Najnovije

Srbija

Domaće agencije za digitalni marketing rade bolje uprkos koroni

Prema podacima iz studije Agency Report ukupan poslovni prihod agencija za digitalni marketing u 2020. godini je porastao za 40%, a neto dobit za čak 160%. Broj zaposlenih u agencijama za digitalni marketing veći je za oko 34%. U studiji predstavljeni rezultati poslovanja agencija za digitalni marketing u Srbiji za 2020. godinu.Agencija HTTPOOL našla se na samom vrhu rang liste po poslovnom prihodu i po neto dobiti. Na drugo mesto se spustila agencija WIRELESS MEDIA,na trećem mestu se nalazi NETCONOMY, dok je na četvrtom NEW MEDIA IDEAS. Na petom mestu se nalazi INNOVATIVITY  koja je u 2020. godini koja uedevetostručila svoj poslovnog.U Agenciji za privredne registre Republike Srbije registrovano je ukupno 86 pravnih lica koja se primarno bave digitalnim komunikacijama, što je povećanje od oko 28% u odnosu na 2019. godinu.Tržište digitalnog marketinga u Srbiji nastavlja stabilan rast uprkos svim izazovima koje je Korona donela, što pokazuju i poslovni rezultati agencija koje primarno posluju u ovoj oblasti.

Srbija

RISE raspisao javni poziv za nove ideje socijalnog preduzetništva

Regionalni inkubator za socijalne preduzetnike (RISE) objavio je poziv za mlade sa Zapadnog Balkana od 18 do 35 godina koji će u timu od najmanje dve ideje da razvijaju svoje ideje socijalnog preduzetništva. RISE je program pokrenut 2019. godine i podržao je do sada 46 timova sastavljenih od 137 mladih ljudi sa Zapadnog Balkana u razvoju socijalnih poslovnih ideja. Dvanaest od ovih tima nagraženo je finansijskim grantovima 2500 evra i regionalnim programom inkubacije. Socijalno preduzetništvo je način poslovanja koji stavlja ekonomsku efikasnost u službu ljudi i životne sredine, a socijalni preduzetnik pokušava da nađe inovativna rešenja za društvene probleme.Na konferenciji u Francuskom institutu danas je predstavljen projekat RISE i najavljen Forum društvenih inovacija 2021. godine koji će u 9. i 10. septembra biti održan u KC gradu.Tokom ovog foruma RISE će organizovati regionalni forum na kojem će mladi razgovarati o trenutnom stanju socijalnog preduzetništva u regionu i najboljim praksama. Socijalno i solidarno preduzetništvo je relativno nepoznato, poručio je otpravnik poslova ambasade Francuske Fati Aksal. "Socijalno preduzetništvo je ustvari nešto što treba da živi od svoje delatnosti, a isto tako da zadovoljava socijalne i potrebe životne sredine", rekao je Aksal. Prema njegovim rečima taj sektor zapošljava 2,3 miliona ljudi, što je 10 odsto svih zaposlenih u Francuskoj. Najavio je da bi Evropska unija uskoro mogla da donese akcioni plan do kraja ove godine u vezi sa ovim pitanjem.Rukovodilac projekta za finansiranje nevladinih organizacija Francuske agencije za razvoj (AFD) Gijom de San Fal rekao je da pored uloge mladih, postoji i uloga ekonomskog razvoja u izgradnji mira. "Kada mladi govore međusobno i vide da žive za iste stvari i imaju iste aspiracije bez obzira da li dolaze iz Crne Gore, Makedonije, Kosova ili Srbije na taj način se gradi i mir", rekao je Gijom De San Fal. Rok za prijavu za RISE program je 26. septembar 2021. godine. 

Srbija

Prijave za WHOIS hakaton otvorene do 19. septembra

Otvorene prijave za HakatonEkipno takmičenje Hakaton će se održati onlajn 25. i 26. septembra. Na takmičenje se mogu prijaviti ekipe do 5 članova, nakon čega će biti izabrano 10 timova. Takmičari biraju oPrijave se mogu izvršiti preko sajta https://whoishakaton.rs/ i traju do 19. septembra u ponoć. Obezbeđene su novčane nagrade za prva tri mesta u iznosu od 1500, 700 i 300 evra kao i simbolične nagrade za sve učesnike. Hakaton je takmičenje u kom timovi imaju rok od 48 sati da naprave aplikaciju na zadatu temu. Ovog puta se pravi aplikacija za mobilne telefone koja vrši WHOIS  pretrage sa kranjim ciljem da ponudi odgovor o nacionalnim, ali i svim drugim domenima na svetu.Organizatori takmičenja su Registar nacionalnog internat domena Srbije i kompanije Quantox Technology.

Lifestyle

Oni su preživeli pad iz aviona bez padobrana

Avionske nesreće su retke, ali preživeti pad aviona gotovo je nemoguće. Ipak, postoje oni koji su tog dana, koji je za njihove saputnike bio poslednji, imali mnogo sreće.5. Ber Grils, rijaliti zvezda, preživeo pad sa 4.900 metaraBritanski avanturista i voditelj rijaliti šoua "Man vs. Wild" Ber Grils preživeo je pad iz aviona 1996. godine. Skakao je padobranom u Keniji, međutim, on nije uspeo da ga aktivira. Pao je na leđa sa skoro pet hiljada metara visine.Tom prilikom, slomio je tri pršljena i nakon toga se dugo oporavljao. Njegov avanturistički duh ovaj pad nije onespokojio, a Grils i dalje snima svoj šou. Nedavno je na svom Instagram nalogu izjavio da bolove od tog pada još uvek oseća.                                                     Foto: beargryllssurvivalacademy.com 4.  Nikolas Alkemande, britanski vojnik, preživeo pad sa 5.500 metaraPripadnik Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Nikolas Alkemande imao je svega 21 godinu kada je avion u kome se nalazio pogođen od strane vojske nemačkog Rajha iznad Šmalenberga, gradića u Severnoj Rajni Festfaliji.Kako mu je padobran izgoreo, prema kasnijim svedočenjima Gestapu koji ga je zarobio, morao je da pokuša da skoči ne bi li preživeo. Pao je na krošnje četinara na kojima je bio i sneg, zbog čega je najverovatnije i preživeo. Nakon rata, pušten je i živeo je 64 godine. 3. Alan Magi, američki vojnik, preživeo pad sa 6.700 metaraUbrzo nakon napada na Perl Harbur, posada ratnog američkog aviona u kome je bio artiljerac Alan Magi, pogođen je iznad Sent Nazara u Francuskoj. Magijev padobran bio je pocepan, a tokom pada aviona, on je izgubio svest.Posada i deo aviona pali su na stakleni krov železničke stanice. Stručnjaci smatraju da je to ublažilo pad i sačuvalo Magiju život. Iako je imao višestruke prelome, posekotine i velike povrede, preživeo je pad i doživeo duboku starost.2. Ivan Mihajlovič Čisov, sovjetski poručnik, preživeo pad sa 7.000 metaraKada su 1944. Vermahtova avio flota napala rusku, mladi potporučnik Čisov morao je da napusti avion koji je već goreo u vazduhu. Njegova ideja je bila da otvori padobran tek pošto se spusti ispod radara nemačkih pilota, ali je u slobodnom padu izgubio svest. Pao je u sneg što je ublažilo pad i sačuvalo mu život. Pronašli su ga ruski vojnici na čelu sa generalom Pavelom Belovim. Uspeo je da se potpuno oporavi i doživi sedamdeseti rođendan.1. Vesna Vulović, srpska stjuardesa, preživela pad sa 10.160 metaraSvakako svetski Ginisov rekord drži Vesna Vulović, beograđanka koja je jedina preživela let JAT-ovog DC-9 koji je eksplodirao iznad Srpske Kamenice u tadašnjoj Čehoslovačkoj krajem januara 1972. godine. Prema mišljenju stručnjaka, preživela je jer se u trenutku eksplozije nalazila u repu aviona i što ju je na vreme pronašao prvi svedok pada aviona u Srpskoj Kamenici.Nakon dvogodišnjeg oporavka i ponovnog učenja da hoda, Vulović se vratila u JAT. Iako je trebalo da bude zemljana stjuardesa, ona je i nakon pada letela, a prema njenom iskustvu koje je podelila u jednom intervjuu nakon pada, putnici su voleli da lete sa njom jer su verovali da donosi sreću. Ušla je u Ginisovu knjigu rekorda, priznanje je dobila od Pola Makartnija, a bila je tema emisije "Mythbusters" na Diskaveriju. Preminula je 2016. godine u 66. godini života. Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Geografski kutak (@geokutak)

Srbija

UNHCR: Deci izbeglicama garantovati pristup srednjoškolskom obrazovanju

Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR)  poziva države da garantuju pravo na pristup srednjem obrazovanju svoj deci, uključujući izbeglice, i da budu obuhvaćena  nacionalnim sistemima obrazovanja i planiranja.Poziv je usledio nakon što je UNHCR objavio izveštaj o obrazovanju za 2021. godinu „Ostati na kursu: Izazovi u oblasti obrazovanja izbeglica“, u kojem su istaknute priče mladih izbeglica širom sveta koje pokušavaju da nastave svoje obrazovanje.Prema podacima koje je prikupio UNHCR u 40 zemalja, bruto stopa upisa izbeglica u srednje obrazovanje u periodu 2019-2020. godine iznosila je svega 34 odsto. U gotovo svim zemljama, stopa upisa dece izbeglica niža je od stope upisa dece iz zajednice domaćina.U periodu od marta 2019. do marta 2020. godine bruto stope upisa izbeglica na nivou osnovnog obrazovanja iznosile 68 odsto.Od 2016. godine deca izbeglice u Srbiji imaju pristup svim nivoima obrazovanja. U našoj zemlji je trenutno približno 175 izbeglica uključeno u obrazovni sistem.Najveći broj dece pohađa osnovnu školu, a manji broj njih srednje školu. Ove godine je četvoro izbeglica upisalo na fakultet.

Srbija

Otvoren konkurs za studentske stipendije „Evro za znanje“

Fondacija "Evro za znanje" raspisala je konkurs za studentske stipendije za školsku 2021/22. godinu, na kome će pet kandidata dobiti po 100.000 dinara.Dve od pet stipendija će biti dodeljene studentima četvrte godine Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, geološkog smera.Za preostale tri stipendije mogu konkurisati studenti osnovih studija koji studiraju Srbiji, saopštili su organizatori konkursa.Prijave se šalju isključivo poštom na adresu Fondacije: "Evro za znanje" Olge Grbić broj 5, 31260 Kosjerić.Konkurs je otvoren do 5. oktobra, a rezultati konkursa do kraja oktobra 2020. godine.Fondacija Evro za znanje osnovana je u Kosjeriću kao fondacija građana koji svojim dobrovoljnim prilozima pomažu školovanje najboljih iz čitave Srbije.Ovo je deveti po redu konkurs za stipendiranje studenata, a u toku je konkurs Fondacije i za pet učeničkih stipendija.

Srbija

A11: Radna eksploatacija korisnika socijalne pomoći u Nišu

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava (Inicijativa A 11) ocenila je da je danas da bi radno angažovanje korisnika socijalne pomoći kao komunalnih redara u Nišu, bez ikakve naknada, imalo za posledicu njihovu radnu eksploataciju.Inicijativa je izrazila zabrinutost zbog najave gradonačelnice Niša da bi na osnovu Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći korisnici ove vrste socijalnih davanja mogli da budu radno angažovani kao komunalni redari koji bi kontrolisali poštovanje epidemioloških mera. Inicijativa A 11 od gradonačelnice Niša traži da odustane od najavljenog radnog angažovanja korisnika novčane socijalne pomoći bez ikakve naknade ili da to učini pod uslovima koje propisuje zakon, tako što će im ponuditi poštenu i pravičnu naknadu za obavljeni rad.Građani Niša koji primaju socijalnu pomoć mogli bi da budu angažovani kao kovid redari, rekla je ranije gradonačelnica Dragana Sotirovski, prenele su Južne vesti. Ona je rekla da će oni obilaziti pijace, autobuse i "crne tačke" kada je reč o koroni.Inicijativa A 11  je istakla da bi se radilo o neplaćenom i prinudnom radu i naglasila da bi najavljeni vid radnog angažovanja imao za posledicu radnu eksploataciju korisnika novčane socijalne pomoći. Uredbom je, kako navode, predviđeno da se radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći po nalogu centra za socijalni rad uključuju u društveno koristan rad, odnosno rad u lokalnoj zajednici."Oni koji odbiju ovaj vid aktivacije mogu izgubiti ili im se može umanjiti socijalna pomoć koja im po zakonu pripada", piše.Inicijativa je pozvala i korisnike novčane socijalne pomoći koji od Centra za socijalni rad u Nišu budu pozvani da obavljaju posao komunalnih redara da se obrate kako bismo im Inicijativa pružila pravnu pomoć. "Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava svaki rad ili služba na koje su pojedinci prinuđeni pod pretnjom neke kazne ili se za njega nisu dobrovoljno prijavili smatra se prinudnim radom, kao i da je ova vrsta rada zabranjena Konvencijom Međunarodne organizacije rada", navode u saopštenju. 

Srbija

METRO – mesto gde poštovanje nije samo reč na papiru

Kao kompanija koja posluje u 34 zemlje širom sveta i sa ponosom gleda na svojih skoro 100.000 zaposlenih i milione kupaca – METRO zaista „živi“ svoje uverenje da su različitosti ono što nas spaja i čini bogatijim u svakom smislu. Jer bez naših zaposlenih, ne bi bilo ni naših kupaca, a samim tim ni nas kao globalne kompanije sa više od pola veka postojanja. Deo METRO kulture predstavlja i načelo diverziteta i inkluzije, zbog čega sa ponosom ističemo da smo prvi veletrgovac na svetu koji je potpisao „Slobodne i jednake“ standarde poslovanja Ujedinjenih nacija. Verujemo da kvalitetno radno okruženje nastaje negovanjem kulture u kojoj se kolege međusobno poštuju, izražavaju svoja mišljenja bez osuđivanja i ostavljaju prostor drugima da se izraze, na sve temeTo u praksi znači da kroz propise kompanije, u svakoj zemlji u kojoj poslujemo, omogućavamo da su svi pripadnici LGBTIQ+ zajednice slobodni i jednaki i da ne doživljavaju diskriminaciju u našoj kompaniji. Ovo je izuzetno važan deo naše poslovne, kao i politike zapošljavanja, koja se temelji na uverenju da prihvatajući, poštujući i podržavajući razlike, METRO ne samo veruje i aktivno sprovodi univerzalna ljudska prava, već i ultimativno čini racionalne korake da svoje poslovanje unapređuje i razvija.METRO je kompanija koja pruža iste šanse svima i mesto gde svako zaslužuje slobodu da bude ono što jeste – bez straha. Verujemo da kvalitetno radno okruženje nastaje negovanjem kulture u kojoj se kolege međusobno poštuju, izražavaju svoja mišljenja bez osuđivanja i ostavljaju prostor drugima da se izraze, na sve teme. Istovremeno, verujemo da je prijatna komunikacija osnov dobrog odnosa, sa našim kupcima, ali i među zaposlenima. Znamo da je ljudski grešiti i priznati grešku, kao i da je moguće da nešto ne znamo i da nam je potrebna pomoć. U takvoj atmosferi svako može da bude iskren i spreman za učenje, kao i da preuzme odgovornost za svoje postupke. Odgovornost se ogleda i u našim naporima da podržimo kupce i njihove biznise, pre svega da ih dobro razumemo i na osnovu toga im pružamo uslugu i proizvode, na dugoročno održiv način. 

Svet

Turska kompanija nudi budvansku plažu uz kupovinu stana

Turska kompanija Merit Montenegro reklamira plažu Pizanu u Starom gradu kao svoju i nudi je uz kupljeni stan, bez saglasnosti javnog preduzeća koje upravlja plažama u Crnoj Gori, pišu Vijesti.Riječ je o kompaniji koja, kao partner firme Zeta film nikšićkog biznismena Brana Mićunovića, gradi luksuzni dvanaestoetažni kondo hotel “Merit Starlit” nadomak Staroga grada.Plažu Pizana pre dve godine je na tenderu dobila kompanija “Dukley hotel”, ali nikada nije “stavljena u funkciju”. Ostala je javno kupalište koje održava Opština, nakon što Plivački vaterpolo klub (PVK) “Budva” nije izdao zakupcu lokal čiji je vlasnik...+To što su Pizanu prisvojili i nude je kao privatnu plažu potencijalnim kupcima stanova u kondo hotelu, verovatno je inicirano zaključenjem ugovora sa “Dukley hotel”, koji je Mićunovićevoj kompaniji izdao plažu u podzakup. Ugovor je zaključen u septembru prošle godine, ali u njemu piše da Mićunovićeva firma mora da pribavi saglasnost Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom.Iz tog državnog preduzeća saopštili su Vijestima da nijesu dali nikakvu saglasnost na ugovor o ustupanju u podzakup.Karađorđevići ponovo traže od crnogorske vlade da im vrati imovinu

Srbija

Održan prvi po redu ekološki rok festival AIR fest

Tokom dva festivalska dana AIR fest je pod sloganom "Vreme je da prodišemo" obeležio svoju prvu stanicu, Obrenovac (Zabran, "Kod 3 lepe"), sa dobro poznatim imenima naše rock scene, među kojima su bili Kilo Kilo banda, E-Play, Deca Loših Muzičara, Oslobodioci, GIFT, Band X (AC DC tribute band), Deca Iz Vode (EKV tribute band), Citizen X i Vodi Inn."Na ovom prvom izdanju AIR fest-a, kao eko rok festivala, muzika nas je sve spojila u dobroj nameri u naša dva ključna cilja: da na mlade prenesemo našu viziju o važnosti čistog vazduha koji dišemo i veliku ljubav za rock'n'roll koji je naš način komunikacije sa njima na tako važne teme kakva je zaštita životne sredine", saopštili su organizatori.U okviru festivala održana je i humanitarna akcija sa prijateljem festivala, "Froneri" sladoledima."Oni nisu imali cenu, kao što je nema ni život, ali je kutija za dobrovoljne priloge postala punija, ovog puta, za Maju i Uroša", dodaju organizatori.

Srbija

Duplo više gastarbajtera nego pre deceniju, najviše odlaze najobrazovaniji

Više od dva odsto ukupnog broja zaposlenih u Austriji prošle godine bilo je iz Srbije. Jedino više bilo je iz Mađarske i Nemačke, pokazuju podaci austrijskog Federalnog ministarstva rada.Ipak, broj srpskih radnika u Austriji skoro za trećinu je manji nego 2008. godine."Negde od 2015. počeo je snažan rast emigracije naših državljana u Nemačku i više novih članica EU - Slovačku, Sloveniju, Hrvatsku, Maltu, Češku, Mađarsku, Poljsku... dok je emigracija u Austriju i većinu ostalih zemalja 'stare' EU (npr. Francusku, Italiju itd.) čitavu prošlu deceniju stagnirala ili opadala", objašnjava za Novu ekonomiju profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.Dok broj srpskih državljana koji rade u Evropskoj uniji opada od 2010. godine, broj radnika koji su iz Srbije, ali su dobili državljanstvo evropskih zemalja je u porastu, navodi se u istraživanju Evropske trening fondacije, čiji je autor profesor Arandarenko."Budući da je ukupan broj naturalizovanih u periodu 2010-18. godine oko 117.000 to pokazuje godišnji porast u hiljadama srpskih migranta u (tadašnjih) 28 zemalja Evropske unije, što, samo sebi, nije preterano alarmantno i u skladu je sa dugoročnmim trendom", piše u istraživanju.Ono što bi, pak, moglo da zabrine je ubrzan protok radne snage poslednjih godina kao ni izmenjena struktura radnika koji odlaze u inostranstvo u pogledu njihovog obrazovanja, ali i zemalja u koje odlaze.Od 1980. broj emigranta raste, a 2000-ih broj nekvalifikovanih i niže obrzaovnaih radnika bio je vrlo sličan broju visokoobrazovane radne snage koja odlazi iz Srbije. Najmanje je bilo srednjeobrazovanih emigranta. Međutim, u poslednje dve decenije značajno je porastao broj visokobrazovanih koji odlaze iz Srbije u odnosu na niže obrazovane radnike.Upoređujući podatke za 2010. i 2018. godinu Arandarenko u svom istraživanju primećuje da je najveći porast godišnjeg priliva radnika u Nemačku (sa oko 3.000 na preko 16.000), ali i u Hrvatsku, kao novu članicu, Sloveniju, Slovačku, Mađarsku, Maltu i Češku. Sa druge strane, godišnje sve manje ljudi iz Srbije odlazi da radi u ranije popularne države kao što su Italija, Austrija, Francuska i Švajcarska.Godišnji priliv radnika, izvor: EurostatBroj sprskih državljana koji godišnje ode na rad u neku od evropskih zemalja je od 2010. do 2018. godine porastao za 127 odsto.U istom periodu opao je ukupan broj srpskih državljana koji rade u EU sa 560.631 na 491.199. 

Srbija

Konvar kupio fabriku lekova Jugoremedija

Društvo za projektovanje, proizvodnju, usluge, kontrolu kvaliteta i inženjering Konvar doo iz Beograda novi je vlasnik zrenjaninska fabrike lekova Jugoremedija, piše Danas. Oni su Jugoremediju kupili od Investicionog fonda APS, tačnije firme Project one, koja je prošle jeseni kupila fabriku lekova za 3,1 milion evra.Project one je u međuvremenu oglasio prodaju Jugoremedije za 5,5 miliona evra i bilo je više zainteresovanih ulagača, među njima i novosadska firma Union medik koja je jedno vreme iznajmljivala ovaj pogon i tu proizvodila lekove.Podaci o novom vlasniku registrovani su u APR-u, a izmene Statuta evidentirane su 14. juna, dok je preuzimanje fabrike nedavno počelo.BIP prodat kompaniji Auto ČačakZlatara Majdanpek već dve decenije na prodaju, još jedan pokušaj 5.oktobra Prema saznanjima Danasa, u toku je raščušćavanje fabričkog kruga u Zrenjaninu i priprema pogona. Na pitanja o daljim planovima u firmi Konvar još uvek nisu imali komentar, dok stečajni upravnik Jugoremedije Radovan Savić kaže da su počeli ozbilni radovi na pripremi fabrike."Ne koristim više kanceariju u Jugoremediji, ali ima još uvek stečajnih obaveza. U toku su dve parnice, sa dvostrano teretnim ugovorima vrednosti preko 200 miliona dinara. To su obaveze stečajne mase, iz koje bi trebalo i zaposleni da se namire", kaže Radovan Savić, stečajni upravnik Jugoremedije.Kompanija Konvor osnovana je 2004. godine. U poslednjih 10 godina poslovni prihodi kompanije povećani su za oko 18 puta. Konvar je 2011. godine ima 124,2 miliona dinara poslovnoh prihoda, da bi u 2020. godinu poslovni prihodi kompanije iznosili 2,34 milijarde dinara.Stečaj u zrenjaninsku Jogoremediju uveden je u decembru 2012. godine a bankrotstvo proglašeno u novembru 2016. godine. Organizovano je 14 prodaja. 

Srbija

Jura gasi deo proizvodnje u Nišu, otkazi za 400 radnika?

