Danas: Gubici EPS-a 460 miliona zbog kolapsa u Kolubari

Elektro-privreda Srbije (EPS) će zbog lošeg stanja u Rudarskom basenu Kolubara pretrpeti gubitke od 460 miliona evra, piše list Danas. Sve dok se situacija ne popravi, država će manjak struje nadoknađivati uvozom iz inostranstva. EPS bi taj gubitak mogao da ublaži većim cenama struje ili izgradnjom obnovljivih izvora energije.

„Mi se borimo sada sa inženjerima iz EPS-a kako da Kolubara u narednih godinu i po dana stane na noge. Sve naše analize kažu da je minimum godinu i po dana do dve potrebno da se u Kolubari otvore nova polja, uloži u mehanizaciju i poveća proizvodnja otkrivke“, izjavila je ministarka energetike, Zorana Mihajlović.

Prema rečima ministarke, Srbija mora da radi na energetskoj bezbednosti i da gradi nove kapacitete, „bez obzira na otpore i strah koji postoji uvek kada se dešavaju velike promene“.

Prema rečima nekadašenje predsednika Sindikata radnika EPS-a Milana Đorđevića danas je na naplatu došla „cena lošeg rukoviđenja Kolubarom dugi niz godina“.

„To je posebno eskaliralo u periodu od poslednjih šest godina, sve nedaće (su) posledica lošeg rukovođenja, pogrešnih kadrovskih rešenja, nestručnosti, neodgovornosti, neodržavanja, neulaganja u rudarski basen“, smatra Đorđević.

On smatra da se mehanizacija nije redovno popravljala, niti da se dovoljno ulagalo u novu opremu, pa je sve to dovelo da Kolubara ne radi punim kapacitetom.

„Potrebni je da prođe određeno vreme od godinu i po do dve dana da se stvari dovedu u red. Kada se to ostvari, Kolubara će opet moći da radi punim kapacitetom i da proizvodi 100.000 tona uglja dnevno“, kaže Đorđević.

Među glavnim krivcima zbog toga što će Srbija u vreme hladnijeg vremena morati da uvozi struju, su kako navodi oni ljudi koji su sistem doveli u loše stanje. Prema njegovom mišljenju, to je pre svega bivši direktor EPS-a Milorad Grčić.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže da će se manja proizvodnja uglja u Kolubari sa jedne strane odraziti pozitivno na interese građana.

„Manjim sagorevanjem uglja u termoelektranama vazduh u Srbiji biće čistiji, ali sa druge strane s obzirom da s ekonzum povećao, trošiće se više struje zbog privrednih aktivnosti, EPS će morati da uvozi električnu energiju“, kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, struja na evropskim berzama je posebno skupa tokom zimske sezone kada je potrošnja u Srbiji velika.

„Ako bi prosečna cena struje bila 125 evra po megavat-satu, to znači da bi na godišnjem nivou EPS zbog uvoza struje iz inostranstva pretrpeo gubitke od oko 460 miliona evra, s obizorm na nabavne cene veće od prodajnih“, objašnjava Gavrilović.

On smatra da bi to moglo da se reši izgradnjom novih obnovljivih izvora energije, poput solarnih panela ili povećanjem cene struje za domaćinstva i privredu.  Kako ocenjuje, poskupljenje svakako ne bi bilo dočekano sa odobrenjem, bilo da se radi o individualnim ili privrednim potrošačima.

Srbija trenutno dve trećine struje dobija iz uglja. Ipak, i pored toga, havarije u Termoelektranama Nikola Tesla u Obrenovcu, kao i u Kolubari krarem prošle i početkom prethodne godine nisu sprečene, već su primorale državu da uvozi manjak struje koji je zbog toga nastao.