Najnovije

Video

Bila je na naslovnoj strani „Voga“, zvali su je srpska Frida Kalo (Video)

Rođena je 1909. godine u Požarevcu, u srpsko-italijanskoj porodici. Otac joj je bio Bruno Barili, italijanski kompozitor, a majka, Danica Pavlović, praunuka najstarije Karađorđeve ćerke Save Karađorđević. Da se ostvari kao slikarka, nije mogla u svojoj rodnoj zemlji. Milena Pavlović Barili sasvim slučajno je početkom 20. veka upisala slikarstvo na minhenskoj akademiji (Akademie der bildenden Künste).Naime, prilikom slanja svojih radova, namerno ili slučajno, nije se potpisala. Kada je primljena i kada se prvi put pojavila, svi su očekivali muškarca. Međutim, videvši da je talentovana, Pavlović-Barili primljena je u klasu profesora Štuka. Na taj način, uspela je sebi da prokrči put i kreće da izlaže po Evropi, a stiže i do Amerike.Zadivljeni njenim talentom, čelni ljudi magazina "Vogue" angažuju je i 1940. godine 1. aprila izlazi broj sa njenim autoportretom. Negde u to vreme, biva angažovana i na oslikavanju postera za parfem "Escape" Meri Danhil.                                                                Plakat za parfem "Escape", foto: Nova ekonomijaI baš kada je krenula da ubira plodove svog rada, preminula je iznenada, u 37. godini života od srčanog udara u Njujorku.Iza sebe je ostavila mnoga dela koja danas možemo videti u njenom legatu u Požarevcu. Njene lične predmete, tašnu, češalj, cipele možete videti na izložbi "Velikanke srpske kulture", u Domu Jevrema Grujića koja je otvorena do 27. marta 2022. ili u videu ispod: 

Lifestyle

Mima i Mihajlo krstare panonskim nebom

Dva mladunca orla krstaša koja su rođena prošle godine u Srbiji Društvo za zaštitu i proučavanje ptica prati uz pomoć savremene satelitske tehnologije. Ornitolozima je kako se navodi poznato gde su se kretali od prvog izletanja iz gnezda, pa sve do danas. "Krstaši Mima i Mihajlo preleću ogromna prostranstva na jugu Panonske nizije. Od sredine jula pa do danas Mihajlo je preleteo 6.815 kilometara, a Mima 6.320, nebom teritorija Srbije, Mađarske i Rumunije", kaže Maksim Karanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.On podseća da mladim krstašima prete mnoge opasnosti poput trovanja, stradanja na dalekovodima i gladi zbog čega svakodnevno prate. U slučaju neke opasnosti, kako dodaje, zajedno sa kolegama iz država u okruženju spremni su da ih hitno spasu.Napomije se da su krstaši bili u Mađarskoj sredinom januara gde su ih uočili i fotografisali istraživači tokom zimskog popisa ptica vodenih staništa i Panonskog popisa ptica grabljivica. Na osnovu fotografija i praćenja zaključuje se da su u odličnoj kondiciji i da su savladali veštine pronalaženja i ulova plena.Orlovi krstaši Mima i Mihajlo, kao i još dve jedinke izlegli su se na severu vojvođanskog Banata u proleće 2021. godine.Foto: Ewa GlavatiSatelitsko praćenje i obeležavanje ptica ornitološkim prstenovima omogućava prezicno praćenje orlova pruža značajne podatke o najvažnijim lokalitetima i staništima na kojima se zadržavaju i koje bi trebalo očuvati.Orlovi krstaši se ubrajaju u najređe ptice u Srbiji budući da njihova populacija broji svega tri odrasla para. Krstaš, simbol sa nacionalnog grba, u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste i svaka jedinka izuzetno značajna za njihov opstanak.Dužina njihovog tela, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila kreće se od 180 do 215 centimetara. Odrasla jedinka je mase od 2,5 do 4,5 kilograma. Kao i kod drugih ptica grabljivica ženke su krupnije i masivnije od mužjaka.Krstaši postaju polno zreli tek sa 5 godina starosti. Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.

Lifestyle

Nagrade za brigu o pticama (FOTO)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica podseća da treću godinu zaredom organizuje takmičenje u prihranjivanju ptica. Cilj je kako se objašnjava da se skrene pažnja na ptice koje zimuju u našem okruženju i kojima je potrebna pomoć tokom hladnih dana kada nema dovoljno hrane.Takmičenje je podeljeno u nekoliko kategorija kako bi svako za sebe mogao da pronađe neku aktivnost, učestvuje i doprinese.  Prihranjivanje ptica može da bude i oplemenjujuća zimska razonoda: raspoznavanje vrsta, prebrojavanje ptica, fotografisanje ili njihovo crtanje.Tokom poslednjeg takmičenja probrojano je skoro 2.900 jedinku, a među njima 31 vrsta ptica kojima je pružena pomoć da lakše dočekaju proleće. U takmičenju je učestvovalo 77 ljudi, 35 je beležilo podatke o tome koje ptice dolaze do mesta sa hranilicama."Hranilice su najšečće posećivale velike senice, poljski i vrapci pokućari, kao i divlji golubovi. Za to vreme, 44 takmičara uzelo je učešće u kreativnim aktivnostima zimske prihrane: stiglo je 63 fotografije i 47 dečjih likovnih radova", dodaju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Pobednik na fotokonkursu je Miša Zlatarov.Pobednica na likovnom konkursu za decu Jana Marčeta.Pobednik u kategoriji Hranilica sa najviše vrsta ptica je Rudo-Jan Ćefera iz Bačkog Petrovca koji je na pet hranilica tokom jednog posmatranja prepoznao i zabeležio 11 različitih vrsta ptica: gugutku, kopca, svraku, veliku i plavu senicu, crvendaća, poljskog vrapca, običnu zebu, žutaricu, zelentarku i jelovu senicu.Pobednica u kategoriji Hranilica sa najviše jedinki ptica je Biljana Marinović iz Kovina. Ona je na osam hranilica izbrojala 262 ptice. Na njenom meniju za ptice najčešće se nalaze suncokret, lojne kugle, pšenica, kukuruz i jabuke."Ono što je najvažnije i ispunjava optimizmom, a jasno se vidi na svim pristiglim radovima, jeste upućenost najmlađih na svet ptica i prirode", kaže vizuelna umetnica koja je bila jedan od članova žirija Bojana Lukić.Pore nje u žiriju su bili i Kalman Moldvai, grafički dizajner i Uroš Stojiljković, vizuelni umetnik.

