač, prođoh litijum: Australijska kompanija dobila dozvolu za istraživanjeProblem je to što se, nažalost, najveći deo ovog metala nalazi u prelepim predelima kao što je Kovas de Baroso. Samim ti najavljena eksploatacija litijuma je plodno tlo za konflikte.  Predsednik lokalne grupe aktivista Nelson Gomeš kaže da je inicijalni plan da se litijum vadi sa četiri lokacije u ovom delu zemlje.On navodi da će reke biti preusmerene, a ceo pejzaž i ekološki balans uništeni. Kaže da se u ovom delu Portugala vekovima bave održivom poljoprivredom.Organizacija za poljoprivredu i hranu proglasila je ovaj predeo svetskom poljoprivrednom baštinom, zbog održivih poljoprivrednih metoda koje se tamo primenjuju.Portugalska Vlada međutim ukazuje na širu sliku. Pre tri godine usvojen je nacionalna staregija za litijum vredna nekoliko milijardi evra.  Vlada očekuje da radovi na rudniku krenu najkasnije sledeće godine. 

Svet

Čega se Nemci najviše plaše?

Nemci se ne plaše korone. Pomalo iznenađujuće, ali zdravstveni problemi danas nisu na vrhu liste problema Nemaca, piše DW.Nemce najviše brine rast javnog duga i broj jedan strah je rast poreza, pokazalo je godišnje istraživanje  sprovedeno u ime R+V, jedne od najvećih osiguravajućih kompanija u zemlji. Studija je anketirala ljude u Njemačkoj o njihovim najvećim strahovima o temama kao što su politika, ekonomija, životna sredina, porodica i zdravlje od 1992. Po kojoj ceni se zadužuje Srbija? Prošle godine, kompanija je otkrila da se Nemci plaše Donalda Trumpa - a 2019, istraživači su rekli da su Nemci manje uplašeni nego ikada ranije.Godinama u Nemačkoj nije bilo novog zaduživanja države. To je građanima dalo  osećaj da žive u fiskalno zdravoj zemlji - sve dok se nije rašila pandemija koronavirusa.Od tada Nemačka ponovo ima veliki dug. Sredinom aprila 2021. savezni parlament Bundestaga odobrio je kredite u ukupnom iznosu od 240 milijardi evra ) za fond za oporavak od COVID-a-što je rekordna cifra. Ukupni dug Nemačke sada je porastao na 2,2 triliona evra, što je takođe najveći rekord svih vremena.Više od pola anketiranih ili 53 odsto se pribojava da će porasti porezi da bi država mogla da servisira javni dug.Na drugom mestu su rastući troškovi života, a na trećem migranti. Zatim sledi strah od zagađivača u hrani i da neće imati ko da brine o njima kad ostare. 

Srbija

U Koceljevi rade 20 meseci za jedan koncert Zorice Brunclik

Biblioteka "Janko Veselinović" iz Koceljeve sprovodi pregovarački postupak za angažovanje estradne umetnice Zorice Brunclik u okviru Festivala zimnice, piše u obaveštenju.Procenjena vrednost nabavke je 963.600 dinara bez PDV-a, odnosno 8.200 evra.Organizacioni odbor Festivala zimnice je doneo odluku da na  festivalu u Koceljevi 25. septembra 2021. godine nastupi Zorica Brunclik.Voditeljka TV Pink ostala bez angažmana za motivacione govore nakon pisanja Nove ekonomije "U pitanju je nabavka koju može da izvrši samo određeni ponuđač", piše u obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka.Navodi se da je potencijalni ponuđač "Srebrna planeta" iz Valjeva jedina koja ima pravo da ugovori muzički nastup Zorice Brunclik na manifestaciji "Festival zimnice u Koceljevi 2021. godine".Prosečna zarada u opštini Koceljeva je u junu 2021. godine, što su poslednji dostupni podaci, bila 47.551 dinar. To znači da će građani Koceljave za jedan nastup Zorice Brunclik dati oko 20 svojih prosečnih zarada.

