Dve godine nakon prvog pokušaja da država oporezuje frilensere, odnosno radnike na internetu, očekuje se da će taj problem konačno biti rešen. Frilenseri hvale nova rešenja, ali kažu da poresko opterećenje, ipak, treba da bude manje

Predlog za oporezivanje prihoda frilensera, za koji je planirano da počne da važi od 1. januara 2023. godine, trebalo bi da uđe u skupštinsku proceduru zajedno sa jesenjim setom finansijskih zakona, podsećaju udruženja frilensera.
Frilenseri su ljudi koji nemaju stalni radni odnos, već biraju kada, koliko i s kim žele da rade, podsećaju za Novu ekonomiju stručnjaci agencije Paušal.

„U tom smislu, frilenseri mogu da budu i preduzetnici, ali u ovom slučaju pod frilenserima mislimo na fizička lica koja primaju uplate iz inostranstva”, objašnjavaju iz agencije i podsećaju da je status frilensera ranije bio regulisan Zakonom o porezu na dohodak i njihov prihod se oporezivao kao ostali prihodi.

„Procedura prijave nije bila jasno definisana, pa je postojao problem manjka informacija o načinu plaćanja obaveza. Kako kontrole nisu redovno rađene, stvoreno je opšte prihvaćeno pravilo da frilenseri nisu u obavezi ništa da plaćaju”, kažu iz Paušala.

Bilo je neophodno da se takav način funkcionisanja reguliše, kako frilenseri ne bi poslovali u sivoj zoni i kako bi ostvarivali svoja prava, ali i obaveze.

„Pre svega, bilo je potrebno razumevanje načina rada frilensera, a zatim kreiranje rešenje koje će biti u skladu za zakonima i prilagođeno njihovom poslovanju. Na osnovu dosadašnjih informacija, možemo da zaključimo da je predloženo rešenje adekvatnije u smislu poreskog opterećenja frilensera koji se odluče da posluju kao fizička lica”, dodaju u Paušalu.

DVA MODELA

Država je za sada predložila dva modela za oporezivanje frilensera. Jedan model je namenjen onima koji imaju veće prihode, a drugi je za frilensere sa manjim novčanim primanjima.

Jedna opcija je sa, takozvanim, besteretnim iznosom od 96.000 dinara na kvartalnom nivou, porezom od 20 odsto, doprinosom za PIO od 25 odsto i za zdravstveno osiguranje 10,3 odsto.

„Ovim modelom početnici koji zarađuju do 32.000 mesečno nemaju nikakve obaveze i on je povoljan za prihode negde do 50.000 mesečno”, objašnjavaju sagovornici Nove ekonomije.

Druga opcija, pored besteretnog iznosa od 57.000 dinara na kvartalnom nivou, kako dodaju, sadrži i normirani iznos od 34 odsto.