Video

Kako je buduća lekarka počela da hekla otpad (Video)

Kada je Anica Ivanović, buduća lekarka, od otvarača limenki napravila prvu tašnu, mnogi iz njenog okruženja su je pitali kome će to da treba. Doduše, kako kaže, to su se pitali i kada je počela da se bavi "String art" umetnošću, slikanjem pomoću eksera i konaca. Međutim, u obe ove umetnosti Anica je veoma uspešna.Od učenja odmara tako što stvara, a pre godinu dana, napravila je prvu tašnu od limenih zatvarača. - To je došlo spontano, inspiraciju sam dobila na Pinterestu. Onda sam počela da skupljam te zatvarače. Za jednu manju torbu moram da skupim oko 500 komada. Tako da su se svi uključili u skupljanje. Otvorila sam i svoju stranicu na Instagramu i prodaja je krenula, objašnjava Anica Ivanović.Ne pravi samo torbe od otvarača, već i narukvice, ogrlice, novčanike. Ipak, dobila je i ponudu da napravi nešto sasvim neuobičajeno.- Drugarica je pitala da li bih mogla da joj napravim kupaći kostim od otvarača. Sada razmišljam kako bi to moglo da izgleda.Iako je na završnoj godini studija medicine, uspela je nekako da se organizuje i uklopi hobi i učenje. "Danju učim, noću šijem. Taj kreativni posao me odmara od knjige i slova. Kada imam puno porudžbina, a to se dešava, radim i učim paralelno", kaže Anica.Ko sve nosi metalne torbe i kako se one prave, pogledajte u novoj epizodi "Biznis storija" u produkciji Nove ekonomije.

Srbija

U 2021. više zaposlenih nego godinu pre, kaže zvanična statistika

Republički zavod za statistiku saopštio je da je u 2021. godini bilo je 58.116 zaposlenih više nego prethodne godine. Ukupan broj zaposlenih u 2021. godini iznosio je 2.273.591, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 2,6 odsto.Zaposlenih u pravnim licima bilo je 1,8 miliona, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 3 odsto.RZS: Zaposlenost u Srbiji povećana tokom trećeg kvartalaPreduzetnika i zaposlenih kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost bilo je 395.917, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 2,8 odsto, navodi RZS.Registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo je 60.960, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 8,2 odsto.Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000

Svet

Slovenačka privreda u vanrednoj situaciji zbog skupe struje

U 2021. godini, u poređenju sa 2020., troškovi energije za kompanije porasli su za blizu 18 odsto. Očekuje se da će procenjeni troškovi energije u 2022. godini premašiti troškove energije za skoro 128 odsto u 2021. 12 odsto kompanija navodi prestanak proizvodnje kao meru za suočavanje sa rastućim troškovima energije. Gotovo polovina kompanija ističe da im je ugroženo dugoročno postojanje. To je pokazalo istraživanje koje je sprovela Privredna komora Slovenije među privrednim subjektima. Anketi se odazvalo 148 kompanija, a prema njihovoj ukupnoj potrošnji energije procenjujemo da je reč o reprezentativnom uzorku.Među ispitanim kompanijama, 30% je već zabeležilo više od 10% povećanja troškova energije u 2021. u odnosu na prethodnu godinu. Preko 35% njih procenjuje da će porast troškova premašiti 300% u odnosu na troškove 2021. Možemo pretpostaviti da je reč o preduzećima koja su 2021. godine i dalje imala energente u zakupu po niskim cenama, a u 2022. ulaze bez ugovora ili sa ugovorom sa aktuelnim cenama energije.Podaci pokazuju da je samo 43,5 odsto preduzeća koja su odgovorila na anketu Privredne komore u potpunosti dala struju u zakup za ovu godinu, a 21 odsto i gas. 10% preduzeća nema iznajmljenu struju za 2022. godinu, a 51% nema jedinicu prirodnog gasa.Kao najčešću meru za upravljanje povećanim troškovima energije, preduzeća navode prenošenje troškova energije na cene gotovih proizvoda (88%), zatim ograničavanje proizvodnje (39%) i smanjenje broja zaposlenih (27%); u krajnjem slučaju, obustava proizvodnje (12%) ili preseljenje proizvodnje u inostranstvo (8%). Anketirane kompanije su najčešće navodile da će bikovski rast cena energenata smanjiti profit (80%), smanjiti konkurentnost njihovih proizvoda (75%), neophodno povećanje cena njihovih gotovih proizvoda (72%), a skoro polovinu (47%). %).da je ugroženo dugoročno postojanje preduzeća.Kompanije poručuju da su već iscrpile sve svoje unutrašnje rezerve. Već ukidaju smene, produžavaju odmore, odlažu nebitnu proizvodnju da bi svoj rad učinili ekonomski opravdanijim, kupci više ne potvrđuju narudžbine, viškovi su na pomolu...„Mi smo u vanrednoj situaciji, jer dolazi do nenormalnog povećanja cena energenata. Situacija je veoma ozbiljna i većinu problema možemo očekivati 2022. godine“, kaže Vesna Nahtigal, izvršna direktorka PKS, dodajući da mnoge kompanije imaju dugoročnu strategiju zakupa energije, ali su ekonomski razlozi iznenađeni. „Pored bikovskih cena energije, on ističe visoke cene ostalih sirovina, nedostatak velikog broja materijala i komponenti i kašnjenja u lancima snabdevanja. Preduzećima su potrebni stabilni uslovi upravljanja, jasna je ona. „Cena električne energije je od vitalnog značaja za proizvodne kompanije i važan element konkurentnosti. Stoga se na nacionalnom nivou mora obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom i razumna cena. U suprotnom, neće biti privrednog rasta i san o očekivanoj visokoj dodatoj vrednosti će biti gotov.“ Mnoga preduzeća su u istraživanju istakla nedostatak nacionalnih strategija u ovoj oblasti. Podsetili su i da bi država trebalo da na nivou EU predloži da kuponima CO2 na berzi trguju samo kuponi, a ne berzanski špekulanti. Treba obezbediti veću predvidljivost i cena energije i dozvola na duži rok.Nahtigalova dodaje da je potrebno intervenisati u cenama energenata, makar u kratkoročnoj i privremenoj, odnosno bespovratnoj finansijskoj pomoći preduzećima u teškoćama, i to odmah. Prvi korak, koji se može preduzeti odmah, bio bi zamrzavanje povećanja mrežnih naknada, koje su porasle od 1. januara 2022. godine.

Srbija

EIB ulaže 500 hiljada evra u modernizaciju javnog prevoza u Nišu

Evropska investiciona banka uložiće 500 hiljada evra bespovratnih sredstava za održivu budućnost javnog prevoza u Nišu kroz pripremu plana za održivi javni prevoz. Kako je saopšteno, EIB će finansirati pripremu plana za održivi javni prevoz, što će prestavljati okvir za obimnije investicije u saobraćajnu mrežu Niša.Investicije će unaprediti mobilnost u gradu kroz modernizaciju javnog prevoza i uvođenje drugih opcija, piše u saopštenju EIB-a.Banka je potpisala sporazum o saradnji sa gradom Nišom za finansiranje izrade plana održivog javnog prevoza, koji će omogućiti gradu da strateški odlučuje o investiranju u svoju saobraćajnu mrežu."Plan će pomoći da se investicije optimizuju kako bi se uveo efikasniji, čistiji, komforniji i bezbedniji sistem prevoza. Očekivani benefit tehničke pomoći je i uklanjanje teretnog saobraćaja sa postojećeg međugradskog železničkog koridora", piše u saopštenju.EIB: Telekomu kredit od 70 miliona evra za brži internetPotpredsednica EIB odgovorna za aktivnosti Banke na Zapadnom Balkanu Liljana Pavlova rekla da je jedan od prioriteta EIB, kao klimatske banke Evropske unije, da promoviše čistiji i održiviji transport kroz modernizaciju železničkog, rečnog i gradskog saobraćaja širom Zapadnog Balkana. "Ova tehnička pomoć će omogućiti razvoj projekata koji će doneti višestruke koristi ljudima koji žive ili putuju u Niš, kao i ekonomske benefite koje proizlaze iz bolje povezanosti unutar grada, kao i sa okolnim opštinama. Istovremeno, to će pomoći Nišu da reši neke od izazova urbanog razvoja i klimatskih promena i na taj način poboljša životnu sredinu i uslove života," rekla je ona. Od sledeće godine avionom iz Niša za BeogradGradonačelnica Niša Dragana Sotirovski izjavila je da će plan održivog gradskog prevoza omogućiti Gradu da uskladi saobraćajnu mrežu sa novim investicionim ciklusom i strateškim usmerenjima. "Naša posvećenost smanjenju štetnih gasova i zaštiti vode, zemlje i vazduha ima veliki značaj u našim strateškim razvojnim planovima. Sa velikim zadovoljstvom i entuzijazmom počinjemo saradnju sa Evropskom investicionom bankom u okviru potpisanog ugovora", rekla je ona.Tehnička pomoć se pruža u okviru Tima Evrope i zajedničke Inicijative za finansiranje urbanih projekata, koju su EIB i Francuska agencija za razvoj (AFD) pokrenule radi podrške ambicioznim projektima urbanog razvoja.

Srbija

Može li evropski bizon da spase Frušku Goru

Poljoprivreda, industrija, korišćenje fosilnih goriva i krčenje šuma uništavaju mnoga prirodna staništa i životinjsku populaciju, piše portal Klima 21. Zbog toga se razvijaju projekti čiji je cilj da se ugrožene vrste obnove vraćanjem u prirodu. U Srbiji je trenutno u toku projekat vraćanja evropskog bizona na Frušku Goru i Staru Planinu.Stručnjaci za očuvanje prirode pokušavaju da vrate životinje u njihova prirodna staništa meotodom takozvanog rivajldinga (rewilding). Krajnji cilj je da se preokrene negativni uticaj ljudskih aktivnosti koje su dovele do smanjenja ili isčezavanja mnogih divljih vrsta životinja.Organizacija koja je pionirski primenila tu metodu je Rewilding Europe, koja je osnovana u Holandiji 2011. godine. Nje cilj je da se milion hektara zemlje, uglavnom napuštenih poljoprivrednih površina, u deset evropskih oblasti, ponovo oplemeni do 2020.Projekat je uključivao lokalitete na zapadnom delu Pirinejskog poluostrva, Velebitu, Karpatima i delti Dunava i prva faza je uspešno završena.Tokom poslednje na tim područijima obnovljene su populacije iberijskog i evroazijskog risa, sivog vuka, evropskog šakala, mrkog medveda, evropskog bizona, jelena, beloglavog i egipatskog supa, velikog belog pelikana, koji su bili na ivici opstanka. SRBIJA KAO KOLONIZATOR PREMA SVOJIM PRIRODNIM DOBRIMA U organizaciji Rewilding Europe planiraju da naredne decenije vrate životinjske vrste na 15 različitih staništa površine 500.000 hektara. Među njima se po prvi put nalaze mora i obale.Evropski bizon je postao jedan od simbola ambicioznog poduhvata rivajldinga u Evropi, nakon što mu je poboljšan konzervacioni status na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN).Kako se naglašava, bizon bi uskoro mogao da se nađe u divljini na Fruškoj Gori i Staroj Planini. Međutim, zbog administracije, taj projekat se odužio, ali se i dalje radi na njemu. Za povratak bizona na Staru Planinu zalažu se aktivisti ekološkog udruženja Odbranimo reke Stare planine (ORSP).Foto: Nova ekonomija/Čedomir SavkovićKako se podseća, čovekov doprinos prirodnoj regeneraciji može da se sprovede uklanjanjem nasipa i brana na rekama, smanjenjem lova, zaštitom područja ili vraćanjem vrsta koje su nestale.U tom poslu, kako se objašnjava, ključno je stvoriti odgovarajuće početne uslove koji će prirodi omogućiti da samostalno obavi ostatak posla.Obnavljanjem ugroženih vrsta životinja se ne doprinosi samo određenoj populaciji životinja, već se obogaćuje biološka raznolikost celokupnog područja, što osnažuje čitav ekosistem.BIRN: U potrazi za zlatom na meti i zaštićena područja Neki od ovih prirodnih sistema kao što su travnjaci, tresetišta, močvare, šume mangrova. Korita morske trave i okeani su ponori ugljenika, sposobni da apsorbuju i skladište ugljen-dioksid iz atmosfere.Životinje koje žive u ovim ekosistemima pomažu u njihovom održavanju. Sa druge strane, poljoprivreda je najviše izmenila brojna prirodna staništa divljih životinja.Vlasti u Velikoj Britaniji, na primer razvijaju projekte proširenja zaštićenih područja u kojima učestvuju i farmeri, koji dobijaju novčana sredstva kako bi svoje posede pretvorili u zaštićena staništa.Izveštaj Svetske fondacije za prirodu (WWF) iz 2020. navodi da smo izgubili 68 odsto populacije divljih životinja za manje od 50 godina.

Dalekovodi

Srbija

Uprava za finansiranje energetske efikasnosti uskoro počinje s radom

Osnivanje Uprave za finanisranje i podsticanje energetske efikasnosti i početak njenog rada očekuje se početkom ove godine, navodi se u Programu ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024 godine.Formiranje Uprave prethodno je najavljivano za jun 2021. Vlada je usvojila Program ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine, a efikasnije korišćenje energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta jedan je od tri ključna tri ključna izazova za konkurentnost, inkluzivni rast i povezane strukturne reforme.Procena je da će za subvencije i transfere za povećanje energetske efiksanosti koje bude dodeljivala Uprava u 2022. biti potrebno oko 20,83 miliona evra koje će biti praćene sa još oko 13,9 miliona evra iz budžeta jedinica lokalne sampuprave.Podsticaji će posebno biti usmereni na domaćinstva, za potrebe energetske sanacije stambenih objekata i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.Za višestambene zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja, koje dobiju podsticaje za unapređenje EE od Uprave, biće predviđen prelazak na naplatu prema potrošnji topletne energije.U Programu piše da je procena da će za sprovođenje reforme u 2022. godini biti potrebno oko 57 miliona evra za investicije i oko dva milona evra za izgradnju kapaciteta Uprave. U 2023. godini 112 miliona evra od čega 111 miliona za investicije i jedan  milion za jačanje kapaciteta, a u 2024. godini oko 117 miliona evra za investicije.Subvencionisanje domaćinstava za prelazak na pelet, gas..Kako su i individualna ložišta u kojima se za sagorevanje koriste ugalj i mazut, veliki zagađivači životne sredine, Program ekonomskih reformi predviđa subvencionisanje domaćinstva za prelazak na čistije izvore energije (pelet, gas, električna energija). U Srbiji ima oko1,2 miliona individualnih ložišta  (ukupan broj domaćinstva iznosi 2,6 miliona).

