Dinar ojačao, kurs ispod 117 dinara za evro: Šta ga drži ispod psihološke granice gde odavno nije bio?

Od početka novembra do danas srednji kurs dinara Narodne banka Srbije (NBS) prvi put posle izrazito dugo vremena pao je ispod granice od 117 dinara za jedan evro i ne podiže se nazad. S obzirom da centralna banka deluje na tržištu i da je od početka godine kupila skoro dve milijarde evra da bi ga održala, evidentno je da postoji pritisak na valutu, a razloga je više i nisu svi prolazne prirode. Zemlja zavisi od priliva stranih direktnih investicija (SDI) i svaki od ovih priliva deluje na kurs. Ovog puta osim ulaska SDI, razlog za jačanje dinara može biti i uvoz potrebnih mašina i sredstava za rad potrebnih za ostvarenje ambicioznih planova lokalnih vlasti po pitanu javnih investicija.

„Kada govorimo o kursu dinara prema evru, ne bih se nužno vezivao za psihološke granice jer njih možemo tražiti na svakom narednom nivou na kome kurs bude formiran i održavan u produženom trajanju. Ono što u srednjem roku svakako daje potporu jačanju dinara jeste kontinuiran priliv stranih direktnih investicija, činjenica da je Srbija nedavno dobila investicioni rejting ali i podatak da su trenutne devizne rezerve skoro dvostruko iznad opšte prihvaćenih standarda konzervativnosti, tako da su se stekli određeni preduslovi za dalje postepeno, oprezno i kontrolisano jačanje domaće valute u odnosu na evro. Naravno, sve zavisi od budućeg kretanja deficita platnog računa, izvoza i privrednog rasta glavnih trgovinskih partnera“, kaže Miloš Zečević, direktor Sektora računovodstva i kontrolinga u Erste banci.

Bruto devizne rezerve su na kraju oktobra iznosile 28,5 milijardi evra i to je nivo koji u krajnje pozitivnom svetlu prepoznaju agencije za dodeljivanje kreditnih rejtinga, dodaje on.

Srednji kurs dinara je prema podacima NBS od 7. novembra pao ispod 117 na 116,9916 i sve vreme se kreće u tom rasponu, pa je 25. novembra bio na 116,9978 dinara za evro. Ovo je prvi duži vremenski period u ovoj godini da se dinar kreće ispod te granice i ne prelazi nivo od 117.

Svi faktori koji su do sada uticali na kurs dinara su isti, od priliva stranih direktnih investicija, do značajnog rasta uvoza i plaćanja mašina koje se, uglavnom, uvoze, kaže Ljiljana Grubić, glavni ekonomista Raiffeisen banke u Srbiji.

Dva faktora će prema mišljenju ekonomista najviše i uticati na kretanje kursa dinara u narednom periodu, priliv SDI bi trebalo da jača upravo zbog investicionog rejtinga koji je Srbija po prvi put nedavno dobila. Prema podacima NBS, tokom devet meseci 2024. godine priliv SDI u Srbiju iznosio je 3,6 milijardi evra, što predstavlja rast od 12,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a kada se uključe preliminarni podaci za oktobar, taj priliv je dostigao 3,9 milijardi evra.

Za očekivati je da se nastavi snažan rast uvoza, jer najavljeni plan javnih investicija podrazumeva i neke rokove za završetak u 2027. godini kao što su Nacionalni stadion i sajam EXPO 2027. Ostaje da se vidi koliko će se snažno ovo i odraziti na devizno tržište.

Izvoz i dalje slabi

Da će povećenje javnih investicija dovesti do rasta uvoza, a samim tim i pritiska na lokalnu valutu, već su naglasili ekonomisti sa više strana. Uočljiv je rast uvoza prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ali i rast spoljnotgovinskog deficita. Uvoz u oktobru beleži uvećanje od 5,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a izvoz 1,4 odsto. Deficit je uvećan 20,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Najviše je uvezeno u septembru upravo električnih mašina i aparata, nafte i industrijskih mašina za opštu upotrebu.

„Kada govorimo o kursu, nemojmo zaboraviti jačanje dolara u prethodnim sedmicama i činjenicu da je nakon današnje objave PMI indeksa u Evropi, usled povećanog pesimizma evropskih tržišnih učesnika, evro dodatno oslabio prema dolaru i u jednom trenutku pao na nivo EUR-USD od 1,0380. U tim okolnostima, imajući u vidu da određeni investitori u dinarske obveznice Srbije dolaze iz dolarske ekonomske sfere, da energente koje uvozimo mahom plaćamo u dolarima, ne vidim ništa loše u blagom jačanju dinara, ukoliko ova minimalna pomeranja možemo tako okarakterisati“, kaže Zečević i dodaje da je kurs pre svega i dalje stabilan i na zdravim temeljima.

U isto vreme jak dinar šteti izvoznicima koji već godinama ne mogu da naplate svoje poslovanje u pravom maniru, o čemu je Nova Ekonomija već pisala. Privrednici koji su izvozno orijentisani da bi kupili sirovine i materjal za rad uvoze po ceni obračunatoj u evrima. Kada izvoze svoj proizvod, cena u dinarima im stvara velike gubitke i moraju da ih zaračunaju više ne bi li zaradili, što smanjuje njihovu konkuretnost.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Đorđe Đukić objašnjava da je NBS do sada su otkupilla 1,990 milijardi evra prema stanju iz oktobra, a da je Srbija još daleke 2010. godine odlukom tadašnjeg Saveta guvernera koju je potpisao tadašnji predsednik Saveta guvernera Srbija dobila kontrolisano plivajući devizni kurs ili kako kažu monetarne vlasti, rukovođeno plivajući devizni kurs. Taj papir stoji pro forme radi ili de jure režim kursa koji je tada određen i nije više nikada ni menjan, navodi Đukić i objašnjava da ovakvo stanje najviše šteti investitorima i štedišama.

„To je samo nastavak politike koja znači sledeće – ako postoje veliki prilivi deviza u pojedinim mesecima po osnovu zajmova, SDI onda to praktično odmah implicira da centralna banka interveniše da bi sprečila da dođe do prekomernog jačanja nacionalne valute. Ja izvoz više i ne pominjem jer je izvoz što se tiče supstance nacionalne ekonomije potpuno na sporednom koloseku. Ovaj režim kursa već decenijama savršeno odgovara i uvoznicima i stranim investitorima i dužnicima, počev od države“, objašnjava Đukić.

Dinar je u proteklom delu godine ojačao prema evru za 0,2 odsto, a profesor Đukić kaže da tu nema ništa novo jer je odluka koja je doneta 2010. godine postavila „režim kursa de facto kao fiksni“. U međuvremenu nije bilo nikakvih odjeka niti rasprava u javnosti o ovoj temi. Monetarne vlasti nikada nisu ni htele da stave pitanje režima deviznog kursa na sto. Čak je i Međunarodni monetarni fond (MMF) apelovao da bi trebalo razmišljati o „fleksibilnijem“ deviznom kursu, podseća Đukić. I Svetska banka je ranije ove godine preporučila malo otpuštanje dinara upravo da bi se pomoglo izvoznicima, a prema njihovoj kalkulaciji dinar bi trebalo da bude negde oko 125 dinara za evro.