„Situacija je sada još neizvesnija nego što je bila ranije. Interesantno je da se nije žurilo da se završi posao oko NIS-a i prodaja ruskog udela, to traje godinu i po dana. Strana koja kupuje vreme ovde je Rusija. U to nema nikakve sumnje. Na to retko ko obraća pažnju, ali treba baciti svetlo na Rusiju. Prvo, ona je, kao što je poznato, odbila da proda NIS Srbiji. To bi bio najjednostavniji aranžman. Ona prodaje svoju akviziciju, a Srbija je čak rekla da bi platila više od tržišne cene. Čini mi se da su se u jednom trenutku pominjali i iznosi od čak dve milijarde evra, a to realno ne košta više od 700-800 miliona. Međutim, ta akvizicija ima ogromnu političku snagu, ogromnu političku moć. To je jedina akvizicija koju Rusija ima na Balkanskom poluostrvu gde ona ima odvezane ruke, gde je većinski vlasnik i gde može sa tim da vrši određene političke uticaje. S druge strane, Srbija se pored toga nalazi u vrlo nezavidnoj energetskoj situaciji zato što kompletna potrošnja gasa zavisi od Rusije. I ako Srbija, na primer, pritiska i pokušava da nacionalizuje NIS ili napravi neki drugi aranžman po ugledu na Bugarsku, po ugledu na Nemačku, neke druge evropske modele, onda realno preti opasnost da Rusija zavrne gas Srbiji, pa da ostanemo i bez gasa.“ Ovako je za Novu ekonomiju situaciju objasnio Srećko Đukić, karijerni diplomata.