Zakon o socijalnoj karti primenjuje se od 1. marta

Foto: Pixabay

Primena Zakona o socijalnoj karti, koji je u januaru 2021. godine donet uz obećanja kako će se njime rešiti nagomilani problemi u sistemu socijalne zaštite, počeće da se primenjuje 1. marta.

Danilo Ćurčić, programski koordinator A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava kaže da će se socijalnom kartom prikupljati oko 140 različitih podataka o korisniku socijalne pomoći.

"Da li su količina i obim podataka koji se prikupljaju zaista neophodni za dobijanje socijalne pomoći, koja u Srbiji prelazi tek nešto više od 77 evra mesečno po pojedincu, ključno je pitanje za razumevanje toga šta nam donosi ovaj Zakon. Uzgred, tu socijalnu pomoć ogromna većina korisnika prima samo devet meseci u kalendarskoj godini, jer postoji prekid u davanjima za sve one koji se smatraju radno sposobnim. Za njih siromaštvo tri meseca godišnje ide na pauzu", kaže Ćurčić. 

Tako se u Socijalnoj karti prikupljaju podaci koji se tiču primanja korisnika novčane socijalne pomoći (koje centri za socijalni rad već poseduju), prikuplja se matični broj, informacije o invaliditetu, mestu i vremenu zaključenja braka, kao i brojni drugi podaci, navodi on. Takođe, Socijalnom kartom će se obrađivati i podaci o bivšim vanbračnim partnerima korisnika sistema socijalne zaštite i o prihodima ovih bivših vanbračnih partnera. 

SOCIJALNE KARTE ZA PENZIONERE SA NAJMANJIM PRIMANJIMA

"Svako razuman rekao bi da prikupljanje oko 140 ličnih podataka pojedinca koji je u stanju socijalne potrebe nije neophodno. Ovo posebno jer je krovnim propisom u ovoj oblasti – Zakonom o socijalnoj zaštiti i njegovim podzakonskim aktima - propisano šta je sve važno znati o korisniku novčane socijalne pomoći onda kad se on obrati centru za socijalni rad", kaže on. 

Prema njegovoj oceni zbog toga je obrada ovog mora ličnih podataka nepropocionalna svrsi koja se njome želi postići.

Ta obrada neće gotovo ni na koji način unaprediti sistem socijalne zaštite. jedino će ubrzati razmenu podataka između institucija koje će na osnovu automatske informacije iz sistema brže dolaziti do saznanja kada neko „ispada“ preko cenzusa – onda kada ima primanja veća od  77 evra mesečno, ocenjuje on. 

"Potrebno nam je više efikasnosti i osetljivosti za potrebe korisnika sistema socijalne zaštite, tako se dolazi do sistema koji je pravedan za najsiromašnije i koji je zasnovan na ljudskim pravima. Međutim, do toga se ne dolazi neproporcionalnom obradom podataka o ličnosti korisnika novčane socijalne pomoći", ocenjuje on.

Na jučerašnjem panelu posvećenom zaštiti podataka o ličnosti i diskriminaciji posebno osetljivih kategorija stanovništva na Nedelji privatnosti, koju organizacija Partneri Srbija organizuje od 24. do 27. januara.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.