Meštani iz Velikih Crljena tužili EPS zbog zagađenja, sud ćuti godinu dana

Meštani Velikih Crljena već godinu dana čekaju suđenje zbog ekološke štete koje im pravi Termoelektrana Kolubara A, saopštila je Advokatska kancelarija Sreten Đorđević, koja je njihov pravni zastupnik. Kako se naglašava, ljudska prava stanovnika Velikih Crljena se i dalje urušavaju, a zagađenje u tom mestu povećava.

Četiri tužbe zbog nanošenja ekološke štete, kako se podseća, u ime meštana Velikih Crljena koji su se sa tim saglasili, podnete su u Višem sudu u Beogradu protiv Elektroprivrede Srbije (EPS) i prema zakonu ti postupci bi morali da budu hitni.

„S obzirom na to da se Viši sud oglasio nenadležnim očekujemo da suđenja počnu pred Osnovnim sudovima u Beogradu i Lazarevcu“, rekao je advokat Sreten Đorđević.

Godinu tana nakon podnošenja ovih tužbi njegova kancelarija organizovala je sastanak sa tužiocima i novinarima u Velikim Crljenima.

„Nakon godinu dana još se ne zna ni koji sud će da sudi niti kada će da počne suđenje, iako su po odredbi člana 107. Zakona o zaštiti životne sredine, sudski postupci za naknadu ekoloških šteta hitni“, dodaje se u saopštenju.

Kako se naglašava, zabrinjava što se i dalje ne zna pred kojim sudom će postupci biti sprovedeni.

Kako se navodi, tokom sastanka, tužioci iz Velikih Crljena su iskazali svoju ogorčenost zbog toga što godinu dana nisu započeta suđenja. Oni su ukazali i da se problemi u vezi sa zagađenjem vode, vazduha i zemljišta u tom mestu i dalje nastavljaju.

„Istakli su da već danima izlazi crni dim iz Termelektrane zbog čega ne mogu da izlaze iz svojih kuća. Oni sumnjaju da se ugalj, jako loše kalorijske vrednosti, sagoreva ‘zaliven’ mazutom“, dodaje se u saopštenju advokatske kancelarije Sreten Đorđevića.

Ocenjuje se i da je neefikasnost pravosuđa očigledna kupovina vremena za tuženu stranu, kao i da je sve to obeležilo poslednjih godinu dana rada te advokatske kancelarije. 

„Podsećamo da je jedan od osnova za podnošenje tužbi bila je povreda člana 8 Konvencije o ljudskim pravima, koji štiti pravo svakoga na privatan i porodičan život i dom“, dodaje se u saopštenju.

Dodaje se i da je „izričitom odredbom Zakona o uređenju sudova, propisano da u predmetima u kojima se sudi zbog povrede prava na privatan život, postoji isključiva nadležnost viših sudova da sude u prvom stepenu“.

Kako se podseća, Viši sud u Beogradu se odglasio nenadležnim, „uz obrazloženje da se pravo na privatan život odnosi samo na zaštitu tajnosti pisama i prepiske“, iako je to suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava.