Najnovije

Vesti iz izdanja

Samo bez dodira, molim!

Život Pola Sezana put je samotnjaka koji je nosio veliku ideju i snagu da je sprovede u delo po svaku cenu. Bio je čudan, nekad neadekvatan, možda nepristojan ili grub, ali beskompromisan i odlučan da, bez o...

Vesti iz izdanja

Kako da pametniji ne popuste?

Sve češće se javlja bojazan da svet ide u opasnom smeru opšte banalizacije i gubitka kriterijuma kvaliteta, stručnosti, estetike i morala. Čini se opravdanim bojazan i pitanje: da li će „...

Vesti iz izdanja

Ili napreduješ, ili nestaješ

Analiza EIB-a pokazuje da će digitalizacija povećati potražnju za visokokvalifikovanim radnim mestima, na račun niskih i srednje kvalifikovanih. Dalja automatizacija radnih i industrijskih procesa mogla bi s...

Vesti iz izdanja

Ostajemo li dužni lekarima?

Jesu li lekari u pandemiji isto što i oficiri u ratu? Da li zbog toga treba da imaju posebne povlastice i veću platu i ko o tome treba da odlučuje – uređen sistem ili arbitri i direktori? &bdqu...

Vesti iz izdanja

Inovacije na biciklu

I Beograd i belgijski Luven mogu se pohvaliti velikim brojem studenata. Oba grada se suočavaju sa zagađenjem. Samo što u Luvenu na svakom koraku osetite posvećenost ideji da se ovaj grad veličine Subo...

Vesti iz izdanja

Novi budžet, novi izazovi

Zabrinutost izaziva nivo investicija, pošto budžet ostavlja prostor da se država zaduži za astronomskih 19 milijardi evra za realizaciju (pre)ambicioznih infrastrukturnih projekata. Ti krediti će se p...

Vesti iz izdanja

Klinac, mnogo tražiš

„Ništa nema smisla, opet stojiš pored zida i kontempliraš o svojoj nesposobnosti da igraš.“ I zato Luka Racić i Zoran Zarubica, poznatiji kao pančevački bend Buč Kesid...

Srbija

Domaći sektor nekretnina očekuje rast kamatnih stopa

Postoje određena očekivanja vezana za to kako će se kamatne stope promeniti, a za razliku od Narodne banke Srbije centralne banke zemalja u regionu, uključujući Češku, Mađarsku, Poljsku i Rumuniju, pokrenule su akcije monetarne politike povećanja kamatnih stopa usled novonastale inflacije, primećeno je na panelu o posledicama pandemije na investicije u Jugoistočnoj Evropi."Očigledno je da nije idealno to što kamatne stope rastu, ali je razumljivo da je tako zbog inflacije. Na  priloženoj tabeli se vidi da Srbija to ne planira, ali će na kraju i ona morati da prati primer razvijenijih država", primetio je šef odeljenja za investicione nekretnine Jugoistočne Evrope CBRE grupe Uroš Grujić.Grujić je ocenio da polse pandemije, u poređenju sa situacijom tokom pandemije ne očekuje veliku promenu u negativnom smislu. Stvari jesu usporile na kratak period, ali smo na putu da se vratimo poslu na normalan način kao što je bio pre pandemije."Mislim da pandemija nema preveliki uticaj kod nas u regionu. Logično kada je pandemija počela to je predstavljalo veliki šok i sve je stalo na određeni period, ali su stvari polako počele da se vraćaju u normalu i kada uporedimo Austriju, Nemačku, Poljsku koje su trenutno potpuno zatvorene mi zapravo funkcionišemo relativno dobro" dodaje on kao i da jedini veliki uticaj  pandemoije koji je primetio jeste uticaj na hotelski segment i ne predviđa velike negativne promene u budućnosti.Grujić smatra da će se inflacija nastaviti jer dolazi već duže vreme, budući da smo gotovo 15 godina imali inflaciju od svega 1 odsto čemu je doprinela i sama pandemija."Što se tiče likvidnosti, vidim da raste, to je nešto što pokušavamo da promovišemo i tako privučemo investitore već deceniju. Imali smo solidan uspeh tako da likvidnost u pogledu logistike, maloprodaje će se definitoivno povećati prema mom mišljenju" predviđa Grujić."Budući da pandemija nažalost još uvek nije gotova i da postoji opasnost od ponovne izolacije i stagniranja tržišta, to rekreira dalje nesigurnosti u narednim mesecima." objašnjava šef odeljenja za poslovni stambeni prostor Erste banke Klaus Grakgaber.On je u isto vreme veoma sam optimističan što se tiče visine kamatnih stopa i ističe da oni kao banka ne očekuje da će doći do velikih povećanja u narednih godinu do dve dana. Inflacija jeste relativno visoka na većini tržišta i iznosi između 4 od 5 odsto, ali očekuje se će sledeće godine iznositi od 2,5 do 3 odsto. "Evropska centralna banka će možda hteti da poveća kamate, ali ne previše jer to može izazvati krzu evra, čekujemo da se kamate mogu povećati za 1 odsto", ističe  Grakgaber

