Ostalo Vesti iz sveta

24.01.2023. 09:24

Deutche Welle

Autor: Nova ekonomija

Bogato nalazište retkih zemnih metala pronađeno na severu Švedske

Na putu eksploatacije stoji ekologija...

Foto: Pixabay

Rudnik, ilustracija

U Švedskoj je otkriveno nalazište koje sadrži više od milion tona retkih metala za proizvodnju baterija i električnih uređaja, saopštilo je tamošnje državno rudarsko preduzeće LKAB. Ipak, ostaje otvoreno pitanje koliko bi eventualna eksploatacija ugrozila životnu sredinu.

Kako je preneo portal Dojče Vele, reč je o nalazištu Per Geijer koje je smešteno nedaleko od grada Kirune na severu te zemlje u polarnoj oblasti za koje se već dugo vremena zna da je bogato retkim metalima.

„Pronalazak je dobra vest za Europu i za ekologiju“, rekao je izvršni direktor LKAB-a Jan Mostrom (Jan Moström).

Prema proceni toga preduzeća, nalazište u Švedskoj je jedno od najvećih takvih u Evropi i moglo bi da postane važan oslonac za klimatski neutralnu proizvodnju u Evropskoj uniji.

Ipak, kako se dodaje, neki analitičari su skeptični vezi sa tim i podsećaju kako je potrebno i do 15 godina da jedan takav rudnik počne da radi.

„To je tako ne samo zbog neophodnih dozvola, iako se one često navode kao obrazloženje. Otvoriti novi rudnik predstavlja izuzetno veliki građevinski i tehnički poduhvat“, kaže profesor geografije na Univerzitetu u američko gradu Delveru, Džuli Klinger.

Nabilu Manšer (Nabeel Mancheri), glavni direktor udruženja Global Rare Earth Industry Association, jedne neprofitne udruge poduzeća koja rade sa retkim metalima, takođe je suzdržan povodom najnovijeg otkrića:

„Gledano iz ugla industrije, još se ne radi o takozvanim „zalihama“. Potrebna su još brojna bušenja i testovi. Još nemamo sve informacije o kvaliteti ruda.“

Ona podseća kako se prilikom pominjanja nalazišta retkih metala na Grenlandu, u Severnoj Koreji, Avganistanu i Turskoj, na morskom dnu ili na Mesecu, uvek tvrdilo kako je to najveće ili jedno od najvećih nalazišta.

U EU kako se podseća postoje velike regulatorne prepreke za vađenje i proizvodnju važnih sirovina, a švedsko rudarsko poduzeće LKAB zahteva od EU-a ubrzanje postupka za dodelu koncesije.

„Ako stvarno želimo da unapredimo proizvodnju koja neće biti štetna za klimu, moramo naći puteve da taj proces znatno ubrzamo“, izjavio je direktor LKAB.

Stručnjaci smatraju da je to kritično pitanje, jer se retki metali koriste u brojnim industrijama štetnim za životnu sredinu.

„Iako se u javnosti stalno naglašava značenje reetkih metala za zelenu tehnologiju, te sirovine su važne i za rafinerije nafte i za primenu u vojnoj industriji“, napominje Klinger.

Srpski naučnici: Radimo na baterijama kojima ne treba litijum

Prema njenim rečima, trenutno nigde ne postoji politika koja bi dobijene materijale štitila od korišćenja u sektorima koji su štetni za životnu sredinu.

Prema njenim rečima, ni švedsko državno poduzeće LKAB ni druga rudarska poduzeća nisu dužna da svoje proizvode prodaju preduzećima za obnovljive izvore energije.

„Ako poreduzeća kao LKAB zahtevaju da se ubrza postupak dobivanja koncesije, onda moraju da postoje i EU propisikoji će sprečiti da proizvodnja tih sirovina ide neekološkim sektorima“, kaže Klinger.

Rudarsko preduzeće LKAB inače već ima najveći rudnik gvožđa u Evropi.

Retki metali su rude 17 hemijskih elemenata koji su posebno važni kod upotrebe obnovljivih izvora energije i upotrebe ekoloških tehnologija.

Kako se dodaje, potrebni su i za proizvodnju vetro-turbina, kao i električnih automobila.

Međutim, kako se podseća, vađenje i obrada tih sirovina su komplikovani i skupi procesi, takođe su i štetni za životnu sredinu.

Kako se navodi, iako je EU u velikoj meri zavisna od tih sirovina, retke su njene članice koje ih vade i industrijski eksploatišu, pa se uglavnom uvoze iz Kine.

Kina raspolaže najvećim zalihama retkih metala na svijetu, slijede Vijetnam, Brazil, Rusija.

Kod prerade i oplemenjivanja retkih metala Kina je takođe na prvom mestu.

Prema navodima američke državne agencije US Geological Survey u januaru 2022. se više od 60 odsto proizvodnje retkih metala na svetu dobijalo u Kini, zatim slede Sjedinjene Države (16 odsto), Mjanmar (devet odsto) i Australija (osam odsto).

U Srbiji su i dalje aktivne rasprave među zagovaračima i pritivnicima rudnika litijuma, čak i godinu dana nakon obustavljanja projekta Jadar kojim je njegovu eksploataciju želele da sprovede kompanija Rio Tinto.

Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.