Torlak prihodovao 2,5 miliona evra od testiranja na koronu

Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ u toku 2021. godine prihodovao je 300 miliona dinara od usluge testiranja na pristustvo koronavirusa na lični zahtev građana, piše u izveštaju o izvršenju budžeta ove institucije.

U pitanju je testiranje koje se obezbeđuje na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Vlada je sredinom januara ove godine snizila cene tesitiranja na lični zahtev sa 3.500 dinara na 1.800 dinara za antigenske testove i sa 9.000 na 6.000 dinara za PCR testiranje.

U toku prošle godine Institut „Torlak“ je znatno uvećao i pridode i rashode.

Naime, u toku 2021. godine na račun Instituta slilo se 5,1 milijardi dinara, dok su prihodi godinu dana ranije bili 2,8 milijardi dinara.

Rashodi Instituta su u toku prošle godine iznosili 4,4 milijarde dinara, dok su 2020. bili blizu 2,5 milijardi dinara.

„Torlak“ je značajno uvećao troškove nabavke medicinskog i laboratorijskog materijala koji su porasli sa 1,9 milijardi dinara u 2020. godini na 4,4 milijarde dinara u 2021. godini.

Povećanje rashoda za nabavku materijala najverovatnije je posledica ulaganja u proivozvodnju ruske vakcine o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Kada su u pitanju prihodi od testiranja na lični zahtev građana, u izveštaju za 2020. godinu se oni ne ističu, ali je napisano da je prihod Instituta za usluge PCR testiranja na pristustvo koronavirusa na uzorcima dostavljenih od strane zdravstvenih ustanova bio oko 227 miliona dinara.

Podsetimo, najveći broj nabavki medicinskog materijala i opreme za od početka pandemije i dalje je tajan.

Analiza Nove ekonomije pokazuje da je promet PCR testovima u toku 2020. godine bio najmanje 28,6 miliona evra, a da su najčešće korišćenje testovi proizvođača Sansure, BGI i Abbott.

Kako i Institutu “Torlak” rashodi za nabavku medicnskog materijala porasli su i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Samo tokom 2020. godine, troškovi RFZO porasli su za 38 odsto u odnosu na 2019. godinu, vidi se u javno dostupnim finansijskim izveštajima. 

Državni fond je svoju potrošnju procentualno najviše povećao kada je u pitanju nabavka materijala i opreme, za šta je 2020. godine izdvojeno preko pola milijarde evra.