Kompanija Jura Šinvon u Nišu najavila je zatvaranje proizvodnje auto-instalacija i svih službi tog sektora zbog velikog poslovnog gubitka, piše agencija Beta. U saopštenju na fabričkoj oglasnoj tabli ne navodi se broj radnika koji će ostati bez posla.Kako agencija Beta saznaje od zaposlenih, priliku da i dalje rade dobiće 264 stalno zaposlenih, dok će skoro 400 radnika koji imaju ugovore na odredjeno vreme ostati bez posla."Radnicima koji imaju ugovor za stalno dat je rok do 11. septembra da se izjasne da li hoće da predju da rade u drugom pogonu Jure. Oni koji pristanu, potpisaće aneks ugovora i nastaviće da rade na odredjeno vreme od šest meseci, a oni koji odbiju, ostaju bez posla", izjavila je radnica koja je želela da ostane anonimna.Prema njenim rečima, radnici su obavešteni da će u slučaju da odbiju prelazak u Jurin pogon ostati bez otpremnina i nadoknade sa biroa, jer poslodavac na to ima pravo po važećem Zakonu o radu."U obaveštenju na oglasnoj tabli je rečeno da se pogon zatvara do 30. septembra, što je sve nas zateklo. Radnici koji imaju ugovore na odredjeno vreme su zaista zabrinuti, pitaju se da li će uspeti da brzo pronadju drugi posao jer imaju porodice, mnogi i kredite", kazala je radnica Jure.Rukovodstvo južnokorejske kompanije nije odgovorilo na mejl agencije Beta o daljoj sudbini te fabrike i otpuštanju radnika.U kompaniji Jura Šinvon u januaru ove godine 233 radnika nije dobilo produžetak ugovora o radu, tako da će sada zapošljavati manje od 100 radnika u sektoru za proizvodnju brisača.Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski izjavila je danas da nije dobila zvaničnu informaciju Jure Šinvon o otpuštanju radnika.Sotirovski je kazala da radnici ne treba da brinu i istakla da je gradska vlast pokazala odgovornost i vrlo brzo uspela da u drugim kompanijama zaposli radnike koji su ostali bez posla u Benetonu."Kompanija Leoni je od grada u jednom trenutku zatražila 750 radnika. S obzirom na to da imaju sličnu proizvodnju kao Jura, mislim da ne treba da radnici brinu, da će grad i te kako biti posrednik ka drugim kompanijama i da ti ljudi neće ostati bez posla", rekla je Sotirovski.Pogon Jure Šinvon počeo je da radi krajem 2011. godine i na otvaranju je rečeno da je kompanija uložila u tu investicija osam miliona evra, dok je država izdvojila tri miliona evra podsticajnih sredstava za zapošljavanje 300 radnika, odnosno 10.000 evra po radniku.

Lifestyle

Od banane stvara umetnička dela

Izolacija tokom pandemije za mnoge je bila dosadna. Ipak, dosada ume da izrodi nove hobije i zanimanja, a to je shvatila i Ana Hojnjicka iz Velike Britanije, za vreme dvonedeljnjeg karantina, kada je sasvim slučajno počela da slika po bananama."Bio je mart 2020. i zbog sumnje da imam koronu, bila sam u svojoj sobi u izolaciji. Tokom druge nedelje, iz dosade, viljuškom sam krenula da povlačim linije po banani. Nekoliko sati kasnije, primetila sam da su linije postale tamnije."I tako je shvatila da tamne linije, koje svi primećujemo na banani, mogu da budu smislenije i da nešto prikazuju. Počela je da crta i u tom procesu izučava sasvim novu tehniku oslikavanja."Prvo krenem sa tamnijim delovima slike koju želim da prenesem na koru banane. Potom se bavim svetlijim linijama. Jako malo vremena imam dok kora potpuno ne potamni, zato brzo slikam, potom fotografišem i na kraju pojedem bananu", kaže Hojnjickova.Napravila je sajt i pokrenula nalog na društvenim mrežama, a tako je i inspirisala mnoge da krenu da slikaju po bananama."Javljaju mi se ljudi, nedavno je jedan učitelj iz Pretorije poslao radove svojih učenika, potpom jedna mama iz Čikaga čija ćerka voli moje radove inspirisane košarkom koju trenira, pa čak se javljaju i iz Etiopije da zahvale na crtežu inspirisanim njihovom kulturom", kaže na Ana Hojnjicka. Pogledajte njene radove:Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Banana Bruiser (@banana_bruiser)

Svet

Dalji rast BDP-a i zaposlenosti u evrozoni

U drugom kvartalu 2021. godine sezonsku prilagođen BDP porastao je 2,2 odsto u evrozoni i za 2,1 odsto u Evropskoj uniji, u poređenju sa prethodnim kvartalom, objavio je Eurostat.U prvom kvartalu 2021. godine, BDP je pao 0,3 odsto u evrozoni i 0,1 odsto u EU.U poređenju sa istim kvartakom prethodne godine, sezonski prilagođen BDP porastao je za 14,3 odsto u evrozoni i 12,8 odsto u EU u drugom kvartalu kvartalu 2021. Ko Evropsku uniju snabdeva sladoledom?Nove oznake za sijalice u Evropskoj unijiIrska je zabeležila najoštriji rast BDP-a od 6,3 odsto, u odnosu na prethodni kvartal, zatim Portugal 4,9 odsto, Letonija, 4,4 odsto, Estonija 4,3 odsto.   Pad BDP-a zabeležen je na Malti (- 0,5 odsto), i u Hrvatskoj (- 0,2 odsto). Broj zaposlenih veći 0,7 odstoBroj zaposlenih ljudi porastao je u drugom kvartalu za 0,7 odsto i u evrozoni i u EU, poredeći sa prethodnim kvartalom.  U prvom kvartalu 2021. godine, zaposlenost je opala za 0,2 odsto u evrozoni i Evropskoj uniji.U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, u drogom kvartalu je zaposlenost porasla za 1,8 odsto u evrozoni i 1,9 odsto u Evropskoj uniji.  Letonija, Grčka , Danska i Portugal zabeležili su najveći rast u broju zaposlenih osova, u poređenju sa prethodnim kvartalom, dok je pad zabeležen u Estoniji i Španiji.

Srbija

Klinički centar raspisao konkurs za bricu u kovid bolnici

Univerzitetski Klinički centar Srbije raspisao je konkurs za zapošljavanje jednog frizera-berberina za potrebe Kovid bolnice, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja.Veliki konkurs za zapošljavanje u Kliničkom: Traži se više od 800 lekara i tehničara Konkurs se raspisuje za prijem u radni odnos na određeno vreme sa punim, odnosno skraćenim vremenom, zbog privremeno povećanog obima posla u trajanju do tri meseca, navodi se u oglasu.Frizer-berberin treba da ima završenu srednju školu i da uz prijavu podnese dokumenta o ispunjavanju uslova, kao o o prethodnom radnu iskustvu.Rok za podnošenje prijava ističe osmog dana od dana objavljivanja konkursa na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje i Ministarstva zdravlja. Oglas je objavljen juče, 6. septembra.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Univerzitetski klinički centar (UKC) Srbije je pre nešto više od nedelju dana raspisao konkurs za prijem u radni odnos 31 doktora medicine ili specijaliste anestezilogije, reanimatologije i intezivne terapije, 35 doktora medicine ili specijaliste interne medice, kao i 750 medicinskih sestara, odnosno tehničara opšteg smera.

Srbija

Rajfajzen banka ponovo upozorava klijente na prevaru sa emejlovima

Rajfajzen banka u Srbiji ponovo je obavestila je svoje klijente da je  u toku zlonamerna aktivnost slanja imejl poruka kojima se građani pozivaju, prividno u ime Raiffeisen banke, da potvrde svoje podatke, ili će im u suprotnom “račun biti blokiran”. Isto je banka učinila i u junu kada su klijenti dobili sličan mejl. Prevarna poruka sadrži link na kojem je navodno potrebno uneti svoje podatke, navodi se u poruci banke. Rajfajzen ističe da ova poruka nije potekla od banke.Prevarne poruke možete prepoznati po sledećim elementima:• naslov poruke je “Верификација није завршена”, • pošiljalac je naveden kao “Rbb”, dok se kao njegova i-mejl adresa pojavljuju adrese u Bugarskoj (sa domena .bg), pojedine adrese u Srbiji (sa domena rbb.rs), kao i adresa info[@]rolraiffesenmoja.com• od primaoca se traži da klikne na link naslovljen sa “лог ин сада” ili na link “Можете деблокирати свој налог кликом овде!“ • link vodi na stranicu koja nije na domenu @raiffeisenbank.rs"Naglašavamo da je poruka poslata nasumično, dakle i na primaoce koji nisu klijenti Raiffeisen banke."Kako se navodi, u pitanju je pokušaj prevare i zloupotrebe podataka koje klijent dostavi. Banka je preduzela sve raspoložive mere u cilju rešavanja ovog problema.U poruci klijentima se podseća da banka nikad neće zahtevati podatke niti njihovo ažuriranje putem imejl poruka sa nepoznatim linkovima. NBS traži od banaka da obaveste klijente kako da izbegnu fišing prevare