Srbija

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije bez javne rasprave

Vlada Srbije predložila je više izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije kojima će, ako budu usvojene, biti dopunjen sadržaj izveštaja o imovini, proširena radnja krivičnog dela vezanog za neprijavljivanje imovine. Novim rešenje se predlaže i veći krug pravnih lica koji imaju obavezu da Agenciji za sprečavanje korupcije dostave određene podatke i dopuna pojma korupcije. Zakon o sprečavanju korupcije usvojen je u maju 2019. godine. Predlog je da se krug pravnih lica, koja imaju obavezu prijavljivanja Agenciji određenih podataka, proširi na sva pravna lica u kojim javni funkcioner ili član porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije.Ovo se odnosi na pravna lica koja učestvuju u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti. Preložena je i dopuna sadržine izveštaja o imovini koji podnosi javni funkcioner, tako što se propisuje obavezna prijava gotovog novca, digitalne imovine i dragocenosti, kao i druge pokretnu imovine čija vrednost prelazi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.Radnja krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini se proširuje i na neprijavljivanje prihoda ili davanje lažnih podataka o prihodima. Predložene su i izmene u delu koji se bavi obavljanjem drugog posla ili delatnosti od strane javnog funkcionera za vreme vršenja javne funkcije.Prema novom predlogu javni funkcioner, čija javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, ne može da obavlja drugi posao ili delatnost. Trenutno rešenje propisuje da ja funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.Takođe se, kako piše u predlogu, u cilju veće transparentnosti, predlaže se vođenje posebne evidencije od strane Agencije o predmetnim pravnim licima, kao i javna dostupnost podataka iz te evidencije.Ako zakon bude usvojen biće dopunjen i sa pojam korupcije pa će ona podrazumevati odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga.Propisuju se i dodatni uslovi za izbor direktora Agencije, na taj način što se pored već predviđenih "posedovanje posebnih znanja i iskustva u oblasti sprečavanja korupcije".Menja se i trajanje mandata zamenika direktora Agencije koji će se izmene usvoje trajati do izbora novog direktora, umesto, kako je sad predviđeno, do prestanka mandata direktora.Takođe se zameniku direktora Agencije daju ovlašćenja da od dana prestanka mandata direktora, pa do stupanja na dužnost novog direktora Agencije, on vrši funkciju direktora.Novim predlogom se dopunjuje član koji se bavi nedozvoljenim uticajem na javnog funkcionera u Agenciji, odnosno uvodi se definicija nedozvoljenog uticaja na javnog fukncionera u Agenciji. "Nedozvoljen uticaj podrazumeva svaki uticaj koji nije zasnovan na zakonu ili drugom propisu, kojim se utiče na zakonito i pravilno postupanje javnog funkcionera agencije u vršenju javne funkcije".Plan je i da se povećaju minimumi novčanih kazni za prekršaje na 100.000 dinara, sa dosadašnjih 50.000.Izmenama se preciziraju i pravila za ograničenje za zasnivanje radnog odnosa i poslovne saradnje za javnog funkcionera, po prestanku javne funkcije."Lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije, ne može, bez saglasnosti Agencije, da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je javni funckioner vršio javnu funkciju", piše u predloženim izmenaa-.Pored toga, precizira se da Agencija u postupku davanja saglasnosti bivšem javnom funkcioneru, za zasnivanje radnog odnosa i poslovne saradnje, naročito ceni koja ovlašćenja je imao taj javni funkcioner u vršenju javne funkcije.Novim predlogom se preciziraju pravila za Agenciju za izricanje mera protiv javnog funkcionera koji povredi Zakon. Кao posebnu činjenicu koju Agencija ceni pri izricanju mera za povredu zakona uvodi se i činjenica da li je javni funkcioner postupio po prethodno izrečenoj meri opomene do isteka roka koji mu je u odluci određen. U obrazloženju piše da su razlozi za izmene i dopune koje se predlažu sadržani  u Preporuci XII Drugog izveštaja o usklađenosti Republike Srbije u Četvrtom krugu evaluacije Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO), čiji je Republika Srbija član. U navedenoj preporuci iz predmetnog izveštaja iz oktobra 2020. godine, izrečene su konkretne primedbe na Zakon, koje bi trebalo uvažiti, piše. Pored toga i Agencija za sprečavanje korupcije je ukazala na određene odredbe Zakona koje bi trebalo precizirati u cilju njegove bolje i pravilnije primene, pa su i iz toga razloga izvršene određene intervencije u tekstu Zakona.

Srbija

Udruženja neće podržati sporne predloge za izmenu medijskih zakona

Grupa medijskih udruženja U dopisu se dalje navodi da se, za slučaj da se Ministarstvo kulture i informisanja i predsednica Radne grupe o ove zahteve ogluše, predstavnici Asocijacije medija, ANEM-a, AOM-a, NDNV-a, NUNS-a, Lokal Presa, Transparentnosti Srbija i UNS-a u radnoj grupi, svojim potpisom i autoritetom neće stati iza rešenja i predloga izmena koje na bilo koji način odstupaju od ciljeva Strategije i mera, odnosno aktivnosti na njenoj implementaciji predviđenih Akcionim planom.Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Transparentnost Srbija i Udruženje novinara Srbije (UNS), saopštili su danas da su se Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja obratili dopisima u kojima su izrazili zabrinutost dosadašnjim radom Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.Asocijacija medija, ANEM, AOM, NDNV, NUNS, Lokal Pres, Transparentnost Srbija i UNS, prihvatili su ciljeve definisane Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji koju je Vlada Republike Srbije usvojila u januaru 2020. godine, kao i aktivnosti na njenoj implementaciji nabrojane u Akcionom planu za sprovođenje strategije iz decembra prošle godine, čvrsto uvereni da će polazne osnove za izradu radne verzije Nacrta biti upravo one koje su definisane Strategijom i Akcionim planom. Vođeni takvim uverenjem, prihvatili su imenovanje svojih predstavnika u Radnu grupu zaduženu za izradu Nacrta, da bi ti isti predstavnici sada bili svedoci  pokušaja da se u radnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, kroz Radnu grupu, kao alternativna, a ponekad čak i kao jedina rešenja, unesu i izmene koje ne bi bile usmerene u pravcu ostvarivanja ciljeva definisanih Strategijom i koje kao takve uopšte nisu pobrojane aktivnostima na implementaciji Strateguje u usvojenom Akcionom planu.Neki od primera predloga koje Radna grupa razmatra, a koja odstupaju ne samo od Medijske strategije, već i od ustavom zajemčenih prava, a posebno prava na slobodu izražavanja, ili su u sukobu sa važećim međunarodnim standardima u ovoj oblasti su sledeći:1) Propisivanje prethodne zabrane širenja lažnih vesti, na način koji ne zadovoljava kriterijume razvijene u praksi Evropskog suda za ljudska prava, jer niti je zabrana dovoljno jasna, niti je jasno kojim ciljevima služi, niti je jasno kako će se obezbediti proporcionalnost ograničenja koje se na ovaj način uvodi. Pri svemu, postojeći zakonski mehanizmi u ovoj oblasti već su usklađeni sa međunarodnim standardima, i trebalo bi samo insistirati na pravilnoj primeni zakona ne na veštačkom kreiranju instituta lažnih vesti.2) Uvođenje direktnog subvencionisanja odnosno državne pomoći izdavačima medija za informisanje osoba sa invaliditetom. Direktno subvencionisanje je koncept koji je napušten još ranijim strateškim dokumentima iz oblasti medija. Javni novac koji cirkuliše na medijskom tržištu, po nalazima same Medijske strategije, već pravi značajne poremećaje na tržištu, te je za informisanje osoba sa invaliditetom nužno unapređivati postojeći okvir za projektno sufinansiranje i programe javnih medijskih servisa. Uvođenjem direktnog subvencionisanja izdavača medija za informisanje osoba sa invaliditetom, akcenat se sa proizvodnje kvalitetnog medijskog sadržaja za osobe sa invaliditetom, premešta na neprihvatljivo formiranje novih javnih medija.3) Medijska strategija kao jedan od problema u oblasti projektnog sufinansiranja pominje “nejasno definisanu namenu konkursa, koja ne polazi od prethodno definisanih potreba stanovništva za određenim medijskim sadržajima”. Zato se u Strategiji predviđa da će se “izmenama regulative (zakona koji uređuje javno informisanje i medije) unaprediti sistem projektnog sufinansiranja, a naročito putem: predviđanja obaveze da se vrši analiza potreba za nedostajućim medijskim sadržajima, što bi vodilo raspisivanju konkursa upravo za medijske sadržaje koji nedostaju. Pojedini članovi sada se protive uvođenju analize potreba za nedostajućim medijskim sadržajima u Nacrt, pravdajući to navodima da analiza ni do sada nije sprovođena, da je nema u praksi i da zahteva vreme koje navodno nemamo;4) Iako Medijska strategija predviđa prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu kao uslov za učešće na konkursima za projektno sufinansiranje za štampane i on-line medije, kao i prednost kod projektnog sufinansiranja za medije sa manje, ili bez izrečenih mera Saveta za štampu, u Radnoj grupi se ovo rešenje ponovo dovodi u pitanje, i pokušava da se izuzme iz Nacrta;5) Alterativnim rešenjima pokušava se relativizovati zabrana da izdavači medija budu u javnoj svojini. Ovo je u suprotnosti sa temeljnim opredeljenjem i prethodne i važeće Medijske strategije, te u suprotnosti i sa samim važećim Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji je propisao izlazak organa javnih vlasti izt vlasničke strukture medija. Iako predlog nije prihvaćen od Radne grupe, i dalje nije jasno da li će ostati kao alternativno rešenje ili ne.6) Insistiranje na zakonskoj definiciji pojma novinara. Umesto prihvatanja činjenice da se krug medijskih aktera promenio i da je širi u odnosu na shvatanje novinara u tradicionalnom kontekstu, deo članova Radne grupe i dalje insistira na zakonskoj definiciji novinara. Uvođenje ove definicije ne samo da nije bilo predviđeno Medijskom strategijom, nego i preti da, u slučaju usvajanja uske definicije, izuzme od zakonske zaštite čitav niz lica čiji je rad nesumnjivo od značaja za informisanje javnosti.     7) Ograničavanje slobode prijema i reemitovanja prekograničnih kanala i zakonska obaveza besplatnog prenosa terestrijalnih kanala svim telekomunikacionim platformama. Ova rešenja koja se ponavljaju u radu Radne grupe, pored toga što su generalno problematična, niti su predviđena Medijskom strategijom, niti su uopšte materija Zakona o javnom informisanju i medijima. U dopisima Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja, ukazano je da opisana alternativna rešenja u nacrtu ovako važnog Zakona nisu, i ne mogu biti, prihvatljiva praksa u zakonodavnom radu, te od Ministarstva kulture i informisanja zatraženo da osujeti pokušaje da se i u ovoj Radnoj grupi ponovo raspravlja o rešenjima koja su kao neprihvatljiva odbačena još u fazi izrade Strategije i Akcionog plana, a posebno je zahtevano da se ne dopusti da se takva rešenja, na mala vrata uvedu u Zakon i da se na taj način osujeti stvaranje pravnog okvira koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvoj medijskog tržišta, osnaženu novinarsku profesiju, edukovano građanstvo i institucije sposobne za primenu regulative, iza čega je Vlada Republike Srbije stala usvajanjem Strategije.Organizacije su u dopisu ukazale da im je prevashodni cilj da se obezbedi puno poštovanje rokova predviđenih Akcionim planom i posebno, u kontekstu očekivanog raspisivanja izbora, izbegne svako dalje odlaganje ostvarivanja ciljeva Strategije. U tom smislu su, od predsednice Radne grupe, pomoćnice ministarke kulture i informisanja Slavice Trifunović, zahtevale da predloge koji su u sukobu sa ustavom zajemčenim pravima, a posebno pravom na slobodu izražavanja, ili u sukobu sa važećim međunarodnim standardima u ovoj oblasti i usvojenom Medijskom strategijom, uopšte ne stavlja na dnevni red Radne grupe.

Lifestyle

Milion pratilaca na Instagram profilu na kome magija PRESTAJE

Pampur lagano izlazi iz flaše i leti kroz vazduh, kapi se polako slivaju niz bocu šampanjca, začin koji pada na tek pripremljeno meso ili voće koje "upada" u sok onako lagano da pokrene sva čula... Da li ste se ikada zapitali kako nastaju reklame za hranu?Nije sve u specijalnim efektima, a to pokazuje i instagram stranica @filmmakersworld iza koje stoje dvoje insajdera filmske industrije - Emanuel Đijanini i Rosela Benedeto. Ako ste se pitali kako se snimaju reklame sa hranom gde u nekoliko sekundi treba pobuditi čula kod publike, ali i filmovi u kojima se dešavaju saobraćajne nesreće i mnoge druge neverovatne akcije, odgovori se kriju upravo na ovoj instagram stranici.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Filmmakers World ???????? (@filmmakersworld)U nekoliko klikova možete da zavirite "iza scene" svetski poznatih blokbastera i, recimo, saznate kako su šminkali Švarcenegera za poslednji deo Terminatora. Stranicu prati preko milion ljudi u ovom trenutku.Pogledajte kako, zahvaljujući kreativnosti ali i modernoj tehnologiji, nastaje TV iluzija.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Filmmakers World ???????? (@filmmakersworld)

Srbija

Putujući festival cirkuske umetnosti na ovogodišnjem BITEF-u

Festival Cirkobalkan održaće se u okviru 54./55. BITEF festivala od 16. do 25. septembra.Publika će imati priliku da pogleda cirkuske predstave iz Francuske,Grčke, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Akrobatko-žonglerska predstava Kretanje će otvoriti ovogodišnji festival. Nakon predstave sledi koncert popularnog benda Šajzerbiterlemon sa početkom u 22 časa.Tokom prvog vikenda igraće se predstava Koža, francuske kompanije Vuk za čoveka, čiji je kolektiv pre dve godine glasovima publike proglašen kao najbolji i nagrađen na BITEF-u. Pored glavnog izvođačkog programa, sastavni deo festivala čine koncerti, filmske projekcije, okrugli stolovi, razgovori sa umetnicima, masterklasovi za profesionalno usavršavanje kao i edukacije za najmlađe.Za više informacija o programu festivala i ulaznicama posetite www.cirkobalkana.org i festival.bitef.rs.