Svet

Mocart kugle pojela korona

Pad broja turista i raznih proslava, naglo je opala tražnja za Mocartovim kuglama, prenosi Russia Today. Kopmanija Salzburg Schokolade koja ih proizvodi zbog toga je podnela zahtev za stečaj.Stečaj je pokrenut u Okružnom sudu u Salcburgu u utorak , a menadžment kompanije izrazio je nadu da će uspeti da prebrodi taj težak period.Prodavnice u Beču i Salcburgu bile su zatvorene nedeljama tokom pandemije. Proizvođač slatkiša nije isplatio novembarske plate svojim zaposlenima niti naknade za božićne praznike.Istorija Salzburg Schokolade datira iz 19. veka, odnosno 1897. godine kada je osnovana pod imenom Rajsigl. Šezdeset godina kasnije preselila je svoju proizvodnju u mesto Grodig.Pad prodaje slatkiša od prošle godine nije mogao biti nadoknađen u ovoj godini, uprkos novim izvoznim poduhvatima kompanije.Muzej, a da ga pojedeš (VIDEO)Deset zanimljivih činjenica o čokoladiVučićeva gorka čokolada: Švajcarcima 12 miliona evra subvencija

Srbija

Danas je Svetski dan protiv HIV, testirajte se besplatno

Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv AIDS-a (Acquired Immunodeficiency Syndrome) i tim povodom svi građani će moći da se besplatno testiraju i dobiju stručni savet na više punktova širom Srbije.Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd organizuje akciju besplatnog savetovanja i testiranja na HIV. Testiranje možete obaviti od 8.30 do 14 časova u Savetovalištu (Prote Mateje 29, Stacionar, ulaz "C"). Od 16.30 do 21 čas testiranje uz topli napitak vršiće se u Studenstkoj poliklinici (ulazi iz Krunske 57 i iz Braće Nedića 28).Zavod za javno zdravlјe „Timok“ u Zaječaru organizuje u svojim prostorijama anonimno testiranje za sve građane od 9 do 17 sati.Akcija dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog testiranja na virus HIV biće orgaizovana na gradskom trgu u Valjevu, u periodu od 14.30 do 16.30 časova, u sanitetskom vozilu Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Besplatno testiranje vršiće se u gradovima širom Srbije.Prema prošlogodišnjim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je HIV-om zaraženo blizu 3000 ljudi, dok oko 400 njih ni ne zna da je pozitivno. Samo u 2020. godini da boluje od HIV-a saznalo je preko 50 ljudi. Od početka epidemije 1985. godine, u Srbiji je registrovano preko 4000 osoba inficiranih virusom imunodeficijencije (HIV) od kojih je čak 57% obolelo od AIDS-a, podaci su Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side (JAZAS).

