Dozvoljeni minus, odnosno odobreno prekoračenje po tekućem računu je najskuplji bankarski proizvod, skuplji čak i od takozvanog „nedozvoljenog minusa“, piše Biznis.rs.
Podaci Narodne banke Srbije (NBS) s kraja aprila ove godine pokazuju da je prosek kamate dozvoljenog minusa u 17 poslovnih banaka u Srbiji 17,49 odsto, dok je prosečna cena nedozvoljenog prekoračenja po tekućem računu u istim tim bankama 15,87 odsto.
Za razliku od dozvoljenog minusa, bankarskog proizvoda koji je korisniku na korišćenje odobrila banka u kojoj ima tekući račun, nedozvoljeni minus je zaduženje koje nastaje kada se sa računa potroši novac koji klijent uopšte nema.
Najčešće nastaje prekoračenjem limita ugovorenog dozvoljenog minusa, ali i u nekim drugim slučajevima u kojima treba izvršiti naplatu, a na računu klijenta nema više sredstava.
„Nedozvoljeni minus nije proizvod i klijent ne može da koristi sredstva koja nema da nešto plati. Najčešće se dešava da banka naplati održavanje ili skine ratu kredita, pa klijent tako ‘ode u nedozvoljeni minus’ i na to je propisana kamata po zakonu koja je svuda ista“, kazali su u jednoj poslovnoj banci za Biznis.rs.
Propisana zatezna kamata po zakonu iznosi – referentna kamatna stopa NBS plus osam odsto, što je u ovom momentu 13,75 odsto.
Nedozvoljeni minus osim angažovanja sredstava banke za koje ne postoji garancija obično znači i dodatne troškove, pa banke u ovom slučaju zaračunavaju i dodatne administrativne naknade za opomene ili praćenje nepodmirenih dugovanja, kao i za blokadu kartica.
Kada se ti troškovi saberu sa zakonskom zateznom kamatom dobijamo u proseku kamatu na nedozvoljeno korišćenje sredstava banaka u Srbiji od skoro 16 odsto.
„Evidentno je da je kamata u koju su uračunati svi ovi troškovi niža od one koje banke naplaćuju na dozvoljeni minus, odnosno unapred odobreni kredit sa čijim su se korišćenjem saglasile i za koji imaju obezbeđenje, što u najmanju ruku deluje nelogično“, zaključuje Biznis.rs u analizi.
N1: Katastar rudarskog otpada u Srbiji danima ne radi, sajt plaćen preko dva miliona evra
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Zrenjaninska inicijativa IZRAZ saopštila je juče, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, da je Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo u odgovoru na njihov zahtev za pristup informacijama od javnog zna...
Kroz veliku volontersku akciju i zajednički rad na uređenju i izgradnji infrastrukture, istorijski humanitarni kompleks dobio je novu pristupnu rampu, staze do sportskih terena i osvežen izgled za prijatniji...
Srbija je najpoželjnija zemlja Zapadnog Balkana i prva destinacija za švedski kapital, pokazali su rezultati istraživanja koje je predstavila direktorka za EU politike u Švedskoj konfederaciji preduzeća Sven...
Farseer, hrvatski startup koji razvija platformu za finansijsko i operativno planiranje, početkom godine obezbedio je investiciju od 7,2 miliona dolara za dalje širenje na međunarodnim tržištima. Kompani...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
