Visoka inflacija veći rizik od eventualnog sukoba Rusije i Ukrajine

Visoka inflacija je najveći rizik za ekonomski oporavak u regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope i taj rizik je veći od pandemije i eventualnog sukoba Rusije i Ukrajine, ocenio je Institut za međunarodne ekonomske studije iz Beča (WiiW) u Zimskoj prognozi.

Privredni rast 23 zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope u 2022. godini iznosiće 3,2 odsto, dok se pad u odnosu na prošlu godinu uglavnom može pripisati slabijim prognozama za dve najveće privrede regiona: Rusiju i Tursku, navodi se u saopštenju Bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije. 

U slučaju Turske, ekonomski procvat prethodnih godina propao je, kako se ocenjuje, zajedno sa valutom  te zemlje. Rastuća inflacija će ograničiti izglede za rast te zemlje. U odnosu na prošlu jesen, Institut iz Beča je samo malo revidirao svoju prognozu za region CESEE za 2022. i 2023. godinu.

Za 2022. godinu ocenjuje se da će privredni rast Srbije biti 4,9 odsto, Bugarske (3,8 odsto), Češke (četiri odsto), i Severne Makedonije (3,5 odsto). Ipak, privredni rast Rusije (dva odsto), Belorusije (jedan odsto), Bosne i Hercegovine (2,5 odsto) i Slovačke (3,9 odsto), rekao je zamenik direktora WiiW i glavni autor zimske prognoze Ričard Griveson.

„Inflacija je u Zapadnoj Evropi viša nego što je bila dugi niz godina, ali to nije slučaj u većem delu regiona CESEE. Ipak, inflacija takođe postaje ukorenjena u Istočnoj Evropi, gde potrošnja na energente i hranu čini mnogo veći udeo ukupne potrošnje nego u Zapadnoj Evropi. Kao posledica toga, vlade Mađarske, Srbije i Severne Makedonije su već uvele kontrolu cena hrane, zbog političke stabilnosti. U međuvremenu, Poljska i Rumunija razgovaraju o sličnom potezu“, rekao je Griveson.

Niska stopa vakcinacije i relativno stara populacija i dalje predstavljaju rizik ekonomskom oporavku uprkos tome što se omikron pokazao kao blaži soj virusa, ocenjuje se u prognozi Bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije.

U slučaju Rusije, nove ekonomske sankcije EU i SAD, koje se mogu očekivati u slučaju oružanog sukoba u Ukrajini, zamagljuju izglede, kaže Griveson.

Posle inflacije od 8,7 odsto prošle godine, ove godine, u prognozi se navodi da se očekuje ponderisani prosek od 10,3 odsto u CESEE, dok u Turskoj čak 26,2 odsto. Međutim, stopa inflacije u zemljama: Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj, trebalo bi da bude u proseku 5,2 odsto.

Inflacija će ostati visoka još najmanje nekoliko meseci, ocenjuje se u saopštenju. 

Najvažnije pitanje je da li će to dovesti do održivog povećanja plata. 

„Ako se to dogodi, čeka nas produženi period inflacije koja će biti znatno viša nego što je većina država u istočnoj Evropi doživela od 2008. godine. Najverovatniji scenario je, međutim, da će se poskupljenja smiriti do sredine godine. S jedne strane, to je zato što bi najgore distorzije na strani ponude, problemi sa međunarodnim lancima snabdevanja do tada trebalo da se povuku, a sa druge strane, visoke cene energenata takođe verovatno neće opstati. Međutim, ove prognoze su podložne neobično visokom stepenu neizvesnosti“, rekao je Griveson.