Srbija

Arsić: Još uvek ne postoje razlozi za ograničavanje cena hrane

Vlada Srbije donela je danas odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je za Novu ekonomiju da se takve mere primenjuju u slučaju mnogo većih poremećaja.On navodi da još uvek ne postoje razlozi za tako drastične mere zato što one imaju negativan uticaj na funkcionisanje privrede. Odluka je doneta na 60 dana, a Arsić kaže da se radi o relativno kratkom roku, te da ne bi trebalo da dođe do većih poremećaja na tržištu."Posledice ne bi trebalo da budu dramatične, rok je relativno kratak", rekao je Arsić i dodao da bi do posledica eventualno mogle do dođe u slučaju nekog ko se zatekao sa niskim cenama i nije podigao cene svojih proizvoda, a ima veliki skok cena inputa.  "Proizvođači u svojoj proizvodnji koriste neke proizvode čije su cene skočile u međuvremenu, na primer sirovine. Zamrznute cene hleba a nisu cene kukuruza i pšenice", rekao je Arsić.On je objasnio da ukoliko se takva politika promenjuje da treba se primenjuje u što kraćem periodu.  Prema njegovim rečima, u zavisnosti koliko dugo takva mera traje, kolika je opšta inflacija, proizvođači mogu da se nađu u makazama cena, da rastu njihovi troškovi, a ne njihove cene, što bi dovelo i do gubitka i do povlačenja proizovda iz trgovine. Arsić kaže da je poslednju put "vrlo masovno" takvu meru Srbija donela devedestih godina, ali da je ona bila dugotrajnija i sveobuhvatnija. "Početkom sukoba na Kosovu zamrzunte su cene svih proizvoda i to je trajalo do oktobra 2000. godine. Veliki broj cena je bio zamrznut, ali to je bile dugotrajnije, troškovi su rasli i onda je bilo nestašica nekih proizvoda, uz to ni kurs nije mogao da se kontroliše", rekao je Arsić.   Profesor ekonomije na FEFA fakultetu u Beogradu Goran Radosavljević rekao je za agenciju Beta da se zamrzavanje cena primenjuje kada se iscrpe pre toga sve mere.Na zaustavljanje rasta cena trebalo je, kako je rekao, prvo reagovati intervencijom iz robnih rezervi, pa ako to ne da rezultate videti koja je sledeća mera."Ne znam čemu sada služe robne rezerve i šta ima u njima. One bi trebalo da služe da se zaustave velike fluktuacije cena, otkupi roba kad postoje viškovi na tržištu i izazovu veštačku tražnju, ili da se njima reaguju ispuštanjem osnovnih proizvoda kada cene rastu", rekao je Radosavljević.Radosavljević je rekao da se i u Evropi poslednjih 20 godina donose populističke mere i da neke zemlje posežu za ograničavanjem rasta cena kao Mađarska koja je na taj način pokušala da zaustavi rast cena goriva, a da je i francuski predsednik Emanuel Makron najavio mogućnost ograničavanja cena.Vlada Srbije donela je odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal, brašno tip T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso - but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti) tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar.Odluka će trajati 60 dana i predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci. 

Srbija

Western Balkan Demo Day 9. decembra u onlajn okruženju

Onlajn Western Balkan Demo Day održaće se u 9. decembra, online, u 3D virtuelnom prostoru Impact Huba, saopštili su organizatori tog događaja.Zainteresovani timovi imaće mogućnost da svoja rešenja predstave i da se povežu sa grupom internacionalnih biznis anđela, investitorima, predstavnicima globalnih kompanija i ostatkom zajednice.Kao dodatne pogodnosti navode se:Mogućnost ulaska u program Impact Huba, rad sa  timom eksperata i dobijanje konsultantskih usluga u vrednosti od 5.000 evra. Prisustvo Studio X investicionog fonda, koji izdvaja do 50.000 evra za najperspektivnije startape.Agenda je obogaćena i sesijom za marketare, u saradnji sa kompanijom koja je jedan od globalnih lidera u ovoj oblasti, a više informacija očekujte na IHB Linkedin stranici.Zimski Demo dan i Impact Hub na prijave posebno ohrabruje sve startape koji na bilo koji način doprinose novim načinima rada."Pandemija je promenila normalne tokove funkcionisanja u svim sferama, a upravo to je dovelo i do novih procesa, novih proizvoda, ali i novih startapa koji sve to razvijaju", navodi se u saopštenju..Impact Hub Belgrade je ove godine omogućio investicije CleanTech startapima, a na Zimskom Demo danu najavljuju i njihovo predstavljanje. Podatak koji govori o važnosti ove teme za Impact Hub jeste da su istog dana (9. decembra) i učesnici globalnog Climate KICK Demo dana.Pre same prijave startapi mogu zakazati svoje besplatne konsultacije sa Impact Hub timom na zvaničnom sajtu događaja.Za sve zainteresovane posetioce koji žele da se edukuju o novim trendovima u post-kovid ekonomiji, ili isprate ostatak agende, forma je na linku.