Krajem avgusta došlo je do kolapsa na tržištu struje u Evropi. Cena struje na tzv. spot tržištu za kupovinu godinu dana unapred u Francuskoj u jednom trenutku je prešla i magičnu granicu od 1.000 evra za megavat-sat struje, dok se u Nemačkoj približila toj cifri. To je fantastično visoka cena, neodrživa i za stanovništvo i za privredu. Inače, cena struje se na tržištu u prethodnih desetak godina, sve do leta 2021, kretala oko 45 evra.

U septembru su cene gasa pale, ali su se i dalje zadržale na nivou od oko 2.000 evra za hiljadu kubika. Cena struje, koja je u Evropi direktno vezana za cenu gasa zbog „tržišnog“ mehanizma formiranja cene struje na osnovu cene najskupljeg proizvođača, pala je na nivo od oko 400-500 evra za megavat-sat, što je i dalje desetak puta skuplje od višegodišnjeg proseka.

U SAD cena gasa je sedam do osam puta niža nego što je u Evropi, dok je Aziji jeftiniji dva do tri puta. Slična situacija je i sa cenom struje, što direktno utiče na gubitak konkurentnosti evropskih proizvođača.

Čitav niz privrednih grana u Evropi koje troše puno energije su u ogromnim problemima, prvenstveno industrija mineralnih đubriva, prerada metala, proizvodnja građevinskih materijala, kao i brojna mala preduzeća poput pekara i restorana.

KRAH EVROPSKOG TRŽIŠTA

Tek krajem avgusta su se evropski političari „probudili“ iz letnjeg sna, iako je početkom leta bilo jasno da je došlo do kraha evropskog tržišta struje. To je još 8. juna na sednici Evropskog parlamenta priznala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ali, do prve zvanične reakcije EK trebalo je da prođe više od tri meseca.

Tek 14. septembra, prilikom govora o „stanju Unije“, Fon der Lajenova je objavila predloge za rešavanje krize. Odustalo se od radikalnih ideja (bar za sada) da se ograniči cena po kojoj se uvozi gas, bilo iz Rusije bilo iz drugih država. Pored zahteva da se smanji potrošnja struje za pet odsto u vreme tzv. pikova, EK predlaže da se uvede porez na ekstraprofit svih proizvođača struje čija proizvodnja ne zavisi od prirodnog gasa (vetar, sunce, nuklearke, hidroelektrane) ako struju prodaju skuplje od 180 evra.

Te mere ne mogu da ograniče visinu cene struje i gasa, ali bi, po proceni EK, omogućile da se prikupi oko 140 milijardi evra poreza koji bi države mogle da iskoriste kao pomoć ugroženom stanovništvu. Veliko je pitanje da li će ti predlozi uopšte da budu usvojeni, pošto države imaju potpuno različite energetske mikseve.

Naime, u nekim državama, kao što je Italija, taj porez će biti minimalan, dok će druge države prikupiti neproporcionalno puno novca. Još veći problem je što predlozi EK neće uticati na tržište energije, već će samo dovesti do naknadnog oporezivanja profita.