Vesti iz zemlje

28.01.2022. 12:46

Nevena Petaković

Autor: Nova Ekonomija

Uprava za finansiranje energetske efikasnosti uskoro počinje s radom

Osnivanje Uprave za finanisranje i podsticanje energetske efikasnosti i početak njenog rada očekuje se početkom ove godine, navodi se u Programu ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024 godine.Formiranje Uprave prethodno je najavljivano z...

Foto: Pixabay
Dalekovodi

Osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti i početak njenog rada očekuje se početkom ove godine, navodi se u Programu ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024 godine.

Formiranje Uprave prethodno je najavljivano za jun 2021. 

Uloga Uprave je, između ostalog, da priprema predloge projekata i sprovodi projekte enegetske efikasnosti koji se finansiraju sredstvima EU i drugih međunarodnih fondova, kao i da sprovodi sve aktivnosti u vezi dodele podsticaja za sprovođenje mera energetske efikasnosti i prati realizaciju ostvarenih ušteda energije, piše u Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. 

Vlada je 20. januata usvojila Program ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine, a efikasnije korišćenje energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta jedan je od tri ključna tri ključna izazova za konkurentnost, inkluzivni rast i povezane strukturne reforme.

Procena je da će za subvencije i transfere za povećanje energetske efiksanosti koje bude dodeljivala Uprava u 2022. biti potrebno oko 20,83 miliona evra koje će biti praćene sa još oko 13,9 miliona evra iz budžeta jedinica lokalne sampuprave.

Podsticaji će posebno biti usmereni na domaćinstva, za potrebe energetske sanacije stambenih objekata i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

Za višestambene zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja, koje dobiju podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti od Uprave, biće predviđen prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije, piše u Programu. 

U Programu piše da je procena da će za sprovođenje reforme u 2022. godini biti potrebno oko 57 miliona evra za investicije i oko dva milona evra za izgradnju kapaciteta Uprave. U 2023. godini taj iznos je 112 miliona evra, od čega 111 miliona za investicije i jedan milion za jačanje kapaciteta, a u 2024. godini oko 117 miliona evra za investicije.

„Novi zakoni iz oblasti energetike i rudarstva uglavnom ne prepoznaju interes građana“

Nove lokacije za državne vetroelektrane 

Pored vetroparka Кostolac snage 66 MW (mega-vata), koji je u fazi implementacije i čiji je investitor Elektorprivreda Srbije, kao moguće lokacije za realizaciju projekata državnih vetroelektrana u Programu su navedene Zabela i Кovin – Dubovac, kao i javno-privatno partnesrtvo sa kompanijom Fintel Energija za izgradnju vetroparka Maestrale Ring snage približno 600 mega-vata.

Ukupna vrednost ovih projekata je oko tri milijarde evra, piše u Programu ekonomskih reformi. 

Vetropark Maestrale Ring najavljivan je ranije kao najveći park u zemlji za koji se očekuje da će proizvoditi struju dovoljnu za 200.000 domaćinstava. Prostiraće se na na 6.700 hektara zemljišta u ataru naselja Čantavir, Novi Žednik Bačko Dušanovo i Višnjevac.

Energetska tranzicija u regionu: U fokusu lokalne zajednice i poslovi

Prema Programu, državni projekti solarnih elektrana realizovali bi se na državnom zemljištu gde dominira više od 200.000 hektara uparloženog poljoprivrednog zemljišta na kome je moguća gradnja oko 2.000 mega-vata solarnih elektrana.

Navodi se i da je potpisan sporazum između Ministarstva rudarstva i energetike i kompaije UGT Renewables LLC  sa kojom se pregovara o izgradnji solarnih panela ukupne snage oko 1.000 MW, na površini od oko 2.000 hektara i desetak lokacija širom Srbije. 

„Time bi se dobio dodatni kapacitet od jednog gigavata elketrične energije i smanjila emisija ugljen-dioksida za 1,9 miliona tona godišnje“, piše u Programu. 

Dalje se navodi da je na zemljištu koje pripada Elekotroprivredi Srbije (deponije termoelektrana) moguća izgradnja oko 300 MW solarnih elektrana ukupne vrednosti oko 200 miliona evra.

„Ukupno državni projekti solarnih elektrana donose novih 8.300 MW snage, ukupne vrednosti 6,2 milijarde evra“. 

U Programu piše da će se nastaviti sa razvojem projekata iz neiskorišćenih hidropotencijala (Morava, Ibar i Drina), kao i projekata reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3. 

Energetska tranzicija u Srbiji: Koliko rudara će ostati bez posla i šta je alternativa?

Subvencionisanje domaćinstava za prelazak na pelet, gas..

Kako su i individualna ložišta u kojima se za sagorevanje koriste ugalj i mazut, veliki zagađivači životne sredine, Program ekonomskih reformi predviđa subvencionisanje domaćinstva za prelazak na čistije izvore energije (pelet, gas, električna energija). 

U Srbiji ima oko 1,2 miliona individualnih ložišta  (ukupan broj domaćinstva iznosi 2,6 miliona).

Energetski sektor u Srbiji čini oko četiri odsto BDP i karakteriše ga zavisnost od fosilnih goriva, nizak nivo energetske efikasnosti, nedovoljno korišćenje obnovljivih izvora energije, piše u Programu. 

Od ukupno proizvedene električne energije u Srbiji, termoelektrane na ugalj su proizvele 68,6 odsto, hidroelektrane 26,5 odsto, vetroelektrane priključene na prenosni sistem 2,5 odsto, a ostale elektrane 2,4 odsto električne energije.

Distributeru gasa stigao novi softver, potrošačima pogrešna kamata

Osmi ciklus izrade Programa ekonomskih reformi za period 2022-2024. godine biće predat Evropskoj komisiji do 31. januara 2022. godine, saopštilo je Ministarstvo finansija. 

U okviru trinaest oblasti identifikovana su tri ključna izazova što ih svrstvava u prioritetne u narednom trogodišnjem periodu.

Pored efikansijeg korišćenja energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta, druga dva ključna izazova su povećanje zaposlenosti, posebno mladih, i usklađivanje kvalifikacija sa potrebama tržišta rada i unapređenje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.