Biznis i finansije: Apsurdi u primeni Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika

Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika kapitala u Srbiji ima dosta nelogičnosti i nije dao očekivane rezultate, piše Biznis i finansije.

Država Srbija nastoji da evidentira stvarne vlasnike kapitala od 2018. godine, kada je formirana Centralna evidencija stvarnih vlasnika u Agenciji za privredne registre (APR), a krajem prošle godine stupio je na snagu i zakon koji reguliše tu oblast.

U teoriji, to je trebalo konačno da suzbije praksu prikrivanja stvarnih vlasnika u Srbiji, koja je bila posebno izražena tokom privatizacije državnih preduzeća i pored upliva sumnjivog novca, omogućila je i prikriveni uticaj spornih pojedinaca na ekonomske i političke procese u zemlji, naveo je mesečnik.

Kako je istaknuto, pet meseci nakon što je istekla obaveza da sva registrovana pravna lica u Srbiji u roku od 60 dana usklade podatke o stvarnom vlasništvu, postaje jasno da je zakon promašio metu.

Većina multinacionalnih kompanija i stranih banaka koje posluju u Srbiji, kao vlasnike ima upisane državljane Srbije koji su na nekima od čelnih pozicija ili su članovi odbora u tim organizacijama, ali nemaju bilo kakve veze sa njihovim vlasništvom.

Kvaka je u tome što je zakon, uz obavezu prijave stvarnog vlasništva, propisao i izuzetke na koje su se, izgleda, listom pozvali strani osnivači kompanija.

Konkretno, ova mogućnost predviđena je pod oznakom „OSV6“ i dopušta da kao stvarni vlasnik može biti upisan zastupnik ili član organa registrovanog subjekta ako stvarni vlasnik ne može da se odredi.

„Formalno gledano, ove kompanije nisu u prekršaju“, rekao je za Biznis i finansije Darko Majstorović, predsednik udruženja „Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije“, ali se postavlja pitanje kako je moguće da se ne može utvrditi stvarni vlasnik kada Centralni registar hartija od vrednosti vodi strukturu vlasništva, odnosno akcionara svake firme koja je registrovana kao akcionarsko društvo u Srbiji.

Za očekivati je, kako je naveo Majstorović, da sve strane banke i velike strane korporacije koje posluju u Srbiji kao sestrinske firme, imaju stranog vlasnika, ali podaci iz Centralne evidencije stvarnih vlasnika pokazuju nešto potpuno drugo i neočekivano – upisani stvarni vlasnici su ni manje ni više nego fizička lica i to srpski državljani.

„Ako je ovaj zakon trebalo da onemogući anonimnost koja služi kao paravan za nelegalne aktivnosti i da na taj način štiti integritet domaćeg finansijskog sistema, zašto svi strani entiteti nemaju obavezu da to učine, odnosno mogu elegantno da je zaobiđu pozivajući se na ustupke koje sam zakon omogućava? Time postaje nejasno šta je uopšte svrha ovakvog propisa koji na takav način abolira strane korporacije“, piše Biznis i finansije.

Ukoliko je na ovom tržištu državljanin Srbije vlasnik jedne od najmoćnijih američkih multinacionalki u svetu, onda je on njen vlasnik i u SAD, što znači da je jedan od najbogatijih ljudi na planeti, naveo je Majstorović i dodao da je, naravno, to nemoguće i reč je o „dopuštenom iskrivljavanj“ zakona, kako bi se prikrio stvarni vlasnik.

Takvoj, nepoštenoj praksi pribegavaju upravo najveće firme čije vlasništvo bi trebalo da bude poznato jer u Srbiji ubiru ogromne prihode i zarade koje prosleđuju matičnim kompanijama, a čiji stvarni vlasnici su nepoznati javnosti.

S druge strane, neka mala domaća firma u kojoj je jedna osoba najčešće i vlasnik i direktor i zapošljava tek nekolicinu ljudi, ukoliko ne prijavi stvarnog vlasnika plaća kazne koje se kreću i do dva miliona dinara.

Advokat Dušica Jež Bojović rekla je za Biznis i finansije da je Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika izazvao veliku tenziju kod mnogih privrednih društava jer je rok od 60 dana relativno kratak, a sam zakon je nedorečen u pogledu toga na koji način treba uskladiti dokumentaciju.

Pošto nije postojala praksa koja bi mogla da usmeri privrednike kako da postupe, dešavalo se da u pojedinim slučajevima ni sama Agencija za privredne registre nije imala odgovor kako usaglasiti dokumentaciju.

U praksi su se pokazale zakonske neusaglašenosti koje bi, kako je ocenila Jež Bojović, hitno morale da budu rešene. Naime, u situaciji kada jedan vlasnik prenese svoj celokupni vlasnički udeo kao i upravljačku strukturu na drugu osobu, jedini ovlašćeni koji ima pravo da vrši promenu u Centralnom registru stvarnih vlasnika je novi vlasnik, odnosno direktor. Ukoliko novi vlasnik ili direktor ne izvrši ovu promenu, to povlači prekršajnu odgovornost.

„Dakle, zakon ne dozvoljava ranijem vlasniku da se ispiše iz centralnog registra stvarnih vlasnika, pa on ostaje upisan nevezano od svoje volje, odnosno postaje odgovoran za dugove društva čiji više nije ni član, ni direktor niti ima više bilo kakve veze sa poslovanjem društva čiji je udeo preneo”, upozorila je ona.

Poreska uprava prilikom obračunavanja poreza uzima za relevantne izvode iz Centralnog registra stvarnih vlasnika i na osnovu ove evidencije terete se stari vlasnici, koji se nisu „ispisali“ iz registra, odnosno koji nisu ni imali mogućnost da se izbrišu iz registra, pa i za dugove koji su nastali nakon što se promenila vlasnička struktura.

Na spisku privrednih subjekata koji nisu ispunili obavezu upisa stvarnog vlasnika na sajtu Agencije za privredne registre trenutno se nalazi skoro 28.000 preduzeća, zadužbina, udruženja ili trastova. Uzimajući u obzir broj registrovanih subjekata, to znači da svaki šesti nije ispunio ovu obavezu.

Na pitanje da li su ove organizacije zbog toga sankcionisane, u Agenciji za privredne registre kažu da je samo prisustvo na ovoj, takozvanoj „sivoj listi“, specifična vrsta sankcije jer su firme na taj način svrstane u kategoriju visokog rizika sa stanovišta zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

„Lista jeste javna, ali joj se može pristupiti samo sa eID nalogom. Ali to vredi truda, jer saznanje da su, recimo, udruženja koja okupljaju lovce, izviđače ili penzionere identifikovana kao pretnja kada je reč o finansiranju terorizma i pranju novca, svakako uliva poverenje građanima da država svoj posao radi kako treba“, piše Biznis i finansije.