Zbog vakcina protiv korone nastalo 144.000 tona medicinskog otpada

Trideset odsto zdravstvenih ustanova (60 odsto u najnerazvijenijim zemljama) nije opremljeno za rukovanje postojećim medicinskog otpadom, a kamoli sa dodatnim otpadom koji je nastao kao posledica COVID-19, pokazao je izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Do sada je na globalnom nivou isporučeno preko osam milijardi doza vakcine protiv koronavirusa, što je proizvelo 144.000 tona dodatnog otpada u obliku špriceva, igala i sigurnosnih kutija.

Zdravstveni radnici su zbog toga potencijalno izloženi povredama ubodom igle, opekotinama i patogenim mikroorganizmima, a zajednice koje žive u blizini loše vođenih deponija i lokacija za odlaganje otpada izložene su uticaju zagađenog vazduha od sagorevanja otpada, lošem kvalitetu vode ili štetočinama koje prenose bolesti.

Desetine hiljada tona medicinskog otpada iz pandemije koronavirusa stvorilo je ogroman pritisak na sisteme upravljanja otpadom u zdravstvu, piše SZO.   

Medicinski otpad nastao u pandemiji je pretnja i za zdravlje ljudi i za životnu sredinu. 

Globalna analiza zdravstvenog otpada u kontekstu pandemije (status, uticaji, preporuke) koju je sprovela SZO zasniva se na oko 87.000 tona lične zaštitne opreme koja je nabavljena u periodu od marta 2020 i novembra 2021. i isporučena kroz zajedničku inicjativu UN-a za hitne slučajeve kao podrška zemljama u odgovoru na koronavirus. 

Autori su ukazali da je ova analiza samo ukazuje na obim problema otpada u pandemiji, ali da ne uzima u obzir robu koja je nabavljena van inicijative UN-a, niti otpad koji je nastao od strane građana kao što su medicinske maske.

SZO ističu da je isporučeno preko 140 miliona kompleta za testiranje, sa potencijalom za stvaranje 2.600 tona neinfektivnog otpada (uglavnom plastike) i 731.000 litara hemijskog otpada (što odgovara jednoj trećini olimpijskog bazena).

„Apsolutno je od vitalnog značaja da se zdravstvenim radnicima obezbedi odgovarajuća zaštitna oprema. Ali je takođe od vitalnog zančaja da se omogući da se oprema koristi bezbedno bez uticaja na okolinu“, rekao je izvršni direktor Programa SZO za hitne slučajeve Majkl Rajan. 

Za bezbedno korišćenje  opreme potrebni su efikasni sistemi upravljanja, ali i vodiči koji bi zdravstvene radnike uputili kako da rukuju sa zaštitnom opremom i zdravsvenim proizvodima nakon upotrebe.

SZO je zato iznela niz preporuka, koje uključuju korišćenje ekološki prihvatljivog pakovanja i transporta, bezbednu i višekratnu zaštinu opremu, biorazgradive materijale i investicije u u tehnolgouju tretmana otpada bez sagorevanaja.