Srbija e fakture

Računovođe traže hitno odlaganje Zakona o fiskalizaciji

Računovođe i privrednici zahtevaju od Ministarstva finansija da se hitno odloži primena Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskom fakturisanju do kraja 2022. godine."Prvi put se redovni finansijski izveštaji za 2021.godinu dostavljaju sa krajnjim rokom do 31.03.2022. godine. Računovođe nemaju vremena da daju podršku zakonskim zastupnicima za preuzeta ovlašćenja za fiskalizaciju, kao i pomoć kod implementacije elektronskih fiskalnih uređaja, gde upravo računovođe knjiže dnevne izveštaje sa specifikacijom naplaćenih sredstava, a da još nije poznato kako će se taj izveštaj dostavljati u računovodstvo", navodi se u saopštenju Računovodstvene komore Srbije.Važan razlog za odlaganje primene Zakona o fiskalizaciji, kako se navodi, je da je do 21. Decembra prošle godine Poreska uprava odobrila samo 56 dobavljača koji ispunjavaju uslove da prodaju elektronske fiskalne uređaje, što je mali broj. I nema mogućnosti za kvalitetnu implementaciju zakona u ovako kratkom roku kod ogromnog broja registrovanih obveznika koji imaju obavezu da promet evidentiraju preko elektronskog fiskalnog uređaja. Do 22. janura 2022.g. taj broj se povećao na 111 dobavljača za elektronske fisaklne uređaje, što je izuzetno mali broj da bi se stručno pokrili svi registrovani maloprodajni objekti i doprinelo bezbednom povezivanju elektronskih uređaja, zaključuju računovođe.Pored toga, zahtevaju od Ministarstva finansija, izmenu zakona kako bi se Sistem elektronskih faktura (SEF) kreirao u okviru Poreske uprave za PDV obveznike, a za javni sektor u Upravi za Trezor. Privrednici i računovođe su podržale reformu Poreske uprave koja je stručno sprovedena i taj posao, kako ocenjuju, treba da radi Poreska uprava jer to sigurnost za poreske obveznike. "Nije u skladu sa načelom zakonitosti da Ministarstvo predlaže Zakon o elektronkom fakturisanju i da predlaže da se Sistem elektronkih faktura nalazi u E upravi koja nijednim zakonom nije u nadležnosti Ministarstva finansija. Sa druge strane Poreska uprava i Uprava za trezor su u nadležnosti Ministarstva finansija, kao i nadzor primene Zakona o PDV", zaključuje se u saopštenju. Računovođe, takođe, traže, ukidanje informacionih posrednika u zakonu, jer žele da uvid u poslovne podatke, koji jesu poslovna tajna za PDV obveznike ( podaci o kupcima, dobavljačima, cenama, maržama za kupljena i prodata dobra..) ima samo Sistem elektronskih faktura SEF koji će biti u nadležnosti Poreske uprave. "Traži se da se izmenom Zakona o elektronskom fakturisanju uskladi član 7. Zakona, da elektronska faktura jeste računovodstvena isprava u smislu Zakona o računovodstvu i u svrhu vođenja PDV evidencija i da rok za preuzimanje sa Sistema elekstronkih faktura bude pet dana, usklađen sa rokom propisanim u Zakonu o računovodstvu, u kome dobavljač mora da dostavi fakturu kupcu na knjiženje i koja mora da se proknjiži u glavnoj knjizi u roku od pet dana", zahtevaju računovođe. Računovođe pitaju koji je kvalitet reforme uvođenja e-fakture ako ne ispunajva uslove za računovodstevnu ispravu, u smislu Zakona o računoovdstvu i u svrhu PDV evidencija u smislu ispunjavanja poreskih obaveza prema Zakonu o PDV? Računovođe podsećaju da faktura odnosno e-faktura mora biti validna računovodstvena isprava kao najvažniji dokumenat za evidentiranje u računovodstvu, koja proističe iz obligacionog odnosa kod PDV obveznika, što u skladu sa sadašnjim Zakono o elektronskom fakturisanju, nije usaglašeno. Takođe, od Ministarstva finansija zahtevaju vraćanje ukinutog prava na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, za određene proizvodne delatnosti u domaćoj privredi (odredba ukinuta u članu 48 a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koja je važila zaključno sa 2012. godine). Računovođe, takođe, traže izmenu Zakon o Arhivskoj građi i da se ne primenjuje retroaktivno, jer to nije moguće, obzirom da rok prevazilazi rokove čuvanja poslovne dokumentacije prema Zakonu o računovodstvu. Traži se da se obaveza primene Zakona o arhivskoj građi uredi sa primenom počev od 2023. godine."Traži se i dopuna člana 50 stav 1. Zakona o PDV, obveznik podosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na propisanom obrascu, u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda. Potrebno je dopuniti odredbu: “Izuzetno obveznik podnosi poresku prijavu u roku 20 dana po isteku poreskog perioda za decembar”. Zakonodavac bi morao uzeti u obzir činjenice, da je nemoguće ispunjavanje roka za dostavljanje PDV prijave za decembar do 15. januara, zbog neradnih dana, državnih praznika za Novu godinu i Božić i dopuniti odredbu u članu 50 Zakona o PDV, da se PDV prijava za decembar može dostaviti najkasnije do 20. januara naredne godine", zaključuje se u saopštenju. Zaključke sa zahtevima za odlaganje i izmenu važnih zakonskih propisa, sa održenih skupova privrednika I računovođa (22.12.2021. godine) u organizaciji Kluba privrednika Naissus i PKS RPK Niš gde je predavač ispred Udruženja Računovodstvene komore Srbije, bila Snežana Mitrović, dostavljeni su  Ministarstvu finansija. 

Svet

Hrvatska poljoprivreda bolja 2021. nego 2020. godine, kaže statistika

Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Hrvatskoj tokom 2021. godine bila je veća za osam, a vrednost njenog realnog dohotka za tri odsto u odnosu na 2020. godinu, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS) iz Zagreba. Sa druge strane reke Dunav, u Srbiji, poljoprivrednici očekuju da im država reši problem skupog mineralnog đubriva.Naknada zaposlenima u prošloj godini će, kako se procjenjuje, iznositi 1,2 milijarde kuna, što je rast od osam posto u odnosu na period od godinu dana ranije.Prema drugoj proceni, očekuje se da će u 2021. godini vrednost poljoprivredne proizvodnje biti veća za 19,7 milijardi kuna (2,6 milijardi evra), nego godinu dana ranije.Vrednost realnog dohotka u poljoprivredi procenjena je na 10,3 milijarde kuna (1,36 milijardi evra), što je rast od 3,1 odsto.Po podacima DZS, bruto dodata vrednost u poljoprivredi za prošlu godinu procenjuje se na 9,2 milijarde kuna (1,22 milijarde evra), što je u odnosu na 2020-tu rast od 5,8 odsto.REŠENJE ZA POLJOPRIVREDNE PENZIJE DO KRAJA GODINERatari se žale: Paleta đubriva skuplja od traktorske prikolice Uloženi rad u poljoprivredi prošle je godine ostao nepromijenjen u odnosu na godinu pre toga, dok se indeks realnog dohotka u toj oblasti proizvodnje po jedinici godišnjeg rada procenjuje na 58.406 kuna (7.700 evra), što je porast od 1,1 odsto.Kako se naglašava, reč je drugoj proceni realnog dohotka u hrvatskoj poljoprivredi.Situacija za poljoprivrednike u Srbiji pred prolećnu sezonu ne obećava ništa dobro u ekonomskom smislu, poskupljuje nafta, a već je poskupelo mineralno đubrivo. Država obećava da će problem u vezi sa đubrivom biti rešen.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno je izjavio da će država obezbediti 400.000 tona mineralnog đubriva za predstojeću setvu i savetovao poljoprivredinicma da sačekaju i ne kupuju skupo đubrivo.Jeftinije đubrivo, kako je saopšteno, trebalo bi da se obezbedi narednih nedelja.