Srbija

Srpske termoelektrane emitovale više sumpor-dioksida nego cela EU

Termoelektrane na ugalj u Srbiji, koje su obuhvaćene Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), bile su u 2020. godini godini najevći emiteri sumpor-dioksida na Zapadnom Balkanu, sa 333,602 tona. Najveći emiter bila je termoelektrana Kostolac B. Emisije sumpor-dioksida iz postrojenja u Srbiji prevazišle su ukupne emisije iz svih 221 postrojenja u Evropskoj uniji u 2020. godini.Podaci su navedeni u Izveštaju pod nazivom "Kako postrojenja na ugalj na Zapadnom Balkanu krše propise i zagađenju vazduha, dovode do smrtnim slučajevima, i šta Vlade moraju da urade povodom toga" koji su objavili CEE Bankwatch Network i Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).Emisije u Srbiji daleko su iznad granice postavljenje NERP-om za 2020. godinu. Najveći problem ostaju emisije sumpor-dioksida koje su bile 6,1 puta više od granice koja je postavljena na nacionalnom nivou. Najveći zagađivač u Srbiji je Kosotlac B, pa je tako ova termoelektrana sama emitovala 1,74 više sumpor-dioksida od dozvoljenih vrednosti, a preko 95 hiljada tona. Slede termoelektrane Nikola Tesla B1 i B2 sa 85,765.9 tona. Na drugom mestu od zemalja Zapadnog Balkana nalazi se Bosna i Hercegovina sa 220,411 tona.U izveštaju piše da je čitav proces usvajanja NERP-a u Srbiji bio obeležen kontradikcijama i nedostatkom transparentnosti te da je za usvajanje bilo potrebno da Sekretarijat energetske zajednice pokrene postupak protiv Srbije. Kako se procenjuje, u 2020. godini bilo je 847 prijema u bolnice zbog kardiovaskularnih problema nastalih zbog PM2.5 čestica. To je i Srbiju, ali i druge zemlje, koštalo 1,12 miliona evra. Među uticajima koje su emisije imale na zdravlje, navodi se podatak da je u 2020. zbog PM10 čestica bilo oko 42,752 dana simptoma astme kod dece sa asmatičnim oboljenjem.  Procena je i da je bilo oko 4,077 slučajeva bronhitisa kod dece, zbog istog zagađivača.Postrojenja u Srbiji i emisije iz njih povezana su sa preko 3,3 miliona dana sa ograničenim aktivnostima i izgubljenih dana. To je u 2020. godini ekonomije Srbije i drugih zemalja koštalo 135, 8 miliona evra. U izveštaju se navodi da 2326 smrti koje su izazvane zbog prekoračenja u emisijama, koštaju 5 milijardi evra, a da incidencije bronhitisa kod odraslih koštaju 59,7 miliona evra. Emisije iz termoelektrana na ugalj u regionu Zapadnog Balkana  i dalje flagrantno prelaze dozvoljene granice.Iako je u 2020. godini očekivan pad u emisijama zbog smanjenje ekonomske aktivnosti izazvane koronavirusom, to nije bio slučaj.U termoelektranama u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Srbiji, Severnoj Makedoniji emisije sumpor-dioksida su bile su u 2020. godini 6,4 odsto više od dozvoljene vrednosti.  

Srbija

Cene hrane globalno rastu, poskupljenje se oseća i u Srbiji

Prve nedelje septembra porasle su cene svih glavnih poljoprivrednih proizvoda u odnosu na prethodnu sedmicu, pokazuju podaci novosadske Produktne berze. Najviše je porasla cena soje - 11,62 odsto.Pšenica je bila najtraženija na robno-berzanskom tržištu, dok kukuruz već drugu nedelju za redom poskupljuje i već šest meseci mu je cena viša nego pšenici.I globalne cene su naglo skočile u avgustu, nakon što su dva meseca bile u padu. Najviše su porasle cene šećera, pšenice i biljnog ulja, pokazuju podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).FAO indeks cena hrane dostigao je 127,4 poena u avgustu, što je za 3,1 odsto više nego u julu ove godine i za 32,9 odsto više nego u avgustu prošle godine. Ovaj indeks prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda sa kojima se najčešće trguje. Najviše su porastao indeks cena šećera (9,6 odsto), biljnog ulja (6,7 odsto), žitarica (3,4 odsto). Porastao je i indeks cena mesa, pre svega ovčjeg, goveđeg i živinskog, dok je cena svinjskog mesa opala. Blago su opale i cene mleka na svetskom tržištu.