Srbija

Metla ili dnevnik, svejedno je

Prosvetari primaju na nivou republičkog proseka. Odnos između najniže i najviše plate u prosveti iznosi jedan prema 1,7. Da li je to malo, taman ili kako neki ocenjuju, i nezasluženo za jeda...

Srbija

Torlak prihodovao 2,5 miliona evra od testiranja na koronu

Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" u toku 2021. godine prihodovao je 300 miliona dinara od usluge testiranja na pristustvo koronavirusa na lični zahtev građana, piše u izveštaju o izvršenju budžeta ove institucije.U pitanju je testiranje koje se obezbeđuje na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.Vlada je sredinom januara ove godine snizila cene tesitiranja na lični zahtev sa 3.500 dinara na 1.800 dinara za antigenske testove i sa 9.000 na 6.000 dinara za PCR testiranje.U toku prošle godine Institut "Torlak" je znatno uvećao i pridode i rashode.Naime, u toku 2021. godine na račun Instituta slilo se 5,1 milijardi dinara, dok su prihodi godinu dana ranije bili 2,8 milijardi dinara.Rashodi Instituta su u toku prošle godine iznosili 4,4 milijarde dinara, dok su 2020. bili blizu 2,5 milijardi dinara."Torlak" je značajno uvećao troškove nabavke medicinskog i laboratorjskog materijala koji su porasli sa 1,9 milijardi dinara u 2020. godini na 4,4 milijarde dinara u 2021. godini.Povećanje rashoda za nabavku materijala najverovatnije je posledica ulaganja u proivzvodnju ruske vakcine o čemu je Nova ekonomija već pisala.Kada su u pitanju prihodi od testiranja na lični zahtev građana, u izveštaju za 2020. godinu se oni ne ističu, ali je napisano da je prihod Instituta za usluge PCR testiranja na pristustvo koronavirusa na uzorcima dostavljenih od strane zdravstvenih ustanova bio oko 227 miliona dinara.Podsetimo, najveći broj nabavki medicinskog materijala i opreme za od početka pandemije i dalje je tajan.Analiza Nove ekonomije pokazuje da je promet PCR testovima u toku 2020. godine bio najmanje 28,6 miliona evra, a da su najčešće korišćenje testovi proizvođača Sansure, BGI i Abbott.Kako i Institutu “Torlak” rashodi za nabavku medicnskog materijala porasli su i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO).Samo tokom 2020. godine, troškovi RFZO porasli su za 38 odsto u odnosu na 2019. godinu, vidi se u javno dostupnim finansijskim izveštajima. Državni fond je svoju potrošnju procentualno najviše povećao kada je u pitanju nabavka materijala i opreme, za šta je 2020. godine izdvojeno preko pola milijarde evra.

Srbija

Parking servis traži nadzor nad radovima na izgradnji garaže „Pinki“

JKP "Parking servis" Beograd raspisalo je tender za stručni nadzor nad radovima na izgradnji garaže Pinki". Procenjena vrednost javne nabavke je 14 miliona dinara (119.082 evra).Zadatak stručnog nadzora je, između ostalog, da vrši kontrolu da li se izvođenje radova obavlja u skladu sa projektnom dokumentacijom, da li su materijal, opreme, uređaji i postrojenja koji se ugražuju u objekat ugovorenog kvaliteta, kao i da preduzima mere u slučaju odstupanja radova od tehničke dokumentacije. Jedan od uslova za izbor ponuđača je da je u tri godine (2018, 2019, i 2020) ostvario ukupan prihod od minimum 28 miliona dinara. Traži se i da je u periodu od prethodne tri godine pre isteka roka za podnošenje ponuda, izvršio stručni nadzor nad radovima na izgradnji objekata podzemne garaže čija je bruto razvijena građevinska površina ne manja od od 6.000 metara kvadratnih. Rok za dostavljanje ponuda je 21. februar, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Konačno raspisan tender za izgradnju podzemne garaže "Pinki"Na uglu Mihajla Pupina i Trešnjinog cveta u planu novi blokPočetkom januara "Parking servis" Beograd raspisao je tender za izgradnju podzemne garaže "Pinki" sa izradom tehničke dokumentacije, a vrednost ove nabavke procenio je na 700 miliona dinara. Investitor je Grad Beograd. Objekat planirane javne podzemne garaže nalazi se ispod platoa Sportskog centra "Pinki" u Zemunu.  Parking garaža je planirana kao jednoetažna podzemna garaža sa 150 parking mesta. U planu je i rekonstrukcija postojećeg platoa ispred "Pinkija". Krajem avgusta iz Opštine Zemun je saopšteno da će podzemna garaža kod Javnog preduzeća "Pinki" umesto jedne podzemne etaže za 160 automobila imati dva nivoa i 350 mesta za parkiranje."Planom detaljne regulacije bile su predviđene dve etaže, međutim, s obzirom na blizinu vode i problematiku samog terena  bila su neophodna ispitivanja. Utvrđeno je da se ovde mogu graditi dva podzemna nivoa sa oko 350 mesta. Sada čekamo građevinsku dozvolu, i dok se sprovedu procedure, izabere izvođač radova, najverovatnije je da radovi krenu na proleće 2022", rekao je tada predsednik Gradske opštine Zemun Gavrilo Кovačević.U tenderskoj dokumentaciji za izgradnju garaže piše da je planom detaljne regulacije na lokaciji bila predviđena garaža od 220 parking mesta. "Međutim nakon usklađivanja prostornih kapaciteta lokacije sa aktuelnim zakonima i pravilnicima koji se odnose uglavnom na zaštitu od požara nije moguće ostvariti navedeni kapacitet", navodi se. Na mestu nekadašnjeg Centrotekstila niče stambeno poslovni kompleks

Srbija

Maxbet kladionice: Dobra smo prilika za kupovinu

MaxBet kladionice se prodaju, objavio je na svom portalu renomirani regionali portal za korporativno pravo Seelegal. Kao lider na trzištu igara na sreću u regionu, MaxBet je sigurno može biti atraktivan partner za vodeće svetske priređivače igara na sreću kao i investicione fondove, komentariše za Novu ekonomiju Nemanja Koprivica, marketing menadžer u kompaniji MaxBet. Kako kaže, u ovoj industriji dolazi do ukrupnjavanja kapitala  i u prethodnih godinu dana desile su se velike akvizivije. "Ipak vlasnici i menadžment MaxBet-a maksimalno su posvećeni ostvarivanju dobrih poslovnih rezultata, cilj je da svojim klijentima ponudimo jedinstveno korisničko iskustvo, a svojim zaposlenim najbolje uslove za rad", ističe Koprivica.MakBet grupu čine MakBet sportske kladionice i MakBet slot klubovi. Kompanija MaxBet nastala je 1997. godine, pod imenom „JuKrijkos“ u Zrenjaninu, navodi se na sajtu. Posluje u mnogim gradovima u Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, a odnedavno i Africi.

Srbija

Britanija lakše vraća ilegalne srpske migrante, potpisao Vulin

Srbija i Ujedinjeno Kraljevstvo su potpisali sporazum o vraćanju državljana Srbije koji nemaju pravo da budu u Velikoj Britaniji, uključujući inostrane kriminalce, objavila je Vlada Ujedinjenog Kraljevstva na svojoj internet stranici.Britanska Vlada sporazum naziva istorijskim i ističe da njegovo potpisivanje znači i brže vraćanje u Srbiju što će doprineti "zaštiti britanskih granica i društva" što je u skladu sa Vladinim novim planom za imigraciju, navodi se u saopštenju.Sporazum su potpisali ministar spoljnih poslova Srbije Aleksandar Vulin i ministarka unutrašnjih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Priti Patel."Prioritet ove Vlade je očuvanje bezbednosti naroda ove zemlje, a mi se nećemo zaustaviti ni pred čim da vratimo one koji nemaju zakonsko pravo da budu u UK, uključujući inostrane kriminalce", rekla je Patel.Ona je dodala da potpisivanje ovog sporazuma ojačava aranžmane za povratak koje imaju sklopljene sa Srbijom i da će značiti "obračuvanje sa onima koji žele da zloupotrebe naše gostoprimstvo".Sporazum se odnosi na vraćanje onih koji nisu uspeli da dobiju azil, prestupnike iz drugih država, ali i pojedince koji su ostali u Britaniji i nakon isteka vize.U julu prošle godine Velika Britanija je potpisala sporazum o povratku i sa Albanijom, a u maju 2021. godine sa Indijom, piše u saopštenju.Ističe se i da je Britanija od 2019. godine uspešno vratila 9.286 stranih državljana iz zatvora i imigracionih centara.

Srbija

Građani mapiraju divlje deponije, ali nadležni ne čiste

Mobilna aplikacija Prijavi divlju deponiju koju je kreirala građanska inicijativa Crveni bedževi iz Smedereva postala je dostupna prošle godine i  do sada je imala preko 3.000 preuzimanja."Mi smo aplikaciju napravili za lokalno tržište. Hteli da animiramo građane Smedereva da mapiraju deponije, ali se ispostavilo da je ona nadišla taj geografski lokalitet", kaže za Novu ekonomiju Nataša Rašković iz građanske inicijative Crveni bedževi.Kako objašnjava, korisnici aplikacije imaju pristup mapi prijavljenih divljih deponija, opciju da neku divlju deponiju slikaju ili prijave."Najmanji problem je imati mapu, pokušali smo da tu aplikaciju poklonimo, nametnemo, uručimo, našoj gradskoj upravi, javnom komunalnom preduzeću koje pokušavamo da animiramo da oni, služeći se tom mapom, uklanjaju divlje deponije", objašnjava Nataša.Prema njenim rečima organizacija Crveni bedževi trenutno obezbeđuje sredstva kako bi doradila aplikaciju. Cilj je da neko komunalno preduzeće i da preko njega prati divlje deponije i uklanja ih.treba da obeleže da su uklonili tu divlju deponiju. Znači to bi bio neki idealan koncept u kome i građani i mi i gradska uprava zajedno radimo na uklanjanju deponija. Međutim, u fazi u kojoj smo trenutno narastao je broj deponija koji je prijavljen na mapi i mi imamo argumentacije u našoj komunikaciji sa gradskom upravom, kad radimo na poboljšavanje politike upravljanja otpadom, da su građani prijavili toliko i toliko divljih deponija. Tako da ne postoji neki dijalog, to hoću da vam kažem, to je problem, jer ovakvu aplikaciju bi trebalo da ima na raspolaganju neko ko uklanja deponije. Ovako mi, kao organizacija, sve što možemo jedan nju koristimo u argumentaciji da je potrbno da se ozbiljnije..... (02.37 nerazumljivo) projektom.Ovih dana pokušavamo da uspostavim u saradnju sa jednim lokalnim portalom i da krenemo udarno u novi talas.(03.15 nerazumljivo) .... ozbiljnije bavili problemom zagađenja vazduha, a načeli smo da tako kažem, prošle godine, problem upravljanja otpadom. Smederevo je poslednjih godina enormno prljav grad, da ono elementarno prikupljanje otpada se ne radi kako treba. Sva sela u okolini Smedereva uopšte nemaju sistem prikupljanja otpada. Znači vi živite u selu i niko ne dođe nikada da odnese taj otpad. Pa naravno da će se praviti divlje deponije.Tako da se mi pripremamo, biće jedan performans, nama je godišnjica 5. februara i uvek imamo neki performans ili građansku akciju na taj dan, baš u vezi sa upravljanjem otpadom i prljavštinom u gradu, a onda krećemo u novu etapu zagovaranja, jer me već godinu dana to zagovaramo, šaljemo dopise, odlazimo na sastanke i prosto smo ignorisanje. Tako da sad, u sledećoj fazi, pokušavamo da dignemo na neki viši nivo tu kritičnu masu građana. Očekujemo veću primenu i korišćenje aplikacije u narednim mesecima.Nataša kaže da su im se javili privatnom porukom javili ljudi iz opštine Kučevo privatnom porukom javio neko iz javnog komunalnog preduzeća sa pitanjem: ovo je odlično možemo li mi koristiti?Možete li da zamislite, neko iz Kučeva? A vi ovde ....(05.35 nerazumljivo) da lokalnu vašu samoupravu, naravno mi smo samo odobrili pismeno Kučevu da mogu to da koriste, a da li to koriste, šteta bi bilo."Mi nemamo kapacitet, a na nama je velika odgovornost, jer nam ljudi pišu poruke i pitaju 'Šta je bilo sa mojom deponijom, ja sam je prijavio?'. Oni sad očekuju da sada mi idemo i ganjamo za svaku pojedinačnu deponiju. Ali ako otvorite mapu, tamo ima hiljade deponija. Mi prosto ne možemo na tom nivou da reagujemo. Mi smo napravili aplikaciju da se mapira i mapiralo se. Sad je pitanje šta ćemo dalje sa tim. Ali nažalost umesto da oni to preuzmu kao jedan svoj alat došli smo do toga da mi moramo na njih da vršimo pritisak da bi oni uzeli u obzir tu mapu.

Srbija

Kada će u Srbiji zaživeti „Garancije za mlade“?

Srbija planira da u prvoj polovini 2024. počne sa uvođenjem "Garancije za mlade" u više regiona u zemlji, a izrada i usvajanje plana za sprovođenje ovog programa trebalo bi da bude relizovani u prvih šest meseci ove godine. Garancija za mlade, koja se sprovodi u državama Evropske unije, podrazumeva da mladi dobijaju kvalitetnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku u periodu od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili napuštanja, završetka formalnog obrazovanja. Povećanje zaposlenosti, posebno mladih, i usklađivanje kvalifikacija sa potrebama tržišta rada identifikovan je kao jedan je od tri ključna izazova za konkurentnost, inkluzivni rast i povezane strukturne reforme u Programu ekonomskih reformi za period od 2022 do 2024. Postepeno uvođenje programa Garancija za mlade u regionima Srbije planirano je u prvoj polovini 2024. godine, piše u prikazu planiranih aktivnosti. U prvoj polovini 2022, u planu je izrada i usvajanje Plana implementacije garancije za šta će biti uspostavljena i  multiresorna grupa na visokom nivou i ekspertska grupa na operativnom nivou.Evropska komisija je u oktobru 2020. godine usvojila sveobuhvatan Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan koji je definisao deset investicionih prioriteta, među kojima se prepoznaje i Garancija za mlade.Srbija prihvatila je da će raditi na postepenom uvođenju Garancije, opredeliti potrebne ljudske resurse i finansijska sredstva i izraditi Plan implementacije Garancije.Dodatne poreske olakšice za novozaposlene U Programu ekonomskih reformi piše i da će kao dodatna podrška privredi prilikom zapošljavanja mladih, od marta 2022. godine biti dostupna poreska olakšica kroz koju se poslodavac, koji zasnije radni odnos sa novozaposlenim licem, oslobađa obaveze plaćanja 70 odsto poreza i 100 odsto doprinosa na zaradu novozaposlenog lica, za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024.Novozaposlenim licem smatra se lice koje u periodu od 1. januara 2019. godine do 28. februara 2022. godine nije bilo zaposleno i koje ostvaruje mesečnu bruto zaradu veću od 76.500 dinara.U 2022. godini je za realizaciju planiranih mera aktivne politike zapošljavanja obezbeđeno 50 miliona evra (6 milijardi dinara) što je povećanje u odnosu na 2021. godinu (5,2 milijarde dinara ili 43,3 miliona evra).Šta sprečava mlade da se osamostale? (VIDEO)Više od jedne petine nezaposlenih u Srbiji su mladi starosti 15 do 30 godina. Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije, broj mladih koji su bili nezaposleni u aprilu 2021. godine iznosio je 115.533, što predstavlja oko 21 posto ukupnog broja nezaposlenih u zemlji.Udeo mladih u radnoj snazi u Srbiji je veoma nizak u prema evropskim standardima. Broj mladih koji pripadaju NEET kategoriji (mladi koji nisu zaposleni niti su u procesu obrazovanja ili obuke) iznosio je 18,9 procenata u 2019. i smanjen je za 5,6 procentnih poena u poređenju sa 2015. godinom, pokazuje Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period 2021- 2026. koju je objavila Nacionalna služba za zapošljavanje. Prelazak iz sistema školovanja na prvi stabilan posao u Srbiji traje veoma dugo vremena, skoro dve godine. To je mnogo duže od 5,6 meseci koliko je mladom čoveku ili ženi potrebno da pronađe svoj prvi posao po završetku školovanja u EU.

Srbija

Banke moraju da objasne troškove za usluge koje naplaćuju, tvrdi Efektiva

Vrhovni kasacioni sud pogrešno tumači presudu Evropskog suda pravde u vezi sa troškovima obrade kreditaDijana Marković Bajalović, profesorPosled meseci za trroškove obrade kredita interesovanje za tužbe, sudovi usvajali za poništavanje obrade kredita da se plati poslebna naknada za obradu troškova kredita, redovno bila ugovarana u procentnom iznosu, zavisilo od visine obrade kredita.Letos Vrh kasac sud izašao sa dop stava iz 2018. rekao banke nisu dužne da dokazuju upoznaju klijente sa specifikacijom troškova.Nisu više dužne na sudu da dokažu šta predstavljaju troškovi obrade kredita.Više bih se bavila jednim delom obrazlož Vrh kasac suda, relativna novina u rpavosud sistemu, to je da se taj sud poziva na presudu Evropskog suda pravde.Prethodno, kada se govorilo o ništavnosti ugovora o kreditu u CHF valuti, tafda govorilo se kako presude suda u Strazburu nisu obavezujuće za naše sudove, a kasacioni se sada poziva.Može da konsult uporednu sudsku praksu, presude evr suda veliki uticaj i na zemlje kandidate za članstvo u EU.U obrazloženju se citira ta odluka i delovi iz obrazloženja.Navode na zaključak da evropski podržava najnoviji stav kasacionog iz 2020.Ta presuda se navodi kao vrhovni autoritet, podloga onog što je kasacioni odlučio.Presude evropskog dostupne na sajtovima EU.Rad transparentan, odluke javno dostupne, kao i mišljenje generalnog advokata, koji doprinosi odluke da budu pravno utemeljene, kao savetnik suda.Ona kasac poziva ta presuda profi kredit Poljska, radi se o tri slučaja pred poljskim sudovima, ta org bila tužiac.Sud u Pljskoj zatražio od evropskog savet za preliminarno mišljenje. Ne o suštini spora, već mišljenje kako interpretirati evropske propise.Radilo se da je poljski sud uputio pitanje koje se ticalo primene odredbe direktive o potrošačkim kreditima, koja je ugrađ i u naše zakonodavstvo, kao i direktiva o nepravičnim odredbama.Odredbe o troškovima obrade kredita čine izuzetak na koji se odredba o nepoštenim ugovorima ne primenjuje, i ne može se ocenjivati sa stanovišta njene nepravičnosti.Čitajući presudu evr suda, zaključak je sasvim suprotan.Osvrt direktive o neprav odredbama.Ugovor i cena obrade kredita  ne može biti predmet ocenjivanja nepravičnosti, ne može tumačiti.Evropski kaže nac sudovi da preispitaju pravičnost odredbe o troškovima.Generalno, direktiva o nepošt odredbama zahteva da ugovori budu zaključeni tako da poptrošaču bude jasno na koje odredbe pristaje, jednostavnim jezikom i to se odnosi na odredbe, kao i da s epredvide sve ekonomske konsekvence potrošaču, koliko će morati da plati za ono što dobija od druge strane.Da bi se uskladio sa transparent važno da priroda usluge mora biti razumljiva ili izveden zaključak o njoj iz ugovora.Potrošač da utvrdi da nema preklapanja između različitih ugovora i troškova.Sasvim drugačije tumačenje od onoga kako je o kreditima tumačio Vrhovni kasacioni sud.Odredbe ugovora o kredita troškovi različiti od inosa nisu obuhvaćeni odredbom, osim ako se tim odredbama ne predviđa bilo proroda tih troškova ili usluga koje se naplaćuju ili kada su odredbe tako formulisane da stvaraju zabludu kod potrošača, a što je na nacionalnom sudu da odredi.Ne može se a priori reći da banke nisu dužne da objašnjavaju troškove, sud ima pravo i obavezu da utvrdi koji su troškovi koje je banka naplatila i da li je naknada bila adekvatna pruženoj usluzi.Meni je žao što se ovako selektovno pristiu preuz prakse Evr suda pravde, ovo su opzbilj stvari kada je u pitanju najviši sud u jednoj držani, ne smemo dozvoliti takvu vrstu postupanja. Ukoliko tuže izvore prava usvajamo to moramo da uradimo na transpar način. Kasac su trebao potpunije d apreuzme stavnvoe evr suda pravde.Dejan Gavrilović, iz EfektiveOd 2000. poč moder bankarstvo u srb dolaze strane najv kred u švajc tada su se korisnici prvi put trgli i shvatili da se nešto nelogično dešava u kreditu.2015. 90.000, 35.000 evra više nego što je podigao 7 godina plaćao kredit, rate se u tren povećale dva i po puta. Prelazilo iznos plate, probl rešen Zakonom o konverziji 2019. većina prešla u evro.Same banke priznale da je ugovaranje u švajcarcima niie bilo zakonito.Banke ugovarale kamatnu stopu koju su usklađivale sa svojom poslovnom politi. Vrh kasacioni odlučio da se vrtai nekoliko miliona.Kirs veći po nekoliko dinara od kursa NBS. Troš obrade i osiguranja kred kod nacionalne korporacije. Banke sve te sporove izgubile.Desetine hiljad asporova do sada banke nisu uspele da pokažu šta je ustvari trošak obrade kredita.Ako banka nije dokazala pšta čini struk troškova, nezakonita obrada kredita.Preko 200.000 tih sporova verovatno nerzabeleženo i u svetu i u Srbiji.Vraćale novac kao i kamatu, troškove svog i dužničkog advokata.Shvatile da im je to problem, prošle godine pritisak njih lobija na institucije da se problem reši.Pokušaj zak o parnič postupku das se spreče masovne tužbe.Pa izmene zak o obliga, zašt potr, korisnika bankars usluga, to nije prošlo.Zatim dopuna stava vrh kasac, uspešniji pokuš po same banke, vrh kasac dopunjuje svoj stav.Do tada morale da dokažu strukturu troškova, od tada ne moraju.Ispada da je dopunjen konkretan stav presude.Bankarski lobi izgleda uspeo da izgura tu priču, stav o osiguranju kod nac korporacije, isto bilo i sa troškom garantovanog snabdevača kod EPS-a.Banke uglav gube sporove, kasac sud banka morala da kroz pis formular popnudi objašnjenje, ukoliko ga ima dobija spor, ukoliko nema gubi.Efekt kamatna stopa i dvostr napl obrade kredita, opet post nezakonito.Kamata na 10 evra obrade kredita i kamata na 1000 evra kredita.Građ zaplaš konstr priče, ali banke gude sporove, vrh kasac većim delom presuđuje u korist dužnika, da se ne povlač za obradu tužbe i za polisu osigur jkod nac korporacije.Miroslav Živković, advokatAdv obustava rada zbog ovog problema od 16.09.2021.Advokatis e od str part sudstva i bank lobija pobunili se kada su banke izvrš pritisak na vrh kasac sud.Veroljub Dugalić sam priznao da su vrš pritissak zbog tog za njih nepovolj sava.Radi se o nekim zaobilaženju prava baš u trenutku kada su nastupile izmene ustava.Vrh kasacio9ni bi trebao da sudi u treć stepe i da sudija da na osnovu svoje slobode donosi odluku.Sud se meša u zakonodavnu vlast i vrši pritisak na drugostepene sudove.Dragiša Slepčević posle toga zakazao seminare za sudije i na njima već davao uputstva i sudijama crtao kako treba da donose odluke.

Svet

Visoka inflacija veći rizik od eventualnog sukoba Rusije i Ukrajine

Visoka inflacija je najveći rizik za ekonomski oporavak u regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, i taj rizik je veći od pandemije i sukoba između Rusije i Ukrajine, ocenio je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WiiW) u Zimskoj prognozi. Privredni rast 23 zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope u 2022. godini iznosiće 3,2 odsto, dok se pad u odnosu na prošlu godinu uglavnom može pripisati slabijim prognozama za dve najveće privrede regiona: Rusiju i Tursku, navodi se u saopštenju Instituta za međunarodne ekonomske studije iz Beča. U slučaju Turske, ekonomski procvat prethodnih godina propao je, kako se ocenjuje, zajedno sa valutom  te zemlje. Rastuća inflacija će ograničiti izglede za rast te zemlje. U odnosu na prošlu jesen, Institut iz Beča je samo malo revidirao svoju prognozu za region CESEE za 2022. i 2023. Za 2022.  Godinu ocenjuje se da će privredni rast Srbije biti 4,9 odsto, Bugarske (3,8 odsto), Češke (četiri odsto), i Severna Makedonija (3,5 odsto). Ipak, privredni rast Rusije (dva odsto), Belorusije (jedan odsto), Bosne i Hercegovine (2,5 odsto) i Slovačke (3,9 odsto), rekao je zamenik direktora WiiW i glavni autor zimske prognoze Ričard Griveson.“Inflacija je u Zapadnoj Evropi viša nego što je bila dugi niz godina, ali to nije slučaj u većem delu regiona CESEE. Ipak, inflacija takođe postaje ukorenjena u Istočnoj Evropi, gde potrošnja na energente i hranu čini mnogo veći udeo ukupne potrošnje nego u Zapadnoj Evropi. Kao posledica toga, vlade Mađarske, Srbije i Severne Makedonije su već uvele kontrolu cena hrane, zbog političke stabilnosti. U međuvremenu, Poljska i Rumunija razgovaraju o sličnom potezu”, rekao je Grivson.Niska stopa vakcinacija i relativno stara populacija i dalje predstavljaju rizik ekonomskom oporavku uprkos tome što se omikron pokazao kao blaži soj virusa, ocenjuje se u prognozi Bečkog Instituta."U slučaju Rusije, nove ekonomske sankcije EU i SAD, koje se mogu očekivati u slučaju oružanog sukoba u Ukrajini, zamagljuju izglede“, kaže Grivson.Posle inflacije od 8,7 odsto prošle godine, ove godine, u prognozi se navodi da se očekuje ponderisani prosek od 10,3 odsto u CESEE, dok u Turskoj čak 26,2 odsto. Međutim, stopa inflacije u zemljama Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj, trebalo bi da bude u proseku 5,2 odsto. Inflacija će ostati visoka još najmanje nekoliko meseci, ocenjuje se u saopštenju. Najvažnije pitanje je da li će to dovesti do održivog povećanja plata. „Ako se to dogodi, čeka nas produženi period inflacije koja će biti znatno viša nego što je većina država u istočnoj Evropi doživela od 2008. godine“, kaže Grivson. Najverovatniji scenario je, međutim, da će se poskupljenja smiriti do sredine godine. S jedne strane, to je zato što su najgore distorzije na strani ponude, problemi sa međunarodnim lancima snabdevanja do tada trebalo da se povuku, a sa druge strane, visoke cene energenata takođe verovatno neće opstati. Međutim, ove prognoze su podložne neobično visokom stepenu neizvesnosti",rekao